Kao što vam je poznato, ja sam zakon o denacionalizaciji stavila na dnevni red, pa nije bilo izglasano da ide na dnevni red po hitno postupku. Sada smo u periodu vanrednog zasedanja i da bismo bilo koji zakon uvrstili u dnevni red, potrebno je da imamo bar 84 glasa za. Moja procena je da se nisu stekli ti uslovi, ali kada se budu stekli, o sva tri zakona koja ste pomenuli, koja jesu u proceduri, razmišljaćemo u vreme kada budemo mogli da ih uvrstimo na dnevni red. Zahvaljujem.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničke grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.

Obaveštavam da je odsutan sa današnje sednice gospodin Mladen Grujić,

Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da sednici prisustvuju mr Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, mr Verica Kalanović, ministar za NIP, Dejan Jovanović, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, kao i Nikola Papak, savetnik potpredsednika Vlade, i Ivana Grbić, savetnica državnog sekretara, koji će sednicu pratiti sa galerije Velike sale.

Saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz određenog dnevnog reda.

Uz saziv Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 169. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Osmog vanrednog zasedanja, s određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini određen vam je sledeći

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o regionalnom razvoju, koji je podnela Vlada,

2. Predlog zakona o zaštiti konkurencije, koji je podnela Vlada,

3. Predlog zakona o kontroli državne pomoći, koji je podnela Vlada,

4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, koji je podnela Vlada,

5. Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, koji je podnela Vlada,

6. Predlog zakona o udruženjima, koji je podnela Vlada,

7. Predlog zakona o komunalnoj policiji, koji je podnela Vlada, i

8. Predlog zakona o elektronskom dokumentu, koji je podnela Vlada.

Podsećam vas da je članom 106. stav 3. Ustava Republike Srbije predviđeno da se "Narodna skupština sastaje u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika, ili na zahtev Vlade, s unapred određenim dnevnim redom", tako da se, u odnosu na dnevni red koji za vanredno zasedanje odredi ovlašćeni predlagač, ne mogu predlagati nikakve promene dnevnog reda.

Narodni poslanik Jelena Trivan, na osnovu člana 90. stav 3. i člana 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički načelni pretres o Predlozima zakona o kontroli državne pomoći, o izmenama i dopunama Zakona o investicionom fondovima i o obaveznom osiguranju u saobraćaju (tačke 3, 4. i 5. dnevnog reda.)

Da li narodni poslanik Jelena Trivan želi reč? (Ne)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 126, protiv i uzdržanih nije bilo, nije glasalo 35, ukupno je prisutan 161 narodni poslanik.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O REGIONALNOM RAZVOJU (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Primili ste Izveštaj Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik koji nije član nijedne poslaničke grupe ima pravo da govori jednom, do pet minuta.

Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.

Obaveštavam da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovoj tački dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Mile Ilić – Poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Saša Milenić – Poslaničku grupu G17 plus, narodni poslanik Zoran Nikolić – Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica, narodni poslanik Nebojša Ranđelović – Poslaničku grupu LDP i narodni poslanik Dragan Stevanović – Poslaničku grupu SRS.

Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.

Da li predstavnik predlagača, gospodin Mlađan Dinkić, želi reč? (Da)

