Dogovoreno.
Na član 35, amandman je podneo poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 35, amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 35, da se u stavu 1. tačka 9. briše. Član 35. se odnosi na regionalne agencije i ova će agencija, u okviru svog regiona, biti, rekao bih, alfa i omega...

Izvinite, gospodine Iliću, samo bih zamolio gospodina Krasića da sako odnese u garderobu, koja se nalazi na ulazu s leve strane; vrlo nepristojno izgleda na televiziji. Zahvaljujem unapred.
Izvolite, gospodine Iliću. Sve vreme vam vraćam.

Član 35. se odnosi na regionalne agencije i ova će agencija, u okviru svog regiona, biti alfa i omega ''budućeg razvoja'', ali pod uslovom ako bude para, a kakvo je stanje u državi, teško da će ih biti.
U amandmanu sam predložio brisanje tačke 9, koja glasi – regionalna agencija organizuje i vrši izdavačku delatnost. Želim da pitam gospođu ministra, kakvu to izdavačku delatnost organizuje i vrši regionalna agencija i u vezi čega, čiji je interes, u okviru kojih planova i za čije potrebe?
Ovo zaista odaje utisak da pravimo neke paralelne sisteme, nezavisne jedne od drugih. Dajte nam primer kako zamišljate da regionalna agencija vrši izdavačku delatnost, da li to znači da će regionalna agencija imati svoj budžet, ili će biti u stanju, s čim će biti u stanju da vrši izdavačku delatnost?
Sada se zna šta je cilj uspostavljanja ovih regiona, ministar Mlađan Dinkić će ovim potezom postaviti svoje ljude na čelo ovih agencija, u cilju držanja pod kontrolom usmeravanja i realizacije projekata, mada je to sve mogao da uradi s pozicije ministra, umesto što je stvorio ono što ne može da funkcioniše. Smatram da će se sve kriti iza direktiva EU, koje su mu u ovoj situaciji zaista poslužile. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Iliću.
Po Poslovniku ili? Po Poslovniku se javljate?
Reč ima gospođa Pop-Lazić.

Gospodine predsedavajući, osećam obavezu da vas upozorim da član 104. važi i za vas i za nas. Vi ste smatrali da je time što je gospodin Krasić skinuo sako sa sebe, ostavši u košulji i kravati, narušio dostojanstvo Narodne skupštine, kada ste ga opomenuli.        Niste obratili pažnju na mnogo gore slučajeve koji su se dešavali u Parlamentu. Možda je narušavanje dostojanstva i to kada vi pijete kafu, a mi ostajemo žedni i gladni ovde, ili, kada neko pored vas čita novine, a mi moramo da radimo do 12 ili do 1 sat noću.
Ti dvostruki kriterijumi ne vode ničemu. Znati, gosti koji ulaze u ovu skupštinu i koji žele da razgovaraju s narodnim poslanicima, bivaju pregledani – da li im se vide prsti, da li su u sandalama s otvorenim prstima ili ne, ne dozvoljavam im se ulaz u ovaj dom, a ima narodnih poslanika koji dolaze u ''japankama'', kako se to nekad zvalo, sada ima neki moderniji naziv za to, i goli i bosi, u košuljama, majicama itd., pa vi opet to ne komentarišete.
Gospodin Krasić je bio veoma pristojno obučen. Došao je iz kancelarije u kojoj ima 40 stepeni, ne znajući kakva je temperatura ovde. Ovde se čas preznojavamo, a čas se hladimo, što bi se reklo – kalite nas, dok ne popadamo svi.
Stoga, molim vas, zaista smatram da vam nije bila na mestu primedba i dužni ste da se izvinite gospodinu Krasiću zbog toga. Hvala.

