Zahvaljujem. Gospodin Momir Marković, koji je takođe izdvojio mišljenje, ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kritika koju sam izneo jutros u odnosu na Predlog zakona o zaštiti konkurencije odnosi se i na ovaj zakon predloga zakona. Pošto jutros nisam mogao da odgovorim gospođi Kolundžiji, iskoristiću ovo vreme, moram da joj kažem neke stvari.

Gospođo Kolundžija, Zakon o zaštiti konkurencije je usvojen 2006. godine, Zakon o fondovima 2006, Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju 2004. godine. Vi ste jutros rekli – nismo mi učestvovali u donošenju zakona i ne snosimo odgovornost za to što zakoni nisu u delu primenjivi itd.

Gospođo Kolundžija, vi ste glasali za sva tri zakona. Pored toga, predsednik vaše stranke je potpisao ukaz o proglašenju tih zakona. Da li to predsednik vaše stranke ne govori sa vama, da li vi to imate neke probleme u Demokratskoj stranci? Rešavajte ih unutar DS-a, nemojte nas da opterećujete time, a njega ili disciplinujte ili ga menjajte, to je vaša stvar, ali ne može da bude – malo jesmo, malo nismo.

Znate, ovaj krov, ova zgrada, ova sala (stolice su bile drugačije, spaljene su u „buldožer revoluciji“), ova sala pamti, iz nekih drugih vremena, totalitarnih, pa malo liče i na ovo sadašnje, pamte neke takve izjave; jedan od ondašnjih delegata (tada nisu bili poslanici) govorio je – znate, to je moje mišljenje, ali ja se sa njim ne slažem. Nemojte da se sa vašim mišljenjem ne slažete.

Što se tiče ovih zakona, Zakon o investicionim fondovima je stupio na snagu 2006. godine. Gledajući ovaj predlog, član 23, mislim da ću da poklonim onima koji su ovaj zakon pisali jedan kalendar, jer, gospodo, ili ste vi pobrkali neke pojmove ili polako, na mala vrata uvodite retroaktivnu primenu zakona. Član 23. kaže: „Odredbe člana 1, člana 2. stav 1, člana 7. stav 1, člana 8. stav 1, člana 9, u delu koji se odnosi na ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti“, i tako dalje, „primenjuju se od 28. marta 2009. godine.“

Gospođo ministarka, gospodo iz Ministarstva, znate li vi kada je bio 28. mart 2009. godine? Pre tri meseca. Da se niste malo zabrojali, ili je očigledno ovaj predlog zakona trebalo na početku godine da dođe?

Da vidimo sada, zašto se ovaj zakon sada predlaže. „Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima (u daljem tekstu: Predlog zakona) nastao je kao rezultat višemesečnih analiza realnog stanja na finansijskom tržištu, sagledavanja problema sa kojima se suočavaju investicioni fondovi“, i tako dalje, „iskazanih potreba industrije fondova i njihovih postojećih potencijalnih članova za određenim izmenama.“ Biće da nije ovo, nego ovaj drugi pasus o ovim razlozima: „Cilj donošenja ovog zakona je da se u uslovima globalne finansijske krize, koja je zahvatila i naše finansijsko tržište, usled čega je značajno pogoršan finansijski položaj i poslovanje društva“ itd.

Ne morate narodne poslanike da obmanjujete u obrazloženjima. Ovo je osnovni razlog, finansijska kriza vas je naterala da promenite deo zakona.

Da pređem na ovaj drugi zakon, gde sam takođe izdvojio mišljenje – obavezno osiguranje. I to je zakon koji je stupio 2004. godine u pravno dejstvo. Razlozi za donošenje ovog predloga zakona se najbolje ocrtavaju kroz drugi stav, koji ste vi sami napisali, samo citiram: „... što važeći zakon ne sadrži celovita rešenja kojima se obezbeđuje funkcionisanje obaveznog osiguranja“. Zašto važeći zakon, koji ste takođe vi predložili, u bilo kom agregatnom stanju, mene to ne zanima, zašto taj zakon koji je važio ove četiri godine, odnosno pet godina, nije sadržao celovita rešenja kojima se obezbeđuje funkcionisanje obaveznog osiguranja u saobraćaju? Kaže: „zbog potrebe podizanja kvaliteta obavljanja delatnosti obaveznog osiguranja“. Zar ta potreba podizanja kvaliteta obavljanja delatnosti obaveznog osiguranja nije postojala...

(Predsednik: Vreme.)

...samo još dve rečenice, doduše, rečenice su složene. „Zbog potrebe usklađivanja regulative iz oblasti...“

Zahvaljujem. Da li još neko ko je izdvojio mišljenje želi reč? (Ne.)

