OSMO VANREDNO ZASEDANjE, 18.06.2009.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANjE

8. dan rada

18.06.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:55

  • TAGOVI

  • Osmo vanredno zasedanje (2009)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (18.06.2009)
  • Predlog zakona o udruženjima (pojedinosti) (2009)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.

    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 112 narodnih poslanika.

    Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

    Samo utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Skupština radi na osnovu člana 235. stav 2. Poslovnika, a to je traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 235. Poslovnika Narodne skupštine.

    Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika?

    Prvi reč ima narodni poslanik Vladan Batić, pa nakon njega narodni poslanik Dragan Todorović.
    ...

    Vladan Batić

    Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja, rekao bih, iz naroda.

    Pre nekoliko dana sam svratio u restoran „Sidro“ u Beškoj na Dunavu, pokušavajući da pronađem onaj most inženjera Mrkonjića; neće da nam kažu kada će ga završiti, hoće da nas iznenade. Vlasnik restorana mi je ukazao na nekoliko stvari koje inače tište mnoge ljude u istoj situaciji. Prvo, da li neko kontroliše poslovanje SOKOJ-a? SOKOJ je organizacija muzičkih autora Srbije. Čovek je, recimo, samo za doček Nove godine, a imao je živu muziku koju sam plaća, dobio da plati 57.000 dinara. Interesuje me da li je ovo pod kontrolom nadležnih organa?

    Drugo pitanje za ministra finansija. Dođe inspekcija i kaže – izvadite sve pare iz kase, konobarima – izvadite sve pare iz novčanika; nađu da je, recimo, 1.000 dinara više novca nego što je po fiskalnim računima i prete da će da zatvore restoran na 15 dana. Šta da rade konobari sa bakšišom? On postoji svuda u svetu, jer ta razlika od 1.000 ili 1.100 dinara je na ime bakšiša. Ljudi se suočavaju sa neviđenim problemima.

    Treće pitanje. U restoranu se nalazi bankarski terminal. Ko hoće da plati karticom, plati karticom vlasniku restorana. Odbija se od naplaćene cene 1,9% na ime provizije za taj terminal. Građani se stavljaju u neravnopravan položaj. Onaj ko plati kešom, plati do zadnje pare, a kada neko plaća karticom, uzima se vlasniku restorana. Naravno, tako je i u drugim maloprodajnim objektima itd. Tu treba nešto preduzeti, a ne da snose štetu oni kod kojih su locirani terminali.

    Pitanje za ministra unutrašnjih poslova i ministarku pravde (ovo je, u stvari, za tužilaštvo) – da se ispita rad Agencije za privatizaciju, pogotovo u vreme dok je na njenom čelu bila gospođa Vesna Džinić, koja je sada nenadano podnela ostavku, a koja se, između ostalog, nalazi na krivičnoj prijavi koju sam podneo protiv Mlađana Dinkića i drugih u famoznom slučaju kiparskih para.

    Zašto to tražim? Zato što je, recimo, samo za dva preduzeća u Obrenovcu Agencija za privatizaciju napravila potpuni haos. Tražio sam odgovor na pitanje o „Prvoj iskri“, koja je nekada bila gigant, zapošljavala 7.000 radnika, a danas je gomila otpada, zarasla u trnje i korov. Iz raznih ugovora o privatizaciji, da ne nabrajam, a imam detalje o svim pogonima, ništa nije realizovano. Sve je otišlo na doboš. Brojne malverzacije, brojne zloupotrebe, a Agenciju baš briga. „Prva iskra“ Barič ima čitav jedan sprat u Palati Albanija, u srcu Beograda, a ne zna se ni gde je, ni šta je, ni ko je, i to je pljačka.