Nisam ni kritikovao, ni opomenuo gospodina Krasića zbog toga kako je obučen, nego sam opomenuo njegov sako, koji je gospodin Krasić ostavio okačen o mikrofon. Izvinite, molim vas,  to se na ekranu vidi kao veoma ružno. Ne vidim da je ijedan drugi narodni poslanik okačio sako o mikrofon. To niste primetili, verovatno, i nisam siguran da gospodinu Krasiću treba bilo kakva odbrana od mene i od moje sugestije. Znam da je on to odmah shvatio i sada se sako nalazi tamo gde treba, i to u redu.
Nema nikakve povrede Poslovnika, vi samo zloupotrebljavate taj poslovnik. U ovom konkretnom slučaju, dovešćete me u nezgodnu situaciju da nešto drugo uradim.
Sada dajem reč gospodinu Velimiru Iliću. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću i ovo vreme za amandman i vreme koje je namenjeno Poslaničkoj grupi Nova Srbija.
Očekivao sam da ovaj vrlo ozbiljan zakon razmatramo u Parlamentu na izuzetno visokom nivou, da dođe ministar za ravnomerni regionalni razvoj, koji već tri godine radi taj posao, da učestvuju i poslanici iz vladajuće koalicije, a posebno poslanici predlagača zakona, što se u ovoj sali ne vidi.
Očekivao sam da će amandmani biti prihvaćeni, jer naš cilj je da, kroz amandmane, popravimo jedan izuzetno loš zakon, koji će mnogo problema naneti Srbiji. Međutim, vidim da tu nema razumevanja.
Jedna mašinerija iz vladajuće koalicije spremna je samo da dođe na dan glasanja, da odbrani ono što je neko zamislio, što je neko naložio, što je doneo da se to odradi i uradi. To će tako i proći. A, kako će proći Srbija posle toga, to ćemo videti, kao što smo videli šta će biti u poljoprivredi, kada smo za jedno prepodne, u objedinjenoj raspravi, usvojili 15 zakona, što je svetski rekord.
Neki se ministri smeškaju, evo, gospođa Kalanović se smeška, njoj je možda zabavno da sedi ovde. Ne znam po kojoj osnovi gospođa Kalanović brani ovaj zakon i kakve veze ona ima s ravnomernim regionalnim razvojem, to ministarstvo za NIP, koje nigde u svetu ne postoji, samo kod nas, koje nigde nikome nije položilo neke račune?
Sećam se kada je NIP napravljen, da smo to mi radili uzgred, jedna grupa ministara; tada je funkcionisalo najbolje, jer je bilo jedno telo i pet-šest ministara. Menjali smo se mesečno i tada se stvarno radilo, jer su svi bili iz različitih političkih opcija.
Ovako, jednostavno, u ovoj državi može da se radi šta ko hoće i kako hoće. Ali, vidim da vladajuća koalicija nije zainteresovana za ovaj zakon.
Pogledajte, sve je to prazno, to je jad i nesreća. Opozicija se bori grčevito da nešto uspe, da vas ubedi da prihvatite, ali znate kako ona narodna kaže – slepom namigivati i gluvom došaptavati, to nema efekta. Prema tome, vidim da će to biti bez ičega.
Ovih dana, kroz zakone koje smo usvojili, kroz dva zakona koja su prošla kroz Parlament olako, primićemo novih 5.000 ljudi u Srbiji, na administrativne poslove. Pričamo o smanjenju administracije, ali uzmimo i saberimo samo komunalnu policiju i sve ovo što smo sad na putu da usvojimo i imaćemo negde 5.000 novih radnih mesta. Kako će se to plaćati, pitanje je?
Znamo samo da punjenja budžeta nema. Guverner Jelašić najavljuje ovih dana da će biti još jedan rebalans, da nema punjenja budžeta. Neki dan smo slušali, na tom mestu je bio ministar poljoprivrede i pričao je o blagostanju u poljoprivredi, a evo, ovih dana, sabrao sam od Nove godine do danas, nafta je poskupela 35 dinara. Malo po malo, malo akciza, malo svetska cena, sve pomalo, 35 dinara po litru poskupela nafta. Od čega će seljak, a slušali smo ministra trgovine kada je rekao da su poljoprivredni proizvodi pojeftinili, da preživi? Kako?
