Reč ima ministar Milan Marković.

Da krenem od kraja – videćemo o čemu se radi i da li postoji mogućnost da se pomogne.
Što se tiče ovog rešenja u vezi s Agencijom za privredne registre, to je, u principu, najveća promena u zakonu za sve ove godine. To je bio predlog Saveta za regulatornu reformu, na čijem čelu se nalazi potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić. Prvobitno sam imao negativan stav prema ovom predlogu, ali sam kasnije dosta razmišljao generalno o celoj toj ideji i moram priznati da mi se ideja svidela.
Ne mislim da je neustavno i nezakonito, jer se radi o poveravanju javnih ovlašćenja, što je regulisano Ustavom u članu 137. gde se, između ostalog, baš izričito navodi da mogu da se povere javna ovlašćenja i nabrajaju se subjekti, uključujući čak i pojedince, ali, recimo, i regulatorna tela i tome slično. Ne mislim da je problem sa poveravanjem javnih ovlašćenja i da imamo problem sa ustavnošću. Da imamo, prosto ne bismo ovo ni predložili.
Reći ću vam šta je moje mišljenje o ovome, zašto sam se na kraju priklonio ovom rešenju. Agencija za privredne registre ima svoj primarni zadatak, vođenje registra privrednih subjekata, međutim, u zakonu o Agenciji za privredne registre predviđeno je da može obavljati i druge poslove, u skladu sa zakonom, što nam je otvorilo mogućnost da jednu takvu agenciju osnažimo i učinimo specijalizovanom za vođenje raznih vrsta registara.
Šta se time dobija? Mislim da se time, u perspektivi, može dobiti jedna agencija koja će uslužno voditi registre raznim državnim organima, i razne vrste registara. Recimo, mislim da je sada u Nacrtu zakona o sportu predviđeno da registar sportskih organizacija takođe vodi Agencija za privredne registre.
Činjenica je da postoji raznorodnost između privrednih društava i udruženja građana, ali određeni poslovi su istovetni, samo to uslužno vođenje registra je dosta bliska materija. Oni imaju tehničku opremljenost. Mi bismo kao ministarstvo sada, pošto uzimamo 13.000 udruženja iz MUP-a, morali da povećamo naš kapacitet, i kadrovski i u tehničkom smislu, da kupujemo neke računare ili softvere koje već ima Agencija za privredne registre.
Kažem, iako sam prvobitno bio protiv, kasnije mi se ovo učinilo kao dobra ideja, koja može doprineti efikasnosti i ekonomičnosti i koja zaista može ići ka tome da osnaži tu agenciju koja, po mom uverenju, ima kapacitet da vodi više od onoga što sada radi.
Kako smo došli do tog uverenja? Mi smo skoro dva meseca razgovarali sa Agencijom. Bukvalno smo im predočili sve probleme iz naše dosadašnje prakse sa kojima se mogu suočiti u vođenju ovog posla. Ni oni nisu znali kako izgleda mnogo toga, prvobitno su mislili da je to daleko jednostavniji i lakši posao, ali kroz te razgovore smo došli do zaključka da su oni sposobni, spremni da preuzmu taj posao, a da mi, donoseći podzakonske akte i vršeći nadzor nad tim radom (govorim o vođenju registra), možemo uspostaviti valjanu kontrolu. Ne može doći do situacije da se Agencija u nekom konkretnom slučaju ponaša drugačije nego što bi se ponašalo Ministarstvo da isti taj postupak vodi.
Što se tiče toga da je to povereni posao državne uprave, to jeste povereni posao državne uprave. Ukoliko bi došlo do bilo kakvog problema, shodno Zakonu o državnoj upravi mi možemo preuzeti taj povereni posao državne uprave. U krajnjem slučaju, mi smo drugostepeni organ i odlučujemo o svim žalbama koje bi se pojavile u tom postupku.
Zaista mislim da ovo može biti početak stvaranja jedne agencije koja će uslužno voditi registre za mnoge državne organe i da to može biti efikasno i jeftino. Prosto ne vidim nijednu negativnu stvar u celoj toj priči. Ponavljam, za samo Ministarstvo ovaj posao bi zahtevao dodatna sredstva, tu nema nikakve dileme: novac, zapošljavanje i dodatne resurse.
Spomenuli ste obavljanje privredne aktivnosti. Ne znam da li je baš tako doslovce napisano, ali suština je ta – to je samo jedan mali plusić u korist ovog rešenja – da će matični broj dobijati ubuduće u Agenciji za privredne registre kada žele da se bave privrednom aktivnošću. Kažem, to je jedan mali plus u prilog tome da vođenje registra bude u toj agenciji.
