Zahvaljujem.
Na član 43, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Član 43. govori da se u Nacionalnoj agenciji vodi jedinstven registar akreditovanih oblasnih asocijacija, da je uvid u taj registar javan i, ono što je prisutno, a što je suprotno Ustavu Republike Srbije po još jednom osnovu, osim ovog osnova iz člana 8. stav 1, kažete da sadržinu i izgled registra iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove regionalnog razvoja.
Gotovo u svakom zakonu se dešavaju ovakvi propusti i mi smo svaki put pokušavali da ubedimo ministra, predstavnika Vlade koji predstavlja ovde neki od zakona, da je državni organ ministarstvo, kao sastavni deo Vlade, a da je ministar samo starešina državnog organa i da ministar ne može imati ovakve ingerencije.
Uopšte neću da govorim o konkretnom ministru, da li imam ili nemam poverenja u ovog ministra, naravno da nemam, kao što nemam ni u celu Vladu.
Ne radi se o tome koji je ministar u pitanju personalno, već se radi o tome da ministar, u skladu s Ustavom Republike Srbije, ne može imati ovakve ingerencije.
Neverovatno je da, evo, godinama pričamo o tome, a ne uspevamo da ubedimo ni ministre, ni ovaj vaš sekretarijat za zakonodavstvo, da jednom zaista obrate pažnju na ono na šta im skrećemo pažnju. Jedino je jedan ministar, prošli put kada je bio ovde, prihvatio jedan amandman u toku same rasprave, interesantno, samo taj jedan, a sve ostale, s istom sadržinom, nije prihvatio; verovatno je imao neku intervenciju da takvi amandmani ne mogu da se prihvate. Zaista ne razumem, kao pravnik, pre svega, zbog čega.

Na glavu iznad člana 44, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na glavu iznad člana 44. Član 44. kaže: "Mere za podsticanje regionalnog razvoja utvrđuje Vlada na predlog Ministarstva, u skladu sa Nacionalnim planom, regionalnim strategijama i programima finansiranja razvoja regiona".
Predlog je da se glava iznad člana 44. briše, a razlog je u sledećem. Naime, prema podacima koje smo mogli dobiti u Narodnoj skupštini i u sredstvima informisanja, videli smo da je Srbija, u periodu od 2001. godine do danas, u finansijskom sistemu imala 16 milijardi evra direktnih investicija. Imali smo 18 milijardi evra deviznih doznaka koje su dostavljali naši građani. Imali smo tri milijarde evra od privatizacije. Zatim, imali smo međunarodnu pomoć u raznim vidovima, oko 4,5 milijardi. Imali smo povlačenje sredstava, ono što su radile banke, iz inostranstva, 7-8 milijardi evra. Znači, radi se o ukupnoj svoti od 50-55 milijardi evra, ono što je upumpano u finansijski sistem Republike Srbije, ono što je bilo životno, u smislu opredeljenja ove vlade da se finansiraju određeni programi.
Najmanje je uloženo u regionalni razvoj, a to nam pokazatelji koje imamo i koje dobijamo svakog dana pokazuju. Ova vlada, i sve vlade koje su bile u periodu od 2001. godine, nisu vodile računa o regionalnom razvoju. Danas, u uslovima otežanog privređivanja, ekonomske krize, finansijskom sistemu ...

Zahvaljujem. Reč ima ministar gospođa Kalanović.

Ovaj zakon ni u kom smislu nije politički i ne želim da na ovo pitanje odgovaram na način šta je zatekla vlast 2000. godine u raznim oblastima – u poljoprivredi, u socijali, u infrastrukturi, ekonomiji, u svim oblastima gde je trebalo vršiti intervencije.
Nije moj posao danas da podsećam na to građane Srbije, moj posao je da danas kažem šta je istina u prethodne dve godine, kroz programska usmerenja Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj prema razvoju regiona.
Ako pogledamo šta su mere i podsticaji, mere su programi, instrumenti, a podsticaji su novčana sredstva koja se diferencirano usmeravaju prema opštinama i gradovima, u zavisnosti od stepena razvijenosti.
Grubo sam napravila neki spisak, iako je spisak mnogo duži, koji su to osnovni programi koji su u prethodne dve godine usmeravani u podizanje regionalnog razvoja. Naravno da možemo o svima njima detaljno da razgovaramo, i o njihovim efektima, ali kad budem završila sa spiskom u kom pravcu bi efekti bili pojačani da smo imali i odgovarajući institucionalni okvir.
Vrlo često pominjemo institucije kao poštapalice, kada su nam potrebne, ali ne govorimo o institucijama u trenutku kada su ispred nas zakoni koji definišu njihov rad i ne govorimo na pravi način o značaju tih institucija kada želimo da ih približimo građanima.
