OSMO VANREDNO ZASEDANjE, 10.06.2009.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

10.06.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 21:10

OBRAĆANJA

Milan J. Nikolić

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, istorija razvoja privrede i tržišnog ponašanja je veoma duga i upravo zahvaljujući tržištu kao specifičnom regulatornom mehanizmu koji ima svoja pravila dolazi do ubrzanja ekonomskog razvoja u svetu.

Zahvaljujući tržištu i njegovom delovanju, posebno u 20. veku, dolazi do industrijske revolucije, razvoja novih tehnologija, naglo se razvijaju mnogi novi proizvodi, povećava se produktivnost i podiže životni standard stanovništva. Sve se to dešava u rastućoj ponudi mnogih potrošnih i trajnih dobara, kao i usluga, i vodi se grčevita borba za kvalitet, dizajn i niske cene.

Savremena tržišna kretanja stvaraju svetsko tržište kao prostor na koji svako može da izađe, a opstaju samo najbolji. Razvija se žestoka konkurentska borba, koja nudi opstanak najsposobnijima. Takva tržišna filozofija je dobra i ona gura u progres i podstiče razvoj.

Međutim, veoma su česte pojave tzv. nelojalna konkurencija, poslovanje na crno i ugrožavanje zdrave konkurentske borbe. Ovakvo ponašanje je karakteristično za zemlje u razvoju i posebno za zemlje u tranziciji, gde dolazi do naglog gomilanja kapitala u rukama malog broja pojedinaca čije ponašanje vrlo brzo umesto tržišnog prelazi u monopolsko.

Naša ekonomija nije pošteđena ovakvog ponašanja. I danas su kod nas masovne pojave monopolskog ponašanja, poslovanja na crno i izbegavanja plaćanja obaveza prema državi; masovno se kopiraju proizvodi u čije stvaranje i razvoj je neko ulagao; nude se mnogi proizvodi sumnjivog kvaliteta bez neophodne sertifikacije, bez obaveznog standarda i, po pravilu, po nižim cenama. Na taj način se dovode u neravnopravan položaj u konkurentskoj borbi oni koji sva ta pravila poštuju.

Da bi se ovakvim pojavama stalo na put neophodni su mnogi zakoni koji bi ovu materiju regulisali na način kako je to uređeno u zemljama EU i zemljama razvijenog sveta. Kao prvi potez, tokom 2005. godine ovaj visoki dom je doneo Zakon o zaštiti konkurencije. Prvi Zakon o zaštiti konkurencije obeležio je značajnu fazu u razvoju prava i politike zaštite konkurencije u Srbiji. Ovaj zakon predstavlja pravni okvir koji sadrži rešenja koja su u značajnoj meri usklađena sa propisima evropskog prava, naročito u materijalnopravnom smislu. Time je nesumnjivo učinjen napredak u odnosu na prethodne propise koji su regulisali ovu materiju.

Međutim, praksa je pokazala da je ovaj zakon u mnogo čemu nedorečen i da ima nedostataka kako u pogledu način formiranja Komisije za zaštitu konkurencije, tako i u pogledu mera koje je ta komisija bila ovlašćena da preduzima, pa je dovedena u pitanje njena efikasnost.

Mislim da je ispravno opredeljenje predlagača da ponudi novi zakon, umesto da ide na izmene i dopune postojećeg zakonskog rešenja, gde bi ostao rizik da i dalje ima nedorečenih stavova i opredeljenja.

Evropske integracije u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju posebnu pažnju posvećuju oblasti zaštite konkurencije. Ispunjavanje ovih zahteva je ključno u donošenju pozitivne ocene u procesu pridruživanja; ceniće se kako smo normativno regulisali i u praksi sproveli proces zaštite konkurencije. Cilj novog Predloga zakona o zaštiti konkurencije je jasno definisan u prvom članu, a to je ekonomski napredak i dobrobit društva, a naročito dobrobit potrošača. Zakon se odnosi na celu teritoriju Republike, ali i na radnje van njene teritorije koje mogu biti od uticaja na sve učesnike u prometu robe i usluga u Srbiji, bez obzira na pravni status subjekta, oblik svojine ili državnu pripadnost subjekta, kao i oblik udruživanja.

