Gospodine Nikoliću, u starom maniru, govorite opet neistine. Kažite mi jednu mirovnu operaciju gde sam ja poslao vojnike, jednu mirovnu operaciju u koju je Vojska Srbije otišla otkako sam ja ministar odbrane. Kažite mi jednu odluku koja je donesena u mom mandatu vezano za učestvovanje mirovne operacije u Avganistanu. Znači, govorite apsolutno neistine.
Ali ono što je činjenica, i niste čuli danas na početku, niste bili tu, prošle godine je odbrambena industrija Srbije izvezla robe preko 400 miliona dolara. Kao što je činjenica, gospodine Nikoliću, da je opštepoznato da vi zastupate javni interesni lobi koji, između ostalog, ima interes da vas finansira, ne biste li vi napadali mene, i to je stvar za koju znaju, gospodine Nikoliću, svi u ovoj sali, odavde dovde.
Ne možete nastupati na taj način prema meni kao ministru odbrane i kažete da ja podržavam SDPR. Moja je obaveza, kao ministra odbrane, javnog službenika, javnog činovnika, da podržavam javna preduzeća, a ne privatna. Vi, kao Tomislav Nikolić, možete da podržavate privatna i da imate neki parcijalni, privatni, lični interes ne biste li uvećali svoje bogatstvo ili možda obezbedili novac za kampanju vaše stranke (o tom bogatstvu najbolje govore vaši bivši saradnici), ali meni to nije dozvoljeno.
Siguran sam, ukoliko nekada u budućnosti budete imali priliku da brinete o državnom novcu, da ćete se potruditi da brinete na način na koji mi to radimo, ne dozvolivši nikome ko želi da zarađuje na Vojsci, da Vojska zbog toga slabi.
Žao mi je što me ne slušate i dobacujete, čuli biste nešto što je zaista velika istina. Prvi put Vojska Srbije, sistem odbrane, već dve godine nema nijednu aferu, prvi put sistem odbrane funkcioniše bez problema. Odavno se nije dešavalo da nam neko pravi plan nabavke i opremanja kako ste vi to ranije radili - privatnik je napravio plan opremanja u Vojsci Srbije, a onda samo on prodaje to zato što baš on to ima. To je sve poznato, možete vi da mašete koliko hoćete, ali to je prepoznato i u Vojsci Srbije i to znaju vaše kolege.
Gospodine Nikoliću, nije stvar arogancije, stvar je samo istine. Ovde govorim isključivo i jedino istinu, a što vama to deluje arogantno, to je zato što vaša savest nije mirna. Hvala.

Reč ima gospođa Jelena Trivan. Izvolite.

Dozvolite mi da u ime poslaničke grupe ZES izrazim zadovoljstvo što je danas došlo do sazivanja ove sednice uprkos činjenici da se duboko ne slažem sa vrednosnom ocenom koja je sadržana u zahtevu za sazivanje ove sednice, sa ocenom da je Srbija odustala od svojih evropskih integracija i svoje duboke namere da postane član EU. Ali, slažem se s tim da nijedna zemlja nije postala punopravni član EU da se o tome nije vodila argumentovana i ozbiljna društvena debata, naročito u parlamentu. Takođe, nijedna zemlja nije uspela da završi taj posao, a da o tome nije stvoren minimalni društveni dogovor.
Zato je potrebno da ovde razgovaramo, kao što rekoh, pre svega u parlamentu, ali da razgovaramo na jedan civilizovan i argumentovan način. Zato bih volela da danas ovu debatu iskoristimo kako bi građani što više saznali o istinama vezanim za proces evropskih integracija, zato što je neznanje najozbiljnija podloga za razvoj i predrasuda i neistina i manipulacija građanima i njihovim očekivanjima i emocijama.
Zato sam očekivala da ćemo danas iskoristiti ovu priliku i prisustvo ministara da postavimo ozbiljna pitanja vezana za proces evropskih integracija i razgovaramo ozbiljno o tome, ne na način strančarenja i busanja u prsa ko se zalaže više a ko manje - o tome koliko su reforme unutar EU uticale na sudbinu Srbije u njoj, mislim na Lisabonski ugovor, i da govorimo o onome što je svima vidljivo osim poslanicima opozicije - na koji način je svetska ekonomska kriza ugrozila i naš proces integracija, ali i generalno funkcionisanje same EU.
Volela bih da razgovaramo i o tome kakva je sudbina čitavog regiona i Srbije u njemu i u kolikoj meri će dalje naše integracije, ali i proces vizne liberalizacije zavisiti od onoga što se događa u zemljama Zapadnog Balkana.
Volela bih, takođe, da prisustvo ministra Šutanovca, verujući duboko u ono što je Čedomir Jovanović rekao, da ova dva pitanja jesu povezana, iskoristimo i da čujemo na koji način neosporni kredibilitet Vojske i njena međunarodna saradnja utiče na brži proces evropskih integracija i najavljene mirovne misije i sve spekulacije o njima na koji način mogu da doprinesu ili štete ugledu Srbije i njenoj budućnosti u EU.
Takođe, volela bih da čujem od gospodina Đelića vrlo konkretne odgovore umesto da slušamo spekulacije ovde. Ne želimo rokove, želimo tačna saznanja o tome da li je vizna liberalizacija strogo tehnički proces, da li smo ispunili sve uslove ili je to učinila samo Makedonija. Šta je preostalo da učinimo da bismo taj posao završili? Ponovite nam ili me osporite da taj proces nema nikakve veze sa Haškim tribunalom i političkim kriterijumima i da li ćemo …