Gospođa Elvira Kovač ima reč kao ovlašćeni predstavnik manjina. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, trenutno se na dnevnom redu nalaze tri predloga zakona. To su uglavnom ekonomski zakoni i ja se zahvaljujem gospođi ministarki koja je vrlo stručno, ne toliko detaljno kao što zna to da uradi, ali vrlo dobro objasnila preloge zakona. Sa druge strane, moram da izrazim svoje lično negodovanje zbog toga što je ova sednica zakazana u četvrtak uveče, što narodni poslanici, ne samo opozicije, kojima je gospođa ministarka pričala a na nas nije ni obratila pažnju, nisu imali fizički ni prilike da se detaljno i podrobno upoznaju sa svim predlozima zakona.

Imam jedno pitanje. U uvodnom izlaganju spomenuli ste da se vodila duga javna rasprava o prvom predlogu zakona, o kontroli državne pomoći, i rekli ste da ste odlučili da nećete izmeniti zakon, već da Vlada ima amandmane.

To znači da to nije uključeno u tekst koji mi čitamo i da vi očekujete da ćemo mi za pet dana, kad izguramo brzo ovu sednicu, ja se izvinjavam, jednostavno glasati za te predloge zakona. Morate razmišljati o onima od kojih očekujete podršku u ovoj sali, ali kojih nema u Vladi, koje očigledno ne obaveštavate na vreme.

To nije napad direktno na vas; napad je zbog toga što mislim da nisu samo poslanici opozicije nezadovoljni planiranjem svog života, rada i svojih obaveza, već i poslanici pozicije, od kojih se jednostavno očekuje da sede u ovoj sali, da ćute, da rade i noću i danju.

S druge strane, nije meni problem da sedim ovde do 22 časa, razmislite realno, danas smo govorili o vrlo važnom zakonu, o Predlogu zakona o zaštiti konkurencije. Novinari prenose ono što se dešava do 16.00 časova. To što ćemo noćas raditi niko neće pratiti. Pitanje je da li će biti prenosa zbog određene utakmice, što je mnogo bitnije. Sutra ćemo preći na Predlog zakona o udruženjima, svi će pričati o tome; niko u Srbiji neće znati, iz dnevne štampe neće moći da se pročita šta smo radili večeras. Vi ste to divno obrazložili. Možda će neko čuti za to, ali ne verujem da popodne, sada neko gleda sednicu.

Odlično je što je rad parlamenta javan, ali smatram da ovakav način rada nije adekvatan, bez obzira na to što želimo u EU i žurimo u EU, ali ni sami poslanici, ni javnost nije imala dovoljno vremena da se upozna šta mi to tako ubrzano radimo.

Planirala sam da u svom izlaganju izložim neke stvari koje ste jako lepo objasnili i zbog čega ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge zakona, pa ću, ako mi dozvolite, posle ove kratke političke digresije nastaviti.

Kao što smo čuli, Predlog zakona o kontroli državne pomoći reguliše, kao što sam njegov naziv kaže, kontrolu državne pomoći u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu i podsticanja privrednog razvoja naše zemlje. Kao što smo se obavestili iz ovog vrlo kratkog predloga zakona, osnovna uloga instituta kontrole državne pomoći je da spreči narušavanje konkurencije i narušavanje slobodne trgovine u Republici Srbiji.

Prema ovom predlogu, koji će, kao što sam spomenula, podržati poslanici SVM i Poslaničkog kluba manjina, određuje se državna pomoć koja je to i koja to može da bude, što je malo nejasno, ali značajno je, i smatramo da je to dobro u zakonskom tekstu, da je državna pomoć socijalnog karaktera i da zapravo pomaže individualnim potrošačima bez bilo kakve diskriminacije. S druge strane, to je pomoć koja će biti dodeljena radi otklanjanja štete prouzrokovane raznim prirodnim katastrofama, nepogodama i nekim drugim vanrednim situacijama.

S druge strane, malo je nejasno objašnjeno da državna pomoć može da bude, a ne mora. Kada u zakonskom tekstu stoji da može, a ne mora, svi znamo da je to vrlo slaba odredba. S druge strane, to su jako dobri predlozi. Državna pomoć može da bude dozvoljena, kao što smo čuli u uvodnom izlaganju, radi unapređenja ekonomskog razvoja područja sa relativno niskim standardom i ako je to povezano sa visokom stopom nezaposlenosti. To bi trebalo da bude državna pomoć radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi naše zemlje ili izvođenja određenog projekta od posebnog značaja za nju, kao i za unapređenje razvoja određenih privrednih delatnosti ili određenih privrednih područja.

Kada govorimo o izuzetno nerazvijenim područjima naše zemlje, nadamo se da opet nećemo pasti u problem sa razvijenim severom i nerazvijenim jugom i da ovaj predlog zakona neće opet pomoći samo jug, a zaboraviti na Vojvodinu, jer mi se čini da je dosta centralistički napisan.

