Zahvaljujem, gospodine ministre.

Pošto smo iscrpli listu prijavljenih poslanika, iskoristili su svi pravo iz člana 93. našeg poslovnika, zaključujem načelni pretres.

Zahvaljujem se gospodinu ministru i njegovim saradnicima na aktivnom učešću i vrlo kvalitetnim objašnjenjima i obrazloženjima ovog zakona. Naravno, i svim poslanicima koji su dali svoj doprinos da rasprava bude zaista na jednom kvalitetnom nivou, kakav ovaj visoki dom i zaslužuje.

Prelazimo na zajednički načelni pretres 3, 4. i 5. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O KONTROLI DRŽAVNE POMOĆI, PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INVESTICIONIM FONDOVIMA I PREDLOG ZAKONA O OBAVEZNOM OSIGURANjU U SAOBRAĆAJU

Gospođa ministar nam upravo dolazi.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o 3, 4. i 5. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik koji nije član nijedne poslaničke grupe ima pravo da govori jednom, do pet minuta.

Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Zoran Kasalović – Poslanička grupa SPS-JS; narodni poslanik Zoran Šami – Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica; narodni poslanik Elvira Kovač – Poslanička grupa manjina; narodni poslanik Milorad Buha – SRS; narodni poslanik Mirko Čikiriz – ZES; gospođa Zlata Đerić – Poslanička grupa NS i Judita Popović – LDP.

Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o kontroli državne pomoći, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima i Predlogu zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

Da li gospođa ministar dr Diana Dragutinović želi reč? Izvolite, gospođo Dragutinović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poštovani narodni poslanici, pred nama se nalaze tri predloga zakona: Predlog zakona o kontroli državne pomoći, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima i Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Iskoristiću ovu priliku da najkraće što je moguće dam prikaz sva tri predloga zakona.

Prvi zakon jeste Predlog zakona o kontroli državne pomoći. Tu bih samo napomenula da je ovaj zakon bio predmet javne rasprave, a nakon javne rasprave Vlada je odlučila ne da menja inicijalni predlog zakona, već da preporuke koje su proizašle iz javne rasprave budu u formi amandmana Vlade.

Predlog zakona o kontroli državne pomoći jeste potpuno novi zakon, veoma kratak zakon, kojim se prvi put u Republici Srbiji uspostavlja sistem kontrole državne pomoći. Predlog ovog zakona usklađen je sa pravnim tekovinama Evropske unije. Ovaj zakon se ne odnosi na poljoprivredne proizvode i proizvode ribarstva.

Šta je cilj ovog zakona? Pre svega, određivanje opštih uslova i postupaka za kontrolu državne pomoći u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu, obezbeđivanje pravila i transparentnosti u dodeli državne pomoći i izvršavanje preuzetih obaveza po međunarodnim zaključenim ugovorima.

Da krenemo od pojmova. Ovaj zakon, pre svega, definiše samu državnu pomoć. To su rashodi koji mogu biti stvarni ili potencijalni, ili smanjenje prihoda države na svim nivoima vlasti koji obezbeđuju ekonomsku prednost i povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente.

Davalac državne pomoći može biti Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i svako pravno lice koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima. Korisnik državne pomoći je svako pravno ili fizičko lice koje koristi pomoć u obavljanju proizvodnje, prometa ili pružanja usluga na tržištu.

Ovaj predlog zakona propisuje izuzetke, i to su dozvoljena državna pomoć i državna pomoć koja može biti dozvoljena. Dozvoljena državna pomoć jeste pomoć socijalnog karaktera koja se dodeljuje individualnim potrošačima, bez diskriminacije i koja se dodeljuje radi otklanjanja šteta koje su rezultat vanrednih okolnosti ili prirodnih nepogoda. Državna pomoć koja može biti dozvoljena jeste ona pomoć koja se dodeljuje radi unapređenja ekonomskog razvoja nekog područja, ukoliko to područje ima izuzetno nizak nivo životnog standarda ili visok nivo nezaposlenosti; zatim, to su projekti od posebnog značaja za Republiku Srbiju, radi unapređenja i razvoja neke delatnosti, radi očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa.

Vlada obrazuje komisiju za kontrolu državne pomoći (ta komisija ima pet članova), na predlog ministarstava koja su nadležna za poslove finansija, za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, infrastrukture, zaštite životne sredine i Komisije za zaštitu konkurencije.

Naravno, komisija za kontrolu državne pomoći je operativno nezavisna u svom radu i donosi poslovnik. Sama komisija odlučuje o postupku prethodne, odnosno naknadne kontrole o usklađenosti prijavljene i dodeljene državne pomoći i podnosi Vladi izveštaj, odnosno predlog godišnjeg izveštaja o kontroli državne pomoći u Republici Srbiji.

Komisija sarađuje sa državnom institucijom koja je nadležna za poslovne revizije, organom Republike Srbije nadležnim za poslove budžetske inspekcije, takođe, istim organima na nivoima autonomne pokrajine i lokalnih jedinica. Sama komisija objavljuje na svojoj internet strani sve odluke koje se donose u postupku prethodne i naknadne kontrole, kao i godišnji izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći, po usvajanju od strane Vlade.

Zašto je važan predlog ovog zakona? Predlog ovog zakona važan je ne samo zbog toga što je praktično baziran na tekovinama evropskog zakonodavstva, nego i zato što će se na drugačiji način odrediti šta je državna pomoć i koji su efekti te državne pomoći.

Postoji nekoliko vrsta državne pomoći, a to su: horizontalna, sektorska i regionalna. Postoji nekoliko načina prijavljivanja državne pomoći: šema državne pomoći, kada korisnici nisu unapred poznati i individualna državna pomoć, kada su korisnici unapred poznati.