Ova vlada je u ovoj godini, od Nove godine do sada, zadužila državu sa četiri milijarde novih kredita. Četiri milijarde. Od toga, tri milijarde od MMF-a, bez ratifikacije u Parlamentu i bez ikakve obaveze da se nekom polože računi o tome kako će se sve to trošiti.
Firma je –stabilizacija privrede. Koje privrede? Ko će to dobiti, na koji način, koji su uslovi, kako će se to oglasiti, ko će konkurisati itd.? Od toga nemamo ništa.
Zadužiti državu s tri milijarde evra, bez ikakve obaveze da se nekom polože računi, to nikada nije nigde bilo, a želimo da sakrijemo jednu činjenicu iza toga, da smo te tri milijarde dobili bez ratifikacije u Parlamentu, iako nijedna svetska i evropska institucija nikad nije htela da da novac bez ratifikacije u parlamentu, zato što smo prećutali da Kosovo uđe u MMF.
Evo, ovih dana se Tači hvali da su već tamo, da su na pragu, da ulaze i da je to završena stvar, a mi, kao i kod Ahtisarijevog plana, imamo neke dodatne tačke, odlično prolazimo i samo pričamo o beloj šengenskoj listi, ne pričamo da vas više narod neće , gospodo iz Vlade.
Vidite da ste katastrofalno izgubili na izborima, gde god ste se pojavili. Izašli ste s obećanjima, slagali narod, prevarili. Rekli ste – 200 hiljada novih radnih mesta.
Sve što ste nabrojali, bio sam u nedoumici da li da vas zaokružim, sve je laž, ništa se ispunilo nije. Sve laž do laži. Evo, sada, kada ste došli u ćorsokak, kada ne znate kud ćete i šta ćete, kada nemate rešenje, predlažete novi rebalans budžeta.
Nema od koga da se uzme više. Sve gde je moglo, vi ste uzeli i sada se go ne svlači, nema gde. Sada razmišljate debelo šta da radite, pa kao, tobože, nešto radite, vi donosite zakon o statističkim regionima. Želite da objasnite Srbiji da će mnogo bolje da se živi kada napravite agencije u statističkim regionima, kada napravite nacionalnu agenciju, pa regionalnu agenciju, pa oblasnu agenciju i kad udomite vaše partijske drugove, koji su nervozni, koji loše žive i hoće svi redom da odu. Čak, u pojedinim mestima ni čuvari kutija neće da glasaju za vas. Neće ljudi, vide da to ne valja i vide da ne vodi ničemu.
Evo, šta ste uradili tamo na Voždovcu, u Zemunu, u Kosjeriću? Mučili se, radili ste, dograđivali, delili kredite, ali neće vas narod. Ne vredi. Problem je, nemate ljude koji će da izađu da nešto obećaju.
Danas je predsednik države obećao, čujem na vestima, da će biti usvojen statut Vojvodine veoma brzo, na proslavi mađarske partije. Kako ćete da ga usvojite? Sada će i Kragujevac. Najavljuje se gospodin koga ovog dana mnogo kritikuju, vidim da ga neki i brane itd., i on je ušao s vama i ušao je u velike probleme u Kragujevcu. Sve je prevario, ne zna šta će sa sobom, sada je narod došao da pita – šta se to dogodilo, gde su ona obećanja, "Fijat", "Folksvagen", "Mercedes", "Boing", kreditne linije, šest milijardi evra od Evropske unije? Nema ništa.
Koliko ste "punta" proizveli? Koliko košta jedan "punto" ovu državu?