Hajde da krenem od programa, programa start ap kredita ili, govoreno običnim jezikom – kredita za početnike, za one koji su pokrenuli svoj sopstveni biznis, za koje je u ovoj godini izdvojeno dve i po milijarde dinara, za koje je prošle godine realizovano dve milijarde. U 2008. godini, 1.607 firmi je otvoreno, neke od njih smo videli na televiziji, a neke smo mogli lično da sretnemo i vidimo da su to, uglavnom, mala preduzeća, ali koja su značajno unapredila preduzetništvo i zapošljavanje po jednog, dvoje, troje ljudi iz porodičnih domaćinstava, ali koja su nekad prerasla, kao što je to slučaj, recimo, u Arilju, u čitave male kompanije za 40-ak zaposlenih.
Program razvoja preduzetništva u 40 najnerazvijenijih opština, preko Fonda za razvoj, koji svake godine, od 2007. godine, po dve milijarde dinara usmerava za razvoj malih i srednjih preduzeća u najnerazvijenijim opštinama u Srbiji, s kamatnom stopom, najpre 1%, danas 0,5%.
To su oni krediti koji služe oživljavanju sektora malih i srednjih preduzeća, koji treba da budu nosioci razvoja tih opština i to su najjeftinija sredstava koja se danas mogu naći u Evropi, s najnižim kamatama, s najdužim rokom vraćanja, sa grejs periodom od godinu dana, čak od tri godine, ako se radi o čistim investicijama.
Program javnih radova, koji ove godine iznosi milijardu i trista hiljada dinara, na prostoru centralne Srbije zapošljava one koji su najugroženiji – radno ugrožene grupe i one koji su u procesu tranzicije duži niz godina bile na spiskovima službi za zapošljavanje.
Po programu razvoja infrastrukture u 40 najnerazvijenijih opština, preko Nacionalnog investicionog plana, ove godine se 2.000.000.000 usmerava na razvoj infrastrukture. O tom programu sam već govorila.
Program razvoja industrijskih zona. Ako krenemo od Beograda prema Nišu, dovoljno je da pogledamo sa strane; pomenuću neke opštine, bez želje da pominjem iz kojih su partija predsednici u tim opštinama, iako to znam, ili možda želite da ih pomenem, nema problema. Recimo, industrijska zona u Velikoj Plani, pa industrijska zona u Lapovu, pa onda industrijska zona u Kragujevcu, pa industrijska zona u Šapcu na 600 hektara, pa industrijska zona u Loznici, pa industrijska zona u Zrenjaninu, pa industrijska zona u Bačkom Petrovcu, sve su to nove industrijske zone koje su nastale i u kojima je otvoren veći broj novih fabrika.
Razvoj inkubatora, biznis inkubatora. Pomenuću samo dva, koja su grinfild, koja su nastala s ledine, da ne bude da smo ih prekomponovali iz starih fabrika, iako ima i takvih u Kragujevcu i Nišu; u Prokuplju i Užicu su nastala dva potpuno nova. Program podsticanja grinfild investicija, ili onih investitora koji su domaći ili strani i osnivaju nove fabrike u kojima zapošljavaju 50 i više ljudi. Istini za volju, 70 je takvih programa bilo, jedan je u potpunosti propao.
Program podrške udruženjima, preduzetnicima, program podizanja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća. Na kraju, jedan veliki program koji ova država finansira kao program podrške, najpre, infrastrukturi, to je ceo program koji se zove Nacionalni investicioni plan i koji ove godine ima 328 projekata, s većim brojem potprojekata i koji je usmeren na podizanje infrastrukture u opštinama i gradovima.
Jedan od takvih projekata jeste i projekat formiranja automobilskog centra u Kragujevcu, s infrastrukturom. Bez ikakve želje da ovo moje obraćanje bude političko, želim da kažem da je juče Kragujevac pokazao, na izborima za mesne zajednice, svojom izlaznošću, a bogami i rezultatima koji su pokazani kroz podizanje, i ekonomsko, i infrastrukturno, i svako drugo, šta misli o aktivnostima koje smo preduzimali u prethodnom periodu.
To je samo mali broj programa i podsticaja koje je u prethodne dve godine Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj usmerilo ka podizanju regiona. Naravno da ovo nije dovoljno, naravno da velika sredstva mogu da imaju znatno veće rezultate, ali je potpuno jasno da je ovo jedan dugoročni proces, koji nije lak, koji nijednoj zemlji u Evropi nije bio lak, pa neće ni nama, ali ako ga budemo vodili na jedan sistemski, sistematičan način, ulažući pravilno, tako da institucije vode ceo postupak, uz sagledavanje potreba, pravilnu realizaciju, pravilan nadzor, merenjem efekata i uvećavanjem efekata, put će nam biti kraći.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.