Izvolite, gospodine Dinkiću.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, meni je danas izuzetna čast što imam priliku da vam predstavim Predlog zakona o regionalnom razvoju. Ovo je, po mišljenju mog ministarstva, najvažniji zakon iz oblasti privrednog razvoja koji se predlaže Skupštini na usvajanje u toku ove godine.
Zašto je ovo važan zakon? Zato što je to jedan od bitnih koraka ka decentralizaciji Srbije, zato što pomaže da se uspostave institucije i kapaciteti koji će omogućiti da se definisanje prioriteta razvoja definiše u mestima gde ljudi žive, dakle, u regionima, oblastima na lokalu, i zato što će sprovođenje važnih projekata najviše zavisiti od onih kojih se to najviše tiče, a to su sami građani koji žive u pojedinim gradovima.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema definisan zakon o regionalnom razvoju. Mi smo dugo radili na izradi ovog predloga. Dve godine je Ministarstvo radilo; otkad smo formirali Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, otpočeo je rad na ovom zakonu.
Uključili smo brojne stručne konsultante u ovaj posao, od stručnjaka Evropske komisije, Evropske agencije za rekonstrukciju, preko domaćih stručnjaka. Naravno, konsultovali smo se i s predstavnicima različitih opština koje su imale određena iskustva u dosadašnjem periodu u procesu svog razvoja i sve ovo ugradili u nacrt koji se nalazi pred vama.
Pravni osnov za donošenje ovog zakona jeste Ustav Srbije, i to dva njegova člana. To su članovi 94. i 97, jer je Ustavom Srbije zapisano da se Republika Srbija stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom. Zakon koji definiše i omogućava ravnomerni i održivi regionalni razvoj jeste ovaj koji se danas nalazi pred vama.
U članu 97. Ustava Srbije, stav 12, takođe se definiše da je razvoj Republike Srbije, politika i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja, obaveza koju Vlada treba zakonski da reguliše, i to činimo ovim zakonom.
Mi imamo i obavezu po Sporazumu o pridruživanju EU, u članu 113. Sporazuma, da regulišemo oblast regionalnog razvoja u skladu sa evropskim standardima.
Mi smo dobili tim sporazumom rok od četiri godine da regulišemo tu oblast. S obzirom na to da smo pre godinu dana potpisali Sporazum, naš je interes da ovu oblast uredimo što pre i zato je danas ovaj zakon pred vama.
Rekao sam na početku da ovo jeste važan korak u decentralizaciji Srbije. Prvi korak koji je zakonski uređen u tom pravcu, na predlog Stalne konferencije gradova i opština, koji je tadašnja vlada usvojila 2006. godine, bio je Zakon o finansiranju lokalne samouprave. Ovo je drugi važan korak, dakle, usvajanje zakona o regionalnom razvoju. Treći važan korak biće usvajanje zakona kojim će biti regulisano vraćanje imovine lokalnoj samoupravi.
Ta tri zakona u paketu daju finansijsku osnovu za stvarnu decentralizaciju Srbije.
U budućnosti će sigurno biti reči i o političkoj decentralizaciji Srbije, ali se ovaj zakon time ne bavi, odnosno njegovi dometi su u ekonomskoj decentralizaciji i u omogućavanju ravnomernijeg razvoja Srbije. Dakle, jedan od razloga zašto se donosi ovaj zakon jeste da se omogući ravnomerniji razvoj svih područja Srbije, imajući u vidu da je danas Srbija zemlja koja ima veoma izražene regionalne disparitete, da je odnos između najrazvijenije i najnerazvijenije jedinice lokalne samouprave u Srbiji, čak, jedan prema 15, da je razlika u razvijenosti regiona, merena indeksom razvojne ugroženosti, jedan prema sedam, pri čemu je, nažalost, tendencija da bogatije opštine postaju još bogatije, a one koje su siromašne, njih napušta i ono malo stručnog kadra i odlazi u te bogatije, pa one još više siromaše, tako da je to tendencija koja se, sasvim sigurno, mora rešiti kroz neki vid državne intervencije.
Državna intervencija se sastoji u tome da se onima koji su slabiji pomogne i stručno, i organizaciono, i finansijski, da poboljšaju svoj razvoj i da se zaustavi taj trend širenja dispariteta, odnosno da se dispariteti smanjuju.
Naravno, ovo je odlika svih zemalja u svetu. Sve zemlje u svetu imaju problem neravnomernog razvoja i sve zemlje koje žele ozbiljnu ekonomiju su na ovaj način regulisale institucije koje omogućavaju smanjivanje tih razlika. Jedna od posledica neravnomernog regionalnog razvoja jeste i odlazak stanovništva sa teritorija koje su siromašne. To su migracije stanovnika. Daću vam podatke o kretanju stanovništva u pojedinim opštinama u poslednjih 36 godina, u periodu od 1971. godine, popis stanovništva iz 1971. godine, do 2007. godine, kada smo imali poslednje podatke.
Primera radi, u opštini Crna Trava, broj stanovnika je smanjen u ovom periodu za čak 80%, u Trgovištu, 55%, u Gadžinom Hanu –54%, Babušnici – 53%, Medveđa je izgubila 50% stanovnika, Bosilegrad –50%, Žabari – 47,3%, Rekovac – 46,6%, Malo Crniće – 43,6%, Ražanj – 42% stanovništva, Kučevo – 40%, Svrljig – 40%, Boljevac – 39%, Bela Palanka – 38,6%, Nova Crnja – 38%, Žitište – 37%, Kuršumlija – 37%, Negotin – 36%, Bojnik – 35,5%, iz Knjaževca je 35% stanovnika otišlo u ovih 30 i nešto godina, Knića – 35%, Petrovca – 35% i Golupca – 35%.
Dakle, iz svih ovih opština stanovništvo je emigriralo; neki su otišli u inostranstvo, dok su drugi otišli u veće gradove. U isto vreme, povećan je broj stanovnika u onim gradovima koji su bili razvijeniji. Najviše u Novom Sadu, 54% je Novi Sad imao priliv stanovnika u ovih 36 godina, zatim, Novi Pazar – 46% stanovnika. Tu su i gradovi, opštine koje nisu velike, ali koje su svojim razvojem, očito, privukle jedan deo stanovnika. Stara Pazova, čak, za 65% povećanje broja stanovnika, zatim, od većih gradova, Kragujevac, 34% porast broja stanovnika, Beograd – 33%, Niš – 32%.
Od nekih manjih opština, Sremski Karlovci – 25%, Inđija –21%, Vrnjačka Banja – 21%. Vranje, bez obzira na to što i samo nije sasvim razvijeno, spada u tzv. treću grupu opština po razvijenosti, imalo je rast stanovništva od 21%, jer su svi oko njih bili još u goroj poziciji i emigrirali ka Vranju. Smederevo – 20% rast stanovništva, Užice – 19,5%, Pećinci – 19,3%, Beočin – 18,8%, Čačak – 18,7%, Pančevo – 13,5%, Kraljevo – 13%, Šabac – 12% i Kruševac – 9%. Tu se iscrpljuje lista gradova koji su povećali broj stanovnika u poslednjih 36 godina.
Osim što dolazi do odlaska stanovništva iz manje razvijenih opština i regiona, zbog nedovoljnog stepena razvijenosti, to se sve manifestuje i u velikoj razlici u platama, u prosečnim platama u ovim opštinama. Raspon zarada, trenutno, između najrazvijenije opštine, po poslednjim podacima u ovoj godini je to Novi Beograd, gde je prosečna plata bila u periodu od januara do aprila ove godine 48.700 dinara neto, u odnosu na opštinu koja ima najmanje prosečne plate, Belu Palanku, sa 12.451 dinar neto plate, jeste, čak, 4:1. To su motivi zašto stanovništvo iz ovih siromašnih opština i regiona odlazi.
Međutim, vremenom, to predstavlja i nacionalni problem, jer ukoliko se prazni teritorija istočne Srbije, juga Srbije i druge teritorije gde je manji stepen razvijenosti, imamo problem kako očuvati uopšte nacionalni suverenitet zemlje ako nemamo stanovništvo. Zbog toga jeste poslednji čas da se kroz ovaj zakon omogući daleko pravednija raspodela i investicije vezane za privredni razvoj, odnosno da se pomogne onim regionima koji su ugroženi, kao i opštinama u okviru regiona.
To jeste politika, regionalna politika Evropske unije. Primera radi, iz strukturnih fondova EU, u ovom sadašnjem budžetu, koji se odnosi na period od 2007. do 2013. godine, biće izdvojena 231 milijarda evra za nerazvijene regione i svega 49 milijardi evra za razvijene. Dakle, odnos je skoro 5:1. Više novca se izdvaja za nerazvijene regione.
U EU, to su, uglavnom, regioni u centralnoj i istočnoj Evropi, u Španiji, Grčkoj, mada ima i nekih delova Velike Britanije. Što se tiče drugih zemalja koje su, rekao bih, u ovoj deceniji donosile ovakve i slične zakone, pomenuo bih da je Finska sličan zakon donela 2003. godine, Češka 2000. godine, Letonija – 2002. godine, Slovenija – 1997. godine, ali ga je menjala 2005. godine, kada je donela najnoviju verziju, Bugarska – 2004. godine, Slovačka – 2000. godine i onda ga amandmanima promenila 2008. godine, Poljska – 1999. godine, Mađarska –1996. godine.
Dakle, gotovo sve zemlje koje su pristupale EU su donosile ove zakone, jer je danas i EU zemlja regiona, imajući u vidu da ne postoje granice među nacionalnim državama Evropske unije, ekonomska saradnja se sve više odvija ne među nacionalnim državama, nego direktno između regiona.
Na taj način, regioni imaju mogućnost da zadovolje konkretne potrebe stanovništva koje u njima živi, koje su različite od regiona do regiona i uopšte ne moraju da imaju veze s onim što su potrebe nacionalne države u celini. Na taj način se ta saradnja intenzivira.
Što se tiče strukture ovog zakona, mi smo dali osnovne definicije kojima uređujemo zakon, a jedna od osnovnih definicija jeste definicija regiona, s obzirom na to da je to zakon o regionalnom razvoju. Region je definisan kao statistička funkcionalna teritorijalna celina, koja se sastoji od jedne ili više oblasti, i uspostavlja se za potrebe planiranja i sprovođenja politike regionalnog razvoja, u skladu sa nomenklaturom statističkih teritorijalnih jedinica.
Radi se, naime, o nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica prema klasifikaciji Evropskog zavoda za statistiku, tzv. Eurostata, prema kome postoje tri nivoa u definisanju regiona. Prvi nivo je Nulc 1, to su područja u kojima živi najmanje tri miliona stanovnika, i za potrebe ovog zakona, cela Srbija jeste taj osnovni region, nivo Nulc 1. Takođe, jako važna, rekao bih, najvažnija celina za planiranje regionalnog razvoja jesu regioni na nivou Nulc 2 po evropskoj statistici; oni imaju minimalno 800.000 stanovnika, a maksimalno, tri miliona stanovnika, po evropskoj klasifikaciji, dok postoji još niži nivo, to je u našem zakonu definisano kao oblast, a to su teritorijalne celine koje imaju između 150.000 i 800.000 stanovnika. Upravo na ovim nivoima se vrši, s jedne strane, planiranje razvoja, a, s druge strane, implementacija, odnosno sprovođenje politike regionalnog razvoja.
Polazeći od ovakve definicije, za potrebe podsticanja regionalnog razvoja, zakonom smo odredili, odnosno predložili da se odrede sledeći regioni u Srbiji, sedam njih: Region Vojvodine, Beogradski region, Zapadni region, Istočni region, Centralni region, Južni region i Region Kosova i Metohije.
Napominjem još jednom da su regioni koji su definisani zakonom statistički regioni, nemaju pravni subjektivitet, niti su administrativni regioni. Ovaj zakon definiše samo statističke regione. Samu statističku regionalizaciju, na osnovu ovog zakona, usvojiće Vlada, na predlog Republičkog zavoda za statistiku, a nakon dobijenog mišljenja, odnosno saglasnosti evropske statistike, odnosno Eurostata.
Nismo ovde išli u te detalje, imajući u vidu da nam je potrebna saglasnost evropske statistike. Zato smo to ostavili da se reguliše podzakonskim aktom, ali smo definisali ovih sedam regiona kao osnovu za podsticanje regionalnog razvoja.
Oblasti su, kao što sam rekao, jedinice koje se nalaze u okviru regiona. Svaki region se sastoji iz više oblasti, a svaka oblast, suštinski, uključuje više sadašnjih okruga.
Dakle, mi nismo želeli da ovim zakonom uopšte zalazimo u zakon koji uređuje teritorijalnu organizaciju Srbije. Taj zakon je zakon za sebe i on se bavi drugim pitanjima. Mi smo pošli od tog zakona i te premise ugradili u osnovne postulate ovog zakona.
Zakon, takođe, utvrđuje kriterijume za razvrstavanje opština i regiona prema stepenu razvijenosti. U skladu s evropskom metodologijom, nerazvijenim regionima se smatraju oni čiji je bruto domaći proizvod po stanovniku ispod 75% nacionalnog bruto domaćeg proizvoda.
Dakle, ispod 75% od proseka. Oni koji imaju iznad 75% u odnosu na prosečni, odnosno ukupni nacionalni bruto domaći proizvod, smatraju se relativno razvijenim regionima.
Takođe, uvodi se klasifikacija opština, odnosno jedinica lokalne samouprave, prema stepenu razvijenosti. Četiri grupe opština se ovim zakonom definišu – one koje imaju stepen razvijenosti iznad republičkog proseka, one čiji je stepen razvijenosti od 80% do 100% republičkog proseka, treću grupu čine one čiji je stepen razvijenosti od 60% do 80% republičkog proseka, dok su četvrta grupa opština one čiji je stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka.
U ovom trenutku, u Srbiji postoji 40 opština, nažalost, koje spadaju u ovu najnerazvijeniju, četvrtu grupu opština, koje su ispod 60% od republičkog proseka. Problem je u tome što do sada nisu bili uspostavljeni sistemski uslovi za veću i organizovaniju pomoć ovim opštinama.
Ovim zakonom se uređuju ne samo institucije preko kojih će se planirati i finansirati regionalni razvoj i pomagati manje razvijenim opštinama, već i način raspodele sredstava u narednim godinama. Na koji način?