Postoje različiti instrumenti obezbeđenja državne pomoći. U dosadašnjim zakonima, posebno u Zakonu o budžetu, za svaku godinu državna pomoć je bila tretirana relativno simplificirano; znači, kada se govorilo o državnoj pomoći, obično se mislilo samo na subvencije. Subvencije jesu dominantan oblik pružanja državne pomoći, ali pored direktnih subvencija tu su poreski podsticaji izuzeća, nešto što se u ekonomskoj literaturi zove poreski troškovi, to su tzv. meki krediti, odnosno krediti koji se daju korisnicima pod povoljnijim uslovima od tržišnih, izvesni podsticaji i garancije.

Institucije za definisanje efikasnosti. Pre svega, u procesu dodeljivanja državne pomoći treba da se definišu ciljevi državne pomoći, zatim vremenski period trajanja državne pomoći, koji su očekivani efekti, ne samo preko kvantitativnih indikatora, nego i u vremenskom horizontu.

Jako je bitno odrediti šta je početak, kada se mogu očekivati prvi efekti, a kada konačni efekti davanja pomoći.

Inače, sama državna pomoć kreće se u intervalu od 0,3% do 0,5% BDP. Različit je nivo državne pomoći u starim i novim članicama EU; naravno, u starim članicama on je relativno nizak i iznosi ispod 0,5%, u novim članicama on je u proseku 1,5%. Najveću državnu pomoć ima Republika Češka, oko 2,5%.

Ukoliko istom metodologijom pokušamo da ocenimo ukupnu državnu pomoć u Republici Srbiji, isključujući poljoprivredu, ta državna pomoć je otprilike između 2% i 2,5%. Ovo je prvi put da se predlaže ovaj zakon. Moram da kažem da su izveštaji o dodeljenoj pomoći u Republici Srbiji za 2006. i 2007. godinu objavljeni i da se nalaze na sajtu Ministarstvu finansija.

Što se tiče drugog zakona, to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima. Postojeći zakon je izuzetno restriktivan zakon i to se posebno uočilo u uslovima finansijske krize, pada obima trgovine na finansijskom tržištu i pada cena akcija. U tom smislu, predlog izmena i dopuna ovog zakona imao je za osnovni cilj da učini ovaj zakon manje restriktivnim.

Ukazaću samo na osnovne razlike između postojećeg zakona i predloženih promena. U sadašnjem zakonu društvo za upravljanje ne može da ima učešće u kapitalu i u upravljanju drugim pravnim licima, niti može sticati investicione jedinice i akcije fonda kojim upravlja.

U ovom sadašnjem predlogu društvo za upravljanje može da stiče investicione jedinice i akcije fonda kojim upravlja do 20% neto vrednosti imovine. Mogu da plasiraju sopstveni kapital u fond kojim upravljaju. Na ovaj način, oni u osnovi svojim kapitalom snose rizik u poslovanju fonda i povećavaju kredibilitet.

Takođe, predlogom izmena izvršena je adekvatna podela između nadležnosti uprave društva za upravljanje i portfolio menadžera. Uprava društva za upravljanje odgovorna je za finansijsko poslovanje društva za upravljanje i investicionog fonda. Portfolio menadžer je samo neposredni izvršilac investicione politike.

Prema postojećem zakonu, društvo za upravljanje je bilo dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera za svaki fond kojim upravlja. Prema sadašnjem predlogu, neophodno je da se angažuje najmanje jedan zaposleni portfolio menadžer na neodređeno vreme, pri čemu jedan portfolio menadžer može da upravlja sa više fondova.

Regulisano je sticanje kvalifikovanog učešća, više od 10% kapitala, da bi se zaštitili postojeći akcionari.

Proširena je mogućnost ulaganja imovine investicionog fonda. Imovina fonda može se ulagati i u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova, kojima ne upravlja isto društvo za upravljanje, i to do 20% vrednosti imovine fonda.

Pošto je definisana mogućnost ulaganja investicionog fonda, ove izmene praktično dozvoljavaju da dođe do izvesnog odstupanja u određenom vremenskom periodu od onoga što zakon propisuje. Dozvoljeno je da se u periodu od šest meseci izvrši usklađivanje u odnosu na zakone, a u periodu finansijske krize taj period prilagođavanja može biti duži za tri meseca.

Društvo za upravljanje može neposredno ili preko posrednika da pruža prodajne usluge. Prema postojećem zakonu, posrednici mogu biti samo banke i brokerska dilerska društva. Ovim predlozima lista posrednika je proširena, obuhvata sva fizička i pravna lica koja moraju da ispune one kriterijume koje je propisala Komisija za hartije od vrednosti.

Prema postojećem zakonu, član otvorenog društva ne može steći više od 10% neto vrednosti imovine otvorenog fonda. Ovim predlogom je moguće da stekne i do 20% neto vrednosti imovine otvorenog fonda.

Konačno, ovaj zakon omogućuje „labavljenje“ mogućnosti zaduživanja fonda radi upravljanja tokovima novca, odnosno likvidnosti. U dosadašnjem zakonu koji je, kao što kažem, izuzetno restriktivan, samo društvo je moglo da uzme kredit do iznosa 10% vrednosti imovine fonda, sa rokom otplate tri meseca.

Po ovom novom predlogu, može da se uzme kredit do 360 dana, sklopi repo ugovor sa drugim investicionim fondovima i na taj način bolje upravlja likvidnošću.

Napominjem, sve izmene koje su izvršene predlogom novog zakona jesu rezultat minimiziranja posledica efekata finansijske krize na poslovanje investicionih fondova.

Treći na dnevnom redu je zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Ovaj zakon uređuje osnovno osiguranje u saobraćaju.

Ovim zakonom osniva se garantni fond, uređuje se njegova nadležnost, način finansiranja, poveravaju se javna ovlašćenja udruženju osiguravača.

Koji su razlozi donošenja ovog zakona? Pre svega, potreba podizanja kvaliteta obavljanja delatnosti obaveznog osiguranja; veća zaštita oštećenih lica u saobraćaju, kao i zaštita finansijskog i socijalnog položaja osiguranika, kao lica odgovornih za štetu; obezbeđenje veće discipline u izvršavanju obaveza društava za osiguranje; veća zaštita i brže ostvarivanje prava lica koja imaju pravo na naknadu štete; potreba uređivanja oblasti obaveznog osiguranja posebnim zakonom, što je u skladu sa najboljom evropskom praksom.

