Zahvaljujem na pitanju. Kao što znate, 2003. godine, kada je ministar bio gospodin Tadić, započet je proces profesionalizacije.
Praktično, mi smo tada započeli proces jednog kombinovanog modela, gde mi imamo sada i pripadnike profesionalne, (konkretno, da znate, u svim brigadama koje su oko Kosova i Metohije su profesionalni pripadnici Vojske, nisu regruti), a imamo i regrutni sastav.
Tada je dat datum, do kraja 2010. godine, da se Vojska u potpunosti profesionalizuje. Verovali ili ne, mi radimo po tom planu i dalje, bez obzira na krizu koja postoji. Ne mogu da vam obećam da će biti završeno u decembru 2010. godine jer, što je interesantno, to trenutno najmanje zavisi od nas.
Mi imamo danas jedan dobar trend. Na 2.500 kandidovanih mesta imamo preko šest i po, možda čak i sedam hiljada kandidata, znači imamo adekvatno raspoloženje. Rekao sam malopre kakav je odnos prema našoj Vojnoj gimnaziji i Vojnoj akademiji. Očekujem da bude veliki broj kandidata i za VMA. Znači, imamo jedan pozitivan trend, imamo povećanje ugleda Vojske, što je preduslov profesionalizacije. Međutim, davati konkretan datum, bilo bi jako nezahvalno, jer ne zavisi od nas, zavisi od finansija, pre svega.
Ono što moram da kažem, mi smo u proteklom periodu uspeli da uštedimo veliki novac. Novac je u sistemu odbrane prolazio kao pesak kroz prste. Mislim da ćemo i ove godine uspeti da neke stvari koje nam stvaraju troškove, a to je, recimo, zemlja u Karađorđevu, više hiljada hektara, koja nas godišnje košta više miliona evra, želimo da i taj problem rešimo, da taj novac uštedimo i da ostane u budžetu. Mislim da ćemo ići u pravcu, a bilo bi dobro da to uspemo do kraja 2010. godine, da ispunimo taj plan.
Ono što je takođe bitno reći, postoje amandmani vezano za Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, sa idejom da se omogući otkup služenja vojnog roka. Ta ideja, kao takva, uvek je bila zanimljiva i danas je zanimljiva, i postoje ljudi koji tu ideju podržavaju i koji imaju novčana sredstva koja bi platili. Ali onda stavljamo u podređen položaj one koji nemaju novčana sredstva da to plate i, praktično, dezavuišemo Ustav Srbije, gde se kaže da su pred zakonom svi građani isti. To je veliki problem. Znam da bi ljudi iz dijaspore želeli da to plate i da na taj način odsluže vojni rok. Ne kažem da bi, objektivno gledano, to bilo loše, ali zakonski je to neizvodljivo, jer bi na Ustavnom sudu ta vrsta zakona pala.
S druge strane, moram da, kao ministar odbrane, apelujem na sve koji nisu služili vojsku da je služe. Moj sestrić u Švajcarskoj trenutno služi vojsku. Ima dvojno državljanstvo, mogao je da bira, tamo ili ovde, odlučio se tamo. Rekao sam mu - moraš da služiš vojsku. To što sam ja ministar, to je manje važno. Mislim da jedan ne samo odnos u obuci, već šest meseci u vojsci donosi jedan životni kvalitet koji teško da može da se meri sa drugim iskustvima.
Pretpostavljam da ovi koji dobacuju ne misle da Vojska treba da postoji. Mislim da njima smeta Vojska, to je iskazano i danas, ali je moje ubeđenje da će država biti i solidnija i jača ukoliko budemo imali mladež koja to prolazi.
Naša ideja je da se proces profesionalizacije završi do kraja 2010. godine i da se praktično suspenduje služenje vojnog roka, kažem suspenduje jer ne možemo da pravimo procene šta će se dešavati u budućnosti, i da imamo određenu vrstu obuke momaka koji su stasali za obuku i da kasnije mogu da se upotrebljavaju za civilno-vojnu saradnju i za pomoć civilnom stanovništvu u situacijama elementarnih nepogoda.
Postoji više modela kako se to radi. Verujte mi, to je jedna jako ozbiljna materija, koja se razmatra i u Ministarstvu odbrane, a i radimo uporedne analize. Ne postoji jasan standard, čak ni u okviru NATO-a, ni u okviru Partnerstva za mir. Ne možete uzeti standard i reći na koji način funkcionišu sistemi odbrane.
Kao što ste rekli malopre, vojska se služi u Grčkoj, vojska se služi u Turskoj. Obe su zemlje članice NATO-a. Vojska se više ne služi, recimo, u Bugarskoj. Ona je svoju vojsku profesionalizovala, kao i veliki broj drugih zemalja. U Švajcarskoj, koja je neutralna, vojska se i dalje služi, u Nemačkoj se vojska i dalje služi. Postoji, znači, mešovit princip funkcionisanja sistema odbrane. Ako me pitate šta je ono što je najbolje, teško da bi neko mogao da kaže. Jedna je stvar kao otac, roditelj ili kao neko ko ima nekog svog za vojsku, a druga je stvar vrednovati iz ugla sistema odbrane.
Bez obzira, očekujem da ćemo do kraja sledeće godine, uz maksimalno angažovanje i podršku Generalštaba, moram da kažem da general Miletić ima apsolutno razumevanje zbog čega to želimo da završimo, mislim da ćemo to dovesti (Predsedavajuća: Pet minuta.) kraju u roku ili s par meseci zakašnjenja.