U svakom slučaju, verujte, mnogo smo razmišljali o ovome. Ja sam najpre imao negativan stav. Mene su ubedili da su sposobni da vode taj posao. Ne bih im nikada prepustio da vode posao da kod mene postoji sumnja da će oni voditi lošije taj posao, nego što bismo ga vodili mi i Ministarstvo. Nadam se da me vreme i praksa neće demantovati.
Druga važna stvar koju ste takođe pomenuli jeste pitanje taksi. Kada je ovaj zakon bio, bio je istovremeno i Zakon o taksama i tada smo u Zakonu o taksama usvojili u parlamentu da se na preregistraciju neće plaćati taksa, tako da smo pitanje takse rešili. Bilo bi nenormalno da tražim od udruženja da plate taksu i ne pada nam na pamet da to radimo.
Što se tiče naknade, što ste odlično primetili da sada postoji i to, kao eventualno opterećenje, odluku o tome donosi Vlada. Odmah mogu da vam kažem da će stav Ministarstva biti da se naknada za preregistraciju ne plaća, jer će, u krajnjem slučaju, ta agencija od ostalih izvora finansiranja moći da sprovede taj postupak, a kasnije će, normalno, za svoj rad uzimati nadoknadu, kao što smo i mi uzimali u vidu takse.
Znam da je novo rešenje... Istina je sve što ste rekli u vašem obrazloženju, vezano za uporednu praksu. Moje mišljenje je da ovo ipak može biti jedno sjajno rešenje, a imamo instrument za ne daj bože; ukoliko nešto krene kako ne treba, imamo instrument da to preuzmemo nazad u Ministarstvo i da mi ubuduće vodimo taj posao, jer, kažem, u pitanju je povereni posao državne uprave nad kojim Ministarstvo ima nadzor u vršenju.
Što se tiče vašeg prvog amandmana, mogu ja vama da se zahvalim, jer je amandman zaista dobar. Iako je zakon toliko dugo u javnoj raspravi i toliko puta se ovde pojavljivao, i dalje može nešto da se popravi, što samo govori o tome kako pisanje zakona i nije tako jednostavan posao. Hvala.

Pre nego što dam pravo na repliku narodnom poslaniku Ivanu Andriću, obaveštavam narodne poslanike da će deo današnje sednice, u vremenu od 13.40 do 14.00 časova, sa galerije naše velike sale Doma Narodne skupštine pratiti predstavnici mladih iz opštine, grada, nakon obilaska male sale, biblioteke i salona princa Pavla, te u vaše ime i u ime Narodne skupštine pozdravljam Jelenu Jerković, Jelenu Pavanjski, Maju Kovačić, Milicu Lekić, Petra Topalovića, Milutina Lekića, Svetimira Gajića i Danila Bojića. Dobro došli u Narodnu skupštinu!
Reč ima, pravo na repliku, narodni poslanik Ivan Andrić.

Niste me uverili, gospodine ministre. Ukoliko ste se u svemu složili sa mnom, verovatno postoji neki drugi razlog, koji nije za ovu raspravu. Dozvolite da naslutim, ako je predsednik te regulatorne komisije Mlađan Dinkić predložio Agenciju, u kojoj on ima najveći uticaj, dakle, želeo je da proširi svoj uticaj.
Koji su razlozi za takvu želju vreme će pokazati, to nije nešto o čemu mi možemo da govorimo.
Dozvolite samo još nekoliko stvari da vam kažem. Dakle, nije samo problem u taksi, pošto je ona manji deo, ona je 1.700 dinara, problem je u ostalih tridesetak ili četrdeset hiljada za razne stavke koje će morati da plati, znači, ne samo u preregistraciji, pa zavisi kako Agencija bude to tretirala. Kao što ste rekli, Vlada donosi pa je na Vladi i da odluči.
Što se tiče ovog argumenta o efikasnosti i ekonomičnosti, čak se i u ovom obrazloženju odbijanja pominje smanjenje administrativnih troškova poslovanja, ubrzavanje itd. To je stvarno neprihvatljivo kao objašnjenje, ali dozvolite bar nama tu slobodu da to ne prihvatimo. Dakle, vaše ministarstvo već vodi taj registar, postoje ljudi koji taj registar vode. Taj registar bi trebalo još da se proširi, a sada će se voditi u nekoj agenciji, za koju vi, jer vas je ubedio potpredsednik Vlade, verujete da će dobro obavljati taj posao. Verujte da će troškovi biti veći, šta god mi ovde pričali, jer se tamo otvara neko novo odeljenje.