Gospođo Kalanović, smejete se, ali onaj ko se zadnji smeje, najslađe se smeje. Verujte. To ćete osetiti na svojoj koži veoma brzo. Kada vas neko bude sutra pitao, a pitaće vas, o nekim veoma važnim stvarima o kojima ste odlučivali, onda ću videti da li ćete se smejati.
Prema tome, napravili ste sada jedan manevar, da u ovom beznađu, u ovim problemima koji su nastali sada, zamajavate Srbiju i kažete – evo, sada ćete svi biti statistički regioni i svi ćete bolje živeti, imaćete kancelarije, pa konkurišete kod oblasne, a oni prebace kod regionalne, a regionalna kod nacionalne agencije, a nacionalna agencija doturi Vladi. To će biti takva kombinacija da teško nama s vama i koji će projekti uspeti da prođu. Od toga nema ništa.
Najavljujete nove kredite. Pa, zamislite Nacionalni investicioni program koji je prodao, a ja ću vas, gospođo Kalanović, pitati kada ne budete na toj funkciji, da položite račun gde su pare iz NIP-a od prodaje "Mobtela", milijardu i 600 miliona, od "Robnih kuća Beograd", 360 miliona evra, od trećeg operatera, koji ste vašem prijatelju Šlafu, stranačkom prijatelju, prodali od ovih silnih kockarnica, 300 miliona evra samo od trećeg operatera. Saberite vi to malo i vidite gde su tolike pare, a rečeno je na Vladi nekada, bio sam prisutan, da će se od toga napraviti Koridor 10.
Koliko ste od toga napravili kilometara Koridora 10 i gde je taj novac? To je dve milijarde 260 miliona evra. Da ne pitam za one kladionice, kockarnice i sve ono što je otišlo kao furda gospodinu Šlafu uz sve to.
Znam gospodina Šlafa godinama i znam kako su vršeni pregovori, zato vas to i pitam. Kada vas sutra neko pita za "Lutriju", da objasnite narodu šta se događalo s "Lutrijom", kako je to deljeno, kako je s tim direktorom, koji je posle avanzovao, pa je otišao na Aerodrom, pa je tamo napravio dar-mar. To je leglo i zataškalo se itd. Kada vas neko bude pitao…
Vaš idejni vođa je rekao da je oštećena država i grad Beograd samo na Luci ''Beograd'' i na ''Ušću'' za 2,5 milijarde evra. Kako je moguće na dva projekta oštetiti državu i grad Beograd sa 2,5 milijarde evra? Da li je neko zbog toga odgovarao? Da li je to moguće?
Prema tome, niz pitanja će se postaviti, veoma ozbiljnih pitanja, a to što obećavate zapošljavanja u administraciji, od toga nema ništa. Vi ste sada preuzeli državu, najiskrenije vam kažem. Ovo je jedno veliko razočaranje, jedan totalni javašluk. Ljudi koji su pristalice vaših stranaka iživljavaju se nad građanima. To vam pričam.
Da li znate da u naselju ''Braća Jerković'' čovek drži svinje, iživljava se na 100 hiljada ljudi? Da li znate da u Čačku, gradu sa 16.000 ljudi, čovek drži farmu iz inata i ne može mu niko ništa? Sve mu se to sredi. Kod njega svraćaju vaši funkcioneri.
On prebije inspektora koji dođe, radi mu sve šta hoće i ne može mu niko ništa. Oni se, prosto, iživljavaju nad narodom, a sad i preko vaših agencija, šta će se sve dogoditi kada ove agencije nesrećne stupe?! Mi smo s projektima obrali zelen bostan.
Vaše hladnjače, pa ona udruženja građana, to je sve prazno danas. Ogromne su pare otišle. Šta kažu malinari kada ste vi odrešili kesu i napravili hladnjače? Da li bolje žive? Da li imaju bolje cene? Nemaju. Da li su nestali problemi? Nisu.