Zakon definiše pojam povezanih učesnika na tržištu, uređuje način i kriterijume za obračun ukupnog prihoda na godišnjem nivou učesnika na tržištu. Dosta precizno uređuje pojam privrede, pojam povrede konkurencije, i to posebno akte i radnje koje za posledicu mogu da imaju značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. Posebna se pažnja poklanja restriktivnim sporazumima i zloupotrebi dominantnog položaja.

Pojam dominantnog položaja na tržištu podrazumeva da dominantan položaj postoji ako učesnik nema konkurenciju na relevantnom tržištu ili je ista beznačajna, odnosno ako ima značajno bolji ekonomski položaj u odnosu na konkurente uzimajući u obzir tržišne udele, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištima, snabdevanje i distribuciju, kao i pravne prepreke za pristup drugih učesnika istom tržištu.

Predlagač zakona je definisao da učesnik na tržištu koji ima 40 i više procenata tržišnog udela ima dominantan položaj, što ne znači da visinom udela predstavlja povredu konkurencije, ali ako se vrši zloupotreba dominantnog položaja radi se očito o povredi konkurencije i takav učesnik nakon izvedenih dokaza podleže sankcijama.

U cilju efikasne zaštite konkurencije, zakon uređuje položaj, nadležnost i organe Komisije za zaštitu konkurencije. Komisija je organizacija koja vrši javna ovlašćenja poverena ovim zakonom, samostalna je, nezavisna i ima svojstvo pravnog lica. Osnovni zadatak Komisije je da u potpunosti sprovede Zakon o zaštiti konkurencije.

Organi Komisije su predsednik i četiri člana koji u daljem postupku formiraju svoje stručne službe. Organe Komisije, predsednika i članove Saveta bira Narodna skupština, na predlog skupštinskog Odbora za trgovinu, nakon raspisanog javnog konkursa. Organi Komisije se biraju na pet godina.

Zakon je dosta precizno regulisao profile članova i predsednika Komisije, sa aspekta dužine staža, posedovanja stručnog znanja i moralnih kvaliteta i propisao način rada, kontrolu i postupak utvrđivanja povrede konkurencije. Komisija izriče mere zaštite konkurencije. Predsednik Komisije i njeni članovi imaju status funkcionera i ne mogu obavljati druge poslove, osim poverene. Ne mogu biti pripadnici političkih stranaka.

Komisija utvrđuje statut i pravila ponašanja u postupku utvrđivanja povreda konkurencije i preduzima mere.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa SPS - JS će se u danu za glasanje izjasniti za usvajanje ovog predloga zakona jer smatramo da je predlog dobar, da nam je takav zakon potreban i da je jedan od uslova koje moramo ispuniti u procesu pridruživanja.

Očekujemo da će Komisija odgovorno krenuti u realizaciju svojih zadataka u okviru datih ovlašćenja i brzo razjasniti mnoge dileme koje imamo, pre svega da li su i koje firme u našoj zemlji u dominantnom položaju, imamo li mi to monopoliste, ko to guši konkurenciju i ko to mora da podosta plati penale i kazne za gušenje konkurencije. Od toga će imati koristi, rekao bih, svi: oni koji su obeleženi kao monopolisti, a nisu; oni koji su monopolisti biće sankcionisani; omogućiće se zdrava konkurencija, koja će ostvariti ciljeve poboljšanja kvaliteta robe i usluga u korist potrošača, sniziti cene i, važno je, ispunićemo još jedan od uslova na putu ka Evropi. Stabilni i zdravi konkurentski odnosi stvaraju pretpostavku za ulazak inostranog kapitala, uz saznanje da ulagač nastupa na tržištu gde nema posebne neizvesnosti. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe DSS.

Miloš Radulović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Zahvaljujem. Gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o jednom veoma važnom predlogu zakona, Predlogu zakona o zaštiti konkurencije.