Pomenuo sam samo jedan deo. Ovaj registar nije stvar kao što su sportska društva ili privredna društva, ovde je reč o slobodi udruživanja. Dozvolite još jedanput, niste odgovorili na taj argument koji je suštinski politički. Cela ideja ovih odredaba u Savetu Evrope, kao što, siguran sam, dobro znate, jeste da država garantuje ostvarenje tih ljudskih prava kao što je sloboda udruživanja. To je razlog zbog koga smo podneli ovaj amandman i donekle insistiramo, zato što država mora biti garant toga.
Ova agencija jeste nezavisna od rada Vlade. Naravno da imate uticaj preko tih naknada, veličine itd., ali ona jeste nezavisna, ona nije imenovana od strane Vlade. Tako se na određeni način odričete odgovornosti, što, po našem mišljenju, niste smeli, pogotovo zato što dok ste vi bili ministar, a i od 2000. godine, nije bilo pritužbi na rad tog ministarstva, što se tiče registra o udruženjima. Bilo je pritužbi na nepostojanje zakona, na razne druge stvari, ali to je bila jedna od retkih stvari koje su funkcionisale i na saveznom nivou, kasnije na republičkom, čak i u MUP-u. Nisam čuo da je nekom odbijen zahtev za registraciju od 2000. godine, ili da bilo kakav problem ima. Ostaju nejasni razlozi zbog čega se prebacuje nešto što je dobro radilo. To će vreme pokazati.
Dozvolite da vas na kraju zamolim da omogućite svim ljudima koji bi želeli da se udruže iz ko zna kakvih razloga da ne moraju da plate ove takse koje su sigurno takve da će ih odgovoriti od toga.

Narodni poslaniče, vreme za repliku je iskorišćeno. Hvala
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Javljam se za reč po amandmanu. Zabranio bih predstavnicima Vlade da dva meseca razmišljaju o nekom problemu, jer sam apsolutno siguran da ne mogu da nađu rešenje, a dokaz je ono što je malopre govorio predstavnik Vlade.
O čemu se radi? Radi se o jednom ljudskom pravu. Radi se o nečemu što je zagarantovano, zaštićeno, što po svojoj prirodi nije apsolutno nego relativno. Država je garant, državni organi. Koji organi? Oni koji sprovode državnu vlast. Organi koji sprovode državnu vlast su pre svega organi državne uprave, ministarstva. Posao vođenja registra i upisa, tim pre što se radi o jednoj slobodi za koju nije potrebna prethodna saglasnost ili dozvola, nego obična registracija, a samo minimalno država interveniše kada je u pitanju način ostvarivanja i korišćenja neke slobode, podrazumeva da je država garant za tu slobodu. Država svojim autoritetom završava taj posao.
Ti poslovi vođenja registra, upisa nisu podobni da se prenose kao javna ovlašćenja zato što su eminentno poslovi državne vlasti. Nisu to neki sporedni poslovi. U ovoj oblasti to su najvažniji poslovi koje radi država, u pogledu te slobode, kao što je nemoguće da državni organ, ministarstvo, kao prvostepeni organ u nekoj upravnoj stvari prebaci prvi stepen na neko drugo mesto zato što se radi o državnoj vlasti.
Još jedna stvar. Kod Agencije za privredne registre drugostepeni organ je sud. Ne možete sada da pravite da drugostepeni organ bude ministarstvo. Vi morate da vodite registar, a vama je teško jer ćete imati 20, 30, 40, 50 hiljada udruženja, nije bitno. Za vas je to komplikovano. Ne želite da radite taj posao. Ako ste našli reformatora državne uprave u Mlađanu Dinkiću, onda vam je jasno – gde su pare, tamo je i on. On je začas našao formulu kako da se taj problem reši.
Ovaj posao vođenja registra i upisa u registar ne može da se prenese nikome. Ustav zabranjuje da se prenese. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava, Deklaracija o ljudskim pravima to zabranjuje, zato što je država garant. Ne možete taj posao da prenesete, kao što ne možete neke stvari iz nadležnosti Vlade, iz nadležnosti ministarstva, po Ustavu, da prenosite na neke druge organe. Koja su to javna ovlašćenja? Ovde se ne radi o javnim ovlašćenjima, to moram da vam kažem, zato što je u pitanju posao državne vlasti i država je garant.
Sutra, ako bude spor pred Evropskim sudom za ljudska prava... Jer, što se tiče zakona o udruženjima, imali smo kao narod i kao država potrebu da to regulišemo, ali na ovakav način kako vi to predlažete imali smo tu obavezu tek onog momenta kada smo ušli u Savet Evrope, a to je bilo za vreme vanrednog stanja 2003. godine. Ako se pojavi problem pred Evropskim sudom za ljudska prava, prvi nedostatak... Videćete, i ovi što vas posmatraju će da vam prigovore zbog ovoga. Država je garant, sa svim svojim atributima najjače vlasti.
