Gospođo Kalanović, vi očigledno pratite brzi hod trenutno predsedavajućeg Parlamenta, da bismo što pre pretrčali preko ovih amandmana.
Neću da tvrdim da li slušate ili ne slušate narodne poslanike, ali zaista je neverovatno da čujete ovoliko primedaba na ovaj zakon i da nemate šta da kažete, da ne želite da ubedite narodne poslanike da ste možda vi, kao Vlada, u pravu, ili da, eventualno, kažete da je neko od narodnih poslanika u pravu.
Članom 33. regulisano je šta sve obavljaju regionalni razvojni saveti. Tačkom 3) se kaže da daje mišljenje na program finansiranja razvoja regiona, za koji je osnovan, koji se finansira iz sredstava budžeta Republike Srbije.
Ovo su sredstva kojima vi upravljate. Ministar Dinkić je, kada je u načelnoj raspravi govorio o ovom zakonu, rekao da ovaj savet utvrđuje prioritete gradnje, umesto ministarstva. Nije bio precizan, kojeg ministarstva, da li ministarstva kojim rukovodi gospodin Mrkonjić ili ministarstva na čijem ste vi čelu, u svakom slučaju, to što je on rekao nije u skladu s onim što je predviđeno u članu 33. Kako god da je, ostaje nejasno – šta će nama ministarstva ako vi u svakom zakonu deo svoje nadležnosti prebacite na neka radna tela?
Kada biste radili onako kako se očekuje od vas, onda bi sve ovo mogla da rade neka radna tela, ali u okviru ministarstva, a ne neki potpuno novi ljudi.

Hvala.
Na član 33, amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 33, amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospođo Pop-Lazić.

Poštovane kolege narodni poslanici, svedoci ste ovih dana da se zatresla gotovo čitava Evropa zbog toga što je Srbija zatražila milijardu evra kredita od Rusije, smatrajući da ćemo na taj način postati politički i ekonomski zavisni od Rusije, a tim svojim stavom daju nam odgovor na pitanje – jesmo li mi, zbog toga što smo dužni 30 milijardi Zapadu, EU, MMF-u, Svetskoj banci, i politički i ekonomski zavisni od njih?
Naravno da jesmo. Zbog toga nam i nameću ovakav jedan zakon kao što je ovaj. Vidite, da biste sada konkurisali, neka nova regija, lokalna samouprava u okviru te regije, dakle, preko svih ovih organa koje ste osmislili za te pristupne fondove, pre svega, morate da imate projekat. Taj projekat mora da bude urađen po njihovim nekim standardima, što znači da oni koji prave projekat moraju da budu i te kako edukovani da taj projekat naprave.
Podsetiću vas, pošto malo duže pamtim, verovatno imam dovoljno godina za to, da je još u Titovo vreme, nakon što smo dobijali neku pomoć, bespovratni zajam ili kredit od Zapada, ili bilo koga drugog, Slovenija dolazila s gotovim projektima i uzimala taj novac i vukla ga u svoju republiku. To će se dešavati, znate, i ovde. Dakle, oni koji su bliski vlasti, koji znaju koji projekti prolaze, kako se oni rade i koji su već edukovani, koje ste već osposobili za to, lakše će dobijati sredstva od onih koji to ne znaju, što znači da nema ravnomerne razvijenosti, jer nemamo ni ravnomerno razvijene…
(Predsedavajući: Hvala.)
… niti upućene kadrove za sve to. Molim.

Na član 33, amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 34, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospodin Mirović.

Dame i gospodo, amandman je podnet na član 34, i to deo koji se, kao i članovi 35. i 36, odnosi na razvojnu regionalnu agenciju.
Međutim, i u ovim članovima se pominje fraza o finansiranju iz tzv. evropskih, u suštini, briselskih fondova. Smatram da bi u tom kontekstu trebalo da vlast i ekonomski deo Vlade posebno prihvate realnost, a ona nam pokazuje da novac ide iz istočne Evrope ka Briselu, a ne obrnuto, kako nas neprestano ubeđuju kontrolisani mediji i probriselski političari u ovoj zemlji.
U tom kontekstu, poznato je i da na tržištu EU naši proizvodi, slobodno se može reći, nemaju nikakvu šansu.
Smatram da gospođa Kalanović, ali i gospodin Dinkić, uviđaju tu realnost, jer je gospodin Dinkić izjavio za "Novosti" da građani Srbije, u suštini, finansiraju velike banke i preduzeća u Zapadnoj Evropi, preko ogromnih kamata koje su prisutne u našoj zemlji.
Treba otići korak dalje i pokazati državničku i političku mudrost i ozbiljnost i prilagoditi celokupnu ekonomsku i državničku politiku podacima koji govore da nikakva realna pomoć, i u velikom iznosu, neće doći iz Zapadne Evrope. To nam može pokazati i iskustvo susedne Hrvatske, koja je imala velikih problema s Evropskom komisijom, jer je od decembra 2007. do jula 2008. godine Hrvatskoj suspendovano overavanje ugovora za program ''Far'', u vrednosti od 80 miliona evra, i za pet miliona evra je smanjen iznos iz programa IPA za 2008. godinu, navodno, zbog slabosti u realizaciji decentralizovanog sistema upravljanja ovom pomoći. Dakle, više je nego jasno zašto treba povući ovaj zakon.