Ono što se još predlaže jeste državna pomoć za unapređenje zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa, što je izuzetno dobro. Mi iz Poslaničkog kluba manjina se nadamo da kada govorimo o kulturnom nasleđu i o kulturi ove zemlje nećemo zaboraviti i pripadnike nacionalnih manjina, kao što se to desilo prilikom pisanja predloga zakona o kulturi, gde su oni skoro izostavljeni.

Kao što znamo, donošenje ovog zakona je zaista neophodno sa stanovišta ekonomičnijeg i efikasnijeg raspolaganja tim sredstvima koja imamo, odnosno adekvatne dodele ovih sredstava tamo gde su ona zaista najpotrebnija. Naravno, donošenje ovog zakona je obaveza Republike Srbije, jedan od bitnih preduslova koji moraju biti ispunjeni za sticanje nekog statusa kandidata za članstvo za EU, a potom statusa zemlje članice EU, za šta se svakako SVM zalaže.

Drugi predlog zakona koji se nalazi na dnevnom redu su predložene izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima, koji se zaista primenjuje od juna 2006. godine.

U obrazloženju Predloga zakona mogli smo da pročitamo da su ove izmene i dopune nastale kao rezultat višemesečnih analiza realne situacije na finansijskom tržištu. Predložene izmene su rešenja za određene konkretne probleme sa kojima se investicioni fondovi suočavaju.

Cilj donošenja ovog zakona, i razlog zbog koga će poslanici poslaničkog kluba kojem pripadam glasati za njega, jeste da se u uslovima svetske finansijske krize obezbedi stabilnije i sigurnije poslovanje investicionih fondova.

Zbog činjenice da u uslovima velike ekonomske krize zaista pada poverenje investitora u tržište kapitala dolazi do velikog odliva članova fondova, pa je zaista bilo neophodno rešenje da se tim članovima fonda omogući da kupovinom investicionih jedinica mogu steći i do 20% neto vrednosti imovine, kao što je to ministar predložila.

Svi smo svedoci poslednjih nekoliko meseci da se karakteristike ove krize koja je zadesila ceo svet, a veoma jako i našu zemlju, priznali to neki ili ne, ogledaju u ogromnom padu prometa trgovanja na berzi, urušavanju vrednosti akcija, padu vrednosti akcija, padu vrednosti imovine i samih fondova, gubitku poverenja učesnika na tržištu i nedostatku finansijskih instrumenata i veoma velikom, povećanom riziku ulaganja.

Ova kriza je u našoj zemlji naročito uticala na poslovanje investicionih fondova, čija vrednost imovine je u konstantnom padu, što je vrlo negativno i zbog čega je došlo do gašenja određenih fondova.

Zbog svega prethodno navedenog smatramo da je zaista neophodno usvojiti hitne mere za zaustavljanje negativnih efekata krize na poslovanje fondova, ako se uopšte može govoriti o zaustavljanju, ili bar ublažavanje tih negativnih efekata i stvaranje kakvih-takvih uslova za stabilniji budući razvoj. Treći predlog zakona koji se nalazi na dnevnom redu je novi zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Njegovo donošenje je neophodno zbog toga što postojeći zakon, odnosno zakon koji je još uvek važeći, ne sadrži celovita rešenja u ovoj oblasti kojima bi se obezbedilo funkcionisanje obaveznog osiguranja u saobraćaju.

Mi iz PGM i SVM smatramo da je vrlo važno podizanje kvaliteta obavljanja delatnosti obaveznog osiguranja, a sve zbog zaštite lica koja su oštećena u saobraćaju. Verujem da se svi slažemo da je prirodno što treba da postoji obaveza vlasnika prevoznog sredstva da zaključi ugovor o obaveznom socijalnom osiguranju, to je nekako logično, kao i da postoji obaveza vozača da za vreme vožnje tog prevoznog sredstva ima zaključenu polisu osiguranja, ali i obaveza vlasnika prevoznih sredstava koja služe za prevoz putnika u javnom prevozu da zaključi ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnih slučajeva.

Samo bih kratko, u dve rečenice, rekla da se lično zalažem za to i naročito bih pozdravila odredbe u ovom predlogu zakona prema kojima svako osigurano lice gubi pravo iz osiguranja u slučajevima nesavesnog upravljanja vozilom, odnosno u slučajevima upravljanja vozilom pod okolnostima koje umanjuju njegove (ili njene) osobine kao vozača. Nadam se da ćemo time doprineti da se smanji broj neodgovornih vozača koji pod dejstvom alkohola ili drugih neželjenih supstanci prete svima nama na ulicama.

Kao što je to ministarka u uvodnom delu navela, ovim predlogom zakona predlaže se osnivanje garantnog fonda, čime će se obezbediti efikasnija ekonomska zaštita putnika i trećih oštećenih lica u nezgodama u slučajevima kada je ta šteta pričinjena upotrebom neosiguranog vozila ili nepoznatog prevoznog sredstva; obezbediće se i njihova zaštita od štete prouzrokovane upotrebom prevoznog sredstva, za čiju naknadu je odgovorno društvo za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak.

Zbog svega navedenog mi ćemo biti tu i u danu za glasanje podržati ove predloge, ali vas iskreno molim da nas poslanike, kao dokaz da poštujete dostojanstvo ovog doma, ali i sve saradnike koji vam pomažu, informišete na vreme i da se zaista pridržavamo dogovora. I, ako možete, odgovorite mi što se tiče tih amandmana; zaista ih nismo videli i nije mi bilo jasno. Hvala na pažnji.

Gospođice Kovač, htela bih da vas informišem da je Predlog zakona o kontroli državne pomoći stigao u Skupštinu, a sutradan vama dostavljen, 9. 12. 2008. godine, da je 27. 3. 2009. godine u skupštinsku proceduru ušao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, a da vam je u prvoj polovini maja dostavljen Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Znači, i zbog vas i zbog javnosti, zaista smo imali vremena da upoznamo sadržaj ovih predloga zakona.

Tačno je da neće biti direktnog prenosa od deset do šest, ali svi oni koji su zainteresovani da nas prate moći će da čuju u odloženom prenosu sve ono o čemu mi govorimo.

Tačno je da je naš rad intenzivan, ali mi smo se opredelili da radimo intenzivno jer su zaista krupne zakonodavne aktivnosti pred nama.

Gospodin Kasalović Zoran ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS - JS podržaće sva tri predloga u načelu, Predlog zakona o kontroli državne pomoći, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima i Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, jedinom predlogu zakona u ovom setu na koji su poslanici SPS - JS predložili određene amandmane, sa željom da se poboljša ovaj predlog.

Predlogom zakona o kontroli državne pomoći u Republici Srbiji prvi put se uspostavlja jedan nov zakonodavni okvir u oblasti kontrole državne pomoći kojim se na jedan način definiše državna pomoć, zatim državna pomoć koja nije dozvoljena i dozvoljeni izuzeci, kao i kontrola državne pomoći, a sve u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu, uz obezbeđivanje potrebne transparentnosti u dodeli državne pomoći i izvršavanju obaveza koje proističu iz zaključenih međunarodnih ugovora koji sadrže odredbe o državnoj pomoći.

Tako državna pomoć, u bilo kom obliku, koja narušava ili preti da naruši konkurenciju na tržištu ili koja je suprotna zaključenim međunarodnim ugovorima nije dozvoljena, što je predviđeno članom 3. Predloga zakona.

Takođe, u članu 4. definisani su izuzeci koji govore da je dozvoljena državna pomoć koja je socijalnog karaktera i koja se dodeljuje individualnim potrošačima, uz uslov da se dodeljuje bez diskriminacije u odnosu na poreklo robe, odnosno proizvode koji čine konkretnu pomoć, kao i pomoć radi otklanjanja štete prouzrokovane nepogodama ili drugim vanrednim situacijama. Ovde se svakako, možda na najbolji način, može sagledati potreba za ovakvom zakonskom regulativom.

Nažalost, bili smo svedoci više puta da u uslovima vanrednih situacija i nepogoda u Srbiji postoji jedna pozitivna klima i visok stepen odgovornosti, solidarnosti u takvim situacijama i da nema izraženih zloupotreba. Međutim, svedoci smo da u pojedinim momentima ta pomoć nije na najbolji način distribuirana, nije stizala u pravo vreme, a takođe nisu postignuti željeni efekti.

Primer za to je zemljotres u Kolubarskom okrugu, gde se pomoć sprovodila na jedan transparentan način ali nije stizala; problemi alokacije, da bi se postigli efekti sa takvom vrstom pomoći, očigledno su bili izraženi. Takva situacija je možda bila definisana u vreme poplava 2005. godine u opštinama Sečanj i Žitište, gde je dosta učinjeno i štete su sanirane, međutim, još ima prostora da se određene štete nadoknade. Svakako, da je ovakva zakonska regulativa postojala, to bi bilo drugačije. U tom smislu očekujemo da će u budućem periodu doprineti boljem rešavanju ovih problema.

Ove vrste državne pomoći zakonodavac smatra izuzetkom od opšteg pravila, jer se smatra da pod preciziranim uslovima ne narušavaju značajnije konkurenciju na tržištu, a to pre svega uz uslov da sam postupak izbora bude potpuno transparentan i jednak za sve dobavljače, a na taj način se sprečava određeni poremećaj konkurencije na tržištu.

Ono što je na kraju bitno reći za ovaj zakon, što je ponekad najbitnije, jeste sam proces kontrole državne pomoći. Nju vrši Komisija za kontrolu državne pomoći, utvrđena i predložena članom 6. Predloga zakona. Bitno je reći da je komisija samo stručno telo, ne i neki inspekcijski organ, a da je davalac državne pomoći dužan da pre dodele pomoći podnese prijavu državnoj komisiji, a da onda i pre same dodele pomoći korisniku stavi na uvid odluku komisije o usklađenosti te pomoći sa zakonom.

U suprotnom, komisija može naložiti davaocu državne pomoći povraćaj tako dodeljenog iznosa državne pomoći uvećanog za zakonsku zateznu kamatu. Takođe, što je jako bitno i zbog toga sam i rekao da nije inspekcijski organ, obaveštava nadležne organe i institucije, kao i budžetsku inspekciju, radi daljeg postupanja u takvim slučajevima.

Jasno je da se ova oblast kontrole dodeljivanja državne pomoći uređuje prvi put na jedan celovit i sveobuhvatan način i da se stvara jedan institucionalni okvir za isključivanje bilo kakve vrste zloupotrebe, što je jedan od preduslova za pristupanje EU, što u suštini čini strateški interes Republike Srbije.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, poslanici SPS-JS prepoznaju ga kao značajan podsticaj uspeha vladinog paketa mera za prevazilaženje negativnih efekata svetske ekonomske krize.

Smatramo ga neophodnim za obezbeđivanje poslovanja investicionih fondova u uslovima svetske finansijske krize, koja se reflektuje kroz ovde navedene parametre, pre svega kroz pad prometa i trgovanja na berzi, pad vrednosti akcija, imovine fondova i poverenja učesnika na tržištu, kao i povećani rizik ulaganja u sve oblike imovine.

Shodno tome, mi ćemo podržati predlog da se omogući da društvo za upravljanje i sa njim povezana lica može investirati svoja sredstva u investicione jedinice i akcije fonda kojim upravlja, najviše do 20% neto vrednosti imovine, što je dodatni podsticaj osnivačima da sopstveni kapital plasiraju na način koji pospešuje poslovanje fonda i istovremeno snose rizik poslovanja.

Podržaćemo obavezu društva za upravljanje da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera zaposlenog na određeno vreme kao izvršioca utvrđene investicione politike, te mogućnost da ograničenja ulaganja mogu biti prekoračena u prvih šest meseci od osnivanja fonda, kao i proširenje liste lica koja mogu biti posrednici u skladu sa aktom komisije, u cilju povećanja konkurentnosti i efikasnosti poslovanja investicionih fondova.

Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju je, kao što sam na samom početku rekao, jedini predlog zakona u ovom setu na koji su poslanici SPS-JS podneli nekoliko amandmana, sa željom da se on popravi i učini efikasnijim. Radi se o predlogu zakona koji pre svega uvažava uputstva Evropske unije, odnosno pet direktiva, i uređuje obavezno osiguranje u saobraćaju.

Želim da kažem da se tu misli na osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja; osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima; osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima i osiguranje vlasnika plovnih objekata na motorni pogon i priključnih plovila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima. Želeo sam ovo da kažem, jer je ovo vezano za naš amandman na član 70. i iskoristiću priliku da ukratko kažem nešto o njemu.

Pored toga, ovaj zakon uređuje i osnivanje garantnog fonda, nadležnosti i finansije, te poveravanje javnih ovlašćenja udruženju osiguravača Srbije.

Kada je u pitanju ova oblast, mislim da je potrebno reći da je praksa kod nas pokazala, a i iskustvo nekih zemalja, da postoji određena neinformisanost i neznanje građana o tome šta je, u stvari, pokriveno važećom polisom.

Često smo bili svedoci nekih neželjenih i neprijatnih situacija prilikom saobraćajnih prekršaja, odnosno nezgoda u kojima nastaju štete, tu padaju teške reči itd.

Čini mi se da ovaj zakon predstavlja pokušaj, iskorak da se stvori jedan drugačiji ambijent od ovog koji imamo trenutno, sa ciljem da svi mi, na osnovu jednog zaista validnog zapisnika, budemo svesni da će se šteta nadoknaditi, što nam nudi jednu izvesnost i da zaista zavlada ona klima i razumevanje da je nakon tog nesrećnog slučaja i nastanka štete najvažniji život, a da će se automobil ili druga vrsta štete nadoknaditi.

Mislim da je ovaj predlog zakona zaista na pragu stvaranja jednog takvog ambijenta u oblasti obaveznog osiguranja u saobraćaju u Republici Srbiji. Zbog toga će ga posebno poslanici SPS-a i podržati, a naravno i određena rešenja, koja bih želeo da istaknem i prokomentarišem. Naravno, nije moguće sve, radi se zaista o jednom obimnom i vrlo značajnom zakonskom projektu, ali cenim da je potrebno pre svega reći da ima nekoliko novina, recimo, da društvo za osiguranje ne može odbiti ponudu za zaključenje ugovora o obaveznom osiguranju ako je ugovarač osiguranja prihvatio uslove osiguranja i tarifu, sve to je regulisano članom 5. stav 2.

Zatim, polisa je jednoobrazna za celu teritoriju Srbije i nju propisuje NBS, što svakako doprinosi boljoj evidenciji i smanjenju mogućnosti zloupotrebe.

Takođe, jedna bitna novost, koju treba spomenuti, predviđena je u članu 31. Radi se o uvođenju evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi. Utvrđeno je da je društvo za osiguranje dužno da uz polisu uruči i jedan takav evropski izveštaj, koji je naknadno uredno popunjen i može da se koristi kao odštetni zahtev. Tu vidimo moguću efikasnost, u smislu da se učesnici u nezgodi dogovore, u nekim slučajevima, bez prisustva policije i da na ovaj način ostvare odštetni zahtev, a znamo koliko puta se dešava da zaista ne postoji raspoloženje da se na ovakav način reši ovaj slučaj.

Ono o čemu bih želeo da u jednom delu polemišem jeste član 44. gde se govori o mogućnosti da se lica koja vrše tehničke preglede, što je ostalo kao potvrđena praksa u Republici Srbiji, bave i osiguranjem. Znamo da je u raspravi bilo određenih dilema i da postoji možda jedan utemeljen stav da bi oni koji se bave tehničkim pregledom trebalo da se specijalizuju za tu vrstu posla i da posvete više pažnje tome da automobili na puteve izlaze pre svega ispravni, a da odgovornost za osiguranje preuzmu društva za osiguranje i da u tom smislu snose potpunu odgovornost.

Može se postaviti možda i dilema – ako već tu vrstu posla radi neko drugi, a ne društva za osiguranje, to bi mogla, sem tehničkih pregleda, raditi i neka druga pravna lica ili neke druge institucije. Možda o tome treba razmisliti u narednom periodu, da bi taj novac koji bi se ostvario provizijom i radom na tim poslovima mogao biti znatno bolje uložen.

Član 45. je posebno interesantan. Mi smo o tome razgovarali kada je tema bio zakon o bezbednosti saobraćaja. Njime se uvodi obaveza da se iz premija od autoodgovornosti izdvaja deo sredstava, dakle 1,2% bruto premije osiguranja, koji će se upotrebiti za uspostavljanje i funkcionisanje video-nadzora radi poboljšanja bezbednosti saobraćaja, i to na rok od pet godina.

Naš stav je da je ovo možda kratak rok; ubeđen sam da će rezultati već pri kraju ovog roka pokazati da on treba da bude produžen. Jer, prema nekim procenama, u ovom periodu očekuje se prihod od deset miliona evra, koji će biti upotrebljen za ove svrhe, što će svakako preventivno delovati i učiniti da ovi jako loši podaci o pogibijama na našim putevima budu znatno drugačiji.

Na taj način sačuvaćemo, pre svega, svoje živote, a naravno da će osiguravajuća društva, odnosno društva za osiguranje imati manje posla, u tom slučaju i manje obaveza po osnovu premija, a prihod budžeta će biti veći. Cenim da je ovo jedno zaista jako, jako dobro rešenje.

Želeo bih da istaknem ono što je ovde već rečeno. Jako je bitno što se garantni fond čini efikasnijim i boljim, pre svega u smislu da će se štete isplaćivati čim se proglasi stečaj kod društva za osiguranje koje je bilo odgovorno, a ne da se čeka da se stečaj okonča. To će sigurno situaciju činiti boljom i izvesnijom za korisnike osiguranja.

Iskoristio bih priliku da na kraju kažem da smo mi podneli amandmane na članove 23, 35. i 70. i čini mi se da su oni zaista smisleni; tiču se, član 23. tiče se roka za podnošenje odštetnih zahteva. Zakon o obligacionim odnosima ovu oblast reguliše na znatno drugačiji način i ostavlja mogućnost da se ta odšteta, van mogućnosti ovog zakona, prenese na sudski teren. Naš predlog je da to bude 30 dana i o njemu ćemo razgovarati u raspravi u pojedinostima.

Takođe, mislimo da se kolizija koja je postojala između određenih zakona, u smislu zahteva za refundaciju sredstava, članom 35. prevazilazi, ali treba ići do kraja i ne treba ostaviti mogućnost da se može tražiti takav povraćaj sredstava; jednostavno treba ta reč da se izbriše, i da se umesto „isticati“ stavi „ističe“, dakle, da budu u obavezi da traže povraćaj sredstava.

