Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, stvarno u Skupštini ne postoji stranka koja je više zainteresovana za usvajanje ovog zakona od Liberalno-demokratske partije. Mi smo o tome puno toga već rekli. To je, zapravo, jedan od osnova delovanja naše stranke.
Prvo moram da kažem da nećemo daleko stići ukoliko rasprava o ovom zakonu bude beživotna kao što je bilo vaše uvodno izlaganje. Nekoliko minuta, manje ili više, akademskog tona. Uspeh je govoriti o antimonopolskom zakonu Srbije, a ne pomenuti „Deltu“, Miškovića, Beka, sve one pojedince, kompanije ili stranke koje se stavljaju u kontekst razumevanja ili zloupotrebe monopola. O tome treba da razgovaramo u Skupštini.
Ako o tome na razgovaramo u Skupštini, onda ćemo svi biti krivi i istovremeno ćemo svi biti oslobođeni odgovornosti za tu veliku društvenu anomaliju koja je problem za Srbiju.
Bilo bi možda svima lakše da je bilo razumevanja pre godinu i po dana, kada je Liberalno-demokratska partija tražila odgovornu raspravu u Skupštini po pitanju monopolskog ponašanja kompanije „Delta“, ne zato što mislimo da jedna stranka treba da ratuje sa jednom kompanijom, nego zbog toga što mislimo da konačno moraju biti jasno definisani odnosi u društvu. Ako su odnosi definisani, onda su definisane i uloge, a uloge određuju prava i obaveze.
Šta je problem sa ovim vašim zakonom, gospodine Milosavljeviću? Tačno je da je on u potpunosti uvažio evropske standarde i principe na kojima se reguliše ova oblast u EU. Mislimo da nije bilo neophodno i bukvalno prevesti te standarde, ali nemamo ništa protiv toga.
Ono što nam smeta jeste činjenica da vi ignorišete trenutno stanje. O tome nam je nešto govorio malopre Zoran Ostojić citirajući član 3. zakona. Tačka 4): „javna preduzeća, privredna društva, preduzetnike i druge učesnike na tržištu koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa, odnosno kojima je aktom nadležnog državnog organa dodeljen fiskalni monopol, osim ukoliko bi primena ovog zakona sprečila obavljanje tih delatnosti, odnosno obavljanje poverenih poslova“.
To je razlika između vašeg zakona i propisa kojima je uređena zaštita konkurencije u EU.
Ne možemo bez definisanja rokova u kojima će oni koji danas funkcionišu po povlašćenim položajima voditi efikasnu borbu protiv monopola. To što imamo dežurne krivce danas u Srbiji, i u političkom i u ekonomskom smislu, ničim ne umanjuje problem sa kojim se Srbija suočava.
Ko je odgovoran za monopolizaciju naše ekonomije? Da li oni koji su koristili sve prilike i šanse koje su im se ukazale ili država koja je bila nesposobna da uspostavi fer odnose i na takav način omogući svima jednaku šansu?
Mi smo svedoci postupaka Bila Gejtsa, sa kojim je Evropska komisija godinama ratovala zbog njegovog nastojanja da u oblasti softvera i internet pretraživača očuva svoj monopol i na takav način istisne konkurenciju. Niko nije satanizovao Gejtsa, ali se u Srbiji satanizuju oni koji koriste šanse koje ne postoje nigde u društvu. To je, pre svega, vaš problem.
Mislim da je više štete Miroslav Mišković imao od vaših odbrana, nego od napada Liberalno-demokratske partije.
Veliki problem je definisanje bitnog tržišta. Nije svejedno da li neko ima monopol u Beogradu, a nema monopol na teritoriji čitave Srbije, a tako nešto treba utvrditi. Vi to ne utvrđujete. Vi kao referencu navodite teritoriju Republike Srbije.
Ako je takva koncentracija kapitala u Beogradu, onda onaj ko ima monopol u Beogradu praktično nema nikakvo ekonomsko interesovanje da uspostavlja monopol, recimo, u Kosjeriću, gde smo imali izbore u nedelju, jer je tamo pola ljudi bez posla. Uglavnom se radi na teritoriji drugih opština. Zašto bi se neko bavio takvom delatnošću u Kosjeriću? Veoma je važno ako ima monopol u Beogradu.
