Poslanički klub NS je na član 38. stav 3. podneo amandman da se iza reči „brige o deci“ dodaju reči „i porodiljama“. U članu 38. stav 5. iza reči „lokalne samouprave“ dodaju se reči „udruženja mogu konkurisati po istom programu na svim nivoima, kako iz budžeta Republike Srbije, tako i iz budžeta autonomne pokrajine i lokalne samouprave“.
Obrazloženje ovog amandmana – u članu 38. stav 3. propušteno je da se u ovom okviru posebno skrene pažnja na problem rešavanja statusa porodilja, što je izuzetno važno naglasiti i precizirati, a sve u cilju ukupne brige o podsticaju rađanja.
U članu 38. stav 5. bliže se objašnjava da udruženja mogu imati programe koji su od interesa za lokalnu ili širu zajednicu. Ukoliko se ostvaruje prihod iz budžeta RS, a to nisu dovoljna sredstva za realizaciju programa udruženja, ne treba ograničavati mogućnost da se sredstva po istom osnovu pribavljaju i od organa lokalne samouprave.
Ovo je amandman na član 38. Kada se govori o sredstvima za realizovanje programa od javnog interesa, poslanički klub NS bi želeo da se ovim amandmanom u niz onih koji se navode pod programom od javnog interesa obavezno uključe i porodilje. Problem rađanja u Srbiji je izuzetno veliki. Jednim ovakvim predlogom i prihvatanjem ovakvog amandmana sigurno bi se status porodilja na adekvatniji način zaštitio. Kada govorimo o stavu 5, jasno je da ne treba ograničavati mogućnost da udruženja konkurišu i kod budžetskih i kod lokalnih samouprava za sredstva potrebna za njihovo funkcionisanje. Hvala.

Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Božidar Delić i Mićo Rogović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Božidar Delić.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo nema gospodina ministra, a ovde je bilo i nekih važnih pitanja koja se odnose direktno na njega i koja bi samo on mogao da reši.
Svrha celog člana 38. je dodela sredstava iz budžeta udruženjima radi finansiranja programa koji su od javnog interesa za Republiku Srbiju.
U stavu 3. pobrojane su oblasti kojima se ta sredstva dodeljuju. Najkraće ću to pročitati: socijalna zaštita, boračko-invalidska zaštita, zaštita lica sa invaliditetom, društvena briga o deci, zaštita raseljenih lica sa Kosova i Metohije, izbeglica, podsticanje nataliteta, pomoć starima, zdravstvena zaštita, zaštita i promovisanje ljudskih i manjinskih prava, obrazovanje, nauka, kultura, informisanje, zaštita životne sredine, održivi razvoj, zaštita životinja, zaštita potrošača, borba protiv korupcije, humanitarni programi i drugi programi.
Smatrali smo da je predlagač ispustio da pomene vrlo važne oblasti. Tražili smo da se iza reči „kultura“ dodaju reči „odbrane i bezbednosti, zaštite i spasavanja“.
U ovom obrazloženju, kao i u mnogim obrazloženjima na druge članove ovog zakona, predlagač zakona govori da su oni pobrojali te najvažnije oblasti, a da se za oblasti koje smo mi ovde napomenuli u slučaju potrebe može protumačiti da se i u tim oblastima mogu dati navedena sredstva. Ovo je slično obrazloženjima koja smo danas slušali, da je nešto zapisano u Ustavu ili da se nešto već nalazi u nekim drugim zakonima.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Imam još naše vreme. Mislim da je ovo mogla da bude samo jedna tehnička stvar i da je predlagač trebalo da prihvati ovu sugestiju.
Kada je bila rasprava u načelu predlagaču smo ukazali na direktne pravne propuste u ovom zakonu. Upozorili smo na član 20, rekli smo da u tom članu, gde se govori o sudovima, odrednica „osnovni sud“ jednostavno sprečava da ovaj zakon bude primenjen onako kako je rečeno u članu 90. Iako se radi o suštinskoj grešci predlagača, koja onemogućava da ovaj zakon stupi na snagu osam dana od njegovog objavljivanja, ni to nije uzeto u obzir.
Danas sam imao priliku da vidim da su poslanici dali sugestije za popravljanje ovog zakona, da se na ovom zakonu ozbiljno radilo, a iz obrazloženje i iz broja prihvaćenih amandmana vidi se da se predlagač, odnosno onaj ko je bio zadužen da te naše amandmane pročita, neozbiljno ponaša.
Ne mogu da prihvatim da se kaže da su te dve oblasti, oblast odbrane i bezbednosti i oblast zaštite i spasavanja, neke nevažne oblasti, pa se, ako bude bilo potrebe, ovaj zakon može odnositi i na njih. Ako uzmemo samo udruženja izviđača, planinara, ronilaca, veslača, dobrovoljnih vatrogasnih društava, deminera, sve bi to moglo da bude uključeno u ove četiri reči.
Ali, ovakvim ponašanjem predlagača, ovakvim odnosom prema narodnim poslanicima i prema našem radu sve to gubi smisao. Hteo sam da ukažem na to.
Stvarno treba objašnjenje ministra kako misli ovaj zakon da primeni osmog dana od dana objavljivanja ako u članu 20. postoji odrednica „osnovni sud“, a znamo da to neće funkcionisati do kraja ove godine; pitanje je da li će početi da se primenjuje i u sledećoj godini, iako postoji član 90, odnosno prelazne i završne odredbe u kojima se ministar, odnosno predlagač ogradio i ubacio tu odredbu da bi zakon mogao da se primenjuje. Hvala.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi Napred Srbijo je deset minuta.
Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović.