    Ista je situacija sa Drvnom industrijom „Bora Marković“, koja je nekad davno bila ponos celog tog kraja Srbije; bila je vlasništvo porodice Simović, nacionalizovano, a sada uništeno. Ta firma je 2004. godine otišla u stečaj. Trgovinski sud je utvrdio 2005. godine potraživanja poverilaca. Na volšeban način, iako je u stečaju, ona je prodata; za 335 radnika nisu isplaćene naknade, plate za nekoliko godina.

    Ne zna se ni ko je kupac, ne zna se ni ko pije, ni ko plaća. Nema više ni mašina, nema ni repromaterijala, nema ni sirovina, nema ni gotovih proizvoda. Sve je zaraslo u trnje i korov. Agencija za privatizaciju mora da položi račune.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Poštovani narodni poslanici, najavila sam da će reč, pošto je bio prijavljen u sistemu, imati narodni poslanik Dragan Todorović. U međuvremenu se prijavila narodna poslanica Zlata Đerić. Da li želite da ... ili da ostavimo od najmanje ka najvećoj?

    (Dragan Todorović: Dama ima prednost.)

    Zahvaljujem narodnom poslaniku Draganu Todoroviću. Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.
    ...
    Nova Srbija

    Zlata Đerić

    Nova Srbija
    Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, imam pitanje za gospodina ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića. To je jedan serijal pitanja koja ću postaviti danas i verovatno utorkom i četvrtkom, tako da ćemo više puta da se pitamo na ovu temu.

    Naime, ove godine je promovisan Nacionalni program borbe protiv raka u Srbiji. To je nešto što svakako treba pozdraviti i zaista se široko u to uključiti, s obzirom na to da je to bolest koja sada već poprima oblike epidemije. Da to ne bi bila samo snabdevačka kampanja, kako se ona u Srbiji obično sprovodi, interesuje me koliko se istraživačkih projekata finansira u okviru ove kampanje. Da li se došlo do tačnih podataka koliki je porast broja dece obolele od malignih bolesti? Da li se došlo ispitivanjem do tačnog broja dece, kolika je smrtnost dece od malignih bolesti i kolika je smrtnost dece od posledica hemioterapija, primene hemioterapija i primene protokola, s obzirom na to da se pri lečenju potpisuje informacija da je smrtnost od hemioterapije pacijenta moguća? Takođe, interesuje me, pošto se u Srbiji u pet instituta ili klinika leče deca obolela od malignih bolesti, ko su snabdevači citostaticima tih instituta. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.
    ...

    Milica Vojić-Marković

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, Ministarstvo poljoprivrede je vrlo ekspresno počelo da primenjuje Zakon o bezbednosti hrane, onog dana kada je i donet, 10. juna 2009. godine, iako je u samom zakonu napisano da će period prilagođavanja i pravljenja materijalno-tehničkih uslova za ovaj zakon trajati dve godine.

    Kada je započela primena ovog zakona prestala je nadležnost sanitarne inspekcije, koja je inače imala zadatak da na granicama Srbije zaustavlja svu hranu koja nije zdravstveno bezbedna i da time spreči nastajanje epidemija i zaraza na teritoriji Republike Srbije.

    Da podsetim, i dalje je na važnosti Zakon o sanitarnom nadzoru, a sanitarna inspekcija ne kontroliše sve ono što ulazi u ovu zemlju.

    Moram da podsetim na još nekoliko stvari. S obzirom na to da je vladajuća koalicija usvojila Zakon o bezbednosti hrane, iako smo mi podneli konkretne amandmane koji bi ga popravili, mora da zna šta su posledice svega toga. Prema ovom zakonu, sanitarna inspekcija je ovlašćena da kontroliše samo nove vrste hrane, znači, one koje nisu do sada bile za ljudsku upotrebu: dijetetske proizvode, soli za ishranu ljudi i vodu za piće. Ali, sanitarna inspekcija nema nadležnost nad biljnim i životinjskim namirnicama, koje kontrolišu fitoinspekcija i veterinarska inspekcija.