Znači, treba da se definiše bitno tržište i da se kaže da na onom segmentu teritorije Republike Srbije na kojem postoji bitno tržište ne sme biti uspostavljen monopol. Moramo da vidimo šta ćemo sa pojmom zloupotrebe monopola. Ne možemo da ratujemo sa onima koji su dominantni u svojoj delatnosti zbog toga što niko drugi nije zainteresovan da se bavi time. Imamo i takve primere. Moramo da vidimo na kakav način ćemo sprečiti da ta dominantna pozicija bude osnov za zloupotrebu.
Znate da se vode postupci pred Vrhovnim sudom po osnovu odluka koje je donela Komisija za sprečavanje monopola, odnosno monopolskog ponašanja, antimonopolska komisija. Vrhovni sud se nije o tome izjasnio. Da li možemo da vodimo efikasnu borbu protiv monopola ukoliko nemamo efikasne institucije?
Nismo definisali rokove u kojima je Komisija dužna da nam odgovori. Nama je to veoma važno. Nismo zadovoljni načinom na koji je radila Komisija u ovom sastavu. Za nas je potpuno neprihvatljivo da se Komisija složi sa protivustavnim uspostavljanjem monopola ruske državne kompanije, umesto prethodnog monopola srpske državne kompanije, u oblasti naftne industrije. Podneli smo zahtev komisiji za antimoponolsku borbu. Ona je odgovorila da ne može da se izjasni zato što je to državni sporazum. Komisija postoji da bi se obračunavala sa privatnim monopolom, ali ne postoji da bi sankcionisala i sprečavala monopole koje uspostavlja država, a državni monopoli su problem za državu. To su anomalije.
Vlada propisuje kriterijume kojima se definiše obim relevantnog tržišta. Mislimo da to treba da radi Komisija. Vlada definiše kriterijume koji će omogućiti pojedinim kompanijama da budu pošteđene primene ovog zakona. Mislimo da to treba da radi Komisija, jer je to suština problema. Ako posmatramo današnju situaciju, hajde da budemo iskreni jedni prema drugima, šta je uzrok postojećih monopola u Srbiji? Ambicija i želja da se napreduje i širi, uvećava lično bogatstvo, i nesposobnost države da prvo da legitimitet jednom takvom postupku kroz poštovanje elementarnih principa na kojima se grade odnosi između politike i biznisa, recimo, u EU, čije direktive sad ovde praktično usvajamo i, sa druge strane, odbrana tih jasnih principa, na koje svi moraju imati pravo.
Vi jedne nedelje pozivate na privredni razvoj, a druge nedelje vaša vlada najavljuje hapšenje onih koji su kupili pola Srbije. Koji su to vlasnici pola Srbije? Vi ste ministar trgovine, zašto dopuštate takvo ponašanje? U kojoj se zemlji tako nešto radi? Mislite li da bi se „Standard oil“ podelio sedamdesetih godina da na tome nije insistirala država? To je bila odluka Sjedinjenih Američkih Država, da na takav način spreče nedozvoljenu koncentraciju monopola koji su gušili Ameriku. „Majkrosoft“ se nije podelio sam od sebe, zato što su to odlučili da urade Gejc i Pol Alen, nego je to bio nalog ministarstva trgovine SAD zbog velike koncentracije u oblasti proizvodnje softvera.
Pokušavam da vam kažem da je problem na vašoj strani i da zakon sam po sebi taj problem neće rešiti, ukoliko vi niste svesni zašto to treba da uradite. Mišković je u međuvremenu stigao do Olija Rena i na takav način zapravo potvrdio da smo mi bili u pravu. To je jedna mala pobeda LDP-a, ali vi ste ministar trgovine, ovde vam je rekao nešto Zoran Ostojić, šta ćemo sa stotinama dobavljača koji su danas u ropskom položaju ne samo zbog toga što to želi Mišković, nego zbog toga što on ne može da reši probleme sa kojima se suočava?
Vi sprovodite ankete, pipate puls društva, razmišljate kako će Srbija reagovati ako odlučite da pomognete jednoj privatnoj kompaniji. Ono o čemu treba da razmišljate je pre svega odgovor koji proizilazi iz pitanja kako se došlo u takvu situaciju. Vi ste ministar trgovine. Kada će poslovni čovek u Srbiji imati legitimitet? Onda kada se približi vašoj stranci ili onda kada plati porez? Da li postoji neki zakon u kojem piše da neko ne može da bude vlasnik pola Srbije? Vi ste ministar trgovine, pa zašto bi se hapsili oni koji su vlasnici pola Srbije, ako ih ima u Srbiji?