Nekome u Ministarstvu je teško da vodi registar sa 20.000-30.000 pravnih lica, jer ste sveli udruženja na pravna lica. Hajde sada da prebacimo Agenciji za privredne registre. Pređi, muko, sa mene na drugoga. Kao, oni su osposobljeni, oni znaju. Postupak upisa se razlikuje. Razlikuje se kada se upisuje privredno društvo. Ovo o upisu udruženja građana, to je obično evidentiranje, to moram da vam kažem.
Još jedna stvar, lepo je Andrić rekao – političke stranke, sindikati, udruženja građana u istom su rangu. Ne možete vi kod političkih stranaka da kažete ministarstvo, a kod udruženja građana Agencija za privredne registre, zato što je to iz istog korpusa. To je samo neko hteo da izvuče, pa kaže – ovo je sindikalno zbog nekih interesa, ovo je političko zbog drugih interesa, ovo je sportsko zbog nekih interesa, ovo je zbog ljubičica, to je neki peti interes. Ali, oni su u rangu svi isti.
Radi se o slobodi udruživanja. Ona trpi neka ograničenja, pod određenim uslovima, koja su dozvoljena jednom demokratskom društvu i koja su neophodna u određenom trenutku, ali da ne dovode u pitanje suštinu samog prava i same slobode. A vi želite da se otarasite posla zato što će biti 20.000-30.000 subjekata, ne želite da se bakćete s tim, nego da to prebacite Agenciji za privredne registre, a odabrali ste genijalca za pare, on se dosetio kako će to da završi.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić i Nataša Mićić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Željko Tomić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je direktna posledica amandmana koji smo podneli na član 23. Pošto tada nije bilo gospodina ministra u sali, samo da podsetim da se radi o amandmanu kojim se insistira na tome da zastupnik mora biti državljanin Srbije.
Ponoviću i deo obrazloženja koje sam tada dao. Nemamo mi ništa protiv stranih državljana, međutim, zastupnik udruženja, po logici stvari, može u nekim situacijama doći u sukob s našim zakonima i onda je uputno da se radi o državljaninu Republike Srbije, a ne o nekom stranom državljaninu, koji onda više nije dostupan, u nekim situacijama, našim vlastima. Uostalom, radi se o udruženjima koja se registruju i koja važe u Republici Srbiji, pa je logično da zastupnik udruženja bude državljanin Republike Srbije.
U članu 28. brisali smo reči „broj putne isprave“ itd., ono što se odnosi na slučaj kada je zastupnik strani državljanin. Možda je interesantno da nam ministar kaže zbog čega nije prihvatio ovaj naš, meni se čini suvisao, amandman.

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, član 28. vezan je za upis u registar i odnosi se na sadržinu samog registra. Postoji tu niz stvari – u registar se upisuju naziv i skraćeni naziv udruženja, sedište i adresa udruženja itd. Moj amandman je, u stvari, želja da se ovaj član proširi. U članu 28. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: „Udruženje ima obavezu da jednom godišnje ažurira upisano članstvo i podnese registru promene podataka vezano za brisanje i upis novih članova.“
Obrazloženje: „Validnost odluka skupštine udruženja može se utvrditi jedino ako udruženje redovno vrši upis brisanja i upis novih članova u registru koji se vodi. Zato je neophodno da takva evidencija postoji i u registru ažurirana makar jednom godišnje u periodu kada je obaveza udruženja da održava godišnju skupštinu.“
Naravno, stoji činjenica da možda ne postoji obaveza da registar vodi tu evidenciju. Postavlja se pitanje, što je gospodin Krasić govorio, ko u stvari treba da vodi registar? Nije isto kada se privredno društvo registruje i kada se udruženje registruje. Ministarstvo je našlo jedan dobar način, modus da se izvuče iz priče o registraciji. Ali, mi zakone ne možemo da posmatramo tako da će apsolutno sve da piše; zakoni se donose i menjaju da bi se neke stvari popravile.
Biće tu više udruženja, veliki broj udruženja. Bojim se haosa koji će da nastane u udruženjima iz svih razloga, da ne ponavljam, o kojima smo govorili na početku, od člana 10. preko kaznenih odredaba, kada se neki ljudi koji nisu obavešteni budu uključili u neko udruženje i kada vide da postoji jedna dosta velika prekršajna odgovornost. Verujte, ministre, biće tu čestih izbornih skupština, biće tu dolazaka, odlazaka itd.
Ukoliko udruženje nema obavezu da se kod nadležnog državnog organa na pravilan način evidentira, doći će do velikih problema, doći ćete u situaciju da u nekim udruženjima u toku godine bude do pet-šest ljudi koji će se menjati na čelu tih udruženja, što sigurno nije interes predlagača zakona. Hvala.