Da odgovorim na ova dva pitanja gospodina Balinta Pastora i na ovo poslednje. Najpre, da odgovorim na pitanja koja je Balint Pastor postavio. Pitao je u vezi s definicijom upravnih okruga.
Kao što znate, to nije u nadležnosti Ministarstva ekonomije, već Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Kada smo pripremali ovaj zakon, kada smo definisali oblasti, nismo mogli nikako drugačije, nego da pođemo od postojećih upravnih okruga. Međutim, kao što je gospodin Pastor rekao, to je moguće promeniti, čak i zakonskim aktom. Predlažem gospodinu Pastoru da u narednim danima, kada ministar Marković bude obrazlagao zakon o udruženjima, porazgovara o ovoj temi, vezano za Kanjižu. Kao što smo našli rešenje o privrednim komorama, verujem da je moguće naći i ovo rešenje. Zaista ne zavisi od ovog zakona, već ako se promeni Uredba o definisanju teritorije upravnih okruga, automatski se podrazumeva – i statističkih oblasti, u skladu s ovim zakonom.
Što se tiče pitanja vezanog za član 17, mislim da se radi o nerazumevanju, jer je postavljeno pitanje – zašto Vlada donosi odluku o finansiranju iz budžeta RS kod programa finansiranja razvoja regiona?
Zato što se radi o budžetskim sredstvima, o budžetu Republike Srbije. Vlada, po Zakonu o budžetskom sistemu, mora da donese odluku, ali predlog daju oni koji sede u regionalnom savetu. Regionalna strategija jeste osnov da se neki projekat predloži, a Vlada ga samo usvaja, s obzirom na to da ga ona finansira.
U slučaju Vojvodine, traži se mišljenje AP, zato što se ovde radi o finansiranju iz republičkih sredstava. Naravno, kada pokrajina finansira iz sopstvenih sredstava, onda ne pita Republiku za mišljenje, već sama ulaže u svoj projekat. Isto važi i za grad Beograd.
Naravno da ovde postoji jedna asimetrija. Asimetrija proističe, nažalost, iz činjenice da trenutno postoji samo jedan aktivan administrativni region u Srbiji, a to je Vojvodina.
Kada se to jednoga dana bude promenilo i kada se bude utvrdio koncept administrativne regionalizacije, onda će ovo biti prilagođeno u samom zakonu. Ovako, mi smo pošli od postojećeg ustrojstva teritorijalizacije Srbije i nismo želeli da se mešamo u nadležnost koja je definisana drugim zakonom, odnosno Ustavom.
Što se tiče pitanja gospodina Balinta Pastora vezanog za rok donošenja Statuta Vojvodine i zakona o prenosu nadležnosti, prema mojim saznanjima, a nisam direktno uključen u to, međutim, jeste moja koleginica Kalanović, taj posao je tehnički završen. Sada očekujem da će to u narednom periodu biti usvojeno u Vladi i predloženo Skupštini. Koliko znam, ne postoji nijedna tačka koja je neusaglašena u vezi sa zakonom o prenosu nadležnosti i Statutom Pokrajine. U tom smislu, očekujem da će to biti u narednom periodu usvojeno.
Što se tiče komentara drugog poslanika, ne znam zašto se toliko nervirate? Zašto vas ja baš toliko nerviram, ne samo vas, ima tu još nekih poslanika? Reći ću vam nekoliko činjenica. Znam da govorim o činjenicama. Vi imate svoj način govora, neću ulaziti u to. Činjenice jesu sledeće – u Srbiji je bilo i ima problema, ti problemi su manji ili veći. Razlika je u tome da li se neki problemi rešavaju ili se ne rešavaju. Svi problemi ne mogu odjednom da se reše, ali mogu reći, na temu koju ste sada pomenuli, odgovore na vaša pitanja.
Mogu da kažem da činim sve da one probleme koji su u nadležnosti Ministarstva ekonomije pokušam da rešim i da nikad ne odustajem od tih rešenja.