Zahvaljujem. Gospodine Đeliću, izvolite.

Gospođo Trivan, postavili ste u suštini dva pitanja. Prvo je - kakva je trenutno situacija u EU?
U uvodnom izlaganju sam rekao da je, na veliko iznenađenje skoro svih, došlo do negativnog glasanja u Irskoj. U poslednjih nekoliko nedelja došlo je do jednog pozitivnog čina, a to je da je posle Donjeg i Gornji dom češkog parlamenta glasao ''za'' i ratifikovao Lisabonski sporazum. Tehnički gledajući, preostalo je da dva predsednika, češki i poljski, potpišu i da se na novom referendumu u Irskoj, koji je predviđen na jesen (mada datum još nije određen), glasa ''za''. Znači, dva predsednika da potpišu i jedan narod da glasa ''za''. U tom momentu stupa na snagu Lisabonski sporazum.
To ima efekat i na nas, iz razloga što će trenutna Evropska komisija, koja je mogla da bude promenjena neposredno posle izbora koji su zakazani u prvoj nedelji juna, ostati sve dok se ne reši to pitanje Lisabonskog sporazuma. Prve i najverodostojnije indikacije pokazuju da će tako biti negde do novembra-decembra ove godine.
U tom smislu su, gospođo Trivan, nedvosmisleno isticani problemi EU sa jedne strane, kombinovani sa velikom ekonomskom krizom sa druge strane, smanjili entuzijazam za proširenje. Ako pogledamo u ovom momentu, jer verujem da veliki broj narodnih poslanika, kao i ja, prati i kampanju koja je trenutno u toku u EU oko evropskih izbora, vidimo da je, nažalost, pitanje proširenja ili manje prisutno ili nije prisutno na pozitivan način, a da ne govorimo o tome da vidimo da i ove zemlje koje su se nedavno učlanile nemaju i ne planiraju da imaju veliki broj građana koji će glasati na izborima.
To jeste problem. Evropska unija, koja je formirana 1957. godine, prošla je kroz nekoliko faza. Ovo je jedna od nepovoljnijih faza, ali Evropa je uvek do sada, nema nikakvog razloga da mislimo drugačije, posle toga ulazila u pozitivnije faze.
Pomno pratimo i ekonomske indikatore, jer oni će najsigurnije biti naznaka nešto pozitivnijih elemenata i u proširenju. To ne ugrožava, kao što je nebrojeni broj puta rečeno, sigurnu evropsku budućnost celog Zapadnog Balkana, naročito Srbije. Predsednik Sarkozi je to ponovio na sastanku sa predsednikom Tadićem prošle nedelje, nedvosmisleno, i to je jedna od ključnih zemalja članica koja će dati punu podršku našoj zemlji.
Sada odgovaram na drugo pitanje – nema nikakvih uslova za to, ni direktnog ni indirektnog priznanja Kosova, niti za ulazak, a još manje za beli šengen, niti su Hag i beli šengen povezani na bilo kakav način.
Ono što je preostalo, to je da Srbija, koja nije dobila ocenu, kao što ni Makedonija nije dobila ocenu, nego je neutralno prikazan stepen ispunjenosti uslova mape puta, naša zemlja je sa Makedonijom i, po svemu sudeći, Crnom Gorom, ona koja je blizu belog šengena.
Ostalo je da nam Evropska komisija kaže ono što su joj rekle zemlje članice - da neke stvari eventualno doradimo i da onda imamo izuzetno snažnu preporuku prvo Evropske komisije, tj. izveštaj Evropske komisije koji posle ide na Savet ministara, sa jedne strane, i na konsultacije u Evropskom parlamentu na jesen.
Svi dobro znamo da ne treba očekivati konkretan datum početka primene belog šengena pre početka sledeće godine. Pred nama je nekoliko nedelja i meseci da doradimo ono što treba da bude dorađeno, bez ikakvog političkog uslova, i da dobijemo ono što naši građani očekuju i zaslužuju već toliko godina. Hvala puno.