Osvrnuo bih se pre svega na onaj uvodni deo, odnosno uvodnu priču ministra Milosavljevića, koji je rekao da je danas na dnevnom redu jedan od najvažnijih zakona, kojim se reguliše veća efikasnost privrede, zaštita malih proizvođača, da je cilj zakona da pokuša da suzbije gušnjenje konkurencije, da eliminiše zloupotrebe koje dovode do poremećaja na tržištu. Između ostalog, rekao je da će četiri meseca po usvajanju ovaj zakon biti potpuno operativan.

Gospodin Nikolić je u svom izlaganju rekao da ovaj zakon pruža priliku najboljima. Međutim, iz prakse i onoga što čini život vidi se da je upravo pozicija najboljih veoma teška i da se oni bore da opstanu u uslovima nelojalne konkurencije. Bojim se da efekti baš neće da budu takvi.

Nama poslanicima iz Poslaničke grupe DSS nije jasno zašto se čekalo godinu dana sa zakonima iz oblasti trgovine kada smo imali Akcioni plan za harmonizaciju propisa sa EU, koji je vodio gospodin Đelić u bivšem sazivu Vlade, kada su bili pripremljeni svi dokumenti, odobreni i usvojeni kao takvi. Da li, gospodine ministre, treba da vas podsećam da je, iz nama nepoznatih razloga, povučen i najobimniji tekst sistemskog zakona o trgovini, koji je krovni zakon, koji je prošao sve kritike i analize i kao takav treba da bude krovni zakon nad svim zakonima iz oblasti trgovine?

Postavljam pitanje – ako je već prošao sve to, zašto nije u proceduri? Ko se sada bavim tim zakonom? Verovatno nekoliko „eksperata“ sa debelim honorarima, koji će nam nakon par meseci verovatno predstaviti tekst zakona koji će biti prepisan ili čak identičan onom koji je već usvojen u bivšem sazivu Vlade.

Sadašnja vlada je nakon godinu dana usvojila identične tekstove zakona o opštoj bezbednosti proizvoda u upotrebi i o elektronskoj trgovini, što samo ide u prilog ovoj mojoj tvrdnji. Postavljam pitanje, šta je sa zakonom o zaštiti potrošača, koji je jednoglasno prihvaćen i koji je trebalo da stvori mehanizme zaštite za najbrojniju i najugroženiju grupu u odnosu na one koji ostvaruju ekstraprofit, monopoliste?

Podsećam vas da je radna grupa za utvrđivanje visine i strukture cena osnovnih životnih namirnica u bivšem sazivu Vlade došla do veoma indikativnih pokazatelja, koji ukazuju na nepravilnosti i da ste upravo vi, gospodine ministre, i gospodin Đelić rasformirali tu radnu grupu i na taj način presekli svaku priču na tu temu, kao i na temu zaštite potrošača.

U više navrata sam rekao da je ova vlada proizvod trulih kompromisa, dogovora sa uvoznicima ili, da slobodnije kažem, tajkunima i sa nekima koji predstavljaju ovde neke zemlje koje očigledno u odnosu na ovu vladu, Borisa Tadića i Demokratsku stranku imaju ogroman uticaj i da se, u suštini, sve donosi pod njihovim pritiskom.

Najveću korist od nedonošenja ovog zakona imaju upravo monopolisti. Monopolisti su svojim delovanjem za ovo vreme stvorili priliku da se uništi ogroman broj malih i srednjih preduzeća, samostalnih trgovinskih radnji, koje nisu mogle da izdrže konkurenciju monopola. Za to je najbolji primer, prođite kroz Beograd i kroz bilo koji grad u Srbiji, videćete ogroman broj zatvorenih lokala. To za sobom vuče posledice da je ogroman broj građana ostao bez posla. U svakoj uređenoj državi mala i srednja preduzeća, porodične radnje su stubovi društva, ekonomski podstrekači privrede i ekonomskog razvoja. To samo kod nas nije slučaj. Ovde se sve radi u interesu onih monopolista, onih velikih koji diktiraju kako tržišne uslove, tako i politiku ove vlade.