Ništa nam ne znači ovaj zakon ukoliko država nije spremna da shvati da je on zapravo samo jedan segment transformacije cele zemlje, našeg sistema. Svakog dana slušamo najviše predstavnike države koji nam najavljuju hapšenja, licitiraju da li će to biti tajkuni, oni koji su napravili Vladu, po njihovom priznanju, što nikako ne sme da znači oprost od greha, ali svakako treba tako nešto jasno reći i objasniti razloge, da li predsednici opština. U toj političkoj igri mi trošimo dragoceno vreme. Pitam vas, da li postoji neki pozitivan primer u Srbiji, neko koga biste mogli da izvedete pred građane i kažete – ovaj čovek je uspeo, hajde od njega nešto da naučimo.
Kada govorimo o antimonopolskom zakonu onda govorimo o nastojanju države da uspostavi odnose u našem društvu koji nikada do sada praktično nisu bili definisani. Zato moramo u tome biti pažljivi. Ovaj zakon ne sme biti ni osveta vlasti prema onima koji su po njenom mišljenju nekooperativni, a ne sme biti ni oružje populista u Srbiji, jer su za sve danas u Srbiji krivi tajkuni.
Menjaju se tajkuni. Sećam se, kada sam svojevremeno bio lider biznis kluba Demokratske stranke tajkuni koji su bili problem Srbije bili su Kostić, Cepter, ne znam ko sve još, Dragoljub Marković, pa je onda sa mojim izlaskom iz Demokratske stranke na red došao jedan novi krug tajkuna, pa danas imamo treći krug tajkuna.
Ono o čemu svi zajedno treba da razmišljamo jeste činjenica da su zakoni osnov naših međusobnih odnosa i da na zakonima moramo da gradimo modernu Srbiju. Vrlo rado bismo glasali za vaše zakone kada biste imali razumevanja za amandmane koje smo podneli, kada biste ovlašćenja koja ste uzeli Komisiji Komisiji vratili; pre svega, to veliko pravo koje je Vlada Srbije dala sebi na definisanje kriterijuma izuzeća od ovog zakona.
Potom, kada biste razumeli zašto je važno utvrditi rokove preko kojih više neće biti nijednog izuzetka. To pravo je takođe Vlada zadržala za sebe, da praktično ona definiše kada ti rokovi prestaju. Veoma je važno da Komisija bude ta koja će definisati kriterijume relevantnog tržišta. Posebno nam je, to je suština vašeg i našeg nezadovoljstva, važno pitanje razlika koje se pojavljuju između koncentracije na teritoriji Republike Srbije i bitnog dela tržišta.
Sa amandmanima, vaš zakon će biti bolji, a onda ćemo morati zajedno da vidimo šta ćemo da radimo sa tim zakonom i kako ćemo ga primenjivati. Ovaj zakon ne sme da bude pretnja za naš poslovni svet, bez obzira na to da li se radi o Miškoviću, Beku, Drakuliću, Lazareviću, znaju se sva ta imena koja danas služe kao paravani za mnogo veću nesposobnost. Mi ne bismo želeli da se tako nešto desi.
Da bismo bili sigurni da se tako nešto neće desiti, moramo da imamo transparentan proces kandidovanja za samu komisiju, i tu je velika razlika. Ako Odbor vrši selekciju, a onda Skupština glasa o onome što je ponuđeno a ne o onome što je kandidovano, izigraćemo suštinu ovog zakona. On neće biti transparentan.
Ko će se prijaviti na konkurs koji će biti raspisan, ako prethodno nije dobio političke garancije da će biti izabran? Kakvo iskustvo imamo sa svim drugim regulatornim telima u kojima je proces kandidovanja ovakav, katastrofalan? Zakon o Republičkoj radiodifuznoj agenciji se ne poštuje, krši se.
Pogledajte, Ustav nam se pretvorio u proces izbora predstavnika regulatornih tela u našem pravosuđu, za tužilačke i sudske funkcije.
Vidite u šta se pretvorio izbor za članove Nacionalnog saveta u oblasti obrazovanja, pa čak i izbor sudija Ustavnog suda. U taj izbor smo ušli tako što nam je raniji predsednik Skupštine ponudio kvotu: evo, opozicija ovoliko sudija, a mi iz vlasti ćemo ovoliko zadržati.
Zato i dan-danas Ustavni sud ćuti o inicijativi koju smo pokrenuli pre šest meseci da bismo stavili van snage sporazum Srbije i Rusije.
