Zahvaljujem. Gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o jednom veoma važnom predlogu zakona, Predlogu zakona o zaštiti konkurencije.
Osvrnuo bih se pre svega na onaj uvodni deo, odnosno uvodnu priču ministra Milosavljevića, koji je rekao da je danas na dnevnom redu jedan od najvažnijih zakona, kojim se reguliše veća efikasnost privrede, zaštita malih proizvođača, da je cilj zakona da pokuša da suzbije gušnjenje konkurencije, da eliminiše zloupotrebe koje dovode do poremećaja na tržištu. Između ostalog, rekao je da će četiri meseca po usvajanju ovaj zakon biti potpuno operativan.
Gospodin Nikolić je u svom izlaganju rekao da ovaj zakon pruža priliku najboljima. Međutim, iz prakse i onoga što čini život vidi se da je upravo pozicija najboljih veoma teška i da se oni bore da opstanu u uslovima nelojalne konkurencije. Bojim se da efekti baš neće da budu takvi.
Nama poslanicima iz Poslaničke grupe DSS nije jasno zašto se čekalo godinu dana sa zakonima iz oblasti trgovine kada smo imali Akcioni plan za harmonizaciju propisa sa EU, koji je vodio gospodin Đelić u bivšem sazivu Vlade, kada su bili pripremljeni svi dokumenti, odobreni i usvojeni kao takvi. Da li, gospodine ministre, treba da vas podsećam da je, iz nama nepoznatih razloga, povučen i najobimniji tekst sistemskog zakona o trgovini, koji je krovni zakon, koji je prošao sve kritike i analize i kao takav treba da bude krovni zakon nad svim zakonima iz oblasti trgovine?
Postavljam pitanje – ako je već prošao sve to, zašto nije u proceduri? Ko se sada bavim tim zakonom? Verovatno nekoliko „eksperata“ sa debelim honorarima, koji će nam nakon par meseci verovatno predstaviti tekst zakona koji će biti prepisan ili čak identičan onom koji je već usvojen u bivšem sazivu Vlade.
Sadašnja vlada je nakon godinu dana usvojila identične tekstove zakona o opštoj bezbednosti proizvoda u upotrebi i o elektronskoj trgovini, što samo ide u prilog ovoj mojoj tvrdnji. Postavljam pitanje, šta je sa zakonom o zaštiti potrošača, koji je jednoglasno prihvaćen i koji je trebalo da stvori mehanizme zaštite za najbrojniju i najugroženiju grupu u odnosu na one koji ostvaruju ekstraprofit, monopoliste?
Podsećam vas da je radna grupa za utvrđivanje visine i strukture cena osnovnih životnih namirnica u bivšem sazivu Vlade došla do veoma indikativnih pokazatelja, koji ukazuju na nepravilnosti i da ste upravo vi, gospodine ministre, i gospodin Đelić rasformirali tu radnu grupu i na taj način presekli svaku priču na tu temu, kao i na temu zaštite potrošača.
U više navrata sam rekao da je ova vlada proizvod trulih kompromisa, dogovora sa uvoznicima ili, da slobodnije kažem, tajkunima i sa nekima koji predstavljaju ovde neke zemlje koje očigledno u odnosu na ovu vladu, Borisa Tadića i Demokratsku stranku imaju ogroman uticaj i da se, u suštini, sve donosi pod njihovim pritiskom.
Najveću korist od nedonošenja ovog zakona imaju upravo monopolisti. Monopolisti su svojim delovanjem za ovo vreme stvorili priliku da se uništi ogroman broj malih i srednjih preduzeća, samostalnih trgovinskih radnji, koje nisu mogle da izdrže konkurenciju monopola. Za to je najbolji primer, prođite kroz Beograd i kroz bilo koji grad u Srbiji, videćete ogroman broj zatvorenih lokala. To za sobom vuče posledice da je ogroman broj građana ostao bez posla. U svakoj uređenoj državi mala i srednja preduzeća, porodične radnje su stubovi društva, ekonomski podstrekači privrede i ekonomskog razvoja. To samo kod nas nije slučaj. Ovde se sve radi u interesu onih monopolista, onih velikih koji diktiraju kako tržišne uslove, tako i politiku ove vlade.
Veliki trgovački lanci, znate to već, gospodine ministre, usisavaju preko 80% proizvodnje robe široke potrošnje. Diktiraju uslove plaćanja i nabavke. Da li, gospodine ministre, znate za termin „prva isporuka“ kod trgovinskih lanaca? To je prva isporuka, kojom trgovinski lanci uslovljavaju te male i srednje proizvođače da napune rafove tih velikih megamarketa besplatno (niko se time ne bavi) i da na taj način vlasnici tih velikih trgovačkih lanaca stvaraju ekstraprofite.
Da li znate, gospodine ministre, u kojim uslovima i u kojim rokovima veliki trgovinski lanci vrše plaćanja? Sa vama sam imao ovde jednu raspravu kada ste vi tvrdili da su rokovi plaćanja u proseku, prema statističkim podacima, 78 dana. Međutim, to nije tačno. Veliki trgovinski lanci plaćaju robu u rokovima od 210 ili 240 dana, čak u poslednje vreme idu i na to da uslovljavaju dobavljače, male i srednje proizvođače, da svoja potraživanja zatvaraju isključivo kompenzacijom sa robom za koju su ti monopolisti ugradili velike marže. Da li znate da ih uslovljavaju i sa cenom? Posledica ovakvog monopola je da su cene naših proizvoda u okruženju manje nego u ovim velikim trgovinskim lancima.
