Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Savić Nikola. Samo ponovo, niste se registrovali.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Gordana Paunović-Milosavljević podnela je amandman na član 9. Predloga zakona o bezbednosti saobraćaja, i to tako da se ovaj član briše u potpunosti.
Zbog čega se predlaže ova izmena, odnosno brisanje ovog člana? Iz razloga što se tim članom društvo ovlašćuje za prikupljanje, čuvanje i raspolaganje mnogobrojnim podacima o fizičkim i pravnim licima.
Smatramo da ne bi trebalo to da čini, jer postoje druge institucije koje sakupljaju te podatke. Naime, formiranjem jedne ovakve baze podataka, s jedne strane, stvara se novi centar moći, a s druge strane, taj novi moćnik, što je najgore, propisuje sam sebi uslove za njihovo čuvanje i raspolaganje tim podacima.
Ovde u zakonu nigde ne stoji na čiji zahtev se nekome, pa makar to bilo i društvo za osiguranje, mogu ustupiti podaci o određenoj ličnosti. Recimo, dođe neko niotkuda, a po ovom zakonu bukvalno svako bi mogao da traži podatke o nekoj osobi, i vi ste dužni da mu ustupite podatke.
Podsećam vas da postoji i Zakon o zaštiti ličnih podataka, a ne da lični podaci bukvalno budu na izvolite, ko god traži, pa izvolite podatke, pogotovo što praksa govori da je zloupotreba tuđih ličnih podataka i te kako moguća i da se to često dešava. Tako čovek, ni kriv ni dužan, može doći u situaciju da bude učesnik i saučesnik nekog krivičnog dela, baš zbog toga što je neko zloupotrebio njegove lične podatke. Hvala.

Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Arsen Đurić.
Gospodin Šami želi reč.

Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo poslanici, gospođo ministre, moram da kažem da sam veoma razočaran, jer je DSS podneo svega osam amandmana na neke ključne članove s ciljem da popravi zakon, o svima njima ćemo pričati, a nijedan amandman nije prihvaćen.
Još sam u načelnoj raspravi kazao da, nažalost, ovaj zakon pokazuje da mi nismo spremni da primenimo nijednu evropsku vrednost u ovoj oblasti i da želimo da zadržimo status kvo, tj. svojevrsnu hajdučiju koja vlada u oblasti osiguranja u saobraćaju, koja traje decenijama kod nas, a mi zapravo ne želimo da promenimo ništa. To se ogleda u dve stvari: s jedne strane, neke stvari uopšte ne želimo da promenimo. To je slučaj sa ovim članom 11. koji ću da obrazložim. S druge strane, i kada nešto hoćemo da promenimo, onda te promene odlažemo za dve-tri godine, pa čak i na neodređeno vreme, tj. do ulaska u EU. Neprihvatanjem nijednog od ovih naših amandmana niste me uverili da je to drugačije.
O čemu se radi u članu 11? Pročitaću ga, jer je vrlo kratak, kaže: „Odredbe ovog zakona ne odnose se na prevozna sredstva Vojske Srbije.“ Drugim rečima, Vojska Srbije ima prevozna sredstva koja nisu osigurana i nastalu štetu u saobraćaju, nema, ne vidim kako će i ko da naplati.
Predložili smo, naravno, nešto drugo. Predložili smo da ovaj član glasi: „Odredbe ovog zakona ne odnose se na pokretna oružja i specijalne transportere Vojske Srbije.“
Dakle, ne odnose se na ona motorna vozila koje realno ne učestvuju u saobraćaju, regularnom saobraćaju, ali ne vidimo nijedan razlog zašto se ne bi odnosile na putničke automobile, autobuse, kamione Vojske Srbije.
Znam na stotine slučajeva mojih poznanika koji nikako nisu mogli da naplate štetu, ako su se sudarili, ne daj bože, sa nekim vojnim putničkim automobilom. Ko će da im plati? Bog da im plati? Ili treba da tuže državu, pa da se onda sude ne znam koliko godina, da bi možda, i to verovatno ne, to naplatili.
Voleo bih da mi neko odgovori zašto Vojska Srbije ne treba svoje automobile, autobuse, koji su regularna sredstva, svakodnevno se kreću po ulicama, po našim putevima i tako dalje... Ne govorim o nekim specijalnim vojnim transportima, govorim o normalnom sudelovanju tih vozila u saobraćaju, zašto se to ne naplaćuje?
Nema Vojska para da plaća osiguranje? Ko onda to plaća? Građani? Da li vi definišete osiguranje u saobraćaju ili definišete pljačku građana, odnosno taksu koju građani obavezno, kada registruju kola, moraju da plate? Onda to tako i nazovite, ne treba vam osiguranje. Kažete, nema osiguranja, plaćate taksu. Ko hoće da vozi neka vozi na svoj rizik.
Ovo je jedan od brojnih primera kako ništa ne želite da menjate. Puna su vam usta Evrope, a znate koliko je ovo daleko od Evrope? Ovo je mnogo daleko od Evrope. Znate u kojim državama je vojska nedodirljiva?
U onim državama u kojima vlada vojna hunta. Da li u Srbiji vlada vojna hunta, pa Vojska ne treba da osigurava vozila?
Moram priznati, potpuno sam zapanjen što ovaj amandman DSS-a niste prihvatili. Hvala.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milutin Jeličić, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, Nova Srbija je podnela amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. U članu 11. reči „Vojske Srbije“ se menjaju rečima „vatrogasne službe i službe hitne pomoći“.
Istinski razlog da budu izuzeta od odredaba ovog zakona imaju samo vozila vatrogasnih jedinica i hitne pomoći, jer su to vozila čija namena ukazuje na to da u saobraćaju moraju učestvovati sa povećanim rizikom, jer je potreba da stignu na lice mesta takva da ne dopušta zadržavanje.
U ovakvim uslovima može doći do nenamernih oštećenja pri manevrisanju u saobraćaju. Potrebno je samo ove dve službe izuzeti iz odredaba ovog zakona i urediti ih podzakonskim aktom.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović, koji želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da se u alineju 2), koja se odnosi na osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja, uvrste i vozila auto-škola kojima se vrši obuka vozača.
Naime, o čemu se radi? Ako uzmemo u obzir da je termin javni prevoz nešto što treba da klasifikuje one slojeve prevoza i društva koji treba da imaju obavezno osiguranje, zašto to ne bi bile i auto-škole? Ako uzmemo u obzir činjenicu da je uglavnom vlasnička struktura auto-škola takva da su i sami vlasnici auto-škola instruktori i da oni sa vozilima auto-škole mogu raditi i privatne poslove, mogu vršiti i neku vrstu zloupotrebe, kao što je kršenje pravila službe auto-škole, kao što je izvođenje lica koje je na obuci na autoput, uvođenje u kružni tok, kao što je dolazak na kućnu adresu lica koja se edukuju ili povratak sa časa vožnje na kućnu adresu, u celom tom kontekstu relacije gde može doći do zloupotrebe vozila auto-škole tražio sam da i oni budu obavezni, ti koji će praviti ugovore o osiguranju putnika, pogotovo zato što lice koje vrši edukaciju nije sposobno i nema konačni zaključak da može upravljati motornim vozilom, tačnije, vozačku dozvolu.
Suština jeste da u slučaju povrede bilo kog drugog učesnika u saobraćaju, pa i samog lica koje vrši edukaciju, treba obeštetiti ako dođe do saobraćajne nezgode. Hvala.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić, koji želi reč.