Zahvaljujem dr Dragutinović, ministru finansija.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O OBAVEZNOM OSIGURANjU U SAOBRAĆAJU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milan Avramović, Nikola Savić, Milan Škrbić, Dragan Stevanović, Marina Raguš, Dobrislav Prelić, Dragan Živkov, Boris Aleksić, Dragan Todorović, Milorad Buha, Elena Božić-Talijan, Zoran Antić, Mirko Čikiriz, Milovan Radovanović, Dragan Aćimović, Milutin Jeličić, Aleksandra Ilić, Lidija Dimitrijević, Dušanka Plećević, Gordana Paunović-Milosavljević, Zlata Đerić, Zoran Šami, Arsen Đurić, Sreto Perić, Jelena Budimirović, Ljiljana Miladinović, Milan Veselinović, Jorgovanka Tabaković, Mićo Rogović, Jadranko Vuković, Božidar Delić, Miloš Radulović, Lidija Vukićević, Zoran Krasić, Zoran Kasalović, Veroljub Arsić, Milica Radović, Saša Maksimović, Mileta Poskurica, Željko Tomić, Slobodan Vuković, Petar Jojić, Momčilo Duvnjak, Branimir Đokić, Srboljub Živanović, Dragan Čolić, Radiša Ilić, Nikola Žutić, Stefan Zankov, Vladan Jeremić, Oto Kišmarton, Nataša Jovanović, Momir Marković, Radica Jocić, Ljubomir Kragović, Milorad Krstin, Tomislav Ljubenović, Igor Bečić, Vesna Marić, Dušan Marić, Aleksandar Martinović, Slađan Mijaljević, Marko Milenković, Vlada Milojković, Vučeta Tošković, Dejan Mirović, Zoran Popović, Goran Mihajlović, Ognjen Mihajlović, Bojan Mladenović, Paja Momčilov, Mirko Munjić, Milan M. Nikolić, Vjerica Radeta, Vitomir Plužarević, Gordana Pop-Lazić, Filip Stojanović, Marina Toman, Zoran Babić, Ljubiša Petković, Zoran Mašić, Milan Knežević, Gojko Radić i Predrag Mijatović.
Narodni poslanik Saša Dujović je pisanim putem, 9. juna 2009. godine, povukao amandman na član 23.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Avramoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, aktivno smo razmatrali ovaj predlog zakona, aktivno ćemo učestvovati i u raspravi o pojedinostima.
Ako uzmete u obzir ogroman broj amandmana koje je uložila Poslanička grupa SRS, pokušaćemo da ovaj zakon popravimo na što bolji način i da ukažemo na propuste i nedorečenosti u samom predlogu.
Naime, na član 1. sam podneo amandman u kome tražim da se reči „osniva se Garantni fond, uređuje se njegova nadležnost i način finansiranja“ brišu.
Moram napomenuti i to da smo, kao i u vezi sa dosadašnjim predlozima zakona, striktno bili protiv širenja i gomilanja administracije i bilo kog državnog organa, pogotovo ako uzmemo u obzir ekonomske aspekte i krizu. Apsolutno možemo doneti zaključak da je formiranje ili osnivanje još jednog državnog organa, kao što je garantni fond, necelishodan, trošadžijski potez Vlade Srbije. Ono što Garantni fond garantuje i uređuje jesu nadležnosti podzakonskih akata, koje nama ovde nisu precizirane.
Ono što treba da predstavlja pomoć građanima Srbije jeste da neosigurano društvo ili vozilo ili lice koje je pričinilo štetu može da pobegne sa mesta udesa, a da ovaj garantni fond na neki način nadoknadi tu štetu. Činjenica je da garantni fond, ako imamo u vidu da njim raspolaže Vlada, ne može imati uvid u sve štete na putevima Srbije, ne može imati uvid bez saradnje sa saobraćajnom policijom, sa kriminalističkom policijom, jer ako neko napravi saobraćajni prekršaj i pobegne sa lica mesta, taj proces prvo mora da prođe sa tog drugog aspekta, policijskog, kriminalnog, pa da onda garantni fond reaguje kako bi obeštetio prvo lice koje je učestvovalo u nezgodi.