Što se tiče "Fiata" i investicija u Kragujevcu, za razliku od prethodnih 15 godina, kada je država Srbija samo subvencionisala proizvodnju, a, suštinski, Kragujevac nije radio i proizvodio je vrlo malu količinu proizvoda, po prvi put zarađujemo na proizvodnji nekog automobila koji se proizvodi u Kragujevcu. Ta zarada možda nije prevelika, ona je 722 evra po svakom "puntu", međutim, 722 evra zarade je bolje nego gubitak.
Kada se vide rezultati rada od sredine aprila, kada je počela montaža "punta" u Kragujevcu, u tih mesec i po dana ukupno je prodato 1.700 automobila, odnosno proizvedeno. Kapacitet se sada povećava, uz investicije koje smo zajedno s Italijanima preduzeli u Lakirnici, i kapacitet će uskoro biti povećan na 3.000 automobila mesečno. Sa kapacitetom od 3.000 automobila mesečno, Kragujevac će biti, posle 20 ili 15 godina, skinut sa liste subvencija Ministarstva ekonomije.
U ovom mesecu, junu, smanjili smo za 25 miliona dinara subvencije koje su, inače, godinama mesečno bile uplaćivane kragujevačkoj fabrici, a cilj nam je da do septembra obezbedimo da se kompletna proizvodnja u Kragujevcu ostvaruje na osnovu naplaćenih prihoda od prodaje automobila. To će biti prvi put posle 15 godina.
Koliko će biti ove godine proizvedeno automobila? Vidite i sami, kapacitet se lagano povećava. Od ovog meseca bi trebalo da se broj približi na 3.000 automobila mesečno. Imajući u vidu veliku tražnju koja postoji, imajući u vidu da je dogovoren i izvoz u Republiku Srpsku, očekujem da će onaj ugovor koji smo napravili oko "punta" biti premašen i da će ove godine biti duplo više proizvedeno automobila nego u prošloj godini, svih modela – od "zastave 10" do ostalih.
Da li je to 200.000 automobila? Nije. Da li je to dva puta više nego prošle godine? Jeste. Da li je to neki napor koji se pokazuje i da li neki ljudi, makar sada, žive od svog rada tamo? Tačno. Trenutno, oko 800 do 900 ljudi radi na "puntu". To nisu hiljade ljudi, ali tih 900 živi od svog rada i taj broj će se povećavati iz meseca u mesec.
Što se tiče Bora, Bor trenutno nema nikakve subvencije i sami se izdržavaju od svog rada. Država ne pomaže Bor subvencijama, jer smo im pomogli novcem za određene investicije, kako bi bili efikasniji, a imamo nameru da im pomognemo u narednom periodu da kupe novu opremu za rudarstvo, kao i da izgrade novu topionicu. Zašto? Zato što od rada Borskog basena zavisi u dobroj meri razvoj čitave istočne Srbije i zato što to jeste proizvod koji je isplativ i zbog toga želimo da ga podržimo.
Bor trenutno radi. Ono što ste dobro primetili je da ima puno fabrika koje su u problemima. Međutim, nisu sve u takvim problemima kao što vi govorite, iako ih ne potcenjujem. Tačno je da ima preko 60.000 blokiranih firmi, od čega su samo 20.000 preduzeća. Od tih 20.000 preduzeća, 16.000 je blokirano preko dve godine. To nisu preduzeća koja su danas blokirana, neka od njih su blokirana za vreme dok ste vi bili ministar u Vladi. Drugim rečima, donećemo sada zakon o stečaju, koji će sve firme koje su u blokadi duže od dve godine, jednostavno, izbrisati i postaće direktno u stečaju, jer imamo lažnu sliku o blokadama.
Ima onih STR-ova koji ulaze u blokadu, osnivaju nove firme i nastavljaju da rade, tako da sama brojka jeste velika, suštinski, problem postoji, ali nije takav kao što vi govorite. Mi smo učinili ono što je bilo moguće da poboljšamo likvidnost privrede, kroz program Vladinih mera, subvencionisanih kredita. Oko 400 miliona evra je u tri meseca odobreno privredi po niskim kamatama. Juče je Centralna banka oborila referentnu kamatu na 13%, tako da će sada dinarski krediti, posle dugo vremena, biti jednocifreni za one koji traže kredite za likvidnost, biće 9,5%, s obzirom na to da su vezani za referentnu stopu Centralne banke.
