Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici narodni poslanici Miroslav Petković, Dejan Radenković, dr Nikola Krpić, Milan Lapčević, Vladimir Milentijević, Nikola Lazić, Milan Dimitrijević i Mladen Grujić.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INVESTICIONIM FONDOVIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Veroljub Arsić, Vladan Jeremić, Jelena Budimirović, Boris Aleksić, Milorad Buha, Lidija Dimitrijević, Dragan Stevanović, Zoran Antić, Zoran Krasić, Dušan Marić, Srboljub Živanović, Radojko Obradović, Dobrislav Prelić i Jorgovanka Tabaković.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u amandmanu koji sam podneo tražio sam da lice koje upravlja određenim fondom može imati udela u vlasničkom delu tog fonda do 10%.
Amandman je od strane Vlade, odnosno predlagača, odbijen. Obrazloženje je da je poželjno da društva za upravljanje investicionim fondovima imaju određen ulog u samom investicionom fondu. Međutim, ne vidim gde sam to u svom amandmanu, gospođo ministre, tražio da društvo za upravljanje fondovima nema vlasničkog udela, samo sam smatrao da je prikladnije i bolje da to bude do 10% od ukupne imovine fonda, ništa više.
Čak je navedeno da u pojedinim zemljama... U samom obrazloženju Predloga zakona kaže se: „Napominjemo da zakonska rešenja u većem broju zemalja propisuju obavezu društava za upravljanje da ulažu svoja sredstva u fondove kojima upravljaju.“ Voleo bih da znam koje su to zemlje, ali ne sumnjam da ste u pravu. Neću ovo da proveravam, ali mi samo recite gde u ovom predlogu zakona piše da društvo za upravljanje fondovima mora da ima vlasničkog udela u fondu. Nigde, ostavljeno je da to bude po njegovoj slobodnoj volji; može ako hoće, ali po zakonu ne mora.
Kako onda mislite da opravdate razloge za donošenje ovog zakona kada ste ostavili mogućnost da društva za upravljanje ne moraju da imaju svoju imovinu u fondu? Jer, to je razlog zašto predlažete ovaj zakon, da bi društva za upravljanje vlasničkim udelom stekla veće poverenje drugih ulagača da ulažu u taj fond. Ali, ne vidim gde je ta obaveza društava za upravljanje. U tome je problem.

Zahvaljujem. Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, kojim je zatraženo da se u članu 1. ovog predloga zakona stav 2. briše.
Razlog za podnošenje ovog amandmana je pre svega činjenica da je ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima predloženo da društvo za upravljanje može neposredno ili preko povezanih lica da stiče investicione jedinice, odnosno akcije investicionog fonda kojim upravlja, i to najviše do 20% neto vrednosti imovine fonda.
Srpska radikalna stranka je mišljenja da bi u tom slučaju društvo za upravljanje preuzelo određena prava i nadležnosti koje mu ne pripadaju, shodno odredbi člana 5. Zakona o investicionim fondovima.
Ovaj amandman je odbijen od strane predlagača zakona, koji kaže da je namera Predloga zakona da omogući da društvo za upravljanje i sa njim povezana lica mogu investirati svoja sredstva u investicione jedinice i akcije fonda kojim upravlja najviše do 20% neto vrednosti imovine fonda, a da ovakva mogućnost daje dodatni podsticaj osnivačima investicionih fondova da sopstveni kapital plasiraju na način koji pospešuje poslovanje fonda.
Dalje, u tom obrazloženju stoji da se, osim toga, na taj način daje jasan signal kako postojećim, tako i budućim članovima fonda da su osnivači društva za upravljanje spremni da svojim kapitalom snose rizik poslovanja fonda i na taj način povećaju kredibilitet ove finansijske institucije.
Takođe se napominje da zakonska rešenja u većem broju zemalja propisuju obavezu društava za upravljanje da ulažu svoja sredstva u fondove kojim upravljaju.
Iskoristiću ovu priliku samo da podsetim da su investicioni fondovi u Srbiji jedan relativno nov tip učesnika na finansijskom tržištu i da je početak rada, odnosno njihovo osnivanje omogućeno zakonom ...
(Predsednik: Već koristite vreme vaše poslaničke grupe.)
...koristiću malo, dakle, omogućeno zakonom koji je usvojen u decembru 2006. godine.
Međutim, naravno da na finansijskom tržištu ništa nije idealno, tako da su svakako mogući određeni problemi u funkcionisanju investicionih fondova i to je bio naš pokušaj, kao Poslaničke grupe SRS, da se kroz amandmane ispravi ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima.