Hvala, gospođo predsedavajuća. U ime poslaničke grupe zamolio bih vas da ovo vreme koje je koristio narodni poslanik Delić uračunate u vreme ovlašćenog predstavnika, s obzirom na to da je narodni poslanik Božidar Delić ovlašćeni predstavnik.
Morao bih se složiti sa kolegom Delićem i kolegom Mićom Rogovićem koji su podneli amandman ispred poslaničkog kluba SNS, koji se odnosi na sredstva za podsticanje programa koje realizuju udruženja i nedostajući deo sredstava za finansiranje programa od javnog značaja.
Gospođo predsedavajuća, mislim da je stvarno neophodno prisustvo ministra, jer je ovo izuzetno bitan amandman, koji u ovom slučaju nema ko da prihvati.
Ne postoji ovlašćeni predstavnik vladajuće većine, ne postoji ministar (u stvari, ne da ne postoji, ali nisu trenutno prisutni), tako da je potpuno besmisleno.
Želeo bih da mi ministar, nema potrebe da mi odgovara, nije dan za postavljanje pitanja, ali bih voleo da mi odgovori, makar klimanjem glavom, na jednu vrlo bitnu stvar, a to je da li je odbrana i bezbednost bitnija od zaštite životne sredine i zaštite životinja? Iako mislim da su to bitne oblasti, nikako ne mogu biti bitnije od odbrane i bezbednosti i spasavanja, pa bih predložio da date pauzu dok se ministar ne udostoji da poseti Skupštinu. Hvala.

Vreme ovlašćenog predlagača Poslaničke grupe Napred Srbijo narodnog poslanika Božidara Delića je 12 minuta, a vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi je 12 minuta.
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Gospođo potpredsednice, pre nego što počnem obrazlaganje amandmana, zamolio bih vas da obezbedite da predstavnik predlagača bude prisutan u sali, zato što smatram da je amandman vrlo važan.
Vrlo je bitno da ga čuje ministar, ne bi li shvatio važnost i ovaj amandman usvojio. Ali, pošto je to, vidim, nemoguće i pošto je postala praksa da ministri ne slušaju narodne poslanike, pogotovo poslanike opozicije, ništa, nastaviću sa obrazlaganjem ovog amandmana.
Dakle, ovaj 39. član bi trebalo da reguliše jednu oblast koja se tiče vođenja poslovnih knjiga i finansijskog izveštaja. Mi iz Demokratske stranke Srbije smo smatrali da je ovaj član nedovoljan i da treba uvesti novi 3. stav u ovom 39. članu koji glasi: „Primerak godišnjeg obračuna i izveštaja o aktivnostima udruženja obavezno se dostavlja i nadležnoj jedinici poreske uprave na čijoj se teritoriji udruženje nalazi najkasnije do 31. marta naredne godine.“
Zbog čega je to bitno? Navešću dva primera. Dakle, nedavno smo imali delovanje jedne nevladine organizacije koja je finansirana iz budžeta Republike Srbije, novcem koji se prikuplja na osnovu poreza od svih građana. Ta nevladina organizacija se zove „Reakcija“ i bavi se pitanjem potrošača. Ta nevladina organizacija je ušla u jedan prostor optužujući ceo jedan sistem u državi, kakav je zdravstveni sistem, da se bavi krađom ljudskih organa i to u onom trenutku kad smo mi kao država...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
...počeli da dokazujemo da je bilo krađe organa građana srpske nacionalnosti koji su odvedeni u Albaniju, u tzv. žutu kuću. Kome je ta nevladina organizacija položila račun za novac koji je dobijen iz budžeta Republike Srbije sa pozicije Ministarstva trgovine? To je jedan primer.
Drugi primer, koji je isto tako vrlo svež, jeste način rada u prošlom sazivu Lovačkog saveza Srbije. Onaj ko je pratio te aktivnosti je svedok da je došlo do velikih pronevera u Lovačkom savezu Srbije, da je čak novac pozajmljivan sinu predsednika udruženja, da su kupovani automobili, da su plaćene basnoslovne cene svečanih ručkova i večera.
Koristiću vreme poslaničke grupe u nastavku.
Ono što je važno i što treba znati, transparentnost je odlično sredstvo za onakvo društvo u kakvom se mi u ovom trenutku nalazimo.
Dakle, ako nema transparentnosti i ako nema kontrole trošenja sredstava, što ovim članom nije ni predviđeno, onda dolazimo, kao društvo i kao država, u ovakvu situaciju u kakvoj se danas nalazimo.
Zato je bilo bitno da ministar čuje ovo što sam rekao, da shvati koliko je bitan ovaj amandman i da ovaj amandman prihvati. Ali, osobina ministra, izgleda, nije da sluša narodne poslanike, nego da izazove niz replika i to na one teme koje uopšte nisu deo zakona, niti o tome treba da se raspravlja. Zahvaljujem.