Postoje problemi u vagonogradnji, kao što ste rekli, i hvala vam što ste to pitanje postavili, jer i tu ćemo pokušati da učinimo ono što je moguće da se pomogne domaćoj industriji vagonogradnje. Imali smo sastanak jutros sa ''Železnicom'', s Ministarstvom infrastrukture i predstavnicima svih fabrika koje proizvode vagone u Srbiji – iz Kraljeva, Niša, Subotice, Smederevske Palanke i Smedereva.
Napravićemo jedan poseban program, koji će Vlada usvojiti do kraja ovog meseca, da srpska železnica naručuje ove i naredne godine vagone iz srpskih preduzeća.
To je način da oni koji su trenutno u problemima rešavaju probleme, a jeste Kraljevo u problemima, jer im je otkazan ugovor iz Francuske, takođe i Niš, jer do avgusta samo imaju posla. Najbolje stoji "Goša", koji je primer jedne od boljih privatizacija u Srbiji, koji imaju i sad obezbeđen kapacitet i proizvodnje i plasmana; deset miliona su do sada uložili Slovaci u modernizaciju te fabrike. Međutim, svima ćemo pomoći, kroz poseban program stimulisanja vagonogradnje, da obezbede posao radnicima, jer su to intenzivne fabrike, zapošljavaju dosta ljudi, Fabrika železa u Smederevu – 1.500 ljudi, u Kraljevu 900 ljudi radi, da dobiju posao i da ''Železnica'' kupuje vagone od domaće industrije.
Za razliku od perioda kada je ''Železnica'' bila pod vašom ingerencijom, gospodine Iliću, i kada je isključivo kupovala prevozna sredstva iz inostranstva, vi možete meni pričati o patriotizmu, ali nikada nijedan napor niste učinili da domaći ljudi u vagonogradnji dobiju posao. Možda ovo što ćemo mi sada učiniti nije maksimalno, ali se trudimo i pomoći ćemo ovim ljudima da imaju obezbeđen posao u narednom periodu, čak ćemo i jednu fabriku koja ne radi par meseci, a to je "Bratstvo" u Subotici, na ovaj način pokušati da podignemo, kao što smo podigli, uostalom, IMT, IMR, koji do skoro nisu mogli da prodaju svoje traktore. Vladinim programom subvencionisanja traktora, 2.000 profaktura su već sklopili i prodali prvih 200 komada traktora.
U ovoj krizi ništa nije jednostavno, ali pokušaćemo da pomognemo svima onima koji imaju perspektivu. Ako neko nema perspektivu, kao što je, npr, Tekstilni kombinat ''Raška'', tu ću biti potpuno otvoren, iz Novog Pazara, koji 10 godina ne radi, tu su dva rešenja – ako firma ne radi 10 godina, to nema veze sa krizom, onda će ona ili biti preneta u vlasništvo opštine, ukoliko to želi, pa da oni onda raspolažu tom imovinom i odluče šta će s tim raditi, ili moraju da idu u stečaj. Tu nema nikakvih dilema. Ponudili smo opštini Novi Pazar ovaj kombinat.
Mislim da treba odvojiti probleme koji su nastali pre 15 godina, kao što je, recimo, taj kombinat ''Raška'', od onih problema koji su skopčani s posledicama globalne krize. Jer, ovo sa "Gošom" nije vezano za neku prošlost, oni su duplirali iznos prošle godine, ali sada imaju, nažalost, smanjenu ponudu zbog krize. Inostrane železnice manje kupuju vagone i onda jeste rešenje, kada su se već inostrane železnice usmerile na kupovinu manjih vagona, da srpska železnica, kojoj au potrebni vagoni, kako u teretnom, tako i u putničkom saobraćaju, vrši bilo remont, bilo popravku, bilo nabavku novih vagona, iz domaćih kompanija.
