Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da prisustvuju 84 narodna poslanika, a radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici poslanici Mladen Grujić i Aleksandra Janković.

Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da prisustvuju sednici dr Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, kao i Dušan Protić i Nebojša Lazarević, pomoćnici ministra trgovine i usluga.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI KONKURENCIJE (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Primili ste izveštaj Odbora za trgovinu i turizam, Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici: gospodin Milan Nikolić Poslaničku grupu SPS-JS, Miloš Radulović Poslaničku grupu DSS i Zoran Krasić Poslaničku grupu SRS.

Saglasnu članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o zaštiti konkurencije.

Da li predstavnik predlagača gospodin dr Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred vama nalazi zakon o zaštiti konkurencije. Ovo je, bez dileme, jedan od najvažnijih zakona za svaku tržišnu privredu, pa i našu, zakon po kome se meri koliko je jedna privreda slobodna, koliko je atraktivna za investicije, koliko ima prostora za održivi razvoj.

Upravo iz tih i mnogih drugih razloga vreme je da Srbija dobije novi zakon o zaštiti konkurencije i da svoje zakonodavstvo u ovoj izuzetno važnoj oblasti u potpunosti harmonizuje i usaglasi sa najvišim evropskim standardima i standardima najrazvijenijih tržišnih ekonomija.

Konkurencija je bila jedno od centralnih pitanja i kada je posle Drugog svetskog rata rođena ideja o jedinstvenom evropskom tržištu. Tada je, doduše, ova tema bila u funkciji obezbeđivanja slobode kretanja robe, usluga, radne snage, ideja, kapitala, da bi poslednjih 15-20 godina tema konkurencije pre svega bila tema ekonomske politike država Evropske unije, ali isto tako i mera i politika jedinstvenog evropskog tržišta.

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju preuzeli smo na sebe obavezu da postojeće zakonodavstvo i u ovoj oblasti usaglasimo sa evropskim standardima i upravo ovaj zakon u sebi sadrži praktično transponovane sve najvažnije evropske direktive iz oblasti zaštite konkurencije, ali uvek usklađene sa našim pravnim sistemom, sa našim zakonima i primenljive u našim uslovima.

Kada govorimo o potrebi zakonskog regulisanja teme tržišnih sloboda i konkurencije izdvaja se nekoliko ciljeva, pre svega postizanje veće ekonomske efikasnosti, a zatim i ono što je najvažnije, maksimiziranje koristi za potrošače. Drugi cilj ove politike je zaštita malih igrača na tržištu, u našim uslovima velikog broja malih i srednjih preduzeća, koja se, posebno u uslovima ekonomske krize, teškom mukom bore da opstanu i prežive. Ono što je takođe bitno, to su, generalno gledano, tržišne slobode i mogućnost svih onih koji smatraju da imaju sa čime, da umeju i znaju da slobodno uđu na tržište i otpočnu svoj biznis.

Ovaj zakon je u našim uslovima zakon o zaštiti konkurencije, ne zaštita konkurenata, ne politički povlašćenih, ne imućnih, ne onih koji su uzeli određene pozicije, ne bilo čijeg interesa, već zaštita najšireg javnog interesa, koji se ogleda upravo u slobodnoj tržišnoj utakmici.

Takođe, cilj donošenja ovog zakona je suzbijanje svih povreda konkurencije koje se ostvaruju zahvaljujući mogućnostima da se tržište suspenduje, ograniči, zatvori, da se iskoristi dominantan položaj na tržištu. Ovaj zakon ima za cilj da takvo ponašanje onemogući i da ga drastično sankcioniše.

Već sam rekao da ovaj zakon sadrži transponovano evropsko pravo iz ove oblasti, prilagođeno našem pravnom sistemu, ali ono što je novina u odnosu na još uvek aktuelni zakon jeste davanje mnogo širih i značajnijih ovlašćenja Komisiji za zaštitu konkurencije.