Čini mi se da je ovde neko pomenuo juče održane izbore. Recite, gospođo, kada već pominjete izbore, kako ste to juče prošli na pravim izborima? Koliko je glasova osvojila vaša koalicija na ponovljenim izborima na kojima je želela da pobedi SNS?
Nemojte da pominjete izbore za savete mesnih zajednica, svake nedelje ih negde ima. Vi ste čuli možda od gospodina Stevanovića kako je to proteklo u Kragujevcu. Baš ste našli koje izbore da cenite. Pitam vas – ko je pobedio u Zemunu i Voždovcu? Ko će da vas pobedi gde god se budete takmičili, a voleo bih da se sami negde takmičite, bez obzira na to što sam umoran od izbora i prepoznajem cinizam u glasu predstavnika stranke kojoj Demokratska stranka pomaže da rasturi državu.
Pitate – šta ste zatekli 2000. godine? Na brzinu sam pokušao da se setim šta ste sve zatekli. Zatekli ste zajedno Srbiju i Crnu Goru u istoj državi. Zatekli ste Rezoluciju 1244 o KiM-u. Zatekli ste izvanredan sporazum s Ruskom Federacijom o bescarinskoj razmeni od skoro 80% procenata naše dve države. Zatekli ste NIS, Mobilnu telefoniju, Cementaru, domaće banke i domaća osiguranja, šećerane, Železaru, Fabriku vagona, proizvodnju od 30.000 automobila u Kragujevcu, budžet od samo 35.000.000 dinara.
Čime vi danas da se podičite? Kolika je proizvodnja u Kragujevcu? Proizvodnja – nula. Godine 1948. su imali više komponenti na ''fići'' koje su sklapali u Kragujevcu, nego danas na ''puntu''. Gde su vam danas sve one fabrike koje sam nabrojao, gde je još stotina hiljada fabrika, gde su stotine hiljada radnika koji su izgubili posao, gde su ljudi koji seku prste da bi ukazali na to šta ste im sve uradili?
Čime se vi dičite? Šta to vi ističete u prvi plan? Nekakve kredite koje dobijamo? Ko se još diči time da je uzeo kredit? Šta ste izgradili svojim rukama? Šta iz ovog ogromnog budžeta, od 720.000.000.000 dinara, uložiste u neku proizvodnju? Menjate stolove, stolice, prozore.
Nacionalni investicioni plan, za šta ga koristite? U potrošnju? Da bi se iz te potrošnje nešto slilo u budžet, preko PDV-a?
Nemojte, molim vas, da se bar u Skupštini, pred nama koji se ovim poslom dugo bavimo, hvalite bilo čime. Da je to sve za pohvalu, danas biste vi imali 40% glasova, a ne mi. Izveli ste 50 mašina za dva dana. Juče ste prekinuli telefonske veze naseljima u kojima su održavani dopunski izbori, da ne bismo mogli nikoga da pozovemo da izađe na izbore. Plaćali ste telefonske račune, plaćali neplaćene račune za struju. Kao svoju prćiju, krčmite ovu državnu imovinu. Mislite da to narod ne vidi? Uništavate regularne izbore, da biste dobili još jači šamar. Što ne poništite danas i ovo što je juče održano? Hajde, da biste se svrstali s nekima koji su imali samo 1,5% juče.
Nemate vi čime da se pohvalite, nego gledajte da ne upropastite previše do momenta kada ovi "žuti" odluče da prekinu s vama ovu besmislenu koaliciju. Neka krenu sami, pa ko pobedi, neka vodi državu, neka troši narodne pare, a ne vi.
Čime je G17 plus zaslužio da troši narodne pare? Čime možete da se podičite? Još kao institut, G17 je trošio narodni novac. Obezbeđivali ste investicije iz inostranstva da podižete svoj institut. Šta ste to vi uradili? Šta ste uradili s ''Prvom petoletkom''? Ko je kupio, da li proizvodi ''Prva petoletka''? Osvrnite se malo oko sebe, gospođo Kalanović, valjda vam jučerašnji rezultati izbora govore da građani sve vide, građani sve znaju. Ne vole kada ih neko tako besomučno laže.
Da kažete ovde da je teško, pa da vas razumem i da vam verujem, a vi ovde pričate o nekim industrijskim, kako ste to nazvali, sajmovima, parkovima, kao da se u celoj Srbiji ustaje ujutru da se ide na posao. Ne ide niko na posao. Ovaj prenos Skupštine možete i u šest sati ujutru da puštate, i u četiri, i u dva, i uvek ima ko da gleda, jer niko nema posla. Kad god legne, naspavaće se.