Mislimo da posebna ovlašćenja u članu 70, i zbog toga sam na početku izneo šta predstavlja obavezno osiguranje u saobraćaju i ta osiguranja koja reguliše ovaj zakon, treba da se odnose na tu vrstu obaveznog osiguranja u saobraćaju, a ne i na sve druge koje postoje, koje su takođe obavezne, kao što su osiguranje odgovornosti ovlašćenih aktuara i drugo. Želeo bih da pozovem već sada ministarku i predstavnike Vlade da razmisle o tome, a u načelnoj raspravi mi ćemo se založiti za to da se to prihvati.

Na kraju želim da pozovem sve poslanike da ove zakonske predloge podrže, jer su zaista dobri. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Po redosledu bi trebalo da idu predstavnici poslaničkih grupa po veličini, ali predlažem da gospodin Zoran Šami sada ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem. Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, pre svega moram da kažem sledeće. Kada je predstavljala zakone gospođa ministar je govorila, ako se ne varam, 17 minuta i 12 sekundi. Nemam ništa protiv, to samo pokazuje da kratko izlaganje o tri zakona toliko suvislo treba da traje.

Ovde smo ponovo, po ko zna koji put, suočeni sa spajanjem tri tačke dnevnog reda. Radi se o ozbiljnim zakonima, a ne o tehničkim zakonima. Radi se o zakonima koji jedan sa drugim nemaju nikakve veze. Kakve veze imaju državna pomoć, investicioni fondovi i osiguranje u saobraćaju? Pri tom, naš poslovnik je takav da na jednog poslanika otpadaju 72 sekunde; ako su tri zakona ozbiljno u igri, znači, 24 sekunde; ako govori svaki peti poslanik poslaničke grupe, to znači da za jedan zakon ima dva minuta. Šta suvislo može da se kaže o ozbiljnom zakonu koji ima 110 članova za dva minuta?

Znam da će gospođa predsednica Skupštine da obrazloži da je to bio legitiman zahtev, koji je stigao od strane poslanika poslaničke većine, da je izglasan većinom glasova. Sve je to regularno, naravno, ali moram da vam kažem da sam ne jednom sastavljao dnevni red Skupštine i da je, na kraju krajeva, za to koje će tačke da se spajaju, a koje neće, izvinite, odgovoran predsednik Skupštine. Odgovoran je, jer ne sme da dozvoli upravo ovakvu situaciju kakva se desila u vezi s ovim zakonima.

Sada ću sam sebe da demantujem. Ima nešto što povezuje ova tri zakona, a to je da nijedan ne valja ništa. To ću vam obrazložiti na primeru zakona o osiguranju u saobraćaju, a moj kolega gospodin Obradović će nešto kasnije, danas ili kada već budemo raspravljali o detaljima, da to obrazloži za preostala dva zakona.

Dobili smo na vreme tekst zakona o osiguranju u saobraćaju. Prvo što se čovek zapita kada vidi jedan ozbiljan zakon jeste zašto se on donosi. Potpuno je jasno zašto se donosi – jer su prethodni zakoni doneti još devedesetih godina, a da stvar bude gora, nisu zapravo ni tada bogzna šta promenili, nego su prepisani zakoni još od pre 1990. godine, dakle, još iz doba jednopartijskog sistema. Tada je sistem osiguranja u saobraćaju, otprilike, izgledao ovako – obavezno osiguranje mu dođe kao neka vrsta državnog poreza, a ako se napravi neka šteta, štetu će vam najverovatnije platiti bog, pošto je to osiguranje u vrlo izuzetnim prilikama činilo. Takva praksa, odnosno hajdučija u radu osiguravajućih društava po pitanju štete u saobraćaju nastavljena je i kasnije.

Svako ko je imao prilike da pokuša da naplati neku, čak i vrlo malu, štetu zna o čemu pričam. Pre nekoliko godina udarila me je jedna dama, bila je kriva, nije ništa bilo sporno, šteta nije bila velika jer su kola jeftina; ja sam neka tri meseca naplaćivao 200 evra, iako, kažem, ništa nije bilo sporno.

Sada smo dobili jedan tekst zakona u kojem se, na prvi pogled, stvari popravljaju. Uvode se neke evropske vrednosti, neka evropska pravila igre u nečemu što Evropa primenjuje odavno. Najbolji dokaz je taj da kada imate posla sa osiguranjem u stranoj državi to naplatite efikasno i bez ikakvih problema, čak vam osiguravajuća društva obezbede i kola dok se vaša popravljaju. U čemu je nevolja? Nevolja je u tome, dame i gospodo, što postoji jedan veliki broj odredaba, pogotovo tih novih odredaba, za koje se predviđa da će početi da se primenjuju za dve godine, tri godine, danom ulaska u EU, dakle, da budem optimista, za deset godina, a dotle će da važe ova ista naša dosadašnja hajdučka pravila igre.