Svake godine, vi, narodni poslanici, donosite budžet za narednu godinu. U okviru tog budžeta, i ove godine imamo, npr, izdvojena neka sredstva za manje razvijena područja. Konkretno, za najnerazvijenije opštine je ove godine izdvojeno oko 4,5 milijarde dinara, i to 2,5 milijarde dinara jeftinih kredita za podsticanje preduzetništva, govorimo o kreditima koji se odobravaju preko Fonda za razvoj, na period od sedam godina, s kamatom od 0,5% godišnje i tri godine perioda počeka, a u okviru NIP-a je odvojeno dve milijarde dinara za tih 40 najnerazvijenijih opština u Srbiji.
Od naredne godine, ukoliko se ovaj zakon usvoji, sistem će biti drugačiji. Vlada će odrediti ukupnu masu sredstava za regionalni razvoj.
Onda će se, po osnovu ovog zakona, do 31. oktobra svake godine utvrditi stepen razvijenosti svake pojedinačne opštine, svakog od ovih sedam regiona, prema kriterijumima koji su dati u zakonu.
Na osnovu toga će se ova masa sredstava rasporediti, isključivo prema objektivnim kriterijumima, odnosno prema stepenu razvijenosti.
To znači da će srazmerno najviše dobijati upravo ove opštine iz četvrte grupe, četiri puta više, u odnosu na ove iz druge grupe opština, dok će najrazvijenije opštine, suštinski, osim ukoliko se kod njih ne realizuje neki nacionalni projekat, biti oslonjene same na sebe, jer one mogu same da se razvijaju. Dakle, Vlada će pomagati u budućnosti isključivo drugoj, trećoj i četvrtog grupi opština, pri čemu će druga grupa opština, oni čiji je stepen razvijenosti od 80% do 100% republičkog proseka, biti u obavezi da sufinansiraju odgovarajuće projekte, a kamatne stope za kredite za podsticanje zapošljavanja i preduzetništva biće nešto više nego kamatne stope za manje razvijena područja.
U svakom slučaju, kada se odredi masa sredstava za podsticanje regionalnog razvoja, ta će raspodela zavisiti isključivo od ove klasifikacije razvijenosti regiona i najmanje razvijena područja, poput primera EU, dobijaće 4-5 puta više sredstava u odnosu na ove koje, takođe, nisu možda u sjajnom stanju, ali su ipak 2-3 koplja iznad ovih najnerazvijenijih.
Što se tiče statusa nedovoljno razvijenih područja, u ta područja spadaju i one jedinice lokalne samouprave koje imaju demografski pad veći od 50%, a ovim zakonom je predviđeno da zajednice jedinica lokalnih samouprava sa KiM-a, takođe, budu svrstane u izrazito nedovoljno razvijena područja i da imaju ovaj poseban režim podsticanja.
Što se tiče organizacije institucija i funkcionisanja podsticanja koje reguliše ovaj zakon, već sam rekao da postoje tri nivoa: nacionalni, regionalni i nivo oblasti. Na nivou nacionalnog, formira se Nacionalni savet za regionalni razvoj, kao i Nacionalna agencija za regionalni razvoj. Savet kreira politiku regionalnog razvoja, Agencija sprovodi politiku regionalnog razvoja. Po istoj strukturi se formira i sedam regionalnih razvojnih agencija, kao i sedam regionalnih saveta. Saveti na regionalnom nivou, takođe, kreiraju politiku regionalnog razvoja, a agencije sprovode.
Da bih pojasnio šta to, zapravo, znači, iskoristiću primer. Kada se ovaj zakon usvoji, prioritete za projekte NIP-a neće više utvrđivati Republička vlada, biće utvrđivani tako što će, na predlog oblasnih asocijacija, republičke agencije i republički saveti definisati svoje prioritete, izvinjavam se, regionalne agencije i regionalni saveti definisati svoje prioritete. Ako treba nešto da se gradi po istočnoj Srbiji, neka saobraćajnica, neće se pitati Republička vlada koja je to saobraćajnica, već će o tome odlučiti regionalni saveti i regionalne agencije.
Inače, zakonom je predviđeno da većinu u upravnim odborima regionalnih agencija i većinu članova regionalnog saveta čine predstavnici lokalnih samouprava tog regiona, tako da je time obezbeđena decentralizacija u planiranju, u definisanju prioriteta, a kasnije i u praćenju, odnosno u sprovođenju. Dakle, saveti će predlagati, definisati prioritete, dok će ih agencije sprovoditi.
Agencija ima, bilo da je nacionalna, republička, ili oblasna, dva pravca delovanja predviđena ovim zakonom. Jedan pravac delovanja agencije biće različiti infrastrukturni projekti regionalnog, oblasnog ili lokalnog karaktera. Drugi nivo delovanja jeste podsticanje zapošljavanja i preduzetništva, dakle, podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća.
Mi ne predviđamo ovim zakonom osnivanje onih institucija koje već postoje. Neke od institucija koje sam vam sada nabrojao već postoje. Postoje oblasne asocijacije. One imaju različita imena u različitim oblastima. Danas postoji ukupno 16 oblasnih asocijacija.
Navešću vam u kojim gradovima sve one funkcionišu. Neke funkcionišu više uspešno, neke manje uspešno. Prema ocenama Evropske komisije i njihovih relevantnih institucija, najuspešnija regionalna razvojna agencija je trenutno Regionalna agencija za razvoj Šumadije, iz Pomoravlja, sa sedištem u Kragujevcu. Međutim, jako dobre ocene imaju i Regionalna agencija za razvoj Banata, u Zrenjaninu, Regionalni centar za razvoj Zlatiborskog okruga, u Užicu, i Regionalna agencija za razvoj Raškog i Moravičkog okruga, u Kraljevu. Ujedno, te četiri agencije su jedine do sada ispunile uslove da imaju oba polja delovanja – da se bave i razvojem preduzetništva i da su osposobljene za predlaganje i praćenje realizacije infrastrukturnih projekata.
Preostalih 12 oblasnih asocijacija koje danas postoje moraće da se, u roku od šest meseci po stupanju na snagu ovog zakona, transformišu i ispune kriterijume koje će ovaj zakon i podzakonski akti definisati. To je Regionalna razvojna agencija u Subotici, Novom Sadu i Somboru, koja je specifična po tome što je nju osnovala svojevremeno Vlada.
Po ovom zakonu neće više Vlada moći da bude vlasnik nijedne oblasne asocijacije, već će to morati da budu lokalne samouprave. Drugim rečima, oblasne asocijacije moraju biti u vlasništvu onih koji su na lokalu – lokalnih samouprava, lokalnih komora, regionalnih komora, lokalnih preduzeća. Dakle, ovim zakonom je dozvoljeno i javno privatno partnerstvo prilikom formiranja oblasnih asocijacija.
Takođe, imamo još regionalne agencije u Beogradu, Novom Pazaru, Leskovcu, Vranju, Šapcu, Zaječaru, Kruševcu, Nišu i Požarevcu. One imaju različita imena, ali, suštinski, to su ove oblasne asocijacije koje su definisane zakonom.
Predviđeno je zakonom da regionalne agencije vrše akreditaciju oblasnih agencija, odnosno asocijacija. Ovih sedam regionalnih agencija će vršiti, na period od pet godina, akreditaciju oblasnih asocijacija. Kako će vršiti akreditaciju? One oblasne asocijacije koje daju rezultate, koje koriste građanima, koje imaju podršku i evropskih pretpristupnih fondova, upravo zato što su efikasne i sprovode zacrtane projekte, biće akreditovane. One koje ne ispune u radu, u praksi, ove standarde, izgubiće akreditaciju.
Ovo je sistem napravljen tako da oblasne asocijacije, koje mogu biti formirane i javno-privatnim partnerstvom, stalno budu motivisane da konkurišu jedna drugoj i da ostvaruju što bolje rezultate, odnosno da sprovode što više projekata i zapošljavaju što više ljudi u konkretnim oblastima. Samo u prve dve godine akreditaciju oblasnih asocijacija vršiće Nacionalna agencija, a nakon prve dve godine, to se prepušta regionalnim agencijama i one u narednom periodu vrše akreditaciju oblasnih asocijacija.
Najviši nivo za kreiranje politike regionalnog razvoja, prema ovom zakonu, biće Nacionalni savet za regionalni razvoj. On će imati predsednika i 19 članova. Osim ministra koji je zadužen za regionalni razvoj, tu će biti i ministri koji su zaduženi za finansije, za životnu sredinu i poslove prostornog planiranja, za infrastrukturu, državnu upravu i lokalnu samoupravu, za Nacionalni investicioni plan, za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, za rad i socijalnu politiku, kao i ministar za KiM, koji će ujedno biti predstavnik Regiona KiM-a u Nacionalnom savetu.
Takođe, članovi ovog nacionalnog saveta biće i predsednik Izvršnog veća AP Vojvodina, kao predstavnik Vojvođanskog regiona, gradonačelnik grada Beograda, koji će predstavljati Beogradski region, predstavnici regionalnih saveta Zapadnog, Istočnog, Centralnog i Južnog regiona, zatim, predsednik Stalne konferencije gradova i opština, nacionalni koordinator za koordinaciju korišćenja pretpristupnih fondova EU. Ovom savetu, po pozivu, mogu prisustvovati i stručna lica, stručnjaci za ovu oblast, bez prava glasa.
Time bih priveo polako kraju obrazlaganje zakona. Ovaj zakon treba da pomogne da se formiraju neophodne institucije, koje će moći da povuku odgovarajuća sredstva za finansiranje regionalnog razvoja, kao i za pomoć regionima, oblastima i opštinama koje su manje razvijene. Finansiranje regionalnog razvoja vršiće se iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP, grada Beograda, jedinica lokalne samouprave. Naravno, jako važan izvor finansiranja biće pretpristupni fondovi EU, jer, da bismo mogli intenzivnije da koristimo te fondove, jedan od preduslova jeste donošenje ovakvog zakona, zatim donacije i drugi izvori, u skladu sa zakonom, uključujući i kredite.
Što se tiče Nacionalne agencije za regionalni razvoj, ona će biti formirana od postojeće agencije za mala i srednja preduzeća i od postojećeg sektora Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za implementaciju infrastrukturnih projekata. Trenutno, u Ministarstvu ekonomije postoji Sektor za regionalni razvoj, od kojih se jedno odeljenje bavi politikom regionalnog razvoja, a drugo – implementacijom infrastrukturnih projekata.
Nije mesto implementaciji infrastrukturnih projekata u Vladi, već u agencijama. Zbog toga će se ukinuti ta radna mesta u Vladi i preseliće se u Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj, kao što će biti ukinuta i Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i, suštinski, biti preneta u ovu nacionalnu agenciju. Agencija će se formirati, bazično, od ove dve institucije, Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i od Sektora za implementaciju infrastrukturnih projekata u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Nove agencije, koje će biti formirane ovim zakonom, jesu ove regionalne agencije, sedam regionalnih agencija, međutim, one će biti ključne za sprovođenje regionalnih razvojnih politika. Bez njih, zakon ne bi imao smisla. Zato smo smatrali da je nužno, kao i u drugim zemljama, da postoje regionalne agencije. Ove agencije će formirati Vlada, međutim, ideja je da i one, vremenom, postanu agencije koje će imati zajedničko javno-privatno partnerstvo, po ugledu na sadašnje regionalne razvojne agencije, odnosno oblasti i asocijacije, kako smo ih nazvali i definisali ovim zakonom.
Kao što je, primera radi, u Somboru formirana državna agencija kapitala Republičke vlade, a ne može da ostane, već će morati većinu da preuzme lokalna samouprava, odnosno partneri sa lokala, tako će, vremenom, i regionalne agencije morati da imaju, kao što imaju sada, većinu članova upravnih odbora iz jedinstva lokalne samouprave, pa će i vlasništvo morati u budućnosti da odgovara toj strukturi. Struktura vlasništva nije toliko važna za sprovođenje ovog zakona, bitno je da će novac biti raspodeljivan prema kriterijumima koji se definišu ovim zakonom a prema stepenu razvijenosti.
U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja smatramo da sredstva koja se odvajaju za razvoj manje razvijenih područja nisu dovoljna. Ako ubrojimo i opštine iz treće i četvrte grupe i saberemo sva budžetska sredstva koja su ove godine, primera radi, na raspolaganju, to je ispod 100 miliona evra. To nije dovoljno i time se ne može ubrzati regionalni razvoj, odnosno, ne može se ubrzati razvoj područja koja su manje razvijena.
Mora biti srednjoročni cilj da se najmanje 2% republičkog godišnjeg budžeta odvaja za regionalni razvoj, a da se onda, u okviru te mase odvojenih sredstava, četiri do pet puta više raspodeli najnerazvijenijim opštinama i manje razvijenim regionima.
Tek kada budemo imali takvu raspodelu iz budžeta, uključujući i dodatna sredstva iz pretpristupnih fondova EU, možemo da budemo sigurni da ćemo sa reči, a reči su zapisane u Ustavu, o obavezi ravnomernog regionalnog razvoja, preći na dela, a to, čak ni ovaj zakon ne može potvrditi, to samo praksa sprovođenja zakona može potvrditi.
Moram da kažem da smo s velikim entuzijazmom radili na ovom zakonu. Znamo da će on pomoći onima koji su do sada bili zaboravljeni, zapostavljeni, da se podignu. Znamo da će biti mnogo problema u njegovom sprovođenju. Najveći problem neće biti finansijska sredstva, najveći problem će biti znanje, kojim, nažalost, u najvećem broju ne raspolažu upravo oni koji su najmanje razvijeni. Zbog toga smo i napravili ovakvu strukturu, da u početku, dok se najmanje razvijene opštine ne podignu na noge, ne samo 100% finansiramo sprovođenje projekata, već i izradu projekata, i da, u dogovoru s predstavnicima najmanje razvijenih lokalnih samouprava i regiona, pomognemo da zajedno odrede prave prioritete.
Očekujem da ćemo veliku podršku u sprovođenju zakona imati od same Evropske unije, jer je i u njenom interesu da Srbija napravi ekonomsku strukturu koja je približna asocijaciji u koju želi da uđe, a to je EU.
Hvala vam na pažnji i nadam se da ćemo imati podršku za donošenje ovog zakona.