Zbog toga sam mislio da ovaj garantni fond ne treba da postoji, da se to uređuje kako je uređivano i do sada – uz obavezno osiguravajuće društvo, ako ga ima, a ako ne, da se sudskim putem nadoknade štete, kao što je to bilo do sada. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, i to tako da se posle tačke 4) dodaje nova tačka 5), koja govori o tome da u ovom zakonu treba pomenuti i železnički saobraćaj. Želim da napomenem da je železnički saobraćaj tradicionalna vrsta saobraćaja, čak mislim da ne treba nikoga na to podsećati. Znamo svi da je voz prevozno sredstvo i mislim da se na ovaj način vrši diskriminacija železničkog saobraćaja.
Hoću da kažem još nešto o ovom zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Ovo je veoma važan zakon i on se na najdirektniji način tiče bukvalno svakog građanina Srbije, jer svaki građanin je, kao pešak ili kao vozač, učesnik u saobraćaju.
Međutim, kao i svi zakoni koje predlaže i koje donosi ova vlada, i ovaj zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju je nedorečen. U njemu su odredbe koje se mogu tumačiti na jedan ili drugi način i, takođe, u ovom zakonu ima puno odredaba koje se ne mogu primeniti u realnom životu.
Zakon o bezbednosti saobraćaja trebalo bi da bude kompatibilan sa zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju, međutim, kada se pogledaju jedan i drugi zakon i ako se uporede, videćemo da u određenim članovima, u mnogim odredbama, u mnogim stvarima ova dva zakona stoje u određenom nesaglasju.
Zbog toga smatram da je ovaj zakon veoma loš. Neću da kažem da nije potreban, i te kako je potreban, ali je loš iz sledećih razloga. Kao prvo, zaista ne vidim razlog zbog čega se ovoliko žurilo sa donošenjem ovog zakona, ako vidimo samo njegov poslednji član 117. gde se kaže da će pojedine odredbe ovog zakona stupati na snagu u različito vreme; jedna trećina suštinskih odredaba ovog zakona, koje se odnose na osiguranje, stupa na snagu onog trenutka kada Srbija bude član EU, a niko ne zna kada će to biti.
Dalje, suština ovog zakona je da se izvrši priprema terena za strane osiguravajuće firme, za strana osiguravajuća društva, nešto slično kao što smo imali sa bankarskim sistemom i sa stranim bankama. Sve ovo što se predviđa ovim zakonom u suštini neminovno će dovesti do poskupljenja obaveznog osiguranja. Ne treba ni podsećati da u vreme ove sveopšte finansijske i ekonomske krize to stvara dodatne probleme našim građanima, a korist će izvlačiti strana osiguravajuća društva i strane firme, kao i strane banke, o čemu je malopre govorio i kolega Zoran Krasić.
Ova vlada ne zna ništa konkretno da uradi, nego udara po džepu vozača, a to je u ovoj prilici najlakše. To je uvek najlakše, ali to nije jedini put, čak nije ni pravi put, ali je najlakši put, to zna svako. Udara se po džepovima vozača, bilo kroz povećanje premija osiguranja, bilo kroz povećanje cene benzina, a znamo da je cena benzina u Srbiji veća nego u bilo kojoj drugoj zemlji u okruženju.
Dalje, svi poslovi koji su vezani za ovo osiguranje odvijaju se na relaciji Narodna banka Srbije - osiguravajuća društva, a zaobilaze se sve druge institucije: strukovno udruženje, AMSS, udruženja tehničara, inženjera itd. Sve se prepušta finansijskim moćnicima koji su i prouzrokovali ovu ekonomsku krizu.
Samo da kažem, u ovom zakonu (ima o tome mnogo amandmana, o tome ću kasnije) posebna je priča garantni fond, koji ne predstavlja ništa drugo nego samo još jednu vladinu agenciju. Hvala.

Govorili ste duže od pet minuta, tako da je to od vremena poslaničke grupe.
Inače, neću prekidati poslanike, sami kontrolišite svoje vreme, da li želite do dva minuta ili preko toga, tako da će to ići od vremena poslaničke grupe.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve što stoji u obrazloženju predloženog zakona zaista se može navesti kao tačno. Znači, problemi koji bi zaista trebalo da se otklone u oblasti obaveznog osiguranja u saobraćaju stoje, definisani su. Međutim, da ne bude dileme, SRS smatra da je ipak rešenje koje je predloženo pomalo u nekim delovima površno i da se zaista niste suštinski opredelili da na iste odgovorite kako treba. O tome ću više govoriti kada budem govorio o svom sledećem amandmanu na član 23, gde je na zaista eksplicitan način pokazano da je napravljen zaista površan pristup rešavanju, odnosno predviđanju određenih rešenja.