    Pošto se u međuvremenu, od 10. do danas, desilo nekoliko vrlo ekscesnih situacija, koje moram da objasnim... Svakog dana od 10. juna u Srbiju je ulazilo minimum 200 kamiona namirnica (voća, povrća, ribe, mesa, dijetetskih proizvoda i dečije hrane) bez ikakve kontrole zdravstvene ispravnosti. Ta hrana nalazi se u trgovinama širom Srbije. Sa carine nam kažu da je to hrana koja je puna antibiotika, pesticida, otrova, kojoj je istekao rok trajanja i, što je vrlo važno, ona nije za ljudsku upotrebu. Nažalost, ona se nalazi u trgovinama.

    Istina je da su neka udruženja potrošača preko medija pokušala da se obrate građanima da vode računa o tome šta kupuju. Jer, povedeni tim da su nešto niže cene (jer ste nas kao Vlada, nesposobna i neefikasna, doveli do toga da gledamo koliko nešto košta), za dinar ili dva, ulazićemo da kupujemo svašta. Uvoznički lobi je vrlo naporno radio; napravljen je vakuum, očigledno, da bi on dobro zaradio na tome. Naravno, nije vodio računa o tome u kakvo zdravlje srljaju građani Srbije.

    Ono što jeste vrlo važno i što treba reći, Ministarstvo zdravlja, čija je ovo nadležnost, ćuti. Ministar šeta po svetu, iako je u njegovom resornom ministarstvu, i uopšte u oblasti koju pokriva i vodi, afera do afere. Ministarstvo poljoprivrede, naravno, prebacuje nadležnost Ministarstvu zdravlja. Vlada, po običaju, ćuti. Od premijera nismo očekivali da se oglasi.

    Upravo zbog toga mislimo da mi narodni poslanici moramo da postavimo vrlo konkretna pitanja, pre svega Ministarstvu zdravlja: šta je preduzelo i šta misli da preduzme povodom toga što sanitarna inspekcija ne radi svoj posao, iako je, ponavljam, Zakon o sanitarnom nadzoru i dalje na snazi?

    Ministarstvo poljoprivrede: kako se dogodilo da Zakon o bezbednosti hrane bude primenjen istog dana, iako je potrebno da se donesu podzakonski akti, iako su potrebne dve godine, kako su oni naveli u objašnjenju zakona, da se naprave materijalno-tehnički uslovi kako bi zakon mogao da se primenjuje?

    I, na kraju, Ministarstvo trgovine: kako je moguće da se sva ova roba, vrlo problematična hrana, našla u trgovinama i trgovinskim lancima širom Srbije?

    Naravno, premijeru Cvetkoviću pitanje neću postavljati, jer je ovo potpuno neodgovorna vlada i mislim da nema potrebe da mu postavljam pitanja.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega postavljam pitanje, kao i svakog utorka i četvrtka, kada ću dobiti odgovore na prethodno postavljena pitanja? Ima nekoliko meseci otkako sam postavio pitanje vezano za Zakon o imovini Saveza komunista Jugoslavije. Po tom zakonu, sve parlamentarne stranke su imale pravo 50% korišćenja. Taj zakon apsolutno čini ništavnom prodaju palate „Ušće“. Ali, evo, do dana današnjeg ne dobijam odgovor.

    Takođe, tražio sam da nam se dostavi informacija koliko je objekata bilo u vlasništvu Saveza.

    Gospođo Čomić, pošto sam gospođi Slavici postavio, evo, i vama bih postavio, ionako imate čuveni nadimak „Pukovnik“, pa ako ovo rešite, možda ćete avanzovati do generala ili recimo... Ne znam kako se sada računaju činovi kod Šutanovca, verovatno su prešli na neke druge. Ali, stvarno postavljam pitanje kada ćemo dobiti odgovor, jer pretpostavka je da ima oko 300 objekata koji su bili u vlasništvu Saveza komunista Jugoslavije.