Da je Ustavni sud bio efikasniji i sposobniji, da se ne kriju iza normi paragrafa, možda danas ljudi u Srbiji ne bi plaćali najskuplji benzin u Evropi.
Vi ste ministar trgovine, kako možete na to da utičete? Da li ovaj zakon može da se primeni na Naftnu industriju Srbije? Ne može, jer ste potpisali, potpisali smo ugovor u kojem smo ih oslobodili poštovanja našeg zakonodavstva do 2012. godine, a do 2012. godine će tako počistiti tržište Srbije da posle toga više niko neće biti zainteresovan ni da uđe.
Hoću da vam kažem da je za svaku pohvalu ova vaša inicijativa. Mi smo je želeli i ranije. O tome smo otvoreno govorili. Mislili smo da je poslednji trenutak bio trenutak u kome smo, praktično, glasali za SSP, da bi bilo mnogo efikasnije i naše tržište i odnosi Srbije i Evrope u ekonomskoj sferi, da bi oni bili mnogo efikasniji da je bilo ovakvog zakona. Imamo ga sada, hajde da ga učinimo što konkretnijim i da suzimo taj prostor u kojem ostaju dileme.
Ne možete da razgovarate o zaštiti konkurencije u Srbiji, a da kao ministar trgovine ne kažete ono što svako u ovoj zemlji zna – da postoje monopoli, oni koji su stvarani svesno, oni koji su tolerisani od strane države, oni koji su u međuvremenu postali teret i samim monopolistima, ali da isto tako postoje i potrebe i interesi ove države i ljudi koji u njoj žive, onih koji su zaposleni u tim kompanijama koje su ostvarile monopol, da se to pitanje reguliše na jedan razuman način, a ne kroz hajku, populizam i demagogiju.
Zato od vas očekujemo da ovde izađete sa predlozima kako će biti rešeno nakon usvajanja ovog zakona, kako će biti utvrđeno ponašanje u slučaju kompanije „Delta“.
Da li ćete vi sada trijumfovati i na tome graditi svoju političku budućnost, trijumfovati usled činjenice da je ta kompanija posrnula pod ekonomskim pritiscima koji proizilaze iz krize u kojoj se nalazimo? Ili ćete, bez obzira na gnev koji postoji u društvu, biti ministar koji će voditi računa o interesima zemlje na takav način što će jasno definisati pravila i pomoći svojoj ekonomiji, pa i „Delti“, ako treba da se pomogne? Nas to interesuje.
Da li su u ovoj zemlji svi isti pred zakonom ili ne? I mi političari, biznismeni i svaki građanin? Do sada nismo bili, i to je naš zajednički problem. Ako se ovaj zakon donosi sa porukom „nije važno, šta je bilo bilo je do ovog trenutka“, onda to treba da se kaže, a onog trenutka kada ovaj zakon bude usvojen sve mora da se okrene i da bude potpuno drugačije.
Ako vi mislite da nije važno ono što je bilo do danas, mi se sa vama ne slažemo. Pošto ćutite o tome što je bilo, pretpostavljam da ćutite zato što ne možete da kažete da Vlada ima jasan stav. To nije dobro. Po mnogim pitanjima ste u konfuziji i ne možete da budete po ovom pitanju.
Kada govorimo o monopolima, ekonomski monopoli proizilaze iz političkih koji su pre toga uspostavljeni, koji su sami po sebi toliko loši da se hrane svojom nesposobnošću tako što otvaraju prostor onima koji su sposobni da urade nešto i za sebe i za tu nesposobnu politiku.
Nismo završili privatizaciju u Srbiji, a kompanije koje su bile lideri u privatizaciji posrću. Nismo uspostavili normalne tržišne odnose, a želeli bismo da imamo investitore u našem društvu. Vlada je pristala da bude arbitar u biznisu, ali na to nema pravo. Ne samo što ste postali akteri posla, nego istovremeno arbitrirate u njemu.
Kada analizirate članove ovog vašeg zakona ne možete pobeći od te činjenice koja je veoma važna – ovaj zakon jeste evropski, ali između Evrope iz koje nam dolazite sa ovim zakonom i naše situacije ovde u društvu postoje očigledne razlike, i o tome treba voditi računa. U Evropi ovaj zakon primenjuje i izvršava Evropska komisija, je li tako? Mi bismo želeli da Vlada na sebe preuzme obavezu da je drugačijeg karaktera…