U svakom slučaju, ovaj zakon je usklađen sa međunarodnim standardima supervizije i direktivama EU u oblasti usluga osiguranja.

Vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju su: osiguranje putnika u javnom saobraćaju, vlasnika motornih vozila, vazduhoplova, čamaca, pri čemu se odredbe ovog zakona ne odnose na prevozna sredstva Vojske Srbije.

Osigurana suma je precizno definisana, kao i plaćanje provizije. Društvo za osiguranje dužno je da vrši obračun premije za svaku tarifnu grupu.

Podaci za obračun premije jesu zaključeni ugovori, prijavljene štete, rešenja, isplaćene štete i rezervisane štete. Svako društvo praktično u svoj sistem premije mora da uključi bonus-malus sistem, a taj sistem utvrđuje Narodna banka Srbije. On mora da bude uključen u premijski sistem društva.

Dozvoljavaju se poslovi zastupanja osiguranja od autoodgovornosti. Sama provizija ne sme da bude veća od 5% bruto premije, uključujući i porez na novododatu vrednost. Pravna lica koja pružaju usluge tehničkog pregleda motornih vozila mogu se baviti prodajom polisa osiguranja.

Nadzor vrši Narodna banka Srbije. Narodna banka Srbije može privremeno ili stalno oduzeti dozvolu za obavljanje poslova obaveznog osiguranja, javno objaviti informacije o neblagovremenom izvršavanju obaveza društva, oduzeti saglasnost odgovornom licu u društvu i izreći novčanu kaznu.

Postoji i javno ovlašćenje udruženja osiguravača Srbije. Udruženje vrši sledeća ovlašćenja: obavlja poslove biroa osiguranja, vrši kontrolu upotrebe međunarodne karte za osiguranje, vodi informacioni centar, biro za naknadu štete, registar štetnih događaja, prikuplja, obrađuje i čuva podatke, utvrđuje visinu doprinosa koji uplaćuje društvo i donosi kodeks ponašanja.

Ovim zakonom formira se garantni fond. Sredstva za formiranje garantnog fonda obezbeđuju se Zakonom o budžetu Republike Srbije.

Ovo je bio kratak prikaz tri predloga zakona. Molim narodne poslanike da podrže ove predloge. Hvala.

Da li izvestilac Odbora za finansije narodni poslanik Branka Ljiljak želi reč? (Ne.)

Da li izvestioci Zakonodavnog odbora i Odbora za evropske integracije žele reč? (Ne.)

Da li narodni poslanici Donka Banović, koja je izdvojila mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije povodom razmatranja Predloga zakona o kontroli državne pomoći, i Momir Marković i Radica Jocić, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora povodom razmatranja Predloga zakona o kontroli državne pomoći i Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, žele reč? (Da.) Samo se prijavite. Gospođa Donka Banović.

Hvala, gospođo predsedniče. Predlog zakona o kontroli državne pomoći je prilično kratak zakon, sastoji se od svega 25 članova, mada nam je svima poznato da je ovaj predlog zakona prilično dugo bio u izradi u Ministarstvu finansija, odnosno u Upravi za trezor.

Na sednici Odbora za evropske integracije predstavnici iz Ministarstva finansija su, kada su obrazlagali ovaj predlog zakona, možda više u šali, ali to mi se urezalo u sećanje, rekli da je ovo „najevropskiji zakon“ koji se nalazi na dnevnom redu ove sednice, pa su me te reči „najevropskiji zakon“ inspirisale da prokomentarišem u ovom delu sednice taj zakon.

Osnovna uloga instituta kontrole državne pomoći je u tome da se spreči narušavanje konkurencije i da se spreči narušavanje slobodne trgovine unutar zajedničkog evropskog tržišta do kojeg može da se dođe intervencijama različitih organa u jednoj državi, bilo da je to vlada, može čak i lokalna samouprava to da izazove.

Dakle, ovaj predlog zakona i Predlog zakona o zaštiti konkurencije, o kojem smo danas završili raspravu u načelu, u funkciji su stvaranja zdravog, jedinstvenog tržišta Srbije i tržišta EU. Tu se postavlja problem gde je to zajedničko evropsko tržište ili, da kažem, buduće zdravo evropsko tržište u kojem će i tržište Srbije učestvovati.

Izgleda da se to buduće zajedničko evropsko tržište nalazi u glavi predsednika Borisa Tadića i u glavi predsednika Vlade gospodina Mirka Cvetkovića.

Sve vas podsetiću da su u jeku predizborne kampanje prošle godine predsednik DS Boris Tadić i ministri iz DS u tom trenutku u Vladi Republike Srbije u Luksemburgu potpisali SSP, a sastavni deo tog sporazuma i jedan važan deo tog sporazuma jeste i Prelazni trgovinski sporazum. Prelazni trgovinski sporazum je jedan od instrumenata; međutim, kada je u pitanju tržište i priprema jedne zemlje koja želi da postane deo EU, pa i tog zajedničkog tržišta, to je instrument koji treba postepeno da pripremi tržite te države i kompletnu privredu te države, kako bi ona, kada ispune sve ostale uslove, postala deo tog zajedničkog tržišta.

Takođe vas podsećam na činjenicu da je Savet ministara EU, čim su završeni ti parlamentarni izbori u Srbiji i napravljena vlada po ukusu EU i nekih drugih, odlučio da blokira upotrebu, odnosno stupanje na snagu tog sporazuma.

Dakle, imate sporazum koji je Srbija potpisala sa još 27 članica zemalja EU, a posle nekoliko meseci vam kažu – znate šta, ovaj sporazum za nas više ne važi.

Za onoga ko hoće da čita i da razmišlja o toj poruci koja je poslata, to u prevodu znači da EU ne smatra da Srbija uopšte treba da priprema svoje tržište, niti privredu za to buduće zajedničko evropsko tržište.

