Zahvaljujem, gospođo Radeta.
Na član 41, amandman je podneo Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 41, amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospodin Krasić, izvolite.

Gospodine Novakoviću, pogledajte, molim vas, vi se malo razumete u ovo što se zove pravo, pa ćete videti koliko je besmisleno to što je napisano u članu 41. Na sednici Narodne skupštine imamo zakon o udruženjima. Da li ste upoznati sa činjenicom da postoje udruženja građana koja će imati više od 50% osnivačkog kapitala lokalne samouprave? To piše u stavu 1. ovog vašeg člana. Kako je moguće? Da li razgovarate tamo u Vladi, ili se svađate?
Vlasništvo, ili učešće državnog kapitala ili kapitala lokalne samouprave se proteže i na društvo s ograničenog odgovornošću, na udruženje građana, ali vi ste planirali da pravite vaša udruženja građana tako da je dovoljno da budu trojica; uzećete one koji su se već dokazali u tim studijama izvodljivosti i oni će sada da pametuju.
Sada, planetarna glupost – način akreditacije je postupak. Sinonim za reč ''postupak'' jeste ''način''. Sada ćemo imati Vladu koja će da propiše način akreditacije, a onda će dole da stoji da se primenjuje zakon o opštem upravnom postupku. Ostalo je nejasno da li će, što se tiče tih oblasnih asocijacija, na nivou oblasti biti jedna ili više akreditovanih. Po logici stvari, treba da bude jedna. Da li se raspisuje konkurs, šta se radi? Toliko loše ste ovo napravili da je, praktično, neprimenljivo.
Da vas podsetim, prvi put kada smo donosili Zakon o javnim nabavkama, imali su neki loš slovenački prevod, pa ni na šta nije ličio zakon. Stičem utisak da ste ovaj sa japanskog prevodili, a da nemate baš eksperta za japanski jezik. Ne znam koji je blistavi um ovo mogao da smisli.
(Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Krasiću.)
Mogli ste Pajtića da pitate, pošto je najosposobljeniji da rasturi...

Hvala.
Na član 42, amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Gospodin Avramović.

Amandman na član 42. se odnosi na prvu akreditaciju koju, Predlogom ovog zakona, vrši Nacionalna agencija. Nacionalna agencija vrši prvu akreditaciju privrednom društvu s ograničenom odgovornošću, ili udruženju, član 41, koji kaže – osnovano kao društvo s ograničenom odgovornošću i udruženja osnovana po Zakonu o udruženjima.
Svedoci smo kakvih sve udruženja ima i na koji način ona funkcionišu, po kakvim ulogama, pa postoji bojazan od zloupotrebe davanja akreditacije nekom udruženju koje možda nema veze s ovom lokalnom samoupravom, samo se nalazi na njenoj teritoriji.
Akreditacija je nešto što daje garancije, što bi SRS, možda, dao nekim nevladinim patriotskim organizacijama, da rade na poboljšanju poslova iz oblasti regionalnog razvoja i pružanja podrške privrednim društvima, tako što će raditi možda na uništavanju političkih stranaka koje se zalažu za suprotno.
Dakle, principijelni stav da akreditaciju vrši Ministarstvo i da ima predviđene rokove po kojima će ministar nadležan za poslove regionalnog razvoja odlučivati da li će žalba biti usvojena ili ne govori samo u prilog tome da je to još jedna centralizacija, u kojoj će ministar moći da akredituje neke nevladine organizacije ili udruženja koja mogu da rade na štetu ove zemlje.

Zahvaljujem.
Na član 42, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Reč ima gospodin Aligrudić. Izvolite.