Veliki trgovački lanci, znate to već, gospodine ministre, usisavaju preko 80% proizvodnje robe široke potrošnje. Diktiraju uslove plaćanja i nabavke. Da li, gospodine ministre, znate za termin „prva isporuka“ kod trgovinskih lanaca? To je prva isporuka, kojom trgovinski lanci uslovljavaju te male i srednje proizvođače da napune rafove tih velikih megamarketa besplatno (niko se time ne bavi) i da na taj način vlasnici tih velikih trgovačkih lanaca stvaraju ekstraprofite.

Da li znate, gospodine ministre, u kojim uslovima i u kojim rokovima veliki trgovinski lanci vrše plaćanja? Sa vama sam imao ovde jednu raspravu kada ste vi tvrdili da su rokovi plaćanja u proseku, prema statističkim podacima, 78 dana. Međutim, to nije tačno. Veliki trgovinski lanci plaćaju robu u rokovima od 210 ili 240 dana, čak u poslednje vreme idu i na to da uslovljavaju dobavljače, male i srednje proizvođače, da svoja potraživanja zatvaraju isključivo kompenzacijom sa robom za koju su ti monopolisti ugradili velike marže. Da li znate da ih uslovljavaju i sa cenom? Posledica ovakvog monopola je da su cene naših proizvoda u okruženju manje nego u ovim velikim trgovinskim lancima.

Na kraju, da li znate koliko je tih dobavljača, proizvođača zbog dugovanja trgovinskih lanaca u nemogućnosti da održava svoju proizvodnju i da se zadužuju sa kreditima za likvidnost, a i sam gospodin Dinkić i guverner su izašli s podatkom da je najveći pritisak upravo na ove kredite za likvidnost? Kolika je njihova cena? Koliko je firmi u blokadi? Koliko radnika koji rade u tim malim i srednjim preduzećima ne prima platu? Mnogi ostaju i bez posla.

Dugovanje samo jednog velikog trgovinskog lanca prema dobavljačima je preko 800.000.000 evra. Vlada sada, zbog toga što je dozvolila da se to desi, pravi akcioni plan i radni tim, na čelu sa ministrom Dinkićem, koji će da se bavi ovim problemima.

Činjenica je da sve radite pod uticajem upravo ovih velikih uvoznika koji su izvršili pritisak na devizni kurs, tako da je u oktobru bio 75 dinara a u decembru 95 dinara, da se odlilo preko 2.400.000.000 evra, da ste zbog toga morali da uđete u aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom upravo da biste plaćali obaveze prema inostranstvu.

Činjenica je da ste zbog toga ovde u Skupštini skupštinskom većinom usvojili prelazni trgovinski sporazum, odnosno SSP, koji upravo ovim velikim uvoznicima omogućava da dolaze do robe široke potrošnje ne vodeći računa šta se nabavlja, pod kojim uslovima i na taj način gušeći našu privredu.

Nije jasno zašto tekst koji se odnosi na ovu materiju nije koncipiran u celosti na jednom mestu, već su predlagači pojedine odredbe vezane za koncentraciju obradile čl. od 17. do 19, kao i čl. od 61. do 67. na kraju zakona, za razliku od sistemske obrade na jednom mestu u ranijem predlogu, to je bilo obuhvaćeno čl. od 21. do 30.

Kada se radi o kontrolnim organima za zaštitu konkurencije, tj. o Komisiji za zaštitu konkurencije, vi ističete njihovu samostalnost u radu, odnosno princip nezavisnosti. Predloženim izmenama, naročito kroz izbor organa Komisije, tj. saveta i predsednika Komisije, na ovaj način se eliminiše mišljenje struke. Mislim da to nije dobro.

Ono što ovde pada u oči jeste da ste juče zakon o regionalizaciji takođe stavili na dnevni red ove skupštine pod pritiskom onih koji su sastavili ovu vladu, koji su već pre mesec dana, na sastanku u jednom letovalištu kraj Atine, izašli sa konceptom regionalizacije Srbije. Treba samo pogledati ko je od tih velikih biznismena Srbije bio na večeri kod gospodina Tadića upriličenoj za vreme posete američkog potpredsednika Bajdena. Oni, to sam već rekao i na Odboru za finansije, na ovaj način, kako posluju i kako im vi dozvoljavate, dovode ovu zemlju u veoma nezgodnu situaciju i plašim se da će sve građane Srbije da povuku sa sobom.