Na član 34, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Jovan Palalić.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministre Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru izlaganja o ovom amandmanu, želim još jednom da podsetim na ono što je stav DSS-a kada je u pitanju koncept ravnomernog regionalnog razvoja koji je ovde iznet.
Znači, duboko smo protivni načinu na koji su definisani regioni. Oni su potpuno paušalno definisani. Oni su, u stvari, definisani s namerom da se uđe u proces političke regionalizacije Srbije, a suština ovog koncepta regiona, kako su definisani u samom zakonu, neće doprineti ni na koji način ravnomernom regionalnom razvoju.
Mi smo duboko ubeđeni da su se statistički regioni morali odrediti tako što bi se konsultovale lokalne samouprave i njihove razvojne potrebe, da bi, na taj način, prirodno došlo do definisanja statističkih regiona, najbolje u odnosu na nomenklaturu 3. U tom smislu, zakon je preskup, glomazan i sasvim sigurno ne može da realizuje one ciljeve koji su ovde definisani, iako je postojanje Nacionalne agencije, na neki način, pravno sledbeništvo Agencije za mala i srednja preduzeća i delova Ministarstva ekonomije.
Samo usložnjavanje i skupoću ovog koncepta najbolje oslikava formiranje regionalnih razvojnih agencija za svaki statistički region. Po nama je to apsolutno nepotrebno. Poslovi mogu da se definišu na drugim nivoima, a da se vodi jedna ozbiljna razvojna politika.
Pitanje koje se poteže u toku ove diskusije, a na koje nismo dobili odgovor, jeste koliko će da koštaju apliciranja za niz sredstava koja se dobijaju iz evropskih fondova, pogotovo uzimajući činjenicu da se veliki broj tih projekata mora sufinansirati, a veliki broj lokalnih samouprava je u velikim problemima i uglavnom je sufinansiranje vršeno preko sredstava NIP-a?
Bojim se da nemamo mogućnost da povučemo…

Hvala.
Na član 34, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 34, amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Avramović.

Podneo sam amandman na član 34. u kome tražim da se briše stavka – za svaki region može se osnovati samo jedna regionalna agencija.
Ovde imamo jednu nelogičnost. Vladajuća koalicija je pominjala da će administrativna regionalizacija podrazumevati formiranje novih regiona, zapravo, pokrajina, koje neće biti koncipirane prema granicama statističke podele predviđene ovim zakonom. Onda se postavlja pitanje koliko su opravdane priče onih koji govore, a ja bih rekao potpuno neopravdano, osim u nekom medijsko-propagandnom smislu, da je ovaj zakon, u stvari, pokret ka onoj pravoj administrativno-političkoj regionalizaciji?
U regionalizovanoj Srbiji ne bi bilo potrebno imati ovakav aparat kao što je regionalna razvojna agencija, kako se u samom zakonu najavljuje. Ne bi bilo potrebe ni za agencijama, jer prost primer za to je da ni Vojvodina nije imala agencije, pogotovo razvojne, pa je uzimala sredstva iz pretpristupnih fondova, a sada smo imali prilike da čujemo da čak ni granice koje se ovim zakonom uspostavljaju u međupodručjima neće biti relevantne za te nove teritorijalne subjekte, tj. pokrajine.
Postavljam pitanje i ministarki, i predlagaču zakona, i uopšte Vladi, u čemu se onda ogleda regionalistički karakter predloženog zakona ako ćemo formirati agencije na osnovu statističkih podela?
Još jedan primer statistike na koju se pozivate. Uzmite samo Nacionalnu službu za zapošljavanje, koja je iznela podatak da nema većeg broja korisnika u Nacionalnoj službi u odnosu na prošlu godinu, a ako pogledate realno, u praksi, videćete da je broj nezaposlenih još veći. Dakle, statistika na koju se vi pozivate je nerealna.

Hvala.
Na član 34, amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Milorad Buha.