    Ima još pitanja koja sam postavio, ali ovo mi je jako važno i molim vas da vi, sa vašim autoritetom, urgirate da se dobije odgovor na ovo pitanje, koje nije mnogo teško; podaci postoje i mislim da bi to bilo izuzetno značajno.

    Druga stvar na koju bih se osvrnuo, a koja je izuzetno aktuelna ovih dana, to je situacija sa našim seljakom, vezano za otkupnu cenu žita. Po ko zna koji put, odnosno, to je već uobičajeno svake godine kada se približi ili počne žetva, naš seljak se jednostavno nalazi u situaciji da postavlja pitanje da li će iduće godine da se ponovo bavi ovim poslom, da li će raditi, jer ako mu ne ubije grad ili ako ne doživi neke druge probleme, sačekaju ga skladištari i tajkuni i, praktično, njegov trud pojedu, pozobaju za kratko vreme, a Vlada ćuti i ne reaguje.

    Za vašu informaciju, trenutno se, mada nije sigurno, kalkuliše sa cenom od 10,00 dinara po kilogramu. Od Zadružnog saveza Vojvodine sam dobio njihovu kalkulaciju za cenu žita. Ovde otprilike, da vam ne navodim sve ove elemente, kaže: procenjeni prinos 3.800 kilograma, umanjenje za zaduženje 2.155 kilograma, količina za prodaju 1.645. Ako to pomnožite sa 10 dinara dobijate 16.450 dinara, a troškovi proizvodnje su 29.026 dinara.

    Znači, seljak je po svakom hektaru na gubitku 12.576 dinara. Ovu cenu diktiraju skladištari i tajkuni, koji otkupljuju i koji će zaraditi na grbači seljaka.

    Proračun Zadružnog saveza Vojvodine je da bi cena trebalo da bude 17,65 dinara, plus 10% akumulacije, znači, 19,41 dinar. Evo, da vam kažem da je cena u Mađarskoj na berzi 130 evra, što je 12,22 dinara. U Francuskoj 140 evra, oko 13,00 dinara. Pogledajte koja je to razlika između Srbije, ove jadne uništene države i našeg seljaka, i Mađarske i Francuske.

    Moram da vam kažem da je pretpostavka da ćemo zbog jednostrane primene SSP-a u ovoj godini imati štetu od 270.000.000 evra. Pogledajte kakvi su ovi ljudi koji vode ovu državu – oni sa 270.000.000 evra pomažu seljake u Evropi, a našeg seljaka su prepustili na milost i nemilost tajkunima i uništavaju ga na svaki mogući način.