Ono što pada u oči kod ovog zakona jeste da se namerno odstupilo od potpunog i detaljnog definisanja zloupotrebe dominantnog položaja kao najveće pretnje u domenu zaštite konkurencije. Umesto jasno koncipiranog teksta, novi predlog daje opšte odredbe koje se mogu dvojako tumačiti. Ista je situacija i sa koncentracijom učesnika na tržištu, što je uz zloupotrebu dominantnog položaja najbitnija stavka antimonopolskog zakonodavstva.

Pomenuću još jednog velikog monopolistu, o kome ovde niko nije pričao. To je SBB, kablovska televizija koja ima monopol na informisanje u Srbiji i selektivno pušta određene televizijske stanice na svoj kabl.

Gospodine ministre, Poslanički klub DSS je predložio određeni broj amandmana i poslanici DSS pokušaće danas, u načelnoj raspravi, da poboljšaju ovaj predlog zakona svojim sugestijama. Očekujem da ćete usvojiti određeni broj naših amandmana, pre svega one koji se odnose na finansiranje Komisije, jer je jedan od prihoda za finansiranje Komisije i štampanje i prodaja publikacija. Lično znam da je jedan veliki monopolista dobio određenu lokaciju u jednom mestu zahvaljujući tome što je štampao knjigu direktoru jedne ustanove. To je strahovita mogućnost za zloupotrebu.

Sada bih rekao nešto i o mišljenju onih koji predstavljaju Komisiju.

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović uputila je primedbe na rok zastarelosti, jer je ovim predlogom rok zastarelosti smanjen sa pet na tri godine. Ona je ukazala na to da postupak utvrđivanja dominantnog položaja na tržištu ne bi trebalo da bude ograničen zakonom, a ukoliko mora da bude ograničen, da to bude duži rok, jer postupak može da traje i po nekoliko godina.

Druga primedba gospođe Dijane Marković-Bajalović odnosila se na to što se ovim zakonom predviđa mera upozorenja, odnosno opomena Komisije, ako je povreda manjeg značaja. Citiraću je: „To vodi mogućnosti da se Komisija optuži za diskriminaciju, jer nekoga kažnjava, a nekoga samo opominje“.

Na kraju, gospodine ministre, jedno lično pitanje – da li se imalo osećate odgovornim, pored Vlade, za ovo stanje u kome se našla privreda Srbije, trgovina Srbije, proizvođači, radnici i što kao posledicu toga imamo, od 112.000 privrednih subjekata, preko 60.000 subjekata u blokadi? Još jedno, gospodine ministre, svakog meseca po 10.000 radnika ostaje bez posla; samo od početka godine ta cifra je dostigla 50.000 ljudi.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima ministar Milosavljević.

Slobodan Milosavljević

Zahvaljujem, gospodine Raduloviću, na vašoj diskusiji. Pošto ste postavili i nekoliko pitanja, evo, da odgovorim. Pre svega, tačno je da smo dva zakona iz delokruga rada Ministarstva trgovine, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakon o elektronskoj trgovini, gotovo u identičnom tekstu, sa vrlo malim, rekao bih tehničkim, korekcijama u odnosu na ono što je prethodna vlada predložila prosledili Vladi i Skupštini na usvajanje.

Isto tako je tačno da smo to uradili, ako se dobro sećam, u avgustu, odnosno septembru prošle godine, da je Vlada usvojila te predloge zakona i da su od onda do pre dve-tri nedelje bili na čekanju i kao takvi onda usvojeni. Jednim delom je tačno da je prošlo gotovo godinu dana od kada su ti zakoni usvojeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali je isto tako tačno da su svega dva-tri meseca prošla od kada smo preuzeli posao u Ministarstvu trgovine, uputili ih Vladi, Vlada ih usvojila i uputila Skupštini.