Praktično, pravo konkurencije u našoj zemlji, u novijem vremenu, datira iz 2005. godine kada je, u septembru, donet Zakon o zaštiti konkurencije. Bez ikakve dileme, donošenje tog zakona je donelo puno boljitaka i regulisalo ovu vrlo važnu oblast. Međutim, tokom primene Zakona u prethodne četiri godine identifikovani su određeni problemi, pre svega, u praktičnim stvarima.

Iz tog razloga ovaj zakon ima za cilj da uočene slabosti i nedostatke ispravi, da pre svega Komisiju za zaštitu konkurencije učini operativnijom, da je učini praktično rasterećenom velikog broja malih i, u neku ruku, manje važnih predmeta i slučajeva, a da joj omogući koncentraciju na one najvažnije i najveće slučajeve povrede konkurencije, odnosno zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu.

Ovaj zakon donosi i mogućnost Komisiji za zaštitu konkurencije da izriče kazne, drugim rečima, da sankcioniše nezakonito ponašanje. Predviđa i javni konkurs prilikom izbora članova Komisije. Naravno, članove Komisije i predsednika Saveta Komisije za zaštitu konkurencije ćete birati vi, Narodna skupština, što je takođe jedan veliki iskorak, budući da će biti odgovorni vama i da će biti u obavezi da podnose račune i da odgovaraju za ono što rade i čime se bave.

Takođe, nadam se da će nakon usvajanja ovog zakona i sastav Komisije za zaštitu konkurencije biti specijalizovan, da ćemo u njemu, umesto ljudi koji su bili predlozi određenih institucija, pa i politički, imati ljude koji su specijalisti za određene oblasti i koji će u posebnim segmentima privrede u kojima se potencijalno dešavaju zloupotrebe konkurencije ili bilo koje zloupotrebe tržišnih sloboda biti u prilici da se stručno, kvalifikovano i na naučnoj i praktičnoj osnovi tim zloupotrebama bave i da u tom smislu izriču adekvatne mere.

Ovaj zakon praktično ojačava mehanizme koji omogućavaju efikasnu primenu ravnopravnog tržišnog nadmetanja i efikasno sankcionisanje povreda konkurencije. On omogućava odvajanje postupaka pred Komisijom; Komisija za zaštitu konkurencije, u skladu sa ovim zakonom, posebno se bavi povredama konkurencije, a drugi segment je kontrola sprovođenja koncentracija. Što se tiče obe ove teme ili ova dva važna posla, Komisija ima vrlo jasna, precizna ovlašćenja.

Očekujem da će, kada se i sva prateća podzakonska akta donesu, a to će biti, kako je predviđeno zakonom, u roku od četiri meseca od usvajanja zakona, on u potpunosti biti operativan i verujem da će učiniti našu zemlju mnogo konkurentnijom, privredne subjekte mnogo efikasnijim, a građane Srbije dovesti u povoljniju poziciju da budu praktično zaštićeni od proizvoda koji su slabijeg kvaliteta, a više cene.

Ono što je takođe vrlo bitno, učiniće našu zemlju značajno atraktivnijom za privlačenje investitora, jer smo prethodnih godina imali situacije da su neki veliki igrači koji su planirali investicije u našu zemlju imali jednu ogradu da ovde postoje određeni igrači koji su zauzeli pozicije, koji imaju uticaja na politiku, koji ostvaruju određene privilegije i da su oni razlog zbog čega se neki veliki, značajni igrači koji su procenili da je i ovaj deo tržišta interesantan za njihovo pojavljivanje prolongirali datum otpočinjanja operacija u našoj zemlji i na našem tržištu.

Takođe želim da istaknem da sa ovim zakonom nismo žurili. On je u martu mesecu usvojen u Vladi Republike Srbije; pre toga je prošao više od četiri meseca vrlo široke javne debate, i naučno-stručne i privredne, preko komorskih asocijacija. Najšira javnost je imala prilike i mogućnosti da da svoje mišljenje o predloženim rešenjima iz ovog zakona o zaštiti konkurencije.

