Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo nema gospodina ministra, a ovde je bilo i nekih važnih pitanja koja se odnose direktno na njega i koja bi samo on mogao da reši.
Svrha celog člana 38. je dodela sredstava iz budžeta udruženjima radi finansiranja programa koji su od javnog interesa za Republiku Srbiju.
U stavu 3. pobrojane su oblasti kojima se ta sredstva dodeljuju. Najkraće ću to pročitati: socijalna zaštita, boračko-invalidska zaštita, zaštita lica sa invaliditetom, društvena briga o deci, zaštita raseljenih lica sa Kosova i Metohije, izbeglica, podsticanje nataliteta, pomoć starima, zdravstvena zaštita, zaštita i promovisanje ljudskih i manjinskih prava, obrazovanje, nauka, kultura, informisanje, zaštita životne sredine, održivi razvoj, zaštita životinja, zaštita potrošača, borba protiv korupcije, humanitarni programi i drugi programi.
Smatrali smo da je predlagač ispustio da pomene vrlo važne oblasti. Tražili smo da se iza reči „kultura“ dodaju reči „odbrane i bezbednosti, zaštite i spasavanja“.
U ovom obrazloženju, kao i u mnogim obrazloženjima na druge članove ovog zakona, predlagač zakona govori da su oni pobrojali te najvažnije oblasti, a da se za oblasti koje smo mi ovde napomenuli u slučaju potrebe može protumačiti da se i u tim oblastima mogu dati navedena sredstva. Ovo je slično obrazloženjima koja smo danas slušali, da je nešto zapisano u Ustavu ili da se nešto već nalazi u nekim drugim zakonima.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Imam još naše vreme. Mislim da je ovo mogla da bude samo jedna tehnička stvar i da je predlagač trebalo da prihvati ovu sugestiju.
Kada je bila rasprava u načelu predlagaču smo ukazali na direktne pravne propuste u ovom zakonu. Upozorili smo na član 20, rekli smo da u tom članu, gde se govori o sudovima, odrednica „osnovni sud“ jednostavno sprečava da ovaj zakon bude primenjen onako kako je rečeno u članu 90. Iako se radi o suštinskoj grešci predlagača, koja onemogućava da ovaj zakon stupi na snagu osam dana od njegovog objavljivanja, ni to nije uzeto u obzir.
Danas sam imao priliku da vidim da su poslanici dali sugestije za popravljanje ovog zakona, da se na ovom zakonu ozbiljno radilo, a iz obrazloženje i iz broja prihvaćenih amandmana vidi se da se predlagač, odnosno onaj ko je bio zadužen da te naše amandmane pročita, neozbiljno ponaša.
Ne mogu da prihvatim da se kaže da su te dve oblasti, oblast odbrane i bezbednosti i oblast zaštite i spasavanja, neke nevažne oblasti, pa se, ako bude bilo potrebe, ovaj zakon može odnositi i na njih. Ako uzmemo samo udruženja izviđača, planinara, ronilaca, veslača, dobrovoljnih vatrogasnih društava, deminera, sve bi to moglo da bude uključeno u ove četiri reči.
Ali, ovakvim ponašanjem predlagača, ovakvim odnosom prema narodnim poslanicima i prema našem radu sve to gubi smisao. Hteo sam da ukažem na to.
Stvarno treba objašnjenje ministra kako misli ovaj zakon da primeni osmog dana od dana objavljivanja ako u članu 20. postoji odrednica „osnovni sud“, a znamo da to neće funkcionisati do kraja ove godine; pitanje je da li će početi da se primenjuje i u sledećoj godini, iako postoji član 90, odnosno prelazne i završne odredbe u kojima se ministar, odnosno predlagač ogradio i ubacio tu odredbu da bi zakon mogao da se primenjuje. Hvala.