Poslanička grupa DSS ima na raspolaganju još deset minuta i trideset sekundi.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Iskoristio bih priliku da se osvrnem na sve amandmane koji su podneti na čl. 38. i 39, a evo zbog čega: u članu 38. otvara se mogućnost da budžet Republike, budžet jedinica lokalne samouprave i budžet autonomne pokrajine budu izvori sredstava za udruženja građana, pod odgovarajućim uslovima, za realizaciju programa od javnog interesa.
Molim vas, onaj ko se finansira iz budžeta gubi status nevladine organizacije i dovodi u pitanje status udruženja građana.
Zbog javnosti, samo da se zna, ovde, recimo, dozvoljavate mogućnost da se finansira udruženje građana koje promoviše ljudska i manjinska prava. Da li bi neko u Republici Srbiji prihvatio da se iz sredstava budžeta finansira Fond za humanitarno pravo ili, da sada ne pogrešim u nazivima tih udruženja građana, nevladinih organizacija, one organizacije na čijem čelu su Vojin Dimitrijević, Nataša Kandić, Sonja Biserko, Sonja Liht? Da li bi neko od građana Republike Srbije prihvatio da se pare poreskih obveznika daju tim udruženjima, bez obzira na to da li je uslov za korišćenje sredstava neki program, neki koncept i neki projekat?
Niti ste ovde predvideli neko licenciranje, niti opravdanost nekih projekata. Vi nemate saglasnost za ovakvo rešavanje ovog pitanja, da se sredstvima budžeta finansiraju te vrste nevladinih organizacija koje destruktivno deluju, koje ne priznaju Ustav i zakon. Znate i sami sa kakvim oni izjavama idu. Mi sada imamo situaciju da sin Vojina Dimitrijevića možda bude u mogućnosti da odlučuje o tome da li će sa pozicija Ministarstva kulture neka sredstva da se izdvoje za neku, njegovom ocu dragu, nevladinu organizaciju. Imali ste situaciju finansiranja otvaranja sajta za neke nastranosti itd.
Da stvarno ovaj propis nije pisao neko ko se razume u propise, dovoljno je pogledati član 39. i stav 1. Vi ste ovde reviziju izveštaja stavili kao nešto obavezno, ali morate da znate da postoji Zakon o računovodstvu i reviziji, gde mala i srednja preduzeća, prema ukupnom prihodu itd., nisu u obavezi da obave reviziju. Kada biste znali koje su cene za usluge revizije i to preveli na gorane ili dobrovoljno vatrogasno društvo, oni ne bi mogli da plate te troškove.
Mislim da je osnovni problem što ovde nama pišu propise ljudi bez radnog staža, bez životnog iskustva, bez radnog iskustva; jednostavno, sistem prepisivanja ili nekog uslovljavanja sa strane i onda imamo stvarno besmislene propise, nešto što u praksi sutra neće moći ni da se sprovede, niti da se primeni.

Poslaničkoj grupi SRS na raspolaganju je 19 minuta.
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Radulović i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović.