Dobar dan, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, kao što smo rekli na početku, Liberalno-demokratska partija je spremna da podrži ovaj zakon, ali smo rekli i da imamo neke amandmane pa bih iskoristio ovu priliku da uputim te generalne zamerke.
Na početku bih želeo da kažem da smo dosta detaljno upoređivali ovaj zakon sa prethodnim. Napredak je vidan, kada je u pitanju ovaj zakon. Niko od stručnjaka koje smo konsultovali nije imao nijednu reč protiv odredaba zakona koje regulišu buduće poslovanje.
Kao što su rekli gospodin Ostojić i gospodin Jovanović, imamo primedbu, odnosno sumnju kada je u pitanju nešto što bismo nazvali – zatečeno stanje. Ako posmatramo ovaj zakon kao meru koja će se odnositi na buduće poslovne odnose u privredi, moramo da kažemo da, osim ovog dela koji se tiče javnih preduzeća, bitnih zamerki nemamo.
Podneli smo amandman koji će na izvestan način oročiti postojanje ili neophodnost postojanja monopola od strane javnih preduzeća. Prilikom sastavljanja tog amandmana smo konsultovali iskustva i probali smo da ga sastavimo najpre kroz primenu u elektroprivredi, posmatrajući taj primer i način na koji bi se monopol u elektroprivredi mogao rešiti u budućnosti, pošto mislimo da se taj amandman, između ostalog, odnosi najviše na to.
Ono što predstavlja problem, i to nije prvi put kada nam iz Vlade stignu zakoni, jeste pitanje – kako se ta harmonizacija sa EU na kraju dešava u Srbiji? Ako kažemo da se deo zakona odnosi na ono što su u EU direktive Evropske komisije, i da je to u redu, onda dolazimo na onaj teren koji jeste problematičan – kako to u Srbiji može da se sprovede?
Već nekoliko puta smo upozoravali da je opasno da se evropske integracije Srbije porede i zasnivaju jedino na radu ovog parlamenta, zato što su sva iskustva zemalja u tranziciji i onih koje su postale deo EU pokazala da ključni problemi harmonizacije ili usklađivanja nisu u donošenju zakona, već kasnije, u njihovoj implementaciji.
Sama postavka na početku je dijametralno suprotna. Evropska komisija brine o tržištu od 350.000.000 ljudi, sa mnoštvom nacionalnih tržišta. U Srbiji je potpuno suprotno stanje, moram ga definisati kao katastrofalno. Monopoli u Srbiji ugrožavaju svaku vrstu napretka Srbije. Monopoli u Srbiji postoje, oni su tema svuda osim u Skupštini Srbije. U najmanju ruku, smatramo problematičnim način na koji će se država Srbija izboriti sa tim monopolima koristeći ovaj zakon.
Daću jedan primer. Prema postojećem predlogu, svako može da podnese inicijativu Komisiji, koja treba da ispita postojanje nekog monopola. Tako mi tumačimo zakon. Međutim, apsolutno postoji mogućnost da Komisija ne postupi po tom zakonu, odnosno da ga, da se poslužim jednim raširenim izrazom u Srbiji, stavi u fioku.
Naš konkretan predlog je da Komisija, poput nekih drugih institucija, u roku od 15 dana mora izvestiti podnosioca zahteva o ishodu inicijative, mora dati nekako pisano obaveštenje. Po našem mišljenju, to jeste svojevrstan vid pritiska na Komisiju da po tim zahtevima postupa. Kako će postupati, ta odgovornost je na Komisiji.
S druge strane, autoritet tog tela, koje je već postojalo i koje će i dalje postojati, čak u ovom obliku, u narednom periodu je diskutabilan. Sami ste rekli da Komisija ima mogućnost da predloži Vladi određene propise kojima će se omogućiti sprovođenje ovog zakona. Nigde ne postoji obaveza Vlade da te propise usvaja, što je nemoguće. To se mora imati u vidu. Naš je predlog, ako već pravimo jedno telo i na izvestan način podvlačimo crtu, da svi zajedno uložimo napore i damo potreban autoritet tom telu tako što bismo određene stvari prepustili tom telu da radi.
Konkretne primedbe se, pre svega, odnose na član 6 – relevantno tržište. Tu piše da Vlada bliže propisuje kriterijume. Ne vidimo razlog da te kriterijume ne propisuje Komisija. Ono što je naročito opasno, to je član 13 – izuzeće od zabrane po kategorijama sporazuma. Završni stav je takođe da Vlada određuje kategorije sporazuma i bliže propisuje posebne uslove. Po našem mišljenju, i to mora da bude nadležnost Komisije.
Naravno, imamo primedbu na sam rad Komisije. Član 64. kaže, završni stav: „Po zahtevu za davanje odobrenja iz stava 3. ovog člana odlučuje zaključkom predsednik Komisije.“ Zašto se posebna ovlašćenja daju predsedniku Komisije? Ili je to samo tehnički razlog? Pitam zato što u drugim zakonima nismo susretali takvo rešenje. To bi trebalo da se razjasni i da se omogući da bude svima jasno da Komisija donosi odluke na svojim sednicama, pa je normalno da će da potpiše predsednik Komisije, nema ko drugi.
Ono što takođe nedostaje ovom zakonu, o tome je govorio Čedomir Jovanović, to je nova kategorija koju smo mi predložili, koja se zove – bitan deo tržišta. Definiciju smo preuzeli takođe iz EU i ovako smo to nazvali: Bitan deo relevantnog tržišta podrazumeva određeno geografsko područje na kojem se proizvod plasira na tržište i gde su uslovi konkurencije u dovoljnoj meri homogeni za efekat ekonomske snage učesnika čiji se položaj ispituje.
Po našem mišljenju, ako govorimo o monopolu, apsolutno simbol je „Delta“, odnosno „Ce market“, ili kako se već zove taj veliki trgovinski lanac.
Za nas je neprihvatljiva teritorija Srbije. Mislimo da relevantno tržište ne definiše u dovoljnoj meri ovaj deo. Tražimo da se sagleda i jedan manji deo ukupnog tržišta. Nadam se da niko ne očekuje od potrošača da odu iz Beograda da kupe jogurt i hleb u Valjevu. Bitan deo tržišta mora biti neki koji je logičan. Ovo je najbolja definicija koju smo našli. Naravno, spremni smo da razgovaramo o tome.
Pošto nemamo puno vremena, bliže ćemo govoriti o svemu tome kada amandmani dođu na red, ali moram da kažem da je ključna stvar, osnovna sumnja, način na koji će ovaj zakon biti sproveden.
Mislim da se dobra namera iz pisanja zakona vidi, ali pitanje je izbora te komisije ovde u parlamentu. Nas na izvestan način to dosta plaši. Dakle, mi smo imali poslednje iskustvo sa Komisijom za borbu protiv korupcije, kako god se zove. U najmanju ruku, Komisija je izabrana na skandalozan način, a autoritet tih ljudi je takav da niko iz opozicije nije glasao za predstavnike vlasti, niko iz vlasti za predstavnike opozicije. Dakle, u samom startu ta je komisija onemogućena i odmah po izboru te komisije, ako se ne varam, jedan član Komisije je podneo ostavku, to je Sonja Liht, zbog načina na koji je izabrana.
Mislim da glavni posao oko suzbijanja monopola tek predstoji i mislim da je opasno širiti iluziju da će ovaj zakon rešiti nešto. Mislimo da je i do sada bilo osnova da se suzbije monopol, ovde se govorilo o tome, ne u dovoljnoj meri, pre svega, kompanije „Delta“, ali nije postojao politički ili bilo kakav drugi autoritet Komisije da taj monopol suzbije.
Zbog toga mislimo da je ponašanje Vlade Srbije i vladajuće većine u ovom slučaju ključno. Mislim da će život dati odgovor na to. Gospodin Mišković, danas je već jasno, imaće izbor da završi ili kao neuspešni privrednik na kraju, ili kao Bogoljub Karić, čovek koji živi negde u izgnanstvu i niko ne zna gde je, ali mi mislimo da je to loše zbog 20.000 (ili preko 20.000) ljudi koji u toj kompaniji rade. Zbog toga mislimo da je svaka spontanost u suzbijanju toga izuzetno loša.
Zbog toga imamo izuzetna očekivanja, kako od ovog zakona, tako i od njegovog sprovođenja. Sigurno je da će naše, ali verujemo i oči mnogih građana Srbije biti uprte sa pažnjom u rad ove komisije, ali i u podršku koju ta komisija ima od Vlade Srbije. To je suština.
Dakle, na kraju, zakon je dobar. Ukoliko prihvatite naše amandmane, on će, po našem mišljenju, biti bolji. Ali, suštinski rad, ključni, ne prestaje datumom usvajanja ovog zakona, nego na izvestan način tek počinje, a volja mora biti mnogo veća, pošto smo poslednjih meseci bili u stanju da vidimo u svim sredstvima javnog informisanja da su tajkuni (odnosno monopolisti, po ovom zakonu) duboko prodrli u sve sfere ovog društva, pa sigurno i u ovaj parlament. Hvala.