Kroz ovaj amandman sam pokušao da predložim da se napravi određeno saglasje ovog zakona sa Zakonom o bezbednosti u saobraćaju. Čini mi se da, iako ste imali priliku da slušate kada je bila rasprava o tome, insistirali smo na usaglašavanju određenih zakona zbog činjenice da isti ne mogu da budu primenjivani u praksi zbog nesaglasja... Tada je bilo dosta reči o tome, čak su se i predstavnici Vlade sa tim saglasili, pokušali da ugrade neke odredbe koje smo predlagali kroz amandmane i pokušali da u narednih par meseci, do stupanja na snagu tog Zakona o bezbednosti saobraćaja, neke stvari promene i prihvate kao neophodne.
Zato smo se i ovde time rukovodili. Smatrali smo da bi definicija kojom se saobraćajna nezgoda definiše u Zakonu o bezbednosti saobraćaja mogla da se primeni ovde ili da se nađe neki drugi način kako bi se ovaj termin „saobraćajna nezgoda“ upodobio istom, odnosno da se iznađe rešenje da to bude u saglasju. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je ovo jedan zakon koji je potreban, ali takođe smatramo da ima mnogo većih problema, koje Vlada treba da rešava, i gospođa Dragutinović, na konkretan način.
To vam je sada gospodin Stevanović i objasnio, šta je dobro u ovom zakonu. Ali, mi smo zatrpani pozivima naših građana, pre svega poljoprivrednika, s obzirom na to da ste sinoć u vašoj završnoj reči rekli da poljoprivreda nije oštećena.
Prosto ne mogu da verujem, gospođo Dragutinović, da ste to rekli. U dva navrata je rebalansom budžeta skinuto, prvo budžetom četiri i po milijarde, pa sada ponovo četiri i po milijarde.
Ostalo je još samo da uništite poljoprivredu, pored svega što ste uništili u Srbiji.
Da li znate da su počeli prvi otkosi da se kose, da je cena stočnog ječma pet dinara avansno, a ostalo – kako tržište, navodno, bude diktiralo, odnosno kako budu diktirali tajkuni? Da li znate da pšenica neće biti sigurno skuplja od 9,5 dinara, a da je vekna hleba od 600 grama 38 dinara? Prosto neverovatno!
Ali, to je samo još jedan od vaših zadataka, da bacite Srbiju na kolena. Ova jednostrana primena trgovinskog sporazuma je dovela poljoprivredu do toga da jednostavno naš poljoprivrednik više nema rešenja i da ne može da preživi na ovakav način. Nadam se da ćete preduzeti neke konkretne mere, a s obzirom na to da je ovo objedinjena rasprava i da ćemo imati vremena još u toku dana, mislim da ćete, kao odgovorna osoba, pokušati da nam odgovorite na neka pitanja koja ćemo vam postaviti zarad javnosti i zarad naših vrednih ljudi, poljoprivrednika, koji to u svakom slučaju zaslužuju.
Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, uputio sam, u ime SRS, amandman na član 3. stav 1. tačka 9) i tražio sam njeno brisanje. Tačka 9), moraću je pročitati, kaže: „Najviša dopuštena masa vazduhoplova pri uzletanju je najviša dopuštena masa vazduhoplova pri poletanju koja odgovara odobrenoj masi specifičnoj za svaki tip vazduhoplova i koja je utvrđena u uverenju o plovidbenosti vazduhoplova.“
Gledajte, ovo je uskostručni termin, koji nema potrebe ugrađivati u zakonske propise. Zašto? Zbog toga što ste članom 3. predvideli osnovne pojmove koji se koriste u osiguranju. Ovo je termin koji je uskostručan i nema potrebe ugrađivati ga u zakonski projekat.
Šta treba da se ugradi? Samo osnovni pojmovi koji se koriste u osiguranju, a specijalni standardi, pravila ili, u ovom slučaju, jedna posebna situacija kod osiguranja vazduhoplova ne treba da uđu u zakonsku projekciju i da se ugrade u zakon.
Isti je slučaj kod tačke 8) – specijalno pravo vučenja, kod tačke 6) – multilateralni sporazum. Ovde ste rekli da je to sporazum koji je zaključen između nacionalnih biroa osiguranja itd. To je uskostručno. Multilateralni sporazum je daleko širi pravni pojam, a vi ste ga ovde suzili. Morali ste navesti da je to sporazum u osiguranju i onda dati njegovu definiciju, jer se često pojavljuje u ovom pravnom propisu. Hvala vam.