Nakon tolike javne rasprave mi smo dosta predloga koji su doneli poboljšanje ovog teksta i ovog materijala već ugradili u ovo što se danas nalazi pred vama. Pozivamo vas da u narednim danima vašim amandmanima i intervencijama, svuda gde procenjujete da ovaj zakon može da se poboljša, a nemam dilemu da svi procenjujete da je ovaj zakon potreban i da je krajnje vreme da se donese, doprinesete da ga učinimo još boljim, kvalitetnijim i operativnijim.

Još jednom, očekujem od vas pomoć da bismo dobili što kvalitetniji zakon; bićemo tu da svaku dobru ideju, svaku sugestiju, svaki predlog analiziramo i, po mogućstvu, ugradimo u ovaj nacrt zakona. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Milosavljeviću.

Da li izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne.)

Da li izvestilac Odbora za trgovinu i turizam narodni poslanik Srđan Milivojević želi reč? (Ne.)

Da li izvestilac Odbora za evropske integracije narodni poslanik Laslo Varga želi reč? (Ne.)

Da li narodni poslanici Donka Banović, Ivan Andrić, Momir Marković i Radica Jocić, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije, žele reč?

Momir Marković, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo ću da vas vratim u istoriju ovog parlamenta, neću daleko, tri-četiri godine, da vas podsetim na neka dešavanja iz tog vremena.

Pred narodne poslanike je 2005. godine donet Zakon o zaštiti konkurencije, za koji ste govorili da je to put u Evropu, da Evropa ne može da čeka, što pre to usvojimo, pre ćemo se primaći „belom šengenu“ i svemu ostalom.

Srpska radikalna stranka je taj predlog zakona kritikovala kao nedorečen, nefunkcionalan, neprimenljiv, kao zakon koji se sprema za policu ministra, za policu nekih funkcionera, uglavnom Demokratske stranke, da taj zakon neće moći da nađe primenu i da neće odgovoriti onome zbog čega ga donosimo. Tada smo pretrpeli žestoke kritike da smo evroskeptici, da će ovaj zakon zaštititi građane, da će zaštititi državu Srbiju, da će zaštititi našu privredu, naše tržište itd.

Šta se desilo? Danas ovim predlogom zakona, gospodine ministre, vi priznajete, citiram: „U periodu od stupanja na snagu i početka primene ovog zakona do danas praksa je pokazala da je ovaj zakon nedorečen i da ima nedostatke koji se prevashodno tiču ovlašćenja Komisije, definicija radnji kojima se narušava konkurencija, odvijanja postupka koji se vodi pred Komisijom, sankcionisanja povreda konkurencije, kao i u pogledu sudske kontrole akata Komisije.“

Sada ste došli na ono na šta vas je Srpska radikalna stranka upozoravala 2005. godine kada je ovaj zakon donesen. Sada ste došli u situaciju da ste priznali da onaj zakon ne valja. Čitajući ovaj zakon ja sam konstatovao da ni ovaj zakon ne valja i da ćemo za dve godine opet doći u situaciju da donosimo novi zakon o konkurenciji, jer ćete onda ustanoviti da ni ovaj nije svrsishodan, da ne omogućava zaštitu konkurencije, naših privrednika itd. Evropa ne može da čeka, i bojim se da ćete te dve godine vi biti glavni krivci i kočničari našeg ulaska u Evropu, pod znacima navoda.

Koliko je štetnih ugovora od 2005. godine do današnjeg dana, dok ovaj zakon ne stupi na snagu, doneto? Koliko je štete naneto državi zbog primene, odnosno neprimene neprimenjivog zakona? Koliko su štete građani Srbije doživeli?