Seljaku se ne isplati da ide na njivu. Koliko imputa mora da uloži, koliko herbicida i pesticida, za šta? Za kukuruz koji se danas prodaje u džakovima, po osam dinara kilogram. Koje meso mu se isplati da proizvede od kada ste vi na vlasti? Koji proizvod mu se isplati? Od kada vi vodite poljoprivredu, šta se isplati seljaku da proizvede?
Od kada vi vodite finansije i Narodnu banku, gde su nam banke i osiguranje? Gde su naša preduzeća, od kada vodite privatizaciju?
Govorim o svemu onome što narod zna, a ono što ni ja ne mogu još da dokažem, o tome ću da vam govorim kada preuzmem vlast. Vi ste sada na vlasti. Vi utvrdite šta je ko od nas radio, ili šta ko od nas danas radi. A ja vam obećavam, utvrdićemo šta radite. Pustićemo i sve državne organe da slobodno i mirno rade svoj posao. Nikoga nećemo da zovemo, nikoga da zaštitimo, nikog da smestimo na mesec dana u pritvor, ili šest meseci, po vašoj volji. Samo neka rade po zakonu. Ali ovo što ste uradili sa Srbijom, to više niko ne može da vam oprosti.
Potapate i ove demokrate. Ništa slađe mi od toga nema. Ništa mi lepše od toga nema. Ucenili ste ih da ne idu, slučajno, sa Srpskom naprednom strankom, jer će napustiti Vladu, jer ćete da spasete Srbiju ako ne idemo u koaliciju.
Spas je za Srbiju ako vi napustite Vladu. Da izađemo na vanredne parlamentarne izbore da odmerimo snage, da vi sa svojim mlađanim junošom izađete pred birače i kažete – evo, to je taj koji je spasavao Srbiju do sada, znate li koliko ćete glasova da imate? Svrstaćete se u one koji su nevažeći, s njima ćete da se tučete, kao i još neke stranke koje nisu shvatile šta je budućnost Srbije.
Zato vas molim, nemojte se smejati uopšte, ja ne reagujem na vaš cinizam. Veoma sam zabrinut za Srbiju. Da sam na vašem mestu, ne bih mogao biti ciničan.
Bio bih veoma ozbiljan, bio bih veoma zabrinut i razmišljao bih glavom. Razmišljao bih srpskom glavom. Izvinite.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Nikoliću, za vašu poslaničku grupu je isteklo.)

Reč ima ministar.

Danas sam doživela da mi jedan poslanik govori o redu, a drugi o cinizmu. Pomenuli ste, gospodine Nikoliću, reč ''besomučno''. Besomučno su demokrate sprečavale vas na Voždovcu i Zemunu, mada nisam govorila o tim izborima, nego o nekim drugim. Moje pitanje je, kada je to tako, zašto im se onda tako besomučno nudite?
S druge strane, nisam želela da danas govorim o politici. Nisam želela danas da govorim ni o privatizacijama ''Prve petoletke'', iako i o tome možemo. Trinaest godina sam radila u toj fabrici i mnogo ljudi iz ''Petoletke'' je dolazilo kod mene da govorimo o njenoj budućnosti i o tome kakav je izlaz za ''Petoletku'' iz stanja koje je nasleđeno one godine kada smo odlučili da prekinemo odnose sa svima.
Možemo da govorimo i o nekim subvencijama i poljoprivredi, između ostalog. Možemo da govorimo o raznim temama, jer imam 55 godina i nisam zaboravila period koji je iza mene. Žao mi je što su me vaši sledbenici i vaši partijski prijatelji naterali da sa 45 godina uđem u politiku, iako to nikad nisam nameravala.
Danas sam želela da govorim o ekonomskim temama, o podsticanju regionalnog razvoja, o Srbiji kakvu je vidim, o Srbiji koju sam prešpartala uzduž i popreko i nema niko razloga da mene proziva i pita gde je Žitište, a gde je Trgovište. To znam odlično. To znate i vi, jer ste me ispitivali i o selima i o gradovima, o nekim slučajevima po Srbiji.
Znam odlično kako se u Srbiji živi, ali nemojte sve baciti pod noge vi koji niste s cinizmom nastupili. Nemojte baciti pod noge 10 programa od kojih mnogi ljudi danas u Srbiji žive, deset programa, od kojih mnogi ljudi danas imaju srećniju budućnost. To su programi koji su duboko implementirani u prethodne dve godine, gde su mnoga mala preduzeća otvorena, gde su mnoge fabrike u nerazvijenim područjima otvorene.
Prođite malo kroz Srbiju, mnogo ste se zadržali u Zemunu i Voždovcu. Prođite i vidite da Srbija malo drukčije izgleda nego kada ste je poslednji put obišli.