Jasno je da ovde postoji centralizacija i ove akreditacije su tako napravljene da ih centralna vlast vrši. Međutim, mi smo u članu 42. brisali ovu igrariju koju ste napravili s regionalnim agencijama i tu podelu posla gde će prvu akreditaciju privrednih društava da obavi Nacionalna agencija, a ako se ta akreditacija obnovi, onda će obnovu te akreditacije da vrši regionalna agencija.
Ma nemojte! Napravili ste jednu strukturu koja je komplikovana. Napravili ste jednu administraciju koja je komplikovana i koja će, očigledno, služiti jednoj jedinoj političkoj stranci u Srbiji, a to je G17 plus, koji će praviti svoju regionalnu stranku, gde čak i kada se promeni, sutradan, na izborima ministar, i kada se promeni sastav Nacionalne agencije, a znamo kako se bira po ovom zakonu, nikad u životu nećemo promeniti sastav regionalnih agencija, što znači da će lokalne samouprave i privredna društva biti večiti taoci igranke s akreditacijom od strane ovih regionalnih agencija. To je vrlo podla namera. Prvo je skupo, zatim, neracionalno, komplikovano i podlo.
Znam da ministar neće prihvatiti ovaj amandman, jer kad bi prihvatila ovaj amandman, time bi sekla granu na koju je rešila da zasedne, zajedno sa svojim kolegama iz G17 plus, uključujući i predsednika i idejnog tvorca ove zavrzlame, Mlađana Dinkića.
Prema tome, ovaj amandman, kao i drugi pre toga koje smo podneli, govore o tome kakvu ste ujdurmu napravili s ovim zakonom.

Na član 42, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Reč ima gospodin Buha.

Dame i gospodo, u članu 42. stav 2. Predloga zakona stoji – prva akreditacija važi dve godine, a svaka sledeća – pet godina, s mogućnošću obnove.
Mislim da je ovo jako loše rešenje. I sam postupak koji je predviđen članom 41. je nepotpun, pa ćemo dovesti u zabludu sve one koji ozbiljno žele da se bave ovim poslom.
Postavlja se pitanje, to je pitanje ministru, ministar dolazi, zbog čega prva akreditacija važi samo dve godine, a svaka sledeća pet godina?
Koji su to razlozi, koji su to opravdani razlozi da se ide na dve godine? Da proverimo tog subjekta? Mi imamo u pravnom sistemu ogromne mogućnosti da ga proveravamo kroz poslove, ne na ovaj način.
S druge strane, sama akreditacija i uslovi koje će propisati ministar i Vlada verovatno će stvoriti novčane pretpostavke za ispunjenje svih uslova da bi se moglo raditi u ovoj oblasti. Znači, imamo rok od dve godine, a posle toga obnavljamo i imamo pet. Zakomplikovali smo bez ikakvog razloga.
Morate dobro razmisliti u vezi s ovim. Mi smo predložili brisanje. Svaka druga kombinacija, npr. četiri godine je primereno, i to ne kao što je predviđeno u članu 42 – za prvu akreditaciju Nacionalna agencija, a za one koje se obnavljaju regionalna. Tako je i kod oduzimanja, isto kaže – akreditacija se oduzima kada akreditovani subjekat prestane da ispunjava uslove za akreditaciju. Akt o oduzimanju prve akreditacije donosi Nacionalna agencija...

Zahvaljujem.
Na član 42, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Nebojša Ranđelović, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 42, amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Predložila sam da se stav 3. člana 42. briše. On, takođe, govori o akreditaciji i predviđa da obnovu akreditacije vrši regionalna agencija. Prethodno kaže da prvu akreditaciju vrši Nacionalna agencija, pa koliko traje prva, pa koliko ostale akreditacije, i sad se postavlja ono pitanje koje sam već postavila kada sam govorila o amandmanu na stav 3. člana 41 – gde je sad ministar? Ako je trebalo da bude u članu 41, onda bi trebalo da bude i u članu 42. Ako ga nema u članu 42, onda smo bili u pravu kad smo predložili da ne treba da bude ni u članu 41.
Vi ste, pogledala sam u obrazloženju zašto ne prihvatate ovaj amandman, dali od slova do slova isto obrazloženje i za amandman na član 41. i za amandman na član 42, a ova dva amandmana se, u suštini, razlikuju, bez obzira na to što govore o akreditaciji, jer je smisao i cilj amandmana na član 41. suprotan u odnosu na član 42. To govori samo o tome koliko je Vlada neozbiljno pristupila izradi ovog predloga zakona, koliko je bila neozbiljna i u odlučivanju o amandmanima narodnih poslanika, bez obzira na to što su amandmani SRS-a takve sadržine da, zapravo, predlažemo brisanje celog teksta zakona, zato što smatramo da ovako opasan zakon ne sme da postoji u pravnom sistemu Republike Srbije.