Sličan program ćemo napraviti za delove tekstilne industrije, kao što je ''Jumko'' u Vranju, da uspostavi direktnu saradnju, u programu Vlade, s našom vojskom i policijom, da se šiju uniforme za vojsku i policiju u Vranju, ali po nekim cenama koje su primerene. Dakle, da se zaposle ljudi; tu ne može da se napravi profit, ali da se omogući ljudima posao.
To jesu nekonvencionalne mere koje Vlada preduzima, i preduzimaće, ali pomažu da ublažimo efekte krize. Kreditima, globalno, za likvidnost, a u pojedinim sektorima industrije, kao što je ''punto'', kao što su traktori, kao što su vagoni i delovi ove tekstilne industrije za namensku proizvodnju, ići ćemo sa ciljnom podrškom. Takođe ćemo podržati sada namensku industriju.
Posebnu pažnju zaslužuje vaša teza o koridorima. Vi kažete da sam godinama nadležan za finansijski sistem. Tačno je da sam bio nadležan od 2000. do 2006. godine, kako za monetarnu, tako i za fiskalnu politiku, i ponosan sam na rezultate koje sam tada ostvario – od budžetskog suficita, do stabilnog dinara.
Kada ste pomenuli koridore, mogu vas da pitam, nažalost, sada znam mnogo više nego što sam znao u ono doba dok sam bio ministar finansija o izgradnji puteva, zašto sebe nekada, makar, ne upitate, šta ste uradili u vezi s nacionalnim projektima? Nijedan jedini projekat, nijedan niste ostavili u nasleđe Vladi.
Vi ćete videti, kada dođe sutra, prekosutra, naksutra, za tri godine, za osam godina, neka nova vlada, koliko će dobrog nasleđa zateći od prethodne vlade.
O vašoj oblasti mogu da vam kažem, jer sada svi zajedno radimo na izgradnji Koridora 10, danas ne postoji završen projekat za Koridor 10, bez obzira na to što je u budžetu 2006. godine iz NIP-a bilo za to predviđeno prvih 200 miliona evra.
Bila su predviđena sredstva od prodaje ''Mobtela'', kao što ste rekli, ali nije bilo projekata. Ne može se praviti put ukoliko imate novac, a nemate projekat. Obrnuta je procedura, naučio sam i to radeći u Nacionalnom savetu za infrastrukturu.
Najpre, mora da se napravi idejni projekat, pa glavni projekat, pa projekat eksproprijacije, pa kad se ekspropriše zemlja, onda se objavljuje tender, pa se tek onda gradi put.
Sada smo, nažalost, imali dva puta odlaganje realizacije ugovora sa Svetskom bankom za izgradnju Koridora 10 na jugu Srbije, na prvoj trasi koju želimo da počnemo, a to je Dimitrovgrad, zbog toga što, verovali ili ne, ne postoji projekat tog dela puta od osam kilometara. Ne radi se o trasi od stotinak kilometara, nema projekta za osam prvih kilometara.
Ništa od toga nije ostavljeno u nasleđe. Tek kada je došla Vlada, dali smo nalog institucijama koje se bave projektovanjem da urade te projekte, da ne govorim o tome da nijedna eksproprijacija nije bila završena i da se sada to sve radi u hodu, da će prvi tender, konačno, za južni deo Koridora 10, iz kredita Svetske banke, biti objavljen u listu ''Financial Times'' do kraja ovog meseca i da će onda ići, redom, tenderi za ostale deonice.
Verujte mi, dnevno, i ministar Mrkonjić, premijer Cvetković, ja, Verica Kalanović, gonimo ove institute za puteve, koji treba da projektuju, da završe posao. Nije mi jasno šta su radili od 2003. do 2006. godine, kad ste pričali o izgradnji Koridora 10, kada sam, kao ministar finansija, obezbedio taj novac. Za šta novac? Ne može novac da se upotrebi ako nema projekta.