Što se tiče ovog zakona o zaštiti konkurencije, kao i zakona o zaštiti prava potrošača i zakona o trgovini, tu je bilo ozbiljnih promena u odnosu na ono što je prethodni ministar gospodin Bubalo predložio. Konkretno, kada je u pitanju zakon o zaštiti konkurencije, išlo se na izmene i dopune Zakona, a ne na novi zakon. Kada smo sve ono što je praksa pokazala da treba da se promeni stavili na papir videli smo da je to mnogo promena i da je celishodnije ići sa novim zakonom, nego menjati i dopunjavati ono što je očigledno bilo nemoguće na takav način popraviti.

Zakon o trgovini – jeste, nasledili smo urađen zakon, ali isto tako je činjenica da smo tu Strategiju razvoja trgovine Srbije, koja je bila u izradi od 2002. ili 2003. godine, u prethodnih nekoliko meseci značajno popravili, pre svega imajući u vidu aktuelna dešavanja u prethodne dve-tri godine koja prvim materijalom Strategije razvoja trgovine Srbije nisu bila obuhvaćena.

To je razlog zbog čega smo prvo išli na usvajanje Strategije, koju je Vlada usvojila pre otprilike tri-četiri meseca, a tek onda, nakon Strategije radimo novi zakon o trgovini. Mogu da najavim da će verovatno od jeseni taj zakon takođe doći na usvajanje u Skupštinu.

Zakon o zaštiti prava potrošača se radi u saradnji sa ZAP-om već nekoliko meseci. Prvi draft tog zakona je podeljen i stručnim udruženjima i javnosti, naučnoj i stručnoj, i već je na neki način na javnoj diskusiji. Takođe očekujemo da će se od jeseni taj zakon naći u skupštinskoj proceduri.

Drugim rečima, sve ono što smo mogli, maltene automatski, iz rada prethodnog saziva Ministarstva trgovine da prosledimo Skupštini i usvojimo, uradili smo. Tamo gde smo našli za potrebno da treba intervenisati, gde su te intervencije bile veće i značajnije, izašli smo sa predlogom novog zakona, kao što je to slučaj kod ovog zakona o zaštiti konkurencije.

Uopšte ne bežimo od toga da kažemo da je dosta toga što je rađeno dobro i kvalitetno i na mnogo mesta gde je dobro rađeno samo smo nastavili.

Što se tiče problema koji su gospodin Jovanović i gospodin Krasić pominjali, pa i vi, u vezi s dugovanjem trgovaca dobavljačima, pa i međusobnim dužničko-poverilačkim odnosima velikih i malih trgovaca, apsolutno je tačno da problema ima.

Međutim, krizu nismo proizveli ovde u Srbiji, ona je u najvećoj meri uvezena sa zapada zato što je to zaista jedan globalni fenomen. Iako ste, možda malo sa sarkazmom, pomenuli da nije istina da je 78 dana prosečan rok plaćanja, moram da vas razuverim, niste u pravu. To jeste prosečno vreme u kojem trgovci plaćaju obaveze prema dobavljačima, ali isto tako je činjenica da ti rokovi plaćanja variraju od nekoliko dana pa do 180 i 200 dana.

Tačno je da se u strukturi svake trgovine u najvećem procentu nalaze proizvodi dnevne potrošnje, desetine vrsta hleba, brašno, voda, mleko, meso, prerađevine, i to su proizvodi koji se relativno ažurno plaćaju, rokovi plaćanja su 20, 30, 45 dana. Ali, isto tako je tačno da ima i proizvoda, trajnijih potrošnih dobara, gde je rok plaćanja preko 200 dana, pre svega iz razloga što je, naprosto, frekvencija kupovanja, odnosno obrta tih proizvoda vrlo spora.

To je u značajnoj meri posledica krize, jer se većina građana Srbije teško opredeljuje za kupovinu trajnih potrošnih dobara, tipa posuđa, tekstilnih proizvoda, žestokih alkoholnih pića i nekih proizvoda koji obično imaju visoku cenu. Kada se ta koncentracija dnevno potrošnih artikala sa kraćim rokovima plaćanja stavi u odnos sa manjim brojem artikala čiji je rok duži, dolazi se do ovog proseka i on je zaista tačan.