Zahvaljujem, gospodine ministre, na objašnjenjima.
Pošto izvestilac Zakonodavnog odbora, gospodin Vlatko Ratković, ne želi reč, među predstavnicima, odnosno predsednicima poslaničkih grupa, redosled je od onih kojih ima najmanje, ka najvećim, pa najpre dajem reč gospodinu Vladanu Batiću.

Mislim da braća Grim i Anderson mogu mirno da počivaju, jer imaju dostojnog naslednika u Srbiji u liku Mlađena Dinkića.        Posle lažnih obećanja za "Fiat", za stotine hiljada automobila iz fabrike "Zastava", posle lažnih obećanja za besplatne akcije u vidu hiljadu evra, usledila je nova prodaja magle, nova dimna zavesa i nova šarena laža.
Ovaj zakon predstavlja spisak lepih želja, predstavlja nešto što je restauracija socijalističke retorike, predstavlja jeftinu demagogiju prepunu licemerja, predstavlja jedan neverovatan birokratizovan aparat. Pazite šta ovde piše – Nacionalni savet za regionalni razvoj, Nacionalna agencija za regionalni razvoj, regionalni nacionalni savet, regionalna razvojna agencija, oblasna asocijacija, pa će onda ovi nesrećnici, koji nemaju ni hleba da jedu, da traže akreditacije od oblasne asocijacije.
Ko normalan veruje u ovo? Šta to znači za ona mrtva sela u Kuršumliji, Gadžinom Hanu i širom Srbije, gde više nema ni struje, ni vode, ni ljudi? Gde su pare da se ovaj spisak lepih želja ostvari? Kakve su ovo naivne i jeftine bajke? Na šta ovo liči? Ko će normalan u ovo da poveruje? Kada će ovi ljudi da dobiju pare?
Verovatno će im se obećati uoči izbora, jer, naravno, kapa na svemu ovome je Ministarstvo i ministar. Oni će baciti mrvice s trpeze, kad dođu izbori, naravno, pod uslovom da se zna za koga će ti ljudi da glasaju, za stranku na čijem čelu je ministar koji se ponaša kao baron Minhauzen.
Hajde da budemo realni, hajde da budemo pošteni. Sve se svodi na priču o parama. Gde su pare za ovo što se ovde obećava? Ovde nigde nema priče o tome, nego još enormna birokratija. Pa, bolje te pare koje su predviđene za ove silne savete, agencije i asocijacije, da se daju tim nesrećnim ljudima da naprave neki put, da se otvori neka mala fabrika, da se stvore neki elementarni uslovi za normalan život ljudi u Srbiji, koji treba da budu građani Evrope u 21. veku. To bi bilo pošteno.
Ovako, lepo to zvuči – ravnomerni regionalni razvoj. Ovde, čini mi se, treba da bude Ugljanin, ako je on zadužen za razvoj nedovoljno razvijenih područja, jer, šta znači ravnomerni razvoj? Problem su oni koji nemaju ni elementarne uslove za normalan život, a ne oblasti koje su već razvijene.
Još nešto, kada govorimo o regionalnom razvoju, preduslov za to je da imamo jasno definisane regione. Srbija može i treba, i to zagovara, ne može država, regija i država regiona, ali, najpre, treba da se donese novi zakon o teritorijalnoj organizaciji Srbije, da se utvrdi šta su regioni, da se utvrdi šta su opštine, da se promeni mapa opština i mapa regiona. Imamo neka sela ''izgubljena u svemiru'', koji imaju status opština. Jednostavno, živimo na bazi matrice iz nekih minulih vremena.
Kao što sam i ministru spoljnih poslova rekao – šta će vam ambasada u Adis Abebi? Tamo nema nijednog Srbina, nijednog građanina Srbije, a, recimo, na Malti, ili u Dubaiju, imate po nekoliko hiljada ljudi. Tako i ovo. Hajde da utvrdimo šta su opštine, šta su regioni, da izmenimo Ustav u skladu s tim, i onda da pričamo o ravnomernom razvoju, ali, prvo da pričamo odakle pare da se pomogne onima koji su zaista na rubu civilizacije i na rubu života, ponavljam, dostojnog čoveka, građanina Evrope. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Balint Pastor.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što saopštim stav SVM-a povodom Predloga zakona o regionalnom razvoju, dozvolite mi da kažem da sam vrlo srećan zbog toga što trenutno u skupštinskoj proceduri ima svega 48 zakona.
To znači da Skupština, mada nije ni bila, ali sada, pogotovo, nije crna rupa. O tome govori i to što se Predlog zakona, koji je prošao Vladu 4. juna, našao na dnevnom redu u Narodnoj skupštini samo nekoliko dana kasnije.
Što se tiče ostalih tačaka dnevnog reda, od osam tačaka, imamo pet predloga zakona koji su stigli u Skupštinu u maju i u julu, imamo dva predloga zakona koja su stigli u martu. To znači da će Vlada morati da ubrza rad, jer neće moći da prati tempo Narodne skupštine.
Što se tiče Predloga zakona o regionalnom razvoju, vrlo smo srećni što se ovaj predlog zakona našao na dnevnom redu i u skupštinskoj proceduri, ali moram da kažem i to da je možda malo prebrzo ovaj predlog zakona stigao u skupštinsku proceduru, zbog toga što je, pre stavljanja na dnevni red ovog zakona, trebalo doneti druge propise, druge zakone, da bi se ovaj zakon mogao primenjivati.
S druge strane, bez obzira na činjenicu da je ovaj zakon bio pripreman dve godine, ima nekih grešaka u njemu, što ukazuje na to da je on dosta brzo pisan i nije mi jasno zašto se nije moglo sačekati još nekoliko nedelja, pa da ne dođe do ovih grešaka. Malo kasnije ću govoriti o tim greškama, da bi Vlada, amandmanima, mogla da poboljša ovaj predlog zakona.
Mogu samo da sumnjam da je cilj ovako brzog stavljanja na dnevni red ovog predloga zakona bio da se pokaže da je u ovoj bici, pod radnim nazivom ''ko je više za decentralizaciju i regionalizaciju'', da li G17 plus ili DS, G17 plus dobio jednu bitku; to je i uspeo. Predsedniku G17 čestitam na dobitku ove bitke.
Ovo je prvi zakon koji govori o regionalizaciji i koji je pred narodnim poslanicima. Nažalost, to nije zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, nažalost, nije zakon o javnoj svojini, to nisu neki drugi predlozi zakona koji su, možda, bitni za regionalizaciju Srbije i decentralizaciju, ali je Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj bilo nadležno za izradu ovog zakona. Ovaj zakon je izrađen i za nekoliko dana će biti, siguran sam, usvojen u Narodnoj skupštini.
Kada sam malopre govorio o nekim greškama i da ovaj zakon neće biti moguće primenjivati onako kako bi trebalo, pre svega sam mislio na čl. 5, odnosno 6. Predloga zakona o regionalnom razvoju, koji kaže da oblasti koje čine regione određuje Vlada, na predlog organa nadležnog za poslove statistike. Taj organ određuje i jedinice lokalnih samouprava koje čine oblasti.
Znamo da je na Šestoj vanrednoj sednici Narodne skupštine bio Predlog zakona o zvaničnoj statistici. Znam da Srbija i dan-danas ima Zavod za statistiku, ali je pre usvajanja ovog zakona trebalo, prvo, usvojiti predlog zakona o zvaničnoj statistici i tek nakon toga raspravljati o ovom zakonu o regionalnom razvoju.
Što se tiče druge manjkavosti, ili greške, takođe, jedna pravna sitnica, koja može da utiče na primenu zakona o regionalnom razvoju, nalazi se u članu 41. Predloga zakona, koji govori o oblasnim asocijacijama. Ovaj član kaže da oblasne asocijacije treba da budu osnovane u skladu sa Zakonom o udruženjima. Srbija, nažalost, nema zakon o udruženjima, zbog toga što je više puta taj predlog zakona bio povučen iz skupštinske procedure. Danas na snazi imamo zakon koji definiše oblast rada udruženja u Srbiji, koji je u potpunosti anahron, donesen je 1982. godine, još govori o radnim ljudima itd., o samoupravljanju, pa je bilo celishodno sačekati donošenje zakona o udruženjima, koji se nalazi na sednici ovog zasedanja, pa tek onda raspravljati o ovom zakonu.
Što se tiče značaja zakona o regionalnom razvoju, nažalost, imam utisak da pojedine opozicione stranke poklanjaju isuviše velik značaj ovom zakonu. Ovaj zakon ne donosi ništa spektakularno, ništa novo Srbiji, pogotovo ne donosi ništa novo AP Vojvodini.
Saglasan sam s tim da Ustav Republike Srbije, u članu 94, kaže da se Srbija stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom, i da je donošenje ovog zakona nužnost, da ga je trebalo doneti, ali ovaj zakon se ne može nazvati, čak, ni prvim korakom ka decentralizaciji i regionalizaciji. Ovaj zakon isključivo govori o ekonomskoj decentralizaciji i bitan je, pre svega, zbog jedne činjenice, što je olakšan pristup statističkih regiona korišćenju pretpristupnih fondova EU. To nije beznačajna činjenica, to je vrlo bitno za ekonomski razvoj Republike Srbije, ali se nikako ne može reći da je ovaj zakon o regionalnom razvoju prvi korak ka Srbiji kao decentralizovanoj i regionalizovanoj državi.