To je podsećanja radi, a ja analiziram ove zakone iz te perspektive člana Odbora za evropske integracije, i uopšte kakva nam je poruka poslata. Ne sporim da će zakon o zaštiti konkurencije i ovaj zakon o kojem trenutno govorim, o kontroli državne pomoći, imati neke dobre efekte, ali što se tiče toga da je to isključivo u funkciji da Srbija jednog dana postane član ... (Isključen mikrofon.)

Znam da je bilo skoro pet minuta, ali ne znam da li ste greškom...

Dakle, kao član Odbora za evropske integracije imala sam potrebu da ukažem na ovaj element, ne sporeći da će ovi zakoni imati neke pozitivne efekte. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Momir Marković, koji je takođe izdvojio mišljenje, ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kritika koju sam izneo jutros u odnosu na Predlog zakona o zaštiti konkurencije odnosi se i na ovaj zakon predloga zakona. Pošto jutros nisam mogao da odgovorim gospođi Kolundžiji, iskoristiću ovo vreme, moram da joj kažem neke stvari.

Gospođo Kolundžija, Zakon o zaštiti konkurencije je usvojen 2006. godine, Zakon o fondovima 2006, Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju 2004. godine. Vi ste jutros rekli – nismo mi učestvovali u donošenju zakona i ne snosimo odgovornost za to što zakoni nisu u delu primenjivi itd.

Gospođo Kolundžija, vi ste glasali za sva tri zakona. Pored toga, predsednik vaše stranke je potpisao ukaz o proglašenju tih zakona. Da li to predsednik vaše stranke ne govori sa vama, da li vi to imate neke probleme u Demokratskoj stranci? Rešavajte ih unutar DS-a, nemojte nas da opterećujete time, a njega ili disciplinujte ili ga menjajte, to je vaša stvar, ali ne može da bude – malo jesmo, malo nismo.

Znate, ovaj krov, ova zgrada, ova sala (stolice su bile drugačije, spaljene su u „buldožer revoluciji“), ova sala pamti, iz nekih drugih vremena, totalitarnih, pa malo liče i na ovo sadašnje, pamte neke takve izjave; jedan od ondašnjih delegata (tada nisu bili poslanici) govorio je – znate, to je moje mišljenje, ali ja se sa njim ne slažem. Nemojte da se sa vašim mišljenjem ne slažete.

Što se tiče ovih zakona, Zakon o investicionim fondovima je stupio na snagu 2006. godine. Gledajući ovaj predlog, član 23, mislim da ću da poklonim onima koji su ovaj zakon pisali jedan kalendar, jer, gospodo, ili ste vi pobrkali neke pojmove ili polako, na mala vrata uvodite retroaktivnu primenu zakona. Član 23. kaže: „Odredbe člana 1, člana 2. stav 1, člana 7. stav 1, člana 8. stav 1, člana 9, u delu koji se odnosi na ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti“, i tako dalje, „primenjuju se od 28. marta 2009. godine.“

Gospođo ministarka, gospodo iz Ministarstva, znate li vi kada je bio 28. mart 2009. godine? Pre tri meseca. Da se niste malo zabrojali, ili je očigledno ovaj predlog zakona trebalo na početku godine da dođe?

Da vidimo sada, zašto se ovaj zakon sada predlaže. „Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima (u daljem tekstu: Predlog zakona) nastao je kao rezultat višemesečnih analiza realnog stanja na finansijskom tržištu, sagledavanja problema sa kojima se suočavaju investicioni fondovi“, i tako dalje, „iskazanih potreba industrije fondova i njihovih postojećih potencijalnih članova za određenim izmenama.“ Biće da nije ovo, nego ovaj drugi pasus o ovim razlozima: „Cilj donošenja ovog zakona je da se u uslovima globalne finansijske krize, koja je zahvatila i naše finansijsko tržište, usled čega je značajno pogoršan finansijski položaj i poslovanje društva“ itd.

Ne morate narodne poslanike da obmanjujete u obrazloženjima. Ovo je osnovni razlog, finansijska kriza vas je naterala da promenite deo zakona.

Da pređem na ovaj drugi zakon, gde sam takođe izdvojio mišljenje – obavezno osiguranje. I to je zakon koji je stupio 2004. godine u pravno dejstvo. Razlozi za donošenje ovog predloga zakona se najbolje ocrtavaju kroz drugi stav, koji ste vi sami napisali, samo citiram: „... što važeći zakon ne sadrži celovita rešenja kojima se obezbeđuje funkcionisanje obaveznog osiguranja“. Zašto važeći zakon, koji ste takođe vi predložili, u bilo kom agregatnom stanju, mene to ne zanima, zašto taj zakon koji je važio ove četiri godine, odnosno pet godina, nije sadržao celovita rešenja kojima se obezbeđuje funkcionisanje obaveznog osiguranja u saobraćaju? Kaže: „zbog potrebe podizanja kvaliteta obavljanja delatnosti obaveznog osiguranja“. Zar ta potreba podizanja kvaliteta obavljanja delatnosti obaveznog osiguranja nije postojala...

(Predsednik: Vreme.)

...samo još dve rečenice, doduše, rečenice su složene. „Zbog potrebe usklađivanja regulative iz oblasti...“

Zahvaljujem. Da li još neko ko je izdvojio mišljenje želi reč? (Ne.)

Gospođa Elvira Kovač ima reč kao ovlašćeni predstavnik manjina. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, trenutno se na dnevnom redu nalaze tri predloga zakona. To su uglavnom ekonomski zakoni i ja se zahvaljujem gospođi ministarki koja je vrlo stručno, ne toliko detaljno kao što zna to da uradi, ali vrlo dobro objasnila preloge zakona. Sa druge strane, moram da izrazim svoje lično negodovanje zbog toga što je ova sednica zakazana u četvrtak uveče, što narodni poslanici, ne samo opozicije, kojima je gospođa ministarka pričala a na nas nije ni obratila pažnju, nisu imali fizički ni prilike da se detaljno i podrobno upoznaju sa svim predlozima zakona.

Imam jedno pitanje. U uvodnom izlaganju spomenuli ste da se vodila duga javna rasprava o prvom predlogu zakona, o kontroli državne pomoći, i rekli ste da ste odlučili da nećete izmeniti zakon, već da Vlada ima amandmane.

To znači da to nije uključeno u tekst koji mi čitamo i da vi očekujete da ćemo mi za pet dana, kad izguramo brzo ovu sednicu, ja se izvinjavam, jednostavno glasati za te predloge zakona. Morate razmišljati o onima od kojih očekujete podršku u ovoj sali, ali kojih nema u Vladi, koje očigledno ne obaveštavate na vreme.

To nije napad direktno na vas; napad je zbog toga što mislim da nisu samo poslanici opozicije nezadovoljni planiranjem svog života, rada i svojih obaveza, već i poslanici pozicije, od kojih se jednostavno očekuje da sede u ovoj sali, da ćute, da rade i noću i danju.

S druge strane, nije meni problem da sedim ovde do 22 časa, razmislite realno, danas smo govorili o vrlo važnom zakonu, o Predlogu zakona o zaštiti konkurencije. Novinari prenose ono što se dešava do 16.00 časova. To što ćemo noćas raditi niko neće pratiti. Pitanje je da li će biti prenosa zbog određene utakmice, što je mnogo bitnije. Sutra ćemo preći na Predlog zakona o udruženjima, svi će pričati o tome; niko u Srbiji neće znati, iz dnevne štampe neće moći da se pročita šta smo radili večeras. Vi ste to divno obrazložili. Možda će neko čuti za to, ali ne verujem da popodne, sada neko gleda sednicu.

Odlično je što je rad parlamenta javan, ali smatram da ovakav način rada nije adekvatan, bez obzira na to što želimo u EU i žurimo u EU, ali ni sami poslanici, ni javnost nije imala dovoljno vremena da se upozna šta mi to tako ubrzano radimo.

Planirala sam da u svom izlaganju izložim neke stvari koje ste jako lepo objasnili i zbog čega ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge zakona, pa ću, ako mi dozvolite, posle ove kratke političke digresije nastaviti.

Kao što smo čuli, Predlog zakona o kontroli državne pomoći reguliše, kao što sam njegov naziv kaže, kontrolu državne pomoći u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu i podsticanja privrednog razvoja naše zemlje. Kao što smo se obavestili iz ovog vrlo kratkog predloga zakona, osnovna uloga instituta kontrole državne pomoći je da spreči narušavanje konkurencije i narušavanje slobodne trgovine u Republici Srbiji.

Prema ovom predlogu, koji će, kao što sam spomenula, podržati poslanici SVM i Poslaničkog kluba manjina, određuje se državna pomoć koja je to i koja to može da bude, što je malo nejasno, ali značajno je, i smatramo da je to dobro u zakonskom tekstu, da je državna pomoć socijalnog karaktera i da zapravo pomaže individualnim potrošačima bez bilo kakve diskriminacije. S druge strane, to je pomoć koja će biti dodeljena radi otklanjanja štete prouzrokovane raznim prirodnim katastrofama, nepogodama i nekim drugim vanrednim situacijama.

S druge strane, malo je nejasno objašnjeno da državna pomoć može da bude, a ne mora. Kada u zakonskom tekstu stoji da može, a ne mora, svi znamo da je to vrlo slaba odredba. S druge strane, to su jako dobri predlozi. Državna pomoć može da bude dozvoljena, kao što smo čuli u uvodnom izlaganju, radi unapređenja ekonomskog razvoja područja sa relativno niskim standardom i ako je to povezano sa visokom stopom nezaposlenosti. To bi trebalo da bude državna pomoć radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi naše zemlje ili izvođenja određenog projekta od posebnog značaja za nju, kao i za unapređenje razvoja određenih privrednih delatnosti ili određenih privrednih područja.

Kada govorimo o izuzetno nerazvijenim područjima naše zemlje, nadamo se da opet nećemo pasti u problem sa razvijenim severom i nerazvijenim jugom i da ovaj predlog zakona neće opet pomoći samo jug, a zaboraviti na Vojvodinu, jer mi se čini da je dosta centralistički napisan.

Ono što se još predlaže jeste državna pomoć za unapređenje zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa, što je izuzetno dobro. Mi iz Poslaničkog kluba manjina se nadamo da kada govorimo o kulturnom nasleđu i o kulturi ove zemlje nećemo zaboraviti i pripadnike nacionalnih manjina, kao što se to desilo prilikom pisanja predloga zakona o kulturi, gde su oni skoro izostavljeni.

Kao što znamo, donošenje ovog zakona je zaista neophodno sa stanovišta ekonomičnijeg i efikasnijeg raspolaganja tim sredstvima koja imamo, odnosno adekvatne dodele ovih sredstava tamo gde su ona zaista najpotrebnija. Naravno, donošenje ovog zakona je obaveza Republike Srbije, jedan od bitnih preduslova koji moraju biti ispunjeni za sticanje nekog statusa kandidata za članstvo za EU, a potom statusa zemlje članice EU, za šta se svakako SVM zalaže.

Drugi predlog zakona koji se nalazi na dnevnom redu su predložene izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima, koji se zaista primenjuje od juna 2006. godine.

U obrazloženju Predloga zakona mogli smo da pročitamo da su ove izmene i dopune nastale kao rezultat višemesečnih analiza realne situacije na finansijskom tržištu. Predložene izmene su rešenja za određene konkretne probleme sa kojima se investicioni fondovi suočavaju.

Cilj donošenja ovog zakona, i razlog zbog koga će poslanici poslaničkog kluba kojem pripadam glasati za njega, jeste da se u uslovima svetske finansijske krize obezbedi stabilnije i sigurnije poslovanje investicionih fondova.