    Postavljam pitanje, dokle ćete raditi ovakve stvari? Kada ćete povesti računa o interesima ove države, o interesima građana Srbije, posebno o interesima seljaka, koga ćete uništiti, koji neće imati šanse da se oporavi? Kada će Vlada i Ministarstvo poljoprivrede napokon izaći sa cenom koja će onemogućiti skladištarima i tajkunima da pljačkaju našeg seljaka? Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč po članu 235? (Ne.)
    Pošto se više niko ne javlja za reč, nastavljamo rad.
    Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: Miroslav Petković, Meho Omerović, Munir Poturak, Bajram Šehović, Milan Lapčević, Mladen Grujić, Radoslav Mojsilović, dr Nikola Krpić u prepodnevnom delu.
    Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Jasmina Benmansur i Bratislav Đokić, pomoćnici ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
    Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O UDRUŽENjIMA (pojedinosti)
    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Slađan Mijaljević, zajedno Miloš Radulović i Miroslav Petković, Zoran Antić, Mićo Rogović, Milisav Petronijević, zajedno Zoran Šami i Željko Tomić, Oto Kišmarton, Dušan Marić, zajedno Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Nikola Lazić, zajedno Zoran Šami i Miroslav Petković, zajedno Božidar Delić i Igor Bečić, zajedno Dragan Čolić i Stefan Zankov, Srđan Spasojević, zajedno Zoran Šami i Miloš Radulović, Zoran Krasić, zajedno Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Milan Dimitrijević, Vjerica Radeta, zajedno Aleksandra Janković i Zlata Đerić, zajedno Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond, zajedno Ivan Andrić i Nataša Mićić, Zlata Đerić, Saša Maksimović, Predrag Mijatović, Sreto Perić, Boris Aleksić, Aleksandar Martinović, Dragan Aćimović, Milorad Buha, Zoran Popović, Veroljub Arsić, zajedno Ljiljana Miladinović i Jelena Budimirović, zajedno Zoran Nikolić i Miroslav Petković, zajedno Zoran Nikolić i Zoran Šami, zajedno Zoran Nikolić i Milica Vojić-Marković, zajedno Božidar Delić i Mićo Rogović, zajedno Miloš Radulović i Miroslav Petković, Gordana Paunović-Milosavljević, Paja Momčilov, zajedno Zoran Antić i Oto Kišmarton, zajedno Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić, Milan Dimitrijević i Donka Banović, Elena Božić-Talijan, Milan Veselinović, Lidija Vukićević, Jadranko Vuković, Slobodan Vuković, Lidija Dimitrijević, Momčilo Duvnjak, Branimir Đokić, Srboljub Živanović, Dragan Živkov, Radiša Ilić, Vladan Jeremić, Nataša Jovanović, Radica Jocić, Ljubomir Kragović, Milorad Krstin, Tomislav Ljubenović, Vesna Marić, Momir Marković, Marko Milenković, Vlada Milojković, Dejan Mirović, Goran Mihajlović, Ognjen Mihajlović, Bojan Mladenović, Mirko Munjić, Milan Nikolić, Dušanka Plećević, Vitomir Plužarević, Gordana Pop-Lazić, Marina Raguš, Dobrislav Prelić, Milovan Radovanović, Nikola Savić, Sulejman Spaho, Dragan Stevanović, Filip Stojanović, Marina Toman, Milan Škrbić, Ljubiša Petković, Milan Avramović, Dragan Todorović, Saša Dujović, Zoran Šami i zajedno Željko Tomić i Zoran Nikolić.
    Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
    Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na član 1. amandman je podneo poslanik Slađan Mijaljević.
    Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević.
    ...

    Slađan Mijaljević

    Srpska radikalna stranka
    Poštovane kolege, predsedništvo, tražio sam da se iz člana 1. stav 2. briše jer se radi o delovanju stranih udruženja. Srpska radikalna stranka je podnela jedan broj amandmana gde traži da se strana udruženja brišu iz ovog zakona zato što nas doživljeno iskustvo u proteklih 20 godina uči tome da mnoga strana udruženja koja su dolazila ovde i navodno pružala neku pomoć nisu bila dobronamerna.
    Zaista je veliki broj tih iskustava i događaja, strašnih, koje su oni izazvali, od bivše SFRJ, od Slovenije, pa sve dole do Kosova 1999. godine. I dan-danas mi trpimo određene posledice rada stranih udruženja, humanitarnih organizacija, mirovnih organizacija i sl., koje su vršljale na našim terenima i u našoj državi.
    Stoga smatramo da je ovaj nivo rada stranih udruženja i ovaj opseg zaista vrlo ozbiljan, da se mora gledati veoma široko, mora se definisati mnogo ozbiljnije da bi se stavili pod što veću i ozbiljniju kontrolu, da ne bismo imali onu narodnu poslovicu – da pravimo grešku za greškom i ako jednom pogrešimo, to je slučajno, ali ako pogrešimo drugi i treći put, onda se to odbija na našu glupost.
    Pošto mi ne bismo da se to odbija na našu glupost, tražimo od ministra da se strana udruženja definišu i polje njihovog delovanja i rada obradi posebnim zakonom, mnogo ozbiljnijim, a da ovaj zakon ostane bez stranih udruženja, odnosno njihovog definisanja kroz ovaj zakon. Hvala.