U ovom obrazloženju zakona kažete na strani 30: „Evropska komisija će prilikom ocenjivanja napretka u sprovođenju SSP-a u prvim godinama njegove primene naročito budno motriti na oblast konkurencije, gde je donošenje ovakvog zakona samo nužan, ali ne i dovoljan uslov za ispunjenje obaveza koje je naša zemlja preuzela.“

Koga ćete štititi ovim zakonom na srpskom tržištu? Koga, kada ste jednostrano doneli odluku da primenite SSP, trgovinski deo Sporazuma, kada je srpsko tržište preplavljeno proizvodima iz EU? Hoće li ova komisija Evropske unije štititi naše proizvođače? Odgovorno kažem – neće, štitiće njihove proizvođače koji dolaze na naše tržište. Nisu njima trebali naši proizvodi, trebalo im je naše tržište. Koliko god da je narod siromašan, koliko god da je država iscrpljena, ipak je ovo tržište gde oni mogu debelo da se obogate. Jeste li obezbedili da naša roba bude zaštićena od konkurencije tamo, kad izađe na ono tržište?

Zaštitili ste, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, tajkune iz Srbije. Mišković pokupovao sve živo. Zatvorio je sve druge trgovinske kuće, sve manje trgovinske kuće je bukvalno ugušio. Nema više dućana sa ćoška gde su građani godinama uspevali da se snabdevaju, gde su se čak uspostavili prijateljski odnosi između vlasnika te prodavnice, trgovca i onoga ko kupuje. Sve je preuzeo Mišković.

Naravno, Mišković ovde finansira, dobrim delom, vladajuću koaliciju i neke druge stranke koje je on i napravio jer mu trebaju. Ima ekonomsku vlast, ima trgovinsku vlast, sad mu treba i politička vlast. Bojim se da će jednog trenutka Mišković tražiti da sedne na mesto na kome vi sedite, ministre, ako ne bude želeo da sedne na mesto gde sedi Cvetković.

(Predsednik: Vreme. Završite rečenicu.)

Uveli ste tajkune iz okruženja, imate „Ideu“, imate „Pevec“, imate Todorića, imate sve živo sa strane. Koliko naše robe izlazi na strano tržište? (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem. Nada Kolundžija, replika. Zatim gospodin Srđan Milivojević, izvestilac Odbora za trgovinu. Izvolite.

Pozivam se na član 104, pošto je Demokratska stranka optužena, da tako kažem, da je donela prethodni zakon, koji je loš. Želim samo da podsetim, istine radi, da je prethodni zakon donet 2005. godine, a tada je Demokratska stranka bila opozicija. Ako već želite da tražite krivca, a mislim da ne treba tražiti krivce, život menja okolnosti i samim tim i zakoni se prilagođavaju tim okolnostima, prosto, istine radi, Demokratska stranka nije učestvovala u donošenju ovog zakona.

Gospođica Nataša Jovanović reklamira Poslovnik.

Niste bili, gospođo Kolundžija, poslanik Demokratske stranke tada, pošto ste pravili transfer od Čovića do Demokratske stranke. Demokratska stranka je glasala za 46 zakona Vlade Vojislava Koštunice i za ceo set zakona koji se tiču oblasti trgovine i svih drugih resora koje ste smatrali putem Srbije u Evropu, za koju ste nam rekli 2000. da ćete u nju ući 2007. godine. Prema tome, gospodin Marković vrlo dobro zna šta priča, za razliku od vas, kada se već pozivate na član 104. i povredu dostojanstva. Hvala.

Gospođa Nada Kolundžija.

Dakle, ja ne znam oko čega se mi sporimo, samo sam htela da kažem da Demokratska stranka tada nije bila u vlasti, da predlog zakona koji je tada usvojen nije bio predlog zakona Demokratske stranke. Prosto, to su činjenice, a vaša potreba da mene lično napadate je vaš problem, a ne moj. Hvala.