Tu se, pre svega, mislilo na profesionalni menadžment. Dakle, mnogi investitori imaju dilemu da su tzv. profesionalci bolji od njih prilikom odabira akcija, jer u slučaju da fond bude na gubitku, menadžer će i u tom slučaju biti isplaćen. Takođe, troškovi, odnosno usluge se naplaćuju kroz proviziju za upravljanje fondom, koju naplaćuje investiciona kompanija, dok postoji ulazna i izlazna provizija za sam fond.
Na kraju, kad je reč o porezima, onaj ko odlučuje o novcu investitora nema uvid u poreske obaveze investitora, a prilikom prodaje određene hartije od vrednosti od strane menadžera fonda nameće se pitanje poreza na kapitalnu dobit, koji utiče na profitabilnost prodaje.
Danas je očigledno da je u Srbiji trenutak za osnivanje fondova bio krajnje nepovoljan.
Od ukupnog broja otvorenih investicionih fondova, najveći deo su oni tzv. agresivni fondovi, koji u kontekstu ove svetske finansijske krize iskazuju samo svoju negativnu stranu, jer su uglavnom u gubicima, prosečno oko 40%, dok je imovina fondova više nego prepolovljena zbog povlačenja od strane članova fonda.
Ima tu nekih podataka da su dva fonda u gubicima od 55%, četiri fonda u gubicima od 45%, a dva od ovih pomenutih 14 otvorenih fondova se opredeljuju za balansiranu strategiju. Manje se ulaže u akcije, kao visokorizične, a više u obveznice, kao dužničke hartije od vrednosti.
Očigledno je da ovu industriju investicionih fondova u Srbiji u velikoj meri tresu talasi svetske ekonomske krize i najizraženiji su upravo kod ovih visokorizičnih fondova rasta vrednosti imovine, na čije vrednosti investicione jedinice se najviše oseća veliki pad berzanskih indeksa u Srbiji. Hvala.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Budimirović.
Da li neko želi reč? Gospođa Tabaković.

Podneli smo amandman, kao Poslanička grupa Napred Srbijo, SNS, na član 2. izmena i dopuna Zakona.
Reč je o članu 8, koji je u osnovnom tekstu zakona podrazumevao da je društvo za upravljanje bilo dužno da angažuje najmanje po jednog portfolio menadžera za svaki investicioni fond kojim upravlja, ali i jednog ovlašćenog internog revizora zaposlenog na neodređeno vreme.
Smatramo da je to minimum kojim se propisuje rad društava za upravljanje i zaista ne mislimo da finansijska kriza, niti bilo koje okolnosti povlačenja fondova sa ovog tržišta treba da dovedu do brisanja ovakve odredbe.
Osnovni razlog za ovo opredeljenje je sledeći: razvoj finansijskih tržišta nije moguć bez poslovanja investicionih fondova. Neću ih smatrati jednom vrstom kladionice, jer kladionice nikada nećemo podržavati, i mestom gde se može bez rizika zaraditi enormna zarada do 30%, jer to nikad i nigde ne treba da bude moguće, ali u ovoj državi, u ovom društvu banke moraju da dobiju konkurenciju. Znači, ne da imaju samo konkurentnost u okviru sopstvenog sistema banaka, da onaj ko ima slobodna sredstva ulaže u štednju, već banke moraju da dobiju konkurenciju i u investicionim fondovima, kao organizacijama koje prikupljaju slobodna novčana sredstva.
Ali, ne smemo da dozvolimo da skupe diplome i da kvalitetno znanje portfolio menadžera u ovom trenutku, zbog troškova poslodavaca, postane suvišno, u smislu - ulagali smo u ljude i sada se to znanje rasipa, i to je trošak koji ne donosi efekte onome ko je uložio u svoje znanje.
Ponoviću, a vi to sigurno znate, mnogi portfolio menadžeri rentiraju svoje diplome kod ovakvih investicionih fondova, onako kako su to nekada u razvoju apotekarskih ustanova i pri otvaranju apoteka, jer je to bilo unosno, mnogi vlasnici diploma, farmaceuti rentirali svoje diplome kao uslov za otvaranje tih apoteka.
Mi kao društvo to sebi ne smemo da dozvolimo. Ljudi školovani za upravljanje investicionim fondovima moraju da imaju svoj posao i ne smemo da ih ostavljamo na ulici, jer je interes ovog društva da razvoj investicionih fondova bude zasnovan na pravim merilima i na znanju mladih ljudi koji žele ozbiljno da rade na razvoju ovog tržišta. Molim vas da mislite na zaposlenost mladih školovanih ljudi, a ne samo na troškove vlasnika ovih fondova.