Koliko košta jedna ulica urađena u Loznici pod vašim patronatom? Koliko košta kvadrat asfalta u gradu Beogradu danas? Cena asfaltiranja u gradu Beogradu je veća skoro tri puta nego u Srbiji. To mora neko da objasni. Čija su to preduzeća? Čije su sada mašine uvedene da rade? Koji su to političari koji imaju mašine i naloženo je da rade njihove mašine, da sve bude u pretplati kod njih, a ostalima ne može da se plati.
Prema tome, problema ima mnogo. Ovo što vi radite s ovim vašim statističkim regionima, to je prva faza razbijanja Srbije. Šumadiju ste unakazili načisto. Pola Šumadije ste spojili Beogradu i uzeli ste sve resurse, rudnike uglja, termoelektrane. To je Šumadija. Pripojili ste je Beogradu i polako uzimate i životarite ovde mnogo fino. Ostatak ste pripojili zapadnoj Srbiji, da je malo hranite gde treba, jedan deo ste pripojili nekom centru vašem, spojili nespojivo. Zamislite da ste spojili deo Šumadije sa Sandžakom?
Meni Bajro pre neki dan kaže – ja sam iz Sandžaka. Nisi više iz Sandžaka, ti si iz Centra, a sedište ti je u Kragujevcu. Sada to treba da zna, a ukapiraće kada ovo bude izglasao, mnogi od vas će ukapirati, gospodo narodni poslanici. Gde ćete kada onaj moj iz Čačka pođe u Šabac, pa mora da dođe u Beograd, pa autoputem da ide u Šabac? To ste povezali izvanredno, tamo gde ljudi nemaju nikakav fizički kontakt u poslu, u komunikaciji, godinama, sve ste to spojili i napravili kako ste napravili.
Punjenje budžeta, znate kakvo vam je. Perspektiva je nikakva. Videćemo šta ćete uraditi. Videćemo šta ćete sa statutom Vojvodine, jer to što uradite u Vojvodini, će vam tražiti i pojedini vaši statistički centri u Srbiji, jer ste to i obećali nekima. Neki su već održali konferencije za novinare. Videću kako će Boško Ristić, kada sam ga slušao dok je u Nišu objašnjavao da će i oni dobiti što i Vojvodina, objasniti Nišlijama i toj njegovoj regiji iz koje dolazi šta je to on napravio s ovim statističkim regionima.
Država je sve skuplja i skuplja. Para je sve manje i manje. Punjenje budžeta je veliki problem. Sada ste počeli da zakidate opštinama, jer ste obećali nekima da dajete. Transferna sredstva ste smanjili.
Da li je moguće da se transferna sredstva nekim opštinama, uzmite Kosjerić, koji ima 60 miliona, vraća od dve milijarde i sada ste mu smanjili za 35%? Kako će da živi sa toliko malo para jedna raštrkana opština od nekoliko stotina kilometara?
Tri godine postoji Ministarstvo za ravnomerni regionalni razvoj, što niste nešto do sada uradili preko Ministarstva? Niste mogli. Videćemo šta će biti. Do Nove godine ćete se i dalje zaduživati. Obećali ste još jedan kredit od oko 500 miliona evra. Konkurišete. Ko će platiti? Videćemo. Ko će vratiti? Ne znamo.
Gospodo iz vladajuće koalicije, dobro razmislite. Vi ste narodni poslanici koji dolaze iz određenih regija, iz određenih statističkih regija, kako vas nazivaju. Ne znam kako ćete tu vašu statistiku objasniti na terenu. Kako ćete ove oblasne regije objasniti? Kako ćete objasniti ovih pet-šest hiljada novih radnih mesta, uniformi, kola, automobila, šefova, sekretarica, direktora itd., prostorija, zakupa silnog prostora, tehničke opremljenosti? Kako ćete sve to objasniti? Neka vam je Bog u pomoći.