Činjenica je da vi, možda, dobro pričate, ali niste radili taj posao. Ostavili ste 38 milijardi duga ''Puteva Srbije'', koji sada mi moramo da vraćamo i ova skupština je dala, upravo danas, saglasnost da se 185 miliona evra, na osnovu dugova koji su napravljeni za vreme dok ste vi bili nadležni za ovo preduzeće, vrati. Ne znam šta je od toga napravljeno, jer nijedan nacionalni koridor nije.
Kada pominjete koncesiju, hteli ste da uvalite ovu zemlju u to da mora iz budžeta da plaća koncesionara, zato što je projekat bio takav da ne može da se ostvari putem koncesije. Nije pošteno bilo prema bilo kojoj građevinskoj firmi da joj se nudi da radi koncesiju i za onaj deo koji je neisplativ. Koja je bila računica koncesionara? Hajde da uđemo u taj ugovor sa Vladom, koji ste vi zaključili, i da onda, kada prođe godinu dana, kao što se i desilo, tražimo amandman u ugovoru, da se promeni ugovor, tako da umesto da koncesionar sve sam plati i gradi autoput, traži da mu se to plati iz budžeta.
Vi ste, verovatno, znali da je to bila ideja od samog početka. Sada je Vlada odlučila da autoput od Horgoša do Novog Sada napravi isključivo sopstvenim sredstvima, iz budžeta. Podelili smo sve to na manje lotove, uveli tzv. fidik kriterijume. Šta su to fidik kriterijumi?
Dok ste bili ministar, nije vas zanimalo kakve ugovore sklapaju putarska preduzeća sa državom. Nisu bili obavezni da poštuju rokove, ako zakasne, nisu plaćali penale. Naprotiv, na kraju je država ostala dužna, sa sve kamatom.
Sada je sve to potpuno promenjeno. Sada su svi ugovori po međunarodnim FIDIC kriterijumima, koji znače da ako neko zakasni s nekim rokom, mora ozbiljan penal da plati državi; ako ne plati penal, uvodi se drugi izvođač umesto njega, onaj koji je bio drugorangirani na tenderu. To je jedini način da se ozbiljno grade putevi.
Kasnimo i kao država, a, rekao bih, i kao Vlada, zato što nemamo nasleđen nijedan jedini projekat. Ne kasnimo zbog para.
Velika je zabluda, to otvoreno kažem, da se u Srbiji ne grade putevi zbog toga što nema dovoljno para. Ne grade se putevi zato što je do sada bila očajna organizacija u pripremi i izgradnji puteva. Građevinari su nam dobri, kada ih platiš, izgrade put, međutim, pripremiti projekat, eksproprisati zemlju i doći dotle da se počne graditi, da građevinari dobiju posao, to je ono što je problem u Srbiji. To jeste problem oko koga se i lično nerviram, moram da vam priznam, ali će se ta stvar rešiti i mi hoćemo da izgradimo Koridor 10, svi ravni pravci na Koridoru 10, osim ovih u klisurama, biće gotovi do kraja mandata.
Što se tiče puta ka Crnoj Gori, naravno da je važan i niko nikada nije sporio važnost tog puta, ali je očito bilo nerealno očekivati da će ma ko, samo zbog toga što se isplati ekonomski graditi autoput od Beograda do Ljiga, uzeti koncesiju za to. Zbog toga je koncesionar i tražio, upravo zbog toga što je neisplativa deonica od Ljiga pa nadalje, da se iz budžeta to finansira. Zato je raskinut taj ugovor, zato što država nije htela da finansira iz budžeta nešto što će neko drugi naplaćivati, putem putarine.
Sada je taj princip promenjen, gradiće se sledeće godine, ako se završe ovi projekti, jer više ne mogu da verujem ovim ljudima koji rade projektovanje. Ako urade projekte, sigurno ćemo u budžetu obezbediti novac za izgradnju prve deonice puta ka Čačku, odnosno ka Crnoj Gori.