Da se odmah razumemo, mi iz Demokratske stranke Srbije smo razumni ljudi, naravno da postoje neke odredbe koje je nemoguće primeniti pre nego što uđemo u EU; takvih odredaba ima, to nije sporno, ali ima mnogo odredaba koje bi se mogle primeniti odmah, čija primena čak ništa ne košta. Ali ne, mi nećemo, mi želimo da svi oni koji su privilegovani i dalje budu privilegovani. Ima takvih primera, navešću vam nekoliko.

Predviđeno je u članu 6, jedna od odredaba, jedan stav tog člana 6. glasi: „Ako NBS utvrdi da uslovi osiguranja, tarifa i premijski sistem osiguranja iz stava 1. ovog člana nisu sačinjeni u skladu sa propisima, aktuarskim načelima i pravilima struke osiguranja, izdaje nalog društvu za osiguranje da ih uskladi sa istim u roku od 30 dana“. Odlična odredba, međutim, u članu 117. lepo kaže – odredba člana 6. primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Je l' nešto košta da mi ovo uvedemo? Ne košta ništa, samo mi to nećemo, hoćemo i dalje hajdučiju.

Hoćete dalji primer? U članu 17. se kaže, između ostalog: „Ako vlasnik prevoznog sredstva nije zaključio ugovor o osiguranju iz člana 14.“, i tako dalje, „ili je zaključio ugovor o osiguranju sa društvom za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak, a desio se nesrećan slučaj, lice iz stava 1. ovog člana može zahtevati isplatu osigurane sume iz sredstava garantnog fonda, u skladu sa odredbama ovog zakona.“

Moram da objasnim, to je gospođa ministarka spomenula, predviđa se osnivanje garantnog fonda iza kojeg stoji država, da bi se, ukoliko je osiguravajuće društvo nekorektno, neposlovno, propalo, zaštitio osiguranik, a onda će država da juri odgovarajuće osiguravajuće društvo. To je odlična odredba, da ne citiram sada članove vezane za garantni fond.

Međutim, u članu 117. se kaže – odredba dotičnog člana kojim se osniva garantni fond... Odnosno, pardon, ne u članu 117, nego 111: „Garantni fond otpočeće sa obavljanjem poslova utvrđenih ovim zakonom po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.“ Zašto dve godine? Razumeo bih da ste rekli od 1. januara 2010. godine; potrebna su neka budžetska sredstva, pa kad budemo izdvojili pare u sledećem budžetu, napravićemo garantni fond. To razumem, ali ne razumem zašto dve godine.

Ima još takvih priča. U članu 43, to je takođe posebno isticala gospođa ministar u svom izlaganju, dobra stvar, kaže: „Osnovne kriterijume bonus-malus sistema, podatke za primenu tog sistema, kao i najviši bonus utvrđuje Narodna banka Srbije.“ U prethodnom stavu se propisuje da li osiguravajuća društva moraju da uvedu taj sistem. Odlična odredba, nevolja je samo što predviđamo da će početi da se primenjuje tri godine po usvajanju ovog zakona.

Znate, naprosto, imam alternativni predlog: hajde da odložimo usvajanje ovog zakona za tri godine, jer ionako sve što je novo i što je dobro primenjujemo za dve, tri ili deset godina, kada uđemo u Evropsku uniju.

Ovaj zakon je odličan primer, u našoj političkoj praksi koriste se termini evrofanatici i evroskeptici, gospodin Đelić će to bolje znati. Nisam sasvim saglasan sa definicijama tih kategorija, međutim, dame i gospodo, bojim se da vladajuća većina pripada jednoj trećoj kategoriji – evrofolirantima. Hvala.

Gospodine Šami, samo bih htela da vas podsetim da je tačno da ja sastavljam dnevni red, kao što ste to i vi činili kada ste bili predsednik, međutim, predloge i odluke o spajanju tačaka donosi Skupština i pojedinci, poslanici. Tako je bilo i ovog puta.

Gospođa Zlata Đerić ima reč. Izvolite, gospodine Raduloviću.

Gospođo predsedniče, reklamiram Poslovnik, članove 27, 100. i 85. Vi ste obavestili poslanike oko 17.15- 17.20 časova da prenos traje do 17.50 časova. Mislim da ste bili u obavezi da istovremeno obavestite građane, jer nas zovu, postavljaju nam pitanja telefonom – kada počinje odloženi prenos.

Istovremeno, da vas pitam, da li ovo postaje pravilo? Da li vi na ovaj način građane koje interesuje rad ove skupštine terate da u kasne sate ostanu budni i da gledaju prenos, jer upravo mi u Skupštini rešavamo vrlo bitna pitanja? Mislim da je to nekorektno, pre svega, prema građanima Srbije. Hvala.