Pre nego što smo počeli raspravu o ovom zakonu, trebalo je doneti odluku, odnosno Vlada Republike Srbije je trebalo da preispita odluku o upravnim okruzima. Nažalost, ti upravni okruzi će imati značaja i u ovom zakonu. Granice upravnih okruga su pre petnaest godina zacrtane, na način koji je suprotan zdravoj logici.
Gospodine Dinkiću, sigurno znate, pošto dolazite i u Sentu, i u Adu, i u Kanjižu, i vrlo je dobro što dolazite, da te opštine pripadaju Severno-banatskom upravnom okrugu, a da se Kanjiža i Senta nalaze na bačvanskoj strani Tise, pa nikako ne treba da pripadaju Severno-banatskom upravnom okrugu.
Ta odluka je doneta pre 15 godina, zbog toga što je u to vreme na republičkom nivou bio na snazi zakon o izboru narodnih poslanika koji je predviđao većinski sistem izbora. Trebalo je postići sledeće, da se razbije to biračko telo koje pripada nacionalnim manjinama i zbog toga je to učinjeno u Vojvodini, na severu Vojvodine, u Potisju i Sandžaku, ni na jednoj drugoj teritoriji Republike Srbije.
Nažalost, ti upravni okruzi, koji su nelogični, koji su suprotni svakoj zdravoj logici, održani su do dana današnjeg. Za promenu granica tih upravnih okruga ne treba menjati nijedan zakon, to se menja uredbom Vlade Republike Srbije, ali, izgleda da nema političke volje da se te granice promene.
To nije mađarsko pitanje, a u Sandžaku, to nije bošnjačko pitanje, to je pitanje zdrave logike – da li se Kanjiža nalazi u Bačkoj ili se Kanjiža nalazi u Banatu. Ako se Kanjiža nalazi u Bačkoj i ako Tisa nije promenila tok, onda pravni sistem treba dovesti u sklad sa zdravom logikom, jer, inače, šta će nam država, šta će nam upravni okruzi? Vlada još nije smatrala, od 2000. godine, da to treba promeniti. Nažalost, vi, gospodine Dinkiću, taj sistem direktno prenosite u ovaj zakon o regionalnom razvoju. Hvala Bogu, to niste napisali u samom tekstu zakona, ali ste napisali u obrazloženju ovog zakona.
Na strani 5 obrazloženja piše sledeće: "Predviđeno je da jedna ili više oblasti čine region. Oblasti će poštovati postojeću podelu na upravne okruge i neće deliti okruge". To znači da će se regioni u oblasti formulisati na način koji je suprotan zdravoj logici i svakoj privrednoj i ekonomskoj logici.
Na strani 4 obrazloženja piše sledeće: "Vlada će podzakonskim aktom, na predlog Republičkog zavoda za statistiku i u skaldu s kriterijumima uređenim sa standardima EU, utvrditi oblasti koje čine ovih sedam regiona. Napominjemo da će se u bližem određivanju područja oblasti i regiona poštovati Ustav, kao i postojeće podela na upravne okruge, te će oblasti biti sastavljene od jednog ili više okruga, a regioni od oblasti''.
Što se tiče spomenutih standarda EU, ne verujem da su standardi EU da se menjaju tokovi reka. Ne verujem da su standardi EU da se nešto definiše u direktnoj suprotnosti sa zdravom ekonomskom logikom. S druge strane, valjda se podrazumeva da će se poštovati Ustav, to ne treba napisati u obrazloženju predloga zakona, ali nije dobro što je napisano i što Vlada očigledno misli da ovu podelu upravnih okruga treba preneti na ovaj drugi nivo, da to treba da bude osnova za ravnomeran regionalni razvoj. To nije dobra početna osnova i nadam se da će Ministarstvo i Vlada preispitati ove stavove koji su napisani u obrazloženju zakona.
Nismo mogli na ovo dati amandman, jer ovo nije napisano u samom predlogu zakona, nego u obrazloženju. Nadam se da će to biti promenjeno, na isti način kako je promenjeno kod donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama. Drago nam je što smo uspeli postići saglasnost i sa Poslaničkom grupom G17 plus i sa Vladom Republike Srbije da se zdrava logika, ekonomska logika uzme u obzir kada se govori o područjima regionalnih privrednih komora.
Upravo pre nekoliko nedelja, kada smo doneli taj zakon, uspeli smo da zajednički izdejstvujemo da privredna društva sa područja opština Kanjiža, Senta i Ada budu ponovo u sastavu Regionalne privredne komore u Subotici, i to je vrlo dobro primljeno. Mislim da je taj put kojim treba da nastavimo, a ne ovaj koji je zacrtan u obrazloženju Predloga zakona.
Što se tiče još nekih predloga koje je trebalo doneti pre donošenja zakona o regionalnom razvoju, tu, svakako, spada Statut AP Vojvodine. Znam da se ovim zakonom uspostavljaju statistički regioni, a ne administrativni regioni, ali, gospodine potpredsedniče Vlade, problem je u tome što Ustav Republike Srbije jasno kaže da do kraja 2008. godine treba doneti novi statut.
Imao bih jedno pitanje za vas, gospodine Dinkiću, kao za potpredsednika Vlade Republike Srbije – zašto još uvek nemamo u skupštinskoj proceduri predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina?
Naravno da smo svesni činjenice da ni Statut, ni zakon ne mogu stići na dnevni red pre nego što Vlada utvrdi predlog zakona o nadležnostima Vojvodine, ali nije nam jasno zašto se čeka s izradom tog zakona o nadležnostima Vojvodine, šta je tu problem, zašto se krši Ustav Republike Srbije od Vlade Republike Srbije i zašto se Narodna skupština dovodi u situaciju da mora da krši već sedam meseci Ustav Republike Srbije.
Kada govorimo o aspektu ekonomske decentralizacije koju treba da donese ovaj zakon o regionalnom razvoju, onda moram da kažem da smatramo da Ministarstvo i Vlada imaju suviše velike nadležnosti i da se ne može govoriti ni o ekonomskoj regionalizaciji ni o decentralizaciji kada o svemu odlučuje Vlada i Ministarstvo.
Pitao bih gospodina potpredsednika Vlade – kako možemo tumačiti član 17. ovog predloga zakona s aspekta da se predlaže ekonomska decentralizacija Republike Srbije, inače, ovaj član se odnosi na programe finansiranja razvoja regiona, kada se u tu kaže sledeće: "Programe iz stava 1. ovog člana, i to za projekte koji će se finansirati iz budžeta Republike Srbije, kao i iz drugih izvora za budžetsku godinu, donosi Vlada, na predlog Ministarstva, u skladu sa Nacionalnim planom i regionalnim strategijama"? Kakva je to ekonomska decentralizacija kada Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva, odlučuje o tome koji će se programi finansirati iz republičkog budžeta?
Naravno da nam je drago što je u istom članu rečeno, u st. 4. i 5, da će se grad Beograd i AP Vojvodina pitati za mišljenje u vezi s programom na teritoriji Vojvodine, odnosno grada Beograda, ali je to samo neobavezno mišljenje. Mislimo da to nije u skladu sa principom ekonomske decentralizacije.
Još jedan zakon je trebalo doneti pre nego što raspravljamo o zakonu o regionalnom razvoju, a to je zakon o javnoj svojini. Svakako je trebalo promeniti situaciju koja govori o tome da je Srbija jedina država u Evropi u kojoj ni lokalne samouprave, ni autonomne pokrajine nemaju svoju imovinu. Nažalost, ni opštine, ni gradovi, ni pokrajine ne mogu uticati na ekonomski razvoj svojih teritorija i na zapošljavanje svojih građana, na način kako bi mogli da imaju veći stepen finansijske autonomije, da imaju svoju imovinu, da određena zemljišta mogu ponuditi, npr. određenim investitorima.
Kako je moguće da opština Senta svega 2,5% od prikupljenih poreza dobije nazad kao transfer, a ukupno dobija nazad oko 7% od iznosa koji se prikupi u vidu poreza na teritoriji opštine Senata? To je jedan primer, ali je karakterističan za celu Republiku Srbiju, za sve opštine i za sve gradove.
Na kraju bih želeo da se osvrnem, vrlo kratko, na današnju izjavu predsednika Republike Borisa Tadića. On kaže da će se regionalizacija ostvariti, prva etapa do 2013. godine, a druga etapa – do 2020. godine. Ne znam šta ćemo raditi do 2013. godine, odnosno do 2020. godine.
Drugo, kaže predsednik države: "Regionalizacija nije podela Srbije, već podela bogatstva i stvaranje mogućnosti da se nerazvijeni delovi zemlje ravnomerno razvijaju".
Znači, to je princip Robin Huda. Treba da uzmemo od bogatih i da damo siromašnima. Slažemo se, ali ne treba uzimati od bogatih, treba stvarati klimu u kojoj svi delovi Republike Srbije mogu da se razvijaju.
Treba Ustav da se poštuje i u vezi s Vojvodinom, a ne da se borimo kod svakog rebalansa da Vojvodina dobije 7%. Naravno, jug Srbije, srednja Srbija, istočna i zapadna Srbija, Sandžak, Šumadija treba da se razvijaju i treba da postignemo koliko god je moguće ravnomeran regionalan razvoj. Hvala.