Gospodin Šutanovac. Samo se prijavite.
Ubacite karticu i samo jednom pritisnite. Možda niste dobro stavili karticu. Gospodine ministre, zamoliću vas da govorite sa govornice.

Kada govorimo o evropskim integracijama, moramo veoma da obratimo pažnju na bezbednosni aspekt integracija. To je jedna od suština svih integracija koje postoje, pored ekonomske, svakako i bezbednosna.
Ono što je činjenica i što je postojalo kao jedna uvrežena misao u inostranstvu, a pre svega je širena iz naše zemlje, to je da Vojska Srbije ima određene tegobe vezano za haške optuženike i da je postojala optužnica, koja je, pre svega, kažem, dolazila iz naše zemlje i kreirala mišljenje na šire javno mnjenje u inostranstvu u kome naša vojska nije tretirana na način koji zaslužuje i na način na koji se zaista ophodi u poslednjim vremenima.
Jedna od osnovnih stvari sa kojom smo se susreli na samom početku bila je da demistifikujemo naš rad i da otvorimo vrata naše vojske, s jedne strane, a s druge strane da demistifikujemo tu potrebu da se, kad god je nešto u društvu negativno, za to optužuje Vojska, imajući u vidu da je Vojska zaista smatrana u ovom trenutku za jedan od najmodernijih delova našeg društva, jer po istraživanjima koja radimo unutar sistema dobijamo da su to ljudi veoma progresivni i modernih shvatanja.
Mislim da je, nakon ove dve godine, sada već svima jasno da naš sistem odbrane više nije tretiran na način kako je to izgledalo ranije. Moram da naglasim da smo prošle godine samo na Vojnoj akademiji imali 141 oficira i kadeta na školovanju iz inostranstva, koji su došli kod nas u Srbiju da uče vojne veštine, što nam ukazuje zaista veliku čast.
U toku prošle godine smo se zaista potrudili, i žao mi je što to ovde nije shvaćeno na adekvatan način od svih predstavnika u ovom domu, da pomognemo i našoj ekonomiji, da pomognemo vojno-ekonomsku saradnju sa zemljama.
Svako putovanje u inostranstvo koristimo da podstaknemo našu odbrambenu industriju i da pomognemo da se određeni naši proizvodi plasiraju u inostranstvo, s jedne strane, da pomognemo našoj industriji, našim fabrikama, i da pokušamo da nađemo partnere u Srbiji za one proizvode koje uvozimo iz inostranstva i da radimo tzv. ofset aranžmane, odnosno da se neki delovi svega toga proizvode u Srbiji.
Naš skromni doprinos prošle godine sa svim fabrikama bio je oko 400 miliona dolara. Smatramo da je to zaista izuzetno, imajući u vidu da od 1991. godine nikada nije bilo toliko. Bivša SFRJ je 1991. godine imala nešto više od toga, ali neznatno.
Učešće srpskog dela nije bilo kao što je sada. To je jedna od posledica, za koju mislim da je jako važna politički, ali i ekonomski, a samim tim i u smislu poboljšanja životnog standarda i ubrzavanja naših evropskih integracija.
Ono što je jako važno reći i što mislim da treba negde da se zabeleži, to je da sistem odbrane u inostranstvu ima sve više poštovalaca.
U vremenima u kojima sam ja ministar odbrane, bukvalno u svakoj zemlji u kojoj smo u poseti, imamo priliku da razgovaramo sa predsednikom države, potpredsednikom, premijerom, ministrom odbrane, gde se ukazuje velika čast našoj vojsci i sistemu odbrane. Smatram da našim aktivnostima u okviru Partnerstva za mir činimo maksimum ne bismo li promovisali našu celu državu i naš sistem.
Ono o čemu ćemo sutra pričati, a što je zaista jako važan segment našeg sistema odbrane, odnosno Vojske Srbije, to je, pre svega, spoljnopolitički argument, učešće u mirovnim operacijama. Smatramo da ukoliko želite da budete partneri sa velikim zemljama, ukoliko želite da jednoga dana kažete - ljudi, mi smo partneri, hajde da vidimo na koji način vi tretirate nas ukoliko smo partneri, onda morate da uzmete učešće i u nekim partnerskim relacijama, a što se tiče sistema odbrane, to su, svakako, mirovne operacije.
Ono što želim da naglasim je da mi danas imamo Vojsku u tri mirovne operacije. U sve tri mirovne operacije sarađujemo sa velikim brojem zemalja, sutra ćete imati priliku da čujete ko je sve sa nama. Ono što je bitno, sve zemlje sa kojima dolazimo u dodir su zainteresovane da naši mirovnjaci idu sa njihovim kontingentima, a posebno nam je značajno i drago što neko kao što je, recimo, Norveška ukazuje do te mere poverenje našim lekarima da, praktično, poveri brigu našim ljudima u mirovnoj operaciji u Čadu, što je, verujte mi, iskaz velikog poštovanja prema našem sistemu odbrane, a posebno prema našem sanitetu i vojnom zdravstvu. Hvala.