Na kraju, da li znate koliko je tih dobavljača, proizvođača zbog dugovanja trgovinskih lanaca u nemogućnosti da održava svoju proizvodnju i da se zadužuju sa kreditima za likvidnost, a i sam gospodin Dinkić i guverner su izašli s podatkom da je najveći pritisak upravo na ove kredite za likvidnost? Kolika je njihova cena? Koliko je firmi u blokadi? Koliko radnika koji rade u tim malim i srednjim preduzećima ne prima platu? Mnogi ostaju i bez posla.
Dugovanje samo jednog velikog trgovinskog lanca prema dobavljačima je preko 800.000.000 evra. Vlada sada, zbog toga što je dozvolila da se to desi, pravi akcioni plan i radni tim, na čelu sa ministrom Dinkićem, koji će da se bavi ovim problemima.
Činjenica je da sve radite pod uticajem upravo ovih velikih uvoznika koji su izvršili pritisak na devizni kurs, tako da je u oktobru bio 75 dinara a u decembru 95 dinara, da se odlilo preko 2.400.000.000 evra, da ste zbog toga morali da uđete u aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom upravo da biste plaćali obaveze prema inostranstvu.
Činjenica je da ste zbog toga ovde u Skupštini skupštinskom većinom usvojili prelazni trgovinski sporazum, odnosno SSP, koji upravo ovim velikim uvoznicima omogućava da dolaze do robe široke potrošnje ne vodeći računa šta se nabavlja, pod kojim uslovima i na taj način gušeći našu privredu.
Nije jasno zašto tekst koji se odnosi na ovu materiju nije koncipiran u celosti na jednom mestu, već su predlagači pojedine odredbe vezane za koncentraciju obradile čl. od 17. do 19, kao i čl. od 61. do 67. na kraju zakona, za razliku od sistemske obrade na jednom mestu u ranijem predlogu, to je bilo obuhvaćeno čl. od 21. do 30.
Kada se radi o kontrolnim organima za zaštitu konkurencije, tj. o Komisiji za zaštitu konkurencije, vi ističete njihovu samostalnost u radu, odnosno princip nezavisnosti. Predloženim izmenama, naročito kroz izbor organa Komisije, tj. saveta i predsednika Komisije, na ovaj način se eliminiše mišljenje struke. Mislim da to nije dobro.
Ono što ovde pada u oči jeste da ste juče zakon o regionalizaciji takođe stavili na dnevni red ove skupštine pod pritiskom onih koji su sastavili ovu vladu, koji su već pre mesec dana, na sastanku u jednom letovalištu kraj Atine, izašli sa konceptom regionalizacije Srbije. Treba samo pogledati ko je od tih velikih biznismena Srbije bio na večeri kod gospodina Tadića upriličenoj za vreme posete američkog potpredsednika Bajdena. Oni, to sam već rekao i na Odboru za finansije, na ovaj način, kako posluju i kako im vi dozvoljavate, dovode ovu zemlju u veoma nezgodnu situaciju i plašim se da će sve građane Srbije da povuku sa sobom.
Ono što pada u oči kod ovog zakona jeste da se namerno odstupilo od potpunog i detaljnog definisanja zloupotrebe dominantnog položaja kao najveće pretnje u domenu zaštite konkurencije. Umesto jasno koncipiranog teksta, novi predlog daje opšte odredbe koje se mogu dvojako tumačiti. Ista je situacija i sa koncentracijom učesnika na tržištu, što je uz zloupotrebu dominantnog položaja najbitnija stavka antimonopolskog zakonodavstva.
Pomenuću još jednog velikog monopolistu, o kome ovde niko nije pričao. To je SBB, kablovska televizija koja ima monopol na informisanje u Srbiji i selektivno pušta određene televizijske stanice na svoj kabl.
Gospodine ministre, Poslanički klub DSS je predložio određeni broj amandmana i poslanici DSS pokušaće danas, u načelnoj raspravi, da poboljšaju ovaj predlog zakona svojim sugestijama. Očekujem da ćete usvojiti određeni broj naših amandmana, pre svega one koji se odnose na finansiranje Komisije, jer je jedan od prihoda za finansiranje Komisije i štampanje i prodaja publikacija. Lično znam da je jedan veliki monopolista dobio određenu lokaciju u jednom mestu zahvaljujući tome što je štampao knjigu direktoru jedne ustanove. To je strahovita mogućnost za zloupotrebu.
Sada bih rekao nešto i o mišljenju onih koji predstavljaju Komisiju.
Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović uputila je primedbe na rok zastarelosti, jer je ovim predlogom rok zastarelosti smanjen sa pet na tri godine. Ona je ukazala na to da postupak utvrđivanja dominantnog položaja na tržištu ne bi trebalo da bude ograničen zakonom, a ukoliko mora da bude ograničen, da to bude duži rok, jer postupak može da traje i po nekoliko godina.
Druga primedba gospođe Dijane Marković-Bajalović odnosila se na to što se ovim zakonom predviđa mera upozorenja, odnosno opomena Komisije, ako je povreda manjeg značaja. Citiraću je: „To vodi mogućnosti da se Komisija optuži za diskriminaciju, jer nekoga kažnjava, a nekoga samo opominje“.
Na kraju, gospodine ministre, jedno lično pitanje – da li se imalo osećate odgovornim, pored Vlade, za ovo stanje u kome se našla privreda Srbije, trgovina Srbije, proizvođači, radnici i što kao posledicu toga imamo, od 112.000 privrednih subjekata, preko 60.000 subjekata u blokadi? Još jedno, gospodine ministre, svakog meseca po 10.000 radnika ostaje bez posla; samo od početka godine ta cifra je dostigla 50.000 ljudi.