Hvala.
Gospodin Velimir Ilić ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija ima velike probleme danas, imala ih je i prethodnih godina – totalni sunovrat srpske privrede, velika nezaposlenost, mnogo preduzeća u stečaju, 68.000 firmi blokiranih. Uvek kad je tako velika kriza, onda se izađe s nekim novim paketom, novim merama i novim obećanjima.
Ovo sada što se događa u Parlamentu, regionalizacija, to je čisto zamajavanje i javnosti i pojedinih sredina širom Srbije da će doći neko bolje vreme, da će se rešiti neki problemi. Pre toga je bilo niz drugih obećanja i nijedno nije ispunjeno.
Meni je jako čudno da ideju regionalizacije u Parlamentu iznosi ministar ekonomije i regionalnog razvoja, ministar koji, evo, već treću godinu vodi regionalni razvoj Srbije, koji je u svom izlaganju rekao da su neke opštine nerazvijene, pa navodi Crnu Travu i još mnoge širom Srbije. Šta ste radili, gospodine ministre, tri godine? Zašto su te opštine tako nerazvijene? Zašto se pojedine sredine prazne? Zašto u opštini Kuršumlija, u 17 sela nema nijednog stanovnika? Zašto nezaposlenost svakim danom raste?
Sad ćemo sve to da rešimo regionalizacijom, sad će EU da odreši kesu, stižu pare. Pa, to smo slušali u izbornoj kampanji.
Gospodine ministre, svi vaši projekti su promašaj, svi vaši ovde izneseni projekti su propali. Počnimo od akcija, pređimo na ''Fiata'', ravnomerni regionalni razvoj, pokretanje istočne Srbije – jedna velika prevara, Stara planina, skijališta, kreće Knjaževac, kreću opštine, kreće Svrljig.
Ljudi, jadni, glasali, dali vam poverenje, i gde će sad? Šta će sad da rade? Kako posluju ta vaša preduzeća koja su otvorena?
Ne mogu da razumem ministra, mada je proglašen za najboljeg ministra finansija na svetu, nisam čuo za tu titulu, ali drago mi je da je neki naš čovek dobio, jer sam očekivao da će nešto da uradi, ali taj najbolji ministar finansija je uzeo privredu, privatizaciju, turizam, NIP, a zatim regionalni razvoj. Regionalne centre ste napravili širom Srbije, silnu administraciju napravili.
Šta je uradio taj regionalni centar u Kragujevcu? Koji su njegovi rezultati? Šta su uradili ti regionalni centri širom Srbije? Ništa, tu ste zaposlili svoje stranačke simpatizere, prijatelje, razvili stranačku infrastrukturu preko budžeta, i to je već jednom viđeno, to su nekad radile narodne kancelarije.
Sada opet idete na neku priču o regionima. Ministre privrede, da li vi znate da u pojedinim gradovima ne radi nijedno preduzeće? Da li možete da rešite, posle osam godina, pitanje Bora, Majdanpeka? Da li možete da rešite pitanje Elektronske industrije? Šta je s ''Magnohromom''? Šta je s ''Vagonima''? Šta je s Trstenikom, s ''Prvom petoletkom''? Šta je sa ''Viskozom''? Šta je s Rakovicom? Koja vam to preduzeća rade u Beogradu? Od čega živi Beograd?
Zašto ste ovde napravili neki regionalni centar i nazvali ga centar, a stidite se da kažete – Šumadija, Pomoravlje? Zašto ste to uradili? Zato što ste pola Šumadije i glavne šumadijske resurse pripojili gradu Beogradu? Beograd je došao do Topole, graniči se s Topolom. Uzeli ste ''Kopove'', uzeli ste Tamnavu, uzeli ste sve u okolini Beograda; Lazarevac grca u problemima, a o Obrenovcu da ne pričam. Problem do problema, ljudi ne mogu da dišu, obolevaju, a sve to ide u kasu grada Beograda.
Sad će i gasna elektrana, za koju je bilo dogovoreno da se radi oko Niša, da pokrene tu regiju istočne Srbije i da pokrene jug, kako čitam, ići u Batajnicu, da bi Beograd mogao i to da uzme.
Koja to privreda, gospodine ministre, radi u Beogradu? Od čega da živi dva i po miliona ljudi? Što to ne razvijete, posle tolikih sredstava i tolikih priča? Trideset i tri posto Beograda danas nema kanalizaciju. To je sramota. Jedan most ne može da se napravi 20 godina.
Vi, gospodine ministre, devet godina držite finansije Srbije, Narodnu banku Srbije, držite NIP, držite sve, sve gde ima para, to je kod vas. Ništa niste uradili. Urađena je privatizacija. Direktorka je sad negde pobegla, nema je. Možemo li da je nađemo da položi nekome račune? Šta je sa sredstvima od ''Mobtela'', milijardu i 600 miliona? Rekli smo nekada, gospodine ministre, da će od toga da se rade koridori, a ni metar nije urađen. Sredstava nema.
Danas nemate punjenje budžeta. Prodali ste sve što je moglo da se proda u Srbiji i sada, kad je Srbija jadna, gola i bosa, kada nema više za svoje preživljavanje, sada ćemo joj obećati šarenu lažu, a to su regioni. To će pokrenuti Srbiju. Šta će dobiti? Koje su to pare?
Znate li, gospodine ministre, da ste ove godine zadužili Srbiju, za ovih nekoliko meseci, za četiri milijarde evra? Sabirajte pažljivo kredite koji su ratifikovani, i onaj od tri milijarde koji nije ratifikovan nigde, gde niko ne zna kako će ta sredstva da se potroše, za čuvanje, tobože, stabilnosti dinara. Više puta smo postavljali pitanje u ovom parlamentu – kako je moguće da neko da kredit bez ratifikacije u parlamentu, bez skupštinske rasprave?
U ovom zakonu o regionalizaciji nije ništa dorečeno. Sve ćete vi to doraditi na Vladi. Ovde ste nam samo nabrojali da ćemo dobiti jedno blagostanje, da će svi da žive bolje, a od toga neće biti ništa.
U glavnom gradu Beogradu, 35% saobraćajnica su makadam, nema asfalta. Šta je s Ovčom, Borčom, Kaluđericom? Šta je sa prigradskim naseljima? Šta je s opštinom Barajevo i ostalim? Živi se kao u srednjem veku. Šljakom su nasute ulice. To nema nigde. Vi sređujete ono što je vama interes da radite širom Srbije, trošeći budžet i sredstva koja su dobijena od privatizacije.
Šta je s decentralizacijom vlasti? Zašto lokalne vlasti nemaju nikakve ingerencije? Uzimate im sva sredstva, onima koji su dobro radili, i ne vraćate ono što je trebalo da dobiju, uzimate im nazad i nema ništa.
Uzmite jedan Kosjerić, pre neki dan ste vodili svi tamo kampanju. Dve milijarde se sliva u republički budžet iz Kosjerića, a vraća se nazad samo oko dva i nešto do tri posto samoj opštini, koja propada, a da ne pričam o ostalim opštinama, o Tovarišu, Žitištu, Kuršumliji, Prokuplju itd.
Prema tome, nijedna fabrika u Srbiji nije stabilna. Privreda ne funkcioniše. Nema šanse da bilo šta u Srbiji proradi dok ste vi tu. Vidite i sami, "Lola Ribar", uzmite "Grmeč", uzmite Vojnu industriju, "Prvu iskru" Barič, uzmite IMT, nema šanse da bilo šta funkcioniše. Kragujevac je nekada imao hiljade radnika, sećate se cifre od 17.500 radnika, danas pričamo o 500 zaposlenih u "Fiatu", a rekli ste – 200.000 "punta" ove godine.
Koliko ste do sada izbacili na tržište, namontirali, došrafili, koliko je učešće srpskih kooperanata u jednom vozilu koje se danas proizvodi? Nema ga. Koliko to košta Srbiju i zašto Srbija daje subvencije i gura pare italijanskoj firmi, a naši privrednici propadaju? Vidite da imate svaki dan štrajkove, probleme koji su neviđeni. Ljudi odsecaju prst u znak protesta, štrajkuju glađu. To nikada nije bilo. Zašto se ne pojavite u tim firmama? Sada ste došli da nam ovde pričate.
Sećate li se kada ste akcije prezentirali javnosti, svi po 1000 evra. Šta bi s tim projektom, gospodine ministre? Šta bi sa šest milijardi od EU? Šta bi s koridorima? Koliko ste uradili koridora, evo, druga godina vlasti? Druga je građevinska sezona, jedna vam je prošla, a ova druga je na pola; godišnji odmori, ode i ova kalendarska godina. Koliko ćete uraditi? Zakopate nešto malo, počnete da radite, nema para, gospodine ministre.
Ugasili se koncesiju koja je bila najveća i najbolja investicija za Srbiju. Rekli ste da ćete vi praviti to iz budžetskih sredstava. Gde su vam ta budžetska sredstva? Ko će da vam puni budžet kada vam privreda ne radi? Koje preduzeće danas puni budžet? Gde su ti vaši gradovi za koje ste pričali da su u velikom razvoju, u velikoj euforiji, groznica čitava? Tamo dolazi "Mercedes", "Folksvagen", "Fiat", "Boing", ko sve nije stigao. Ti su gradovi, sada kada treba sredstva da se umanjuju, nestali, više ih ne pominjete, gradovi o kojima ste ovde pričali da su bajka, da u njima sve funkcioniše. Sada, kada se ova transferna sredstva odbijaju, oni su u nerazvijenijim opštinama, gospodine ministre, nestali su.
Koliki su gubici? Koliki je gubitak skijališta ''Stara planina''? Zašto niste završili Divčibare? Šta je bilo s ostalim centrima? Šta je bilo s Palićem? Koliko se para uložilo? Koliko se ljudi zaposlilo, šta je sa Golijom? Koliko je sredstava uloženo? Zašto je sve stalo? Svi resori koje ste uzeli u Vladi su katastrofa za Srbiju. Uzmimo sport, potpuno je uništen. Savezi ne postoje, klubovi ne postoje. Gde su nam sportisti? Nema ih. Šta je s omladinom? Daćete im sada beli šengen. Obećavate da idu u Evropu? Zašto ne ostanu ovde? Gde su ta radna mesta koja se najavljuju? Koje ste to firme otvorili gde ćete zaposliti hiljade mladih ljudi? Nabrojte jednu firmu koju ste napravili.
Neki dan, gledam bruku i sramotu, vrši se u Jutarnjem programu prezentacija preduzeća, ulaganja. Uložili ste u Čačak milion i 200.000 dinara i čovek je kupio kopir-mašinu i zaposlio sestrića da kopira. Prikazujete taj prilog od pet minuta u svim dnevnicima, a samo A 4 može da kopira. To je bruka za Srbiju, stvarno, bruka.
Da ne pričam o zdravstvu. Gde vam je zdravstvo, gospodine ministre? Da li ste neki dan čitali u novinama da ste u vašem zdravstvu, koje vi pet mandata držite, doveli čoveka obolelog, narkomana, i primili ga na nervno odeljenje, da je čovek uzeo vatrogasni aparat i ubio bolesnika; počeo redom da ubija, smrskao mu glavu. To je tačno. Tu vam sede direktori, jedan prevarant koji je jade napravio u zdravstvu, rasterao sve lekare koji nisu hteli da potpišu člansku kartu, i svi su otišli, ostao je on kao najbolji kadar, student koji je 16 godina studirao i ovekovečio tu svoju diplomu i sada sedi po ceo dan i dobacuje poslanicima kada govore.
Umrla je bolesnica na operaciji krajnika, gospodine ministre, profesorka Ekonomske škole u Čačku. Operisana pogrešna noga, pogrešno koleno. Nedavno su bolesnika s operisanim kukom poneli, ispustili ga i polomili mu ponovo kuk, pa ga vratili na operaciju. To je jad i nesreća.
Prema tome, gospodine ministre, vi ste, nažalost, velika štetočina ove vlade. Dugo trajete i dugo i nam pričate o privredi, a nikada niste ušli u jednu fabriku, nikad niste jedan radni dan proveli u preduzeću, da znate šta znači raditi, primiti platu i stvoriti dohodak za nekoga. Sve ovo što pričamo, to je gubljenje vremena, zamajavanje Srbije i ti vaši regionalni centri zaposliće vaše neke istomišljenike.
Velika reč – nacionalna agencija, regionalna agencija. Kada kažete – nacionalna, kao onaj nacionalni savet za infrastrukturu. Koliko ste kilometara puteva uradili, gospodine ministre, preko Nacionalnog saveta za infrastrukturu? Koliko ste koridora uradili do sada, evo, druga je građevinska sezona? Nijedan kilometar. Niste ga predali na upotrebu. Prema tome, ugasili ste i ono što su drugi napravili.
Kočili ste godinu dana u ovom parlamentu investiciju gasifikacije i dolaska gasovoda, izgradnje gasne elektrane i završetak skladišta ''Banatski Dvor''. Mnogo štete, mnogo nesreće ste naneli ovoj Srbiji i sada izlazite s jednim novim projektom, sa jednim novim konceptom, a svi unapred znamo da od toga ništa neće biti, jer vi za to nemate snage, vi to, prvo, ne znate.
Nedavno smo ovde slušali priče, bajke, nisam bio tog dana u Parlamentu, ministra odbrane. Sve vam je u korovu, sve vam je u koprivama od dva metra. Nismo videli vojnika. Pitali smo, gde ima vojnika, da se naša deca slikaju uživo. Sve ste uništili.
Da li ste vi negde videli živog vojnika, da ga opipamo, da se slikamo s njim? Nema ga. Sve kasarne su prazne i puste. Ono malo muke i nesreće što je imalo po kasarnama, ostalo je po koprivama i zaraslom travuljarkom, krovovi pali, fasade pale, sve se raspada. To je imovina koja je oduzeta lokalnoj vlasti.
Šta s njom danas da radimo? Ne možete da je vratite, jer je preskupa da se kupi nazad. Recikliraju vam, pričate neki dan o reciklaži, slikali ste se tamo kako "juga" reciklirate. To je dobro, to je pozitivno, ali recikliraju vam i tenkove usred kasarne, a to niko nije primetio. Četiri komada su vam reciklirali a da niko nije pronašao, ni video.
Upadaju vam ljudi kod predsednika s bombama u rukama. Kakva ste vi to Vlada? O čemu se tu radi? A tolike pare trošite! Organizujte se malo, gospodine ministre. Ovo je trebalo da doživi neke rasprave, da se raspravi malo o ovome, a ne da dođe direktno u Parlament, bez odbora, bez ikakvih mišljenja, bez ikakvih konsultacija s političkim strankama. Ovo će značiti nešto za Srbiju, ali u negativnom smislu. Zaposliće se nova administracija, odneće nova sredstva, i od toga neće biti ništa.
Šta je sa privatnom imovinom, čiji vlasnici danas postoje? Sve je prodato, uništeno i potrošeno. Sve je potrošeno. Gde su sredstva od "Robnih kuća Beograd", od trećeg operatera? Šta vam je sa Šlafom, koga ste doveli ovde da drži kockarnice? Nalaze utehu u kockanju. Šlaf je ovde živeo, vaš veliki prijatelj, i sponzor, i donator.
Vidite i sami – jade ste napravili Srbiji i trebaće desetine godina da se sve ove nesreće isprave. Da ste nešto mogli da uradite s ravnomernim regionalnim razvojem, uradili biste za ove tri godine. Smanjite malo vaše apetite.
Sve ste uzeli, prigrabili. Cela Vlada je kod vas. Ne znam šta rade drugi ministri, čime se oni bave? Šta radi predsednik Srbije, čime se on bavi? Sve je kod vas, gospodine ministre, vi nas obavestite i kad će struja da poskupi. Ne znam šta Škundrić radi? Kažete da neće struja da poskupi, kažete da stižu krediti. Nedavno ste bili u Americi. Došli ste i rekli – kreću koridori da se rade, pare su obezbeđene, sredstva su obezbeđena. Ništa nije krenulo. Godišnji odmori, dolazi jesen, ode još jedna godina, još jedna građevinska sezona, u ništa.
Gospodo narodni poslanici, dokle ćemo sedeti ovde i slušati obećanja, lepe priče i da može svako, kad mu neka marketinška agencija nešto skocka, da kaže – ovo će biti hit? Izađite i recite. Evo, sad spremate promenu Ustava, žulja vas to što je mnogo poslanika, treba da ih smanjite, da proširite malo Vladu, da ostane više sredstava za Vladu, a ne bavite se onim čime treba da se bavite.
Srbija gladuje. Nema para da plati struju. Sirotinje je svakim danom sve više i više. Poljoprivreda uništena, selo potpuno uništeno, razbijeno. Nema gde da se proda.
Vaša genijalna ideja o jednostranom poštovanju sporazuma sa EU pokazala je rezultate, sada vidimo gde smo, šta smo i ko smo.
Prema tome, ovo je još jedna bajka, da se zamajava narod, i nova bajka, to je promena Ustava, smanjenje broja poslanika itd. Što se ne uhvatite u koštac? Obećali ste ovde gospodi iz Vojvodine Statut Vojvodine. Ne smete...
(Predsednik: Vreme.)
... želite da kažete Srbiji – evo, i vi ste regionalni centri. Regionalni, ali bez ijednog dinara, bez ičega. Srbija će biti u bedi, u nesreći, u velikim problemima, s još glomaznijom i većom ...

