Na član 7. Predloga zakona Poslanička grupa SRS, čiji sam ja ovlašćeni predstavnik, podnela je amandman.
Amandmanom je traženo da se prvi i drugi stav izbrišu i da umesto ova tri stava bude jedan stav u članu 7. ovog predloga zakona i da glasi: „Dinarska protivvrednost sume osiguranja, odnosno osigurane sume, odštetnog zahteva za male štete i učešća u šteti iz člana 92. stava 2. ovog zakona se obračunava po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate štetnog događaja.“
Doduše, u stavu 3. predloženog zakona u ovom članu, apsolutno je ista definicija kao u podnetom amandmanu, s tim što je razlika samo u jednoj jedinoj reči; u stavu 3. Predloga zakona navodi se: „na dan nastanka štetnog događaja“, a mi u SRS ovim amandmanom tražimo da se vrši isplata u dinarskoj protivvrednosti koja odgovara utvrđenom iznosu na dan isplate štetnog događaja, zbog inflacije itd.
Ovde je zakonodavac predvideo, u stavu 1, kao i u naslovu iznad člana 7. sumu osiguranja i osiguranu sumu, gde se tačno ne preciziraju razlike u ta dva termina, a stav 2. može biti kontradiktoran, jer se obavezuje osiguravajuće društvo da može da isplati osiguranu sumu, najvišu, koja je predviđena u stavu 1. Međutim, ugovorom može da se predvidi i viša suma, tako da je ta viša suma veća od sume osiguranja ili osigurane sume.
Dalje, rokovi su predviđeni – par sekundi je isteklo van mog vremena za ovaj amandman, samo da navedem – u članu 25. Predloga zakona, koje osiguravajuće društvo može da dezavuiše, da zloupotrebljava, od 14, 45, 90 dana itd.
Više nemam vremena.