Zahvaljujem. Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li želite reč, gospodine Buha?
Vlada je prihvatila amandman. Zahvaljujem na pomoći.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Pretpostavljam da želite reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. ovog predloga zakona. U obrazloženju kojim se odbija amandman rečeno je da bi eventualno prihvatanje moglo da dovede do različitih tumačenja i nepreciznosti, što ne znači da bi i dovelo.
Mislim da smo podneli nekoliko amandmana na ovaj zakon koji su zaista bili korektni. Od svih, prihvatili ste samo dva, i to je ukupan broj amandmana koje ste prihvatili kada je u pitanju ovaj zakon. Smatram da je bilo prostora da se prihvati još neki.
Sada bih prokomentarisao samo načelno nekoliko stvari u vezi s ovim zakonom, a to je, gospođo ministre, da je ovo drugi zakon koji pred poslanike Skupštine Republike Srbije iznosite vi ili vaše ministarstvo, a da se u tekstu obrazloženja nijednom ne spominje Evropska unija. To je dobro, što definitivno u toj vladi postoji neko ko prepoznaje naše probleme i naše interese. Vi ste ovde dobro spomenuli da je razlog za donošenje jednog ovakvog zakona drastičan pad obima trgovanja na berzi, pad vrednosti imovine industrije fondova, nedostatak finansijskih instrumenata, kao i povećani rizik ulaganja u druge oblike imovine.
Zaista je dobro što ste ovo priznali, samo bi bilo korektnije da se ovakve konstatacije eksploatišu javno; možda bi pozitivno delovale na ostatak Vlade ili sve one koji u finansijskom smislu upravljaju našim životima. Ovako se stiče utisak da sve ono što objektivno karakteriše našu finansijsku situaciju koristite u svrhu donošenja nekih parcijalnih rešenja, odnosno u svrhu opravdavanja potrebe da neke članove definišete u zakonima, članove koji imaju povratno dejstvo. To je član 23. ovog zakona, prema kome će se pojedine odredbe ovog zakona primenjivati od 28. marta 2009. godine.
Ono što bih takođe prokomentarisao, a tiče se ovog zakona i spominje se u istom, to je Komisija za hartije od vrednosti. Gospođo ministre, i njima ističe mandat, ako se ne varam, u avgustu mesecu, pa nas interesuje da nam kažete kada ćemo ući u postupak za izbor nove Komisije za hartije od vrednosti. Ili ćete se rukovoditi onom besmislenom, da kažem, odredbom zakona koja definiše izbor te komisije, da će do izbora nove komisije dužnost u Komisiji obavljati oni koji su izabrani 2004. godine?
Kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti, bilo bi jako interesantno pozabaviti se (javno ili ne) imovinom pojedinih ljudi koji su danas tamo, popričati o istoj, o periodu kada je stečena i kolika je. Zahvaljujem.

 Zahvaljujem. Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Samo se prijavite, molim vas. Izvolite, imate reč, morate da se prijavite, samo jedanput.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. i dobio odgovor Vlade, ali mislim da između SNS i Vlade nema dovoljno razumevanja, odnosno da Vlada nije razumela šta je Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića želela da postigne amandmanima koje je ulagala na Zakon o investicionim fondovima. Naša je namera bila, pre svega, da se ova oblast investicionih fondova uozbilji, da sankcije za one koji ne poštuju sam zakon budu znatno oštrije.
Ono čime smo nezadovoljni, konkretno ono na šta sam podneo amandman, odnosi se na kvalifikovano učešće, odnosno na sticanje tog kvalifikovanog učešća. Do sada, u prethodnom zakonu to nije bilo regulisano, ali nažalost, u izmenama i dopunama Zakona osmišljena je jedna sankcija koja je, po nama, jako blaga – znači, gubitak prava glasa u slučaju sticanja kvalifikovanog učešća, odnosno većine, bez saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti. Mi smo ubeđeni da takvo rešenje predstavlja indirektno poziv na nepoštovanje Komisije za hartije od vrednosti, a značaj Komisije za hartije od vrednosti je, kada je u pitanju finansijsko tržište, izuzetan.
Prema tome, da bismo došli u situaciju da manjinski ulagači imaju više poverenja u investicione fondove, da se više kapitala slije na finansijsko tržište i, kao što reče gospođa Tabaković, da fondovi konkurišu bankama, moramo da imamo jasniju, ozbiljniju legislativu. U tom smislu mislim da je Vlada napravila, na neki način, korak nazad i nije u pravoj meri odgovorila trenutku u kome se nalazimo. Hvala.