Gradićemo taj autoput iz sopstvenih sredstava. Država će izdati posebnu obveznicu, za koju će poslovne banke imati stimulaciju da je kupe po povoljnim uslovima. To će biti obveznica koja će se emitovati na rok od tri godine, s kamatom do 8,5% godišnje, u dinarima. Ako je dinarska obveznica koju kupuju poslovne banke, a centralna banka im taj plasman izuzima iz obavezne rezerve, na taj način ćemo obezbediti finansiranje izgradnje autoputa od Beograda ka Čačku, pri čemu se sada ubrzano radi na završavanju projekata za taj autoput.
Dakle, dve godine ste pričali o Koridoru 10, govorim o četvrtoj, šestoj godini, o tom periodu i o ovoj koncesiji, a da nijedan projekat nije bio završen. Ljudi ne znaju da mora prvo projekat biti završen da bi se izgradio autoput. To jeste tako. Nažalost, to nisam ni ja znao, niti su to znali neki drugi ljudi u Vladi, jer to nije posao za finansije, nego za one koji se bave građevinom. Sada smo, nažalost, imali da naučimo kako se gradi autoput, koje su sve faze u izgradnji nekog puta. Nije komplikovano, ali mora da se dobro organizuje.
Što se tiče Beograda, pa, zapitajte se sami kako bi plate u Beogradu bile najveće u Srbiji ako ništa ne radimo? To je demagogija. Naravno da nije u svim krajevima Beograda sjajna situacija, tu se s vama slažem, ali, kamo sreće da drugi delovi Srbije rade i da su zaposleni kao što je zaposlen sada Beograd, inače ne bi bila plata četiri puta veća u Beogradu nego u drugim delovima Srbije.
Na ova pitanja sam odgovarao zato što nisam prošli put, iz razloga što sam imao sastanak u Republici Srpskoj. Što se tiče vaše primedbe da je brzo ovaj zakon stigao u proceduru, moram da vam kažem da je javna rasprava o ovom zakonu trajala preko tri meseca, krenula je novembra prošle godine. U novembru prošle godine smo završili nacrt. Održali smo javnu raspravu u Kragujevcu, Zaječaru, Užicu, Nišu, Novom Sadu, dakle, u najvećim gradovima Srbije, razgovarali i sa stručnom javnošću, tako da, verovatno, niste pratili taj posao.
Ima jedna stvar u kojoj ste u pravu, gospodine Iliću. Ima jedna stvar koju sam obećao a koju nisam ispunio, to su besplatne akcije. Tu ste apsolutno u pravu. Kada ste god u pravu, reći ću vam da jeste u pravu, ma kome od vas, ali želim da vam kažem da sam ja neko ko ne odustaje od ciljeva. Zakon koji smo doneli pre godinu i po dana nije mogao da se u tom obliku realizuje, zbog toga što je nastupila ova svetska kriza.
Nisam kriv, bez obzira na to što ćete vi mene kriviti pred građanima, što su pale cene akcija na svim berzama u svetu, i vi to dobro znate. Dobro znate da cene akcija najvećih kompanija u svetu mnogo manje vrede nego danas, ali taj zakon ću dopuniti i ova skupština će ga, ubeđen sam, usvojiti do kraja ove godine. Građani će dobiti akcije. Da li će one vredeti onoliko koliko bi vredele da nije bilo krize? Ako odmah budu prodavali te akcije, neće vredeti, jasno ću im reći da ne vrede, ali, vredeće više ukoliko ih budu čuvali i ukoliko bude proteklo vreme.
Savetujem vam da ne budete nervozni. Uvek, svako od nas, od vas, može da dobije priliku da uradi u ime građana neki posao. Građani na kraju ocene i to što ste pričali i to što ste radili. Tako cene i kod vas, tako će ceniti i kod mene; za sve projekte koje sam započeo sa svojim saradnicima, sa Vladom, a koje ne budem ispunio, naravno da će me građani kazniti na izborima. Uopšte se ne plašim toga. Nije suština biti na vlasti, suština je ne lagati, suština je imati morala, suština je biti čovek, a kada ste čovek, onda se manje nervirate i onda ste zdravi. Hvala vam.