Gospodin Dinkić ima reč, izvolite.

Da odgovorim na ova dva pitanja gospodina Balinta Pastora i na ovo poslednje. Najpre, da odgovorim na pitanja koja je Balint Pastor postavio. Pitao je u vezi s definicijom upravnih okruga.
Kao što znate, to nije u nadležnosti Ministarstva ekonomije, već Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Kada smo pripremali ovaj zakon, kada smo definisali oblasti, nismo mogli nikako drugačije, nego da pođemo od postojećih upravnih okruga. Međutim, kao što je gospodin Pastor rekao, to je moguće promeniti, čak i zakonskim aktom. Predlažem gospodinu Pastoru da u narednim danima, kada ministar Marković bude obrazlagao zakon o udruženjima, porazgovara o ovoj temi, vezano za Kanjižu. Kao što smo našli rešenje o privrednim komorama, verujem da je moguće naći i ovo rešenje. Zaista ne zavisi od ovog zakona, već ako se promeni Uredba o definisanju teritorije upravnih okruga, automatski se podrazumeva – i statističkih oblasti, u skladu s ovim zakonom.
Što se tiče pitanja vezanog za član 17, mislim da se radi o nerazumevanju, jer je postavljeno pitanje – zašto Vlada donosi odluku o finansiranju iz budžeta RS kod programa finansiranja razvoja regiona?
Zato što se radi o budžetskim sredstvima, o budžetu Republike Srbije. Vlada, po Zakonu o budžetskom sistemu, mora da donese odluku, ali predlog daju oni koji sede u regionalnom savetu. Regionalna strategija jeste osnov da se neki projekat predloži, a Vlada ga samo usvaja, s obzirom na to da ga ona finansira.
U slučaju Vojvodine, traži se mišljenje AP, zato što se ovde radi o finansiranju iz republičkih sredstava. Naravno, kada pokrajina finansira iz sopstvenih sredstava, onda ne pita Republiku za mišljenje, već sama ulaže u svoj projekat. Isto važi i za grad Beograd.
Naravno da ovde postoji jedna asimetrija. Asimetrija proističe, nažalost, iz činjenice da trenutno postoji samo jedan aktivan administrativni region u Srbiji, a to je Vojvodina.
Kada se to jednoga dana bude promenilo i kada se bude utvrdio koncept administrativne regionalizacije, onda će ovo biti prilagođeno u samom zakonu. Ovako, mi smo pošli od postojećeg ustrojstva teritorijalizacije Srbije i nismo želeli da se mešamo u nadležnost koja je definisana drugim zakonom, odnosno Ustavom.
Što se tiče pitanja gospodina Balinta Pastora vezanog za rok donošenja Statuta Vojvodine i zakona o prenosu nadležnosti, prema mojim saznanjima, a nisam direktno uključen u to, međutim, jeste moja koleginica Kalanović, taj posao je tehnički završen. Sada očekujem da će to u narednom periodu biti usvojeno u Vladi i predloženo Skupštini. Koliko znam, ne postoji nijedna tačka koja je neusaglašena u vezi sa zakonom o prenosu nadležnosti i Statutom Pokrajine. U tom smislu, očekujem da će to biti u narednom periodu usvojeno.
Što se tiče komentara drugog poslanika, ne znam zašto se toliko nervirate? Zašto vas ja baš toliko nerviram, ne samo vas, ima tu još nekih poslanika? Reći ću vam nekoliko činjenica. Znam da govorim o činjenicama. Vi imate svoj način govora, neću ulaziti u to. Činjenice jesu sledeće – u Srbiji je bilo i ima problema, ti problemi su manji ili veći. Razlika je u tome da li se neki problemi rešavaju ili se ne rešavaju. Svi problemi ne mogu odjednom da se reše, ali mogu reći, na temu koju ste sada pomenuli, odgovore na vaša pitanja.
Mogu da kažem da činim sve da one probleme koji su u nadležnosti Ministarstva ekonomije pokušam da rešim i da nikad ne odustajem od tih rešenja.
Što se tiče "Fiata" i investicija u Kragujevcu, za razliku od prethodnih 15 godina, kada je država Srbija samo subvencionisala proizvodnju, a, suštinski, Kragujevac nije radio i proizvodio je vrlo malu količinu proizvoda, po prvi put zarađujemo na proizvodnji nekog automobila koji se proizvodi u Kragujevcu. Ta zarada možda nije prevelika, ona je 722 evra po svakom "puntu", međutim, 722 evra zarade je bolje nego gubitak.
Kada se vide rezultati rada od sredine aprila, kada je počela montaža "punta" u Kragujevcu, u tih mesec i po dana ukupno je prodato 1.700 automobila, odnosno proizvedeno. Kapacitet se sada povećava, uz investicije koje smo zajedno s Italijanima preduzeli u Lakirnici, i kapacitet će uskoro biti povećan na 3.000 automobila mesečno. Sa kapacitetom od 3.000 automobila mesečno, Kragujevac će biti, posle 20 ili 15 godina, skinut sa liste subvencija Ministarstva ekonomije.
U ovom mesecu, junu, smanjili smo za 25 miliona dinara subvencije koje su, inače, godinama mesečno bile uplaćivane kragujevačkoj fabrici, a cilj nam je da do septembra obezbedimo da se kompletna proizvodnja u Kragujevcu ostvaruje na osnovu naplaćenih prihoda od prodaje automobila. To će biti prvi put posle 15 godina.
Koliko će biti ove godine proizvedeno automobila? Vidite i sami, kapacitet se lagano povećava. Od ovog meseca bi trebalo da se broj približi na 3.000 automobila mesečno. Imajući u vidu veliku tražnju koja postoji, imajući u vidu da je dogovoren i izvoz u Republiku Srpsku, očekujem da će onaj ugovor koji smo napravili oko "punta" biti premašen i da će ove godine biti duplo više proizvedeno automobila nego u prošloj godini, svih modela – od "zastave 10" do ostalih.
Da li je to 200.000 automobila? Nije. Da li je to dva puta više nego prošle godine? Jeste. Da li je to neki napor koji se pokazuje i da li neki ljudi, makar sada, žive od svog rada tamo? Tačno. Trenutno, oko 800 do 900 ljudi radi na "puntu". To nisu hiljade ljudi, ali tih 900 živi od svog rada i taj broj će se povećavati iz meseca u mesec.
Što se tiče Bora, Bor trenutno nema nikakve subvencije i sami se izdržavaju od svog rada. Država ne pomaže Bor subvencijama, jer smo im pomogli novcem za određene investicije, kako bi bili efikasniji, a imamo nameru da im pomognemo u narednom periodu da kupe novu opremu za rudarstvo, kao i da izgrade novu topionicu. Zašto? Zato što od rada Borskog basena zavisi u dobroj meri razvoj čitave istočne Srbije i zato što to jeste proizvod koji je isplativ i zbog toga želimo da ga podržimo.
Bor trenutno radi. Ono što ste dobro primetili je da ima puno fabrika koje su u problemima. Međutim, nisu sve u takvim problemima kao što vi govorite, iako ih ne potcenjujem. Tačno je da ima preko 60.000 blokiranih firmi, od čega su samo 20.000 preduzeća. Od tih 20.000 preduzeća, 16.000 je blokirano preko dve godine. To nisu preduzeća koja su danas blokirana, neka od njih su blokirana za vreme dok ste vi bili ministar u Vladi. Drugim rečima, donećemo sada zakon o stečaju, koji će sve firme koje su u blokadi duže od dve godine, jednostavno, izbrisati i postaće direktno u stečaju, jer imamo lažnu sliku o blokadama.
Ima onih STR-ova koji ulaze u blokadu, osnivaju nove firme i nastavljaju da rade, tako da sama brojka jeste velika, suštinski, problem postoji, ali nije takav kao što vi govorite. Mi smo učinili ono što je bilo moguće da poboljšamo likvidnost privrede, kroz program Vladinih mera, subvencionisanih kredita. Oko 400 miliona evra je u tri meseca odobreno privredi po niskim kamatama. Juče je Centralna banka oborila referentnu kamatu na 13%, tako da će sada dinarski krediti, posle dugo vremena, biti jednocifreni za one koji traže kredite za likvidnost, biće 9,5%, s obzirom na to da su vezani za referentnu stopu Centralne banke.
Postoje problemi u vagonogradnji, kao što ste rekli, i hvala vam što ste to pitanje postavili, jer i tu ćemo pokušati da učinimo ono što je moguće da se pomogne domaćoj industriji vagonogradnje. Imali smo sastanak jutros sa ''Železnicom'', s Ministarstvom infrastrukture i predstavnicima svih fabrika koje proizvode vagone u Srbiji – iz Kraljeva, Niša, Subotice, Smederevske Palanke i Smedereva.
Napravićemo jedan poseban program, koji će Vlada usvojiti do kraja ovog meseca, da srpska železnica naručuje ove i naredne godine vagone iz srpskih preduzeća.
To je način da oni koji su trenutno u problemima rešavaju probleme, a jeste Kraljevo u problemima, jer im je otkazan ugovor iz Francuske, takođe i Niš, jer do avgusta samo imaju posla. Najbolje stoji "Goša", koji je primer jedne od boljih privatizacija u Srbiji, koji imaju i sad obezbeđen kapacitet i proizvodnje i plasmana; deset miliona su do sada uložili Slovaci u modernizaciju te fabrike. Međutim, svima ćemo pomoći, kroz poseban program stimulisanja vagonogradnje, da obezbede posao radnicima, jer su to intenzivne fabrike, zapošljavaju dosta ljudi, Fabrika železa u Smederevu – 1.500 ljudi, u Kraljevu 900 ljudi radi, da dobiju posao i da ''Železnica'' kupuje vagone od domaće industrije.
Za razliku od perioda kada je ''Železnica'' bila pod vašom ingerencijom, gospodine Iliću, i kada je isključivo kupovala prevozna sredstva iz inostranstva, vi možete meni pričati o patriotizmu, ali nikada nijedan napor niste učinili da domaći ljudi u vagonogradnji dobiju posao. Možda ovo što ćemo mi sada učiniti nije maksimalno, ali se trudimo i pomoći ćemo ovim ljudima da imaju obezbeđen posao u narednom periodu, čak ćemo i jednu fabriku koja ne radi par meseci, a to je "Bratstvo" u Subotici, na ovaj način pokušati da podignemo, kao što smo podigli, uostalom, IMT, IMR, koji do skoro nisu mogli da prodaju svoje traktore. Vladinim programom subvencionisanja traktora, 2.000 profaktura su već sklopili i prodali prvih 200 komada traktora.
U ovoj krizi ništa nije jednostavno, ali pokušaćemo da pomognemo svima onima koji imaju perspektivu. Ako neko nema perspektivu, kao što je, npr, Tekstilni kombinat ''Raška'', tu ću biti potpuno otvoren, iz Novog Pazara, koji 10 godina ne radi, tu su dva rešenja – ako firma ne radi 10 godina, to nema veze sa krizom, onda će ona ili biti preneta u vlasništvo opštine, ukoliko to želi, pa da oni onda raspolažu tom imovinom i odluče šta će s tim raditi, ili moraju da idu u stečaj. Tu nema nikakvih dilema. Ponudili smo opštini Novi Pazar ovaj kombinat.
Mislim da treba odvojiti probleme koji su nastali pre 15 godina, kao što je, recimo, taj kombinat ''Raška'', od onih problema koji su skopčani s posledicama globalne krize. Jer, ovo sa "Gošom" nije vezano za neku prošlost, oni su duplirali iznos prošle godine, ali sada imaju, nažalost, smanjenu ponudu zbog krize. Inostrane železnice manje kupuju vagone i onda jeste rešenje, kada su se već inostrane železnice usmerile na kupovinu manjih vagona, da srpska železnica, kojoj au potrebni vagoni, kako u teretnom, tako i u putničkom saobraćaju, vrši bilo remont, bilo popravku, bilo nabavku novih vagona, iz domaćih kompanija.