Činimo sve što je u našoj moći da pomognemo proizvodnim kompanijama, pre svega malim i srednjim preduzećima, ali i drugim dobavljačima velikih trgovinskih lanaca, pa i manjih preduzeća, da izmire svoje obaveze. Rezultat dogovora koji je proizašao iz sastanka koji je pre otprilike desetak dana organizovan u kabinetu premijera Cvetkovića (kome smo, pored premijera, prisustvovali i kolege Dinkić, Diana Dragutinović i ja) jeste da najveći trgovci kod kojih su koncentrisana i najveća dugovanja svoju obavezu izmire do početka jula meseca ove godine, ali, da bih bio potpuno precizan, obavezu preko valute, tj. preko ugovorenog roka za plaćanje dobavljačima. Ono što je ugovoren rok razlikuje se, u zavisnosti od dobavljača i proizvoda, ali onaj dug koji je preko isteka roka za plaćanje je problem i mi se pre svega koncentrišemo na taj problem.

Jer, kada bismo ukupno pokušali da regulišemo dužničko-poverilačke odnose onda ne bi bilo konkurencije. Onaj ko ima kvalitetniji proizvod, veći obrt, ima kraći rok plaćanja; onaj ko ima problema sa prodajom svog proizvoda preko trgovinskih lanaca ima duži rok plaćanja. Naprosto, to je onaj fini tržišni darvinizam. Drugim rečima, činimo sve da ovaj težak položaj u kome su se našli privrednici Srbije rešimo.

U krajnjem slučaju, i dva programa mera, u aprilu i maju mesecu, na neki način su produkovana iz Vlade Republike Srbije. To su krediti za poboljšanje tekuće likvidnosti, koju mnogi trgovci, posebno oni mali, koriste. To su i krediti po povlašćenim kamatnim stopama, subvencionisanim, za završetak investicija, za trajna obrtna sredstva. Naprosto, činimo sve da u ovoj situaciji pomognemo privredi i učinimo da uticaj krize bude što je moguće manji.

Pomenuli ste i kablovskog operatera SBB. Koliko ja znam, to je jedan od postupaka koji se vode pred Komisijom. Ne znam kakav je epilog tog postupka, ali znam da se Komisija tim slučajem bavi i siguran sam da će određene odluke u skladu sa zakonom produkovati.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslanik Miloš Radulović ima reč, replika.

Miloš Radulović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine ministre, već sam objasnio šta znači ovih 78 dana, prosek. Statistika je čudo. Vi dobro znate da svi ti mali trgovci, STR, moraju da polože garancije koje su naplative u roku od sedam ili 15 dana i one upravo utiču na taj prosek. Vi imate monopoliste koji plaćaju 250. ili 240. dana, a ovi mali moraju da polože garancije koje su naplative sedmog ili 15. dana.

Što se tiče ovih zakona, ništa ne pravda vladajuću većinu, jer upravo u avgustu mesecu, kada su zakoni došli ovde u Skupštinu, vladajuća većina, a zna se ko je činio vladajuću većinu, mogla je da stavi zakone u proceduru.

Još jednom postavljam pitanje, šta je sa radnom grupom koja je ispitivala uslove za potrošače i strukturu i visinu cene? Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima ministar Slobodan Milosavljević.

Slobodan Milosavljević

Izvinjavam se, zaboravio sam, nenamerno, da odgovorim na to pitanje. Naprosto, ta radna grupa je formirana kao jedan od organa prethodne vlade. Kako je prethodnoj vladi istekao mandat, tako je prestao i mandat toj radnoj grupi. To je sasvim logično.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč u ovom toku sednice kada na reč imaju pravo? (Ne.)

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: SPS-JS, LDP, G 17 plus, DSS, ZES, Napred Srbijo i SRS.

Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika i prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o zaštiti konkurencije.

Prvi reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.