Radi se o članu koji predviđa da je društvo za osiguranje dužno da 1,2% bruto premije osiguranja od autoodgovornosti izdvoji kao deo preventive i da kvartalno uplaćuje itd.; dakle, za praćenje, kontrolu i regulisanje saobraćaja, video nadzor nad putevima.
Odmah da kažem, u načelu je ova odredba dobra. Ako je stanje praćenja i kontrole saobraćaja i video nadzora na našim putevima, smem slobodno da kažem, na nuli, potrebna su realno dosta velika sredstva. Sasvim je sigurno da, i pored sve potrebe, država kao država ne može sama to da finansira, bar ne u početku. Dakle, odredba je u načelu dobra. Međutim, po našem mišljenju, po mišljenju Demokratske stranke Srbije, iznos od 1,2% je premali.
U prvih mah sam hteo da predložim značajnije povećanje, ali, hajde, bio sam u tom smislu skroman, sa zahtevom da se ovih 1,2% pretvori u 2,4%. Ako postoji firma koja ima svoj poslovni interes, ne govorim o humanitarnom i ostalim aspektima cene koštanja saobraćajnih nesreća, koja ima svoj autentičan poslovni interes da smanji broj saobraćajnih nesreća, da poveća kontrolu i video nadzor, koji je, ponavljam, kod nas na nuli, to su osiguravajuća društva.
Neću pominjati funkcije raspodela i sve ostalo, što bi gospođa ministar razumela, ali me verovatno veći deo poslanika ne bi razumeo, ali navešću najjednostavniji slučaj. Ako hipotetički zamislite da se ne desi nijedna saobraćajna nezgoda, u tom slučaju dobit osiguravajućih društava je 100%. Sve su uzeli, sve je njihovo. Naravno, to nije moguće, ali jasno je da ako za 10% smanjite broj udesa u saobraćaju, malih i velikih, izvesno je da se značajnije povećava dobit osiguravajućih društava. Prema tome, zahtev da se 1,2% pretvori u 2,4% meni i poslanicima Demokratske stranke Srbije se čini krajnje razumnim.
Pošto o sledećih 140 amandmana nećemo govoriti, jer nisu naši amandmani, a to je nekoliko sati rada, dajem priliku gospođi ministru da razmisli još jednom o ovih pet amandmana koji su do sada prošli i da ih naknadno prihvati. Hvala.