Sličan program ćemo napraviti za delove tekstilne industrije, kao što je ''Jumko'' u Vranju, da uspostavi direktnu saradnju, u programu Vlade, s našom vojskom i policijom, da se šiju uniforme za vojsku i policiju u Vranju, ali po nekim cenama koje su primerene. Dakle, da se zaposle ljudi; tu ne može da se napravi profit, ali da se omogući ljudima posao.
To jesu nekonvencionalne mere koje Vlada preduzima, i preduzimaće, ali pomažu da ublažimo efekte krize. Kreditima, globalno, za likvidnost, a u pojedinim sektorima industrije, kao što je ''punto'', kao što su traktori, kao što su vagoni i delovi ove tekstilne industrije za namensku proizvodnju, ići ćemo sa ciljnom podrškom. Takođe ćemo podržati sada namensku industriju.
Posebnu pažnju zaslužuje vaša teza o koridorima. Vi kažete da sam godinama nadležan za finansijski sistem. Tačno je da sam bio nadležan od 2000. do 2006. godine, kako za monetarnu, tako i za fiskalnu politiku, i ponosan sam na rezultate koje sam tada ostvario – od budžetskog suficita, do stabilnog dinara.
Kada ste pomenuli koridore, mogu vas da pitam, nažalost, sada znam mnogo više nego što sam znao u ono doba dok sam bio ministar finansija o izgradnji puteva, zašto sebe nekada, makar, ne upitate, šta ste uradili u vezi s nacionalnim projektima? Nijedan jedini projekat, nijedan niste ostavili u nasleđe Vladi.
Vi ćete videti, kada dođe sutra, prekosutra, naksutra, za tri godine, za osam godina, neka nova vlada, koliko će dobrog nasleđa zateći od prethodne vlade.
O vašoj oblasti mogu da vam kažem, jer sada svi zajedno radimo na izgradnji Koridora 10, danas ne postoji završen projekat za Koridor 10, bez obzira na to što je u budžetu 2006. godine iz NIP-a bilo za to predviđeno prvih 200 miliona evra.
Bila su predviđena sredstva od prodaje ''Mobtela'', kao što ste rekli, ali nije bilo projekata. Ne može se praviti put ukoliko imate novac, a nemate projekat. Obrnuta je procedura, naučio sam i to radeći u Nacionalnom savetu za infrastrukturu.
Najpre, mora da se napravi idejni projekat, pa glavni projekat, pa projekat eksproprijacije, pa kad se ekspropriše zemlja, onda se objavljuje tender, pa se tek onda gradi put.
Sada smo, nažalost, imali dva puta odlaganje realizacije ugovora sa Svetskom bankom za izgradnju Koridora 10 na jugu Srbije, na prvoj trasi koju želimo da počnemo, a to je Dimitrovgrad, zbog toga što, verovali ili ne, ne postoji projekat tog dela puta od osam kilometara. Ne radi se o trasi od stotinak kilometara, nema projekta za osam prvih kilometara.
Ništa od toga nije ostavljeno u nasleđe. Tek kada je došla Vlada, dali smo nalog institucijama koje se bave projektovanjem da urade te projekte, da ne govorim o tome da nijedna eksproprijacija nije bila završena i da se sada to sve radi u hodu, da će prvi tender, konačno, za južni deo Koridora 10, iz kredita Svetske banke, biti objavljen u listu ''Financial Times'' do kraja ovog meseca i da će onda ići, redom, tenderi za ostale deonice.
Verujte mi, dnevno, i ministar Mrkonjić, premijer Cvetković, ja, Verica Kalanović, gonimo ove institute za puteve, koji treba da projektuju, da završe posao. Nije mi jasno šta su radili od 2003. do 2006. godine, kad ste pričali o izgradnji Koridora 10, kada sam, kao ministar finansija, obezbedio taj novac. Za šta novac? Ne može novac da se upotrebi ako nema projekta.
Činjenica je da vi, možda, dobro pričate, ali niste radili taj posao. Ostavili ste 38 milijardi duga ''Puteva Srbije'', koji sada mi moramo da vraćamo i ova skupština je dala, upravo danas, saglasnost da se 185 miliona evra, na osnovu dugova koji su napravljeni za vreme dok ste vi bili nadležni za ovo preduzeće, vrati. Ne znam šta je od toga napravljeno, jer nijedan nacionalni koridor nije.
Kada pominjete koncesiju, hteli ste da uvalite ovu zemlju u to da mora iz budžeta da plaća koncesionara, zato što je projekat bio takav da ne može da se ostvari putem koncesije. Nije pošteno bilo prema bilo kojoj građevinskoj firmi da joj se nudi da radi koncesiju i za onaj deo koji je neisplativ. Koja je bila računica koncesionara? Hajde da uđemo u taj ugovor sa Vladom, koji ste vi zaključili, i da onda, kada prođe godinu dana, kao što se i desilo, tražimo amandman u ugovoru, da se promeni ugovor, tako da umesto da koncesionar sve sam plati i gradi autoput, traži da mu se to plati iz budžeta.
Vi ste, verovatno, znali da je to bila ideja od samog početka. Sada je Vlada odlučila da autoput od Horgoša do Novog Sada napravi isključivo sopstvenim sredstvima, iz budžeta. Podelili smo sve to na manje lotove, uveli tzv. fidik kriterijume. Šta su to fidik kriterijumi?
Dok ste bili ministar, nije vas zanimalo kakve ugovore sklapaju putarska preduzeća sa državom. Nisu bili obavezni da poštuju rokove, ako zakasne, nisu plaćali penale. Naprotiv, na kraju je država ostala dužna, sa sve kamatom.
Sada je sve to potpuno promenjeno. Sada su svi ugovori po međunarodnim FIDIC kriterijumima, koji znače da ako neko zakasni s nekim rokom, mora ozbiljan penal da plati državi; ako ne plati penal, uvodi se drugi izvođač umesto njega, onaj koji je bio drugorangirani na tenderu. To je jedini način da se ozbiljno grade putevi.
Kasnimo i kao država, a, rekao bih, i kao Vlada, zato što nemamo nasleđen nijedan jedini projekat. Ne kasnimo zbog para.
Velika je zabluda, to otvoreno kažem, da se u Srbiji ne grade putevi zbog toga što nema dovoljno para. Ne grade se putevi zato što je do sada bila očajna organizacija u pripremi i izgradnji puteva. Građevinari su nam dobri, kada ih platiš, izgrade put, međutim, pripremiti projekat, eksproprisati zemlju i doći dotle da se počne graditi, da građevinari dobiju posao, to je ono što je problem u Srbiji. To jeste problem oko koga se i lično nerviram, moram da vam priznam, ali će se ta stvar rešiti i mi hoćemo da izgradimo Koridor 10, svi ravni pravci na Koridoru 10, osim ovih u klisurama, biće gotovi do kraja mandata.
Što se tiče puta ka Crnoj Gori, naravno da je važan i niko nikada nije sporio važnost tog puta, ali je očito bilo nerealno očekivati da će ma ko, samo zbog toga što se isplati ekonomski graditi autoput od Beograda do Ljiga, uzeti koncesiju za to. Zbog toga je koncesionar i tražio, upravo zbog toga što je neisplativa deonica od Ljiga pa nadalje, da se iz budžeta to finansira. Zato je raskinut taj ugovor, zato što država nije htela da finansira iz budžeta nešto što će neko drugi naplaćivati, putem putarine.
Sada je taj princip promenjen, gradiće se sledeće godine, ako se završe ovi projekti, jer više ne mogu da verujem ovim ljudima koji rade projektovanje. Ako urade projekte, sigurno ćemo u budžetu obezbediti novac za izgradnju prve deonice puta ka Čačku, odnosno ka Crnoj Gori.
Gradićemo taj autoput iz sopstvenih sredstava. Država će izdati posebnu obveznicu, za koju će poslovne banke imati stimulaciju da je kupe po povoljnim uslovima. To će biti obveznica koja će se emitovati na rok od tri godine, s kamatom do 8,5% godišnje, u dinarima. Ako je dinarska obveznica koju kupuju poslovne banke, a centralna banka im taj plasman izuzima iz obavezne rezerve, na taj način ćemo obezbediti finansiranje izgradnje autoputa od Beograda ka Čačku, pri čemu se sada ubrzano radi na završavanju projekata za taj autoput.
Dakle, dve godine ste pričali o Koridoru 10, govorim o četvrtoj, šestoj godini, o tom periodu i o ovoj koncesiji, a da nijedan projekat nije bio završen. Ljudi ne znaju da mora prvo projekat biti završen da bi se izgradio autoput. To jeste tako. Nažalost, to nisam ni ja znao, niti su to znali neki drugi ljudi u Vladi, jer to nije posao za finansije, nego za one koji se bave građevinom. Sada smo, nažalost, imali da naučimo kako se gradi autoput, koje su sve faze u izgradnji nekog puta. Nije komplikovano, ali mora da se dobro organizuje.
Što se tiče Beograda, pa, zapitajte se sami kako bi plate u Beogradu bile najveće u Srbiji ako ništa ne radimo? To je demagogija. Naravno da nije u svim krajevima Beograda sjajna situacija, tu se s vama slažem, ali, kamo sreće da drugi delovi Srbije rade i da su zaposleni kao što je zaposlen sada Beograd, inače ne bi bila plata četiri puta veća u Beogradu nego u drugim delovima Srbije.
Na ova pitanja sam odgovarao zato što nisam prošli put, iz razloga što sam imao sastanak u Republici Srpskoj. Što se tiče vaše primedbe da je brzo ovaj zakon stigao u proceduru, moram da vam kažem da je javna rasprava o ovom zakonu trajala preko tri meseca, krenula je novembra prošle godine. U novembru prošle godine smo završili nacrt. Održali smo javnu raspravu u Kragujevcu, Zaječaru, Užicu, Nišu, Novom Sadu, dakle, u najvećim gradovima Srbije, razgovarali i sa stručnom javnošću, tako da, verovatno, niste pratili taj posao.
Ima jedna stvar u kojoj ste u pravu, gospodine Iliću. Ima jedna stvar koju sam obećao a koju nisam ispunio, to su besplatne akcije. Tu ste apsolutno u pravu. Kada ste god u pravu, reći ću vam da jeste u pravu, ma kome od vas, ali želim da vam kažem da sam ja neko ko ne odustaje od ciljeva. Zakon koji smo doneli pre godinu i po dana nije mogao da se u tom obliku realizuje, zbog toga što je nastupila ova svetska kriza.
Nisam kriv, bez obzira na to što ćete vi mene kriviti pred građanima, što su pale cene akcija na svim berzama u svetu, i vi to dobro znate. Dobro znate da cene akcija najvećih kompanija u svetu mnogo manje vrede nego danas, ali taj zakon ću dopuniti i ova skupština će ga, ubeđen sam, usvojiti do kraja ove godine. Građani će dobiti akcije. Da li će one vredeti onoliko koliko bi vredele da nije bilo krize? Ako odmah budu prodavali te akcije, neće vredeti, jasno ću im reći da ne vrede, ali, vredeće više ukoliko ih budu čuvali i ukoliko bude proteklo vreme.
Savetujem vam da ne budete nervozni. Uvek, svako od nas, od vas, može da dobije priliku da uradi u ime građana neki posao. Građani na kraju ocene i to što ste pričali i to što ste radili. Tako cene i kod vas, tako će ceniti i kod mene; za sve projekte koje sam započeo sa svojim saradnicima, sa Vladom, a koje ne budem ispunio, naravno da će me građani kazniti na izborima. Uopšte se ne plašim toga. Nije suština biti na vlasti, suština je ne lagati, suština je imati morala, suština je biti čovek, a kada ste čovek, onda se manje nervirate i onda ste zdravi. Hvala vam.