Posle ovog dirljivog govora o predviđanjima šta će se desiti u narednom periodu sa šupljinama i rukavima, moraću da, opet činjenicama, objasnim nekoliko stvari.
Najpre, razmišljajući o tome da li postoji neka, makar i mala, stvar u kojoj se politika G17 plus slaže s politikom Srpske napredne stranke, otišla sam na vaš sajt da pogledam kako izgleda vaših deset principa delovanja srpskih naprednjaka. Pročitala sam taj član 10, koji ću pročitati vama sada – ravnomerni regionalni razvoj i decentralizacija Srbije uslov su njenog napretka. Ukoliko se hitno ne preduzmu mere za sprečavanje depopulacije, imigracija stanovništva iz manjih sredina u Beograd i druge velike gradove, Srbija će izgubiti svoje komparativne prednosti i umanjiti šanse za ozbiljan privredni oporavak.
Rekla sam, evo tačke u kojoj se slažem sa Srpskom naprednom strankom. Srpska napredna stranka predviđa donošenje zakona o regionalnom razvoju, decentralizaciju, korišćenje komparativnih prednosti, sprečavanje migracije, depopulacije, to je ono za šta se zalaže i G17 plus. Ali, slušajući danas vas, gospođo Tabaković, vidim da niste baš dovoljno čitali zakon.
Nije u rukama jedne stranke ni novac, ni rukavi. U rukama Vlade i u rukama Nacionalnog saveta su politika i u rukama Vlade su planovi za finansiranje regiona, godišnji planovi za finansiranje regiona. Ne radi se o jednom čoveku, ne radi se o jednom ministarstvu, pa onda dođemo do situacije da kažete pred medijima, valjda, želeći da opravdate malopređašnji istup mog predsednika stranke i ministra za ekonomiju i regionalni razvoj, koji vam je rekao – mi nismo dovoljno bogata stranka da možemo manipulišemo medijima i imamo svoje listove, dođemo do toga da kažete – danas se finansiraju iz Saveta za regulatornu reformu reklame na TV, a to je program Svetske banke, s kojim nema veze ni budžet ni Vlada Republike Srbije, koji je nezavisno regulatorno telo koje pravi reformu srpskih propisa, kojih ima neograničeno mnogo, pa ljudi ne mogu u šumi propisa da se snađu.
Želela bih još jednu stvar da vam kažem, iako na svaku rečenicu mogu da vam dam detaljni odgovor i, ako mi dozvolite, napisaću vam pismo, čitanjem stenografskih beležaka, o tome gde ste sve napravili previd u tumačenju zakona o regionalnom razvoju.
Pominjete mi nerazvijenost opština u Srbiji. Draga poslanice Tabaković, 40 najugroženijih opština u Srbiji su predmet finansiranja programa Nacionalnog investicionog plana. U prethodna tri meseca sam bila u 28 opština, a predstavnici mog ministarstva, u svih 40. Mi smo zajedno s predstavnicima lokalnih samouprava seli i diskutovali o njihovim prioritetima i projektima.
Pitajte vašeg predsednika u Prijepolju, koji nije smeo da me primi u opštini, zbog toga što neće da primi ministre iz G17 plus, da ga ne vide s nama u opštini, nego me je primio u kafani. Proverite da li su ove stvari tačne.
Primio me je u kafani, a otišla sam da pitam šta su prioriteti u nerazvijenom Prijepolju. Rekli su mi – most preko Lima, i dobio je projekat vredan 56 miliona dinara za izgradnju mosta preko Lima, zato što je nerazvijena opština. Ne samo on, nego i Bosilegrad, gde je predsednik iz DSS-a, i Surdulica, gde je predsednik iz grupe građana, i razni drugi predsednici iz drugih stranaka su se sreli sa mnom i razgovarali o projektima nerazvijenih. Nažalost, tri opštine u Vojvodini, ali to nije Sečanj, nego Žitište, Plandište i Nova Crnja, koje sam, takođe, posetila, opštine su koje zaostaju u razvoju i spadaju u 40 nerazvijenih.
Nije tačno, da programi koje vodi ova vlada nisu usmereni za ublažavanje regionalnog razvoja, ali su toliko duboki koreni i toliko duboki problemi, koji su nastali zbog dugogodišnje loše politike, da to ne može da se reši jednim danom i jednim mandatom jedne vlade. To je dugoročni proces u kome, nadam se, nećemo učestvovati samo mi, nego i mnogi koji iza nas dolaze.