Teši me samo to što sam ubeđen da nećete dugo trajati. Signali su dobri i što kraće budete trajali, to je za Srbiju bolje. Sve gluposti koje donosite pod firmom EU, ne znam kako ćemo to posle dovoditi u red, biće vrlo teško. Nemojte pričati, koja država u EU ima ovakvu statističku regionalizaciju? Nemojte mi nabrajati evroregije.
Slušao sam jednog vašeg šefa stranke kada je u Strazburu govorio o regionalnim centrima i kada je rekao da je Vojvodina već u evropskoj regiji.
Kada ćete je iščupati iz te regije, ne znam ni koje su namere kada uđe u tu regiju?! Gde ćete da stavite Tutin, gde ćete da stavite Kuršumliju? Ko će nju uzeti u evropske regije? Ko će uzeti Tovarište, Crnu Travu? Šta ćete s njima? Znate li da i tamo postoje neke opštine? Lebane? Šta znate gde je Lebane, Bojnik, kako se tamo živi, Bosilegrad i ostali gradovi? Ne znate i zato se tako lepo smejete i smeškate.
Danas vam kažem da 18 sela, bilo ih je sedam, u kuršumlijskoj opštini nemaju više nijednog stanovnika, nijednog đaka. Sve su škole puste i prazne i nema nikoga. Malo se o tome raspitajte.
Hvala vam puno i samo vi usvajajte ove evropske zakone, stavljajte ih u prioritet i pokrivajte ih raznoraznim pričama. Ovo Evropa ne traži u ovoj meri.
Dobićete belu šengen vizu. Ko će moći da plati avionsku kartu, koliko građana Srbije, i šta će kada odu u tu Evropu? Biće dan-dva i vratiće se, i kada onda vide kako se tamo živi, tek onda neće glasati za vas i videće koliko ste ih prevarili. Hvala vam puno.

Reč ima ministarka Verica Kalanović.

Zahvaljujem, poslaniče Ilić, na ovom govoru. Ovako kako ste danas govorili, tako ste uvek radili. Započeli milion stvari konfuzno, bez reda, bez pravca, stvari koje započinjete, ne završavate, stvari koje su poluistine, koje su manipulacija, koje su često neistine. Jako mi je drago što ste danas dugo govorili da se sve to vrlo jasno vidi ovde u Parlamentu.
Kao neko ko razmišlja tehnički, ko je završio tehniku, probala sam da sistematizujem nekoliko stvari koje ste pokrenuli, pa ću vrlo rado da vam odgovorim.
Razgovarali smo o obećanjima. Rekli ste da su i ovo neka vrsta obećanja. Postavljam otvoreno pitanje – ima li nekog ko daje više obećanja i više praznih obećanja od vas? Vaši predsednici opština kažu – za nas ne glasaju, po mišljenju našeg predsednika, oni koji znaju šta je istina, nego oni koji veruju u naša obećanja. Naravno da ne možete da shvatite šta znači dati reč nekome, jer je ne držite. Potpuno je jasno da na obećanja reagujete na taj način.
U kom statusu ja branim ovaj zakon? Godine 2007, u avgustu, vi ste u toj vladi bili i trebalo bi da znate da nije postojalo Ministarstvo za regionalni razvoj, nego Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, i Sektor regionalnog razvoja je, kao što je i danas, osnovao radnu grupu za izradu zakona o regionalnom razvoju i ja sam bila na čelu te radne grupe.
Govorila sam ovde o svim partnerima koji su, zajedno s radnom grupom, radili zakon, i predsednici opština, i Stalna konferencija gradova i opština, Vladin i nevladin sektor, i predstavnici Ministarstva za infrastrukturu, na čijem čelu ste vi tada bili. Znači, i predstavnici Ministarstva za infrastrukturu su učestvovali u radu ovog zakona, jer je infrastruktura jedan od značajnih segmenata u regionalnom razvoju.