Zbog činjenice da u uslovima velike ekonomske krize zaista pada poverenje investitora u tržište kapitala dolazi do velikog odliva članova fondova, pa je zaista bilo neophodno rešenje da se tim članovima fonda omogući da kupovinom investicionih jedinica mogu steći i do 20% neto vrednosti imovine, kao što je to ministar predložila.

Svi smo svedoci poslednjih nekoliko meseci da se karakteristike ove krize koja je zadesila ceo svet, a veoma jako i našu zemlju, priznali to neki ili ne, ogledaju u ogromnom padu prometa trgovanja na berzi, urušavanju vrednosti akcija, padu vrednosti akcija, padu vrednosti imovine i samih fondova, gubitku poverenja učesnika na tržištu i nedostatku finansijskih instrumenata i veoma velikom, povećanom riziku ulaganja.

Ova kriza je u našoj zemlji naročito uticala na poslovanje investicionih fondova, čija vrednost imovine je u konstantnom padu, što je vrlo negativno i zbog čega je došlo do gašenja određenih fondova.

Zbog svega prethodno navedenog smatramo da je zaista neophodno usvojiti hitne mere za zaustavljanje negativnih efekata krize na poslovanje fondova, ako se uopšte može govoriti o zaustavljanju, ili bar ublažavanje tih negativnih efekata i stvaranje kakvih-takvih uslova za stabilniji budući razvoj. Treći predlog zakona koji se nalazi na dnevnom redu je novi zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Njegovo donošenje je neophodno zbog toga što postojeći zakon, odnosno zakon koji je još uvek važeći, ne sadrži celovita rešenja u ovoj oblasti kojima bi se obezbedilo funkcionisanje obaveznog osiguranja u saobraćaju.

Mi iz PGM i SVM smatramo da je vrlo važno podizanje kvaliteta obavljanja delatnosti obaveznog osiguranja, a sve zbog zaštite lica koja su oštećena u saobraćaju. Verujem da se svi slažemo da je prirodno što treba da postoji obaveza vlasnika prevoznog sredstva da zaključi ugovor o obaveznom socijalnom osiguranju, to je nekako logično, kao i da postoji obaveza vozača da za vreme vožnje tog prevoznog sredstva ima zaključenu polisu osiguranja, ali i obaveza vlasnika prevoznih sredstava koja služe za prevoz putnika u javnom prevozu da zaključi ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnih slučajeva.

Samo bih kratko, u dve rečenice, rekla da se lično zalažem za to i naročito bih pozdravila odredbe u ovom predlogu zakona prema kojima svako osigurano lice gubi pravo iz osiguranja u slučajevima nesavesnog upravljanja vozilom, odnosno u slučajevima upravljanja vozilom pod okolnostima koje umanjuju njegove (ili njene) osobine kao vozača. Nadam se da ćemo time doprineti da se smanji broj neodgovornih vozača koji pod dejstvom alkohola ili drugih neželjenih supstanci prete svima nama na ulicama.

Kao što je to ministarka u uvodnom delu navela, ovim predlogom zakona predlaže se osnivanje garantnog fonda, čime će se obezbediti efikasnija ekonomska zaštita putnika i trećih oštećenih lica u nezgodama u slučajevima kada je ta šteta pričinjena upotrebom neosiguranog vozila ili nepoznatog prevoznog sredstva; obezbediće se i njihova zaštita od štete prouzrokovane upotrebom prevoznog sredstva, za čiju naknadu je odgovorno društvo za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak.

Zbog svega navedenog mi ćemo biti tu i u danu za glasanje podržati ove predloge, ali vas iskreno molim da nas poslanike, kao dokaz da poštujete dostojanstvo ovog doma, ali i sve saradnike koji vam pomažu, informišete na vreme i da se zaista pridržavamo dogovora. I, ako možete, odgovorite mi što se tiče tih amandmana; zaista ih nismo videli i nije mi bilo jasno. Hvala na pažnji.

Gospođice Kovač, htela bih da vas informišem da je Predlog zakona o kontroli državne pomoći stigao u Skupštinu, a sutradan vama dostavljen, 9. 12. 2008. godine, da je 27. 3. 2009. godine u skupštinsku proceduru ušao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, a da vam je u prvoj polovini maja dostavljen Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Znači, i zbog vas i zbog javnosti, zaista smo imali vremena da upoznamo sadržaj ovih predloga zakona.

Tačno je da neće biti direktnog prenosa od deset do šest, ali svi oni koji su zainteresovani da nas prate moći će da čuju u odloženom prenosu sve ono o čemu mi govorimo.

Tačno je da je naš rad intenzivan, ali mi smo se opredelili da radimo intenzivno jer su zaista krupne zakonodavne aktivnosti pred nama.

Gospodin Kasalović Zoran ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS - JS podržaće sva tri predloga u načelu, Predlog zakona o kontroli državne pomoći, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima i Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, jedinom predlogu zakona u ovom setu na koji su poslanici SPS - JS predložili određene amandmane, sa željom da se poboljša ovaj predlog.

Predlogom zakona o kontroli državne pomoći u Republici Srbiji prvi put se uspostavlja jedan nov zakonodavni okvir u oblasti kontrole državne pomoći kojim se na jedan način definiše državna pomoć, zatim državna pomoć koja nije dozvoljena i dozvoljeni izuzeci, kao i kontrola državne pomoći, a sve u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu, uz obezbeđivanje potrebne transparentnosti u dodeli državne pomoći i izvršavanju obaveza koje proističu iz zaključenih međunarodnih ugovora koji sadrže odredbe o državnoj pomoći.

Tako državna pomoć, u bilo kom obliku, koja narušava ili preti da naruši konkurenciju na tržištu ili koja je suprotna zaključenim međunarodnim ugovorima nije dozvoljena, što je predviđeno članom 3. Predloga zakona.

Takođe, u članu 4. definisani su izuzeci koji govore da je dozvoljena državna pomoć koja je socijalnog karaktera i koja se dodeljuje individualnim potrošačima, uz uslov da se dodeljuje bez diskriminacije u odnosu na poreklo robe, odnosno proizvode koji čine konkretnu pomoć, kao i pomoć radi otklanjanja štete prouzrokovane nepogodama ili drugim vanrednim situacijama. Ovde se svakako, možda na najbolji način, može sagledati potreba za ovakvom zakonskom regulativom.

Nažalost, bili smo svedoci više puta da u uslovima vanrednih situacija i nepogoda u Srbiji postoji jedna pozitivna klima i visok stepen odgovornosti, solidarnosti u takvim situacijama i da nema izraženih zloupotreba. Međutim, svedoci smo da u pojedinim momentima ta pomoć nije na najbolji način distribuirana, nije stizala u pravo vreme, a takođe nisu postignuti željeni efekti.

Primer za to je zemljotres u Kolubarskom okrugu, gde se pomoć sprovodila na jedan transparentan način ali nije stizala; problemi alokacije, da bi se postigli efekti sa takvom vrstom pomoći, očigledno su bili izraženi. Takva situacija je možda bila definisana u vreme poplava 2005. godine u opštinama Sečanj i Žitište, gde je dosta učinjeno i štete su sanirane, međutim, još ima prostora da se određene štete nadoknade. Svakako, da je ovakva zakonska regulativa postojala, to bi bilo drugačije. U tom smislu očekujemo da će u budućem periodu doprineti boljem rešavanju ovih problema.

Ove vrste državne pomoći zakonodavac smatra izuzetkom od opšteg pravila, jer se smatra da pod preciziranim uslovima ne narušavaju značajnije konkurenciju na tržištu, a to pre svega uz uslov da sam postupak izbora bude potpuno transparentan i jednak za sve dobavljače, a na taj način se sprečava određeni poremećaj konkurencije na tržištu.

Ono što je na kraju bitno reći za ovaj zakon, što je ponekad najbitnije, jeste sam proces kontrole državne pomoći. Nju vrši Komisija za kontrolu državne pomoći, utvrđena i predložena članom 6. Predloga zakona. Bitno je reći da je komisija samo stručno telo, ne i neki inspekcijski organ, a da je davalac državne pomoći dužan da pre dodele pomoći podnese prijavu državnoj komisiji, a da onda i pre same dodele pomoći korisniku stavi na uvid odluku komisije o usklađenosti te pomoći sa zakonom.

U suprotnom, komisija može naložiti davaocu državne pomoći povraćaj tako dodeljenog iznosa državne pomoći uvećanog za zakonsku zateznu kamatu. Takođe, što je jako bitno i zbog toga sam i rekao da nije inspekcijski organ, obaveštava nadležne organe i institucije, kao i budžetsku inspekciju, radi daljeg postupanja u takvim slučajevima.

Jasno je da se ova oblast kontrole dodeljivanja državne pomoći uređuje prvi put na jedan celovit i sveobuhvatan način i da se stvara jedan institucionalni okvir za isključivanje bilo kakve vrste zloupotrebe, što je jedan od preduslova za pristupanje EU, što u suštini čini strateški interes Republike Srbije.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, poslanici SPS-JS prepoznaju ga kao značajan podsticaj uspeha vladinog paketa mera za prevazilaženje negativnih efekata svetske ekonomske krize.

Smatramo ga neophodnim za obezbeđivanje poslovanja investicionih fondova u uslovima svetske finansijske krize, koja se reflektuje kroz ovde navedene parametre, pre svega kroz pad prometa i trgovanja na berzi, pad vrednosti akcija, imovine fondova i poverenja učesnika na tržištu, kao i povećani rizik ulaganja u sve oblike imovine.

Shodno tome, mi ćemo podržati predlog da se omogući da društvo za upravljanje i sa njim povezana lica može investirati svoja sredstva u investicione jedinice i akcije fonda kojim upravlja, najviše do 20% neto vrednosti imovine, što je dodatni podsticaj osnivačima da sopstveni kapital plasiraju na način koji pospešuje poslovanje fonda i istovremeno snose rizik poslovanja.

Podržaćemo obavezu društva za upravljanje da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera zaposlenog na određeno vreme kao izvršioca utvrđene investicione politike, te mogućnost da ograničenja ulaganja mogu biti prekoračena u prvih šest meseci od osnivanja fonda, kao i proširenje liste lica koja mogu biti posrednici u skladu sa aktom komisije, u cilju povećanja konkurentnosti i efikasnosti poslovanja investicionih fondova.

Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju je, kao što sam na samom početku rekao, jedini predlog zakona u ovom setu na koji su poslanici SPS-JS podneli nekoliko amandmana, sa željom da se on popravi i učini efikasnijim. Radi se o predlogu zakona koji pre svega uvažava uputstva Evropske unije, odnosno pet direktiva, i uređuje obavezno osiguranje u saobraćaju.

Želim da kažem da se tu misli na osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja; osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima; osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima i osiguranje vlasnika plovnih objekata na motorni pogon i priključnih plovila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima. Želeo sam ovo da kažem, jer je ovo vezano za naš amandman na član 70. i iskoristiću priliku da ukratko kažem nešto o njemu.

Pored toga, ovaj zakon uređuje i osnivanje garantnog fonda, nadležnosti i finansije, te poveravanje javnih ovlašćenja udruženju osiguravača Srbije.

Kada je u pitanju ova oblast, mislim da je potrebno reći da je praksa kod nas pokazala, a i iskustvo nekih zemalja, da postoji određena neinformisanost i neznanje građana o tome šta je, u stvari, pokriveno važećom polisom.

Često smo bili svedoci nekih neželjenih i neprijatnih situacija prilikom saobraćajnih prekršaja, odnosno nezgoda u kojima nastaju štete, tu padaju teške reči itd.

Čini mi se da ovaj zakon predstavlja pokušaj, iskorak da se stvori jedan drugačiji ambijent od ovog koji imamo trenutno, sa ciljem da svi mi, na osnovu jednog zaista validnog zapisnika, budemo svesni da će se šteta nadoknaditi, što nam nudi jednu izvesnost i da zaista zavlada ona klima i razumevanje da je nakon tog nesrećnog slučaja i nastanka štete najvažniji život, a da će se automobil ili druga vrsta štete nadoknaditi.

Mislim da je ovaj predlog zakona zaista na pragu stvaranja jednog takvog ambijenta u oblasti obaveznog osiguranja u saobraćaju u Republici Srbiji. Zbog toga će ga posebno poslanici SPS-a i podržati, a naravno i određena rešenja, koja bih želeo da istaknem i prokomentarišem. Naravno, nije moguće sve, radi se zaista o jednom obimnom i vrlo značajnom zakonskom projektu, ali cenim da je potrebno pre svega reći da ima nekoliko novina, recimo, da društvo za osiguranje ne može odbiti ponudu za zaključenje ugovora o obaveznom osiguranju ako je ugovarač osiguranja prihvatio uslove osiguranja i tarifu, sve to je regulisano članom 5. stav 2.

Zatim, polisa je jednoobrazna za celu teritoriju Srbije i nju propisuje NBS, što svakako doprinosi boljoj evidenciji i smanjenju mogućnosti zloupotrebe.

Takođe, jedna bitna novost, koju treba spomenuti, predviđena je u članu 31. Radi se o uvođenju evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi. Utvrđeno je da je društvo za osiguranje dužno da uz polisu uruči i jedan takav evropski izveštaj, koji je naknadno uredno popunjen i može da se koristi kao odštetni zahtev. Tu vidimo moguću efikasnost, u smislu da se učesnici u nezgodi dogovore, u nekim slučajevima, bez prisustva policije i da na ovaj način ostvare odštetni zahtev, a znamo koliko puta se dešava da zaista ne postoji raspoloženje da se na ovakav način reši ovaj slučaj.

Ono o čemu bih želeo da u jednom delu polemišem jeste član 44. gde se govori o mogućnosti da se lica koja vrše tehničke preglede, što je ostalo kao potvrđena praksa u Republici Srbiji, bave i osiguranjem. Znamo da je u raspravi bilo određenih dilema i da postoji možda jedan utemeljen stav da bi oni koji se bave tehničkim pregledom trebalo da se specijalizuju za tu vrstu posla i da posvete više pažnje tome da automobili na puteve izlaze pre svega ispravni, a da odgovornost za osiguranje preuzmu društva za osiguranje i da u tom smislu snose potpunu odgovornost.

Može se postaviti možda i dilema – ako već tu vrstu posla radi neko drugi, a ne društva za osiguranje, to bi mogla, sem tehničkih pregleda, raditi i neka druga pravna lica ili neke druge institucije. Možda o tome treba razmisliti u narednom periodu, da bi taj novac koji bi se ostvario provizijom i radom na tim poslovima mogao biti znatno bolje uložen.

Član 45. je posebno interesantan. Mi smo o tome razgovarali kada je tema bio zakon o bezbednosti saobraćaja. Njime se uvodi obaveza da se iz premija od autoodgovornosti izdvaja deo sredstava, dakle 1,2% bruto premije osiguranja, koji će se upotrebiti za uspostavljanje i funkcionisanje video-nadzora radi poboljšanja bezbednosti saobraćaja, i to na rok od pet godina.

Naš stav je da je ovo možda kratak rok; ubeđen sam da će rezultati već pri kraju ovog roka pokazati da on treba da bude produžen. Jer, prema nekim procenama, u ovom periodu očekuje se prihod od deset miliona evra, koji će biti upotrebljen za ove svrhe, što će svakako preventivno delovati i učiniti da ovi jako loši podaci o pogibijama na našim putevima budu znatno drugačiji.

Na taj način sačuvaćemo, pre svega, svoje živote, a naravno da će osiguravajuća društva, odnosno društva za osiguranje imati manje posla, u tom slučaju i manje obaveza po osnovu premija, a prihod budžeta će biti veći. Cenim da je ovo jedno zaista jako, jako dobro rešenje.

Želeo bih da istaknem ono što je ovde već rečeno. Jako je bitno što se garantni fond čini efikasnijim i boljim, pre svega u smislu da će se štete isplaćivati čim se proglasi stečaj kod društva za osiguranje koje je bilo odgovorno, a ne da se čeka da se stečaj okonča. To će sigurno situaciju činiti boljom i izvesnijom za korisnike osiguranja.

Iskoristio bih priliku da na kraju kažem da smo mi podneli amandmane na članove 23, 35. i 70. i čini mi se da su oni zaista smisleni; tiču se, član 23. tiče se roka za podnošenje odštetnih zahteva. Zakon o obligacionim odnosima ovu oblast reguliše na znatno drugačiji način i ostavlja mogućnost da se ta odšteta, van mogućnosti ovog zakona, prenese na sudski teren. Naš predlog je da to bude 30 dana i o njemu ćemo razgovarati u raspravi u pojedinostima.

Takođe, mislimo da se kolizija koja je postojala između određenih zakona, u smislu zahteva za refundaciju sredstava, članom 35. prevazilazi, ali treba ići do kraja i ne treba ostaviti mogućnost da se može tražiti takav povraćaj sredstava; jednostavno treba ta reč da se izbriše, i da se umesto „isticati“ stavi „ističe“, dakle, da budu u obavezi da traže povraćaj sredstava.

Mislimo da posebna ovlašćenja u članu 70, i zbog toga sam na početku izneo šta predstavlja obavezno osiguranje u saobraćaju i ta osiguranja koja reguliše ovaj zakon, treba da se odnose na tu vrstu obaveznog osiguranja u saobraćaju, a ne i na sve druge koje postoje, koje su takođe obavezne, kao što su osiguranje odgovornosti ovlašćenih aktuara i drugo. Želeo bih da pozovem već sada ministarku i predstavnike Vlade da razmisle o tome, a u načelnoj raspravi mi ćemo se založiti za to da se to prihvati.

Na kraju želim da pozovem sve poslanike da ove zakonske predloge podrže, jer su zaista dobri. Zahvaljujem.