Tačno pet minuta. Gospođa Trivan.

Molila bih samo za jedno pojašnjenje potpredsednika Đelića. Mislim da je javnost zainteresovana za taj odgovor jer se o tome dosta spekulisalo, a tiče se onoga što se zove zajednička sudbina ili zajednički interes Zapadnog Balkana, o kome EU vodi računa i vidi ga u granicama EU.
Da li bi to značilo u konkretnom slučaju, pošto danas govorimo o viznoj liberalizaciji, da je Srbija zajedno u paketu sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana i da li bi slučaj u kome neka od zemalja ne bi ispunila tehničke uslove na način na koji to Srbija jeste moglo da uspori proces vizne liberalizacije i eventualno ugrozi mogućnost da od početka sledeće godine naši građani putuju bez viza?
Drugo pitanje je za gospodina Šutanovca, pošto se ovde dosta polemisalo o Partnerstvu za mir i činjenica je da smo ovde, u Skupštini, govorili više puta od 2006. kako je čist benefit i korist ove države da učestvuje u ovoj organizacije. Pitanje je, s obzirom da to podrazumeva ne samo vojnu saradnju, nego saradnju u oblasti zdravstva, nauke, energetike itd. – da li u ovom trenutku postoje programi iz svih ovih oblasti i da li Srbija u punoj meri koristi mogućnosti vezane za Partnerstvo za mir, i ako ih ne koristi, zašto?

Oko ovog prvog pitanja, veoma jasno – paketa za beli šengen nema. Svaka zemlja se meri ponaosob. To je pre dve nedelje jednom izjavom ponovo potvrdio i gospodin Žak Baro, potpredsednik Evropske komisije zadužen za to pitanje, koji je rekao da će veoma brzo predložiti proces vizne liberalizacije za onu ili one zemlje koje se kvalifikuju. Veoma je jasno stavio do znanja da nećemo morati svi na Zapadnom Balkanu da čekamo da i ona zemlja koja je najmanje sprovela reforme bude spremna da bismo došli do belog šengena. Svaka zemlja će biti razmotrena ponaosob. Hvala.