Danas prvi put spoznajete činjenicu da su i predstavnici vašeg ministarstva, s vama kao resornim ministrom, učestvovali u izradi ovog zakona. U principu, to me ne čudi. Da ste pročitali zakon, bilo bi vam jasno koliko je važan program NIP-a, kroz mere i podsticaje u implementaciji regionalnog razvoja, a posebno ravnomernog regionalnog razvoja. I da NIP ne postoji nigde u svetu, a postoji, trebalo bi ga izmisliti, da se napravi red u svim projektima koji su u prethodnom periodu započeti, a vi ste u tome prednjačili.
Dug od 300 miliona evra prema putarima nisam napravila ja iz NIP-a, nego vi, kao ministar infrastrukture, i oni silni aneksi i one silne cene.
Kada se radi o direktorima javnih preduzeća, Ministarstvo za infrastrukturu je imalo neke koji su optuženi zbog svih stvari koje su uradili kao direktori javnih preduzeća.
Što se G17 plus tiče, nikada nismo imali ni ministra policije, niti bilo koje ministarstvo sile, niti smatramo da bilo ko treba partijom da se krije zbog zloupotreba i onoga što radi u okviru nadležnosti koje mu država poveri. Ni ja lično se ne plašim nimalo da se moj rad svaki dan preispituje, i moje poštenje, čak i od policijskih organa. Ali, oni koji se plaše, neka odgovaraju. Lična odgovornost je neophodna i lična odgovornost je prepoznata danas i u nekim članovima vaše stranke koji su bili direktori javnih preduzeća.
Što se Koridora 10 tiče, Tantalove muke danas imaju i oni koji su vas nasledili, i moje ministarstvo, i neka druga ministarstva, zato što ne možemo da, kako to kažu kod nas u centralnoj Srbiji, popravimo posao, jer nemamo završenu eksproprijaciju, ni planove eksproprijacije, ni projekte, pa je problem da Koridor 10 nastavi da se radi.
Mogu danas da postavim pitanje – koliko su koštali kilometri puteva, kako su pravljeni putevi?
Šta znači zakon o regionalnom razvoju, najbolje će pokazati ako pogledamo šta se predviđa za naredni period. Predviđa se zajednička politika regiona, predviđa se donošenje zajedničkih odluka o prioritetima gde će da se prave putevi, ako o putevima govorimo. Predviđa se šta će ti putevi da donesu svojom izgradnjom, predviđa se u kom pravcu će da ide razvoj regiona, kroz zapošljavanje, kroz investicije. Nećemo praviti puteve do svastikine kuće, nego ćemo praviti puteve da zaposlimo mlade ljude, da razvijemo gradove i sela.
Što se tiče nerazvijenih, gospodine Iliću, u Bojniku i Lebanu sam dosad bila nebrojeno puta, to znaju i jedna i druga opština, a najskorije sam bila u Bojniku i u Lebanu u okviru programa podrške razvoju infrastrukture u 40 najugroženijih opština. Ne bih tako lako taksirala reči da kao bivši ministar infrastrukture govorim o brizi za nerazvijene opštine, a odlično znam i kakvi su putevi, i kakvi su mostovi, i kakva je putna infrastruktura u 40 najugroženijih opština.
Ove godine, Vlada Republike Srbije će uložiti dve milijarde dinara kao kap, kao neophodnost da oni žive makar malo normalnije, da izađu iz Srednjeg veka, i to jeste jedan od podsticaja ravnomernog regionalnog razvoja. Naravno da znam gde su nerazvijene opštine u Srbiji zato što sam ih sve obišla, zato što sam zajedno s njima sela za sto i rekla gde su prioriteti, u šta treba da ulažemo pare iz budžeta građana Republike Srbije. To mogu da vam potvrde i predsednici opština iz vaših stranaka koji su bili partneri na tom poslu, i onaj u Vranju, i onaj u Doljevcu; na sreću, oni malo drukčije razmišljaju nego što vi danas govorite.