Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i moje kolege, podneo sam amandman na član 12, koji se odnosi na statut udruženja. Čini mi se da je ceo ovaj član poprilično opširan i posledica je činjenice da imamo veliko šarenilo udruženja, koja je ovaj član pokušao da smesti unutar statuta. To je jedan od osnovnih razloga zbog čega sam bio primoran da podnesem ovaj amandman.
Drugi razlog je, mislim, isto tako važan. Mislim da pojmovi koji se koriste u ovom zakonu ne odgovaraju duhu našeg jezika. Ono što sam ja svojim amandmanom predložio jesu neke tehničke korekcije u samom članu zakona.
Očigledno je da ovaj zakon sam po sebi neće moći da reši problem udruženja. Kao što sam rekao, veliki je broj udruženja, preko 30.000 udruženja. Neophodno je donositi neke zakone koji će se konkretno odnositi na pojedine grupe udruženja. Neophodno ih je razvrstati, sistematizovati. Doživećemo, u najskorije vreme, da imamo i dopunske zakone, koji će ovu oblast rešavati na jedan znatno kvalitetniji način, a samim tim, nadam se da će i pojmovi koji se koriste u ovom zakonu biti primereniji, da će mnogo više odgovarati duhu našeg jezika, pa neće biti potrebe da se ovakvi amandmani podnose. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić i Nataša Mićić.
Vlada je ovaj amandman prihvatila.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Zoran Šami.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 13, poslednji stav. U članu 13. Predloga zakona u poslednjem stavu piše: „Naziv udruženja ne može da sadrži elemente predviđene članom 3. stav 2. ovog zakona.“
To što piše je u redu, naravno. Podsećam da se u članu 3. stav 2. kaže da ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka itd. Dakle, stvari koje nisu sporne.
Međutim, u našem predlogu amandmana smo tražili da se doda još jedna rečenica: „Takođe, naziv udruženja ne može da asocira na udruženja i organizacije koje su u prošlosti imale elemente predviđene članom 3. stav 2. ovog zakona.“
Sličan amandman smo podneli i na Zakon o političkim strankama, kada je bilo reči o imenu političke stranke. Tada je Vlada opravdano prihvatila taj amandman i uopšte ne razumem zašto ovoga puta taj amandman nije prihvaćen. Jer, mogu da organizujem udruženje u čijem će statutu biti sve u redu što se tiče odredaba člana 3. stav 2, neću pominjati ni nasilno rušenje poretka, ni rasnu diskriminaciju, ni sve ostalo što nije dozvoljeno, a onda mogu da ga nazovem udruženje crnokošuljaša ili udruženje „Mein kampf“.
Ispunio sam uslove koje ste napisali u zakonu, a potpuno je jasno da ime udruženja asocira na nešto što civilizacijski nije dozvoljeno.
Apsolutno mi nije jasno zašto je ovaj amandman Vlada odbila. Molim gospodina ministra, kada se posle jednog minuta bude pojavio u sali, da mi na neki način odgovori zašto misli da ovaj amandman nije trebalo prihvatiti. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su podnele narodne poslanice Zlata Đerić i Aleksandra Ilić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanica Zlata Đerić.

Žao mi je što gospodin ministar nije tu, ali odgovorila bih mu na njegovu opasku da nismo dosledno zadržali stav prema ovom zakonu. Moram da mu kažem, stručno i profesionalno, i u onom sazivu u kojem nisam učestvovala i tada bih, kao i sada, zagovarala ovaj stav koji branim, a to je veći broj osnivača i veći broj godina za osnivače. To zaista mogu profesionalno da odbranim, mogu da dokažem da smo tu tezu i na Odboru vrlo kolegijalno elaborirali.
Međutim, što se tiče ovog amandmana koji sam podnela na član 18, smatram da je ovo tehnička stvar koja je mogla da bude prihvaćena, jer smo tražili da se u članu 18. stav 1. iza reči „Udruženje može imati svoj znak, logotip i druge simbole, u skladu sa statutom“dodaju reči: „i u skladu sa ovim zakonom“. Statut jednog udruženja ne mora biti u skladu sa zakonom, a njegovo delovanje ipak se mora do kraja dovesti, sve ono što predstavlja mora biti u skladu sa zakonom, jer ovaj zakon jasno određuje šta ne sme sadržavati neko označavanje udruženja.
Mislim da je ovo tehnička stvar, koja bi mogla biti prihvaćena i učinila bi ovaj član zakona preciznijim i boljim za sprovođenje. Hvala.

Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin ministar je izašao, iako imam zaista ozbiljan komentar i ozbiljnu primedbu na način na koji se ponaša prema poslanicima DSS-NS. Smatram da to nije primeren način. Ako bude nastavio na takav način da komunicira sa poslanicima Demokratske stranke Srbije, mi se na takav način ovim zakonom baviti nećemo. Dakle, ono što govorimo ovde o svojim amandmanima su argumenti. Iz razloga koje smo ovde potpisali kao obrazloženje amandmana podnosimo te amandmane i smatramo da tekst zakona treba da se promeni.
Inače, ono što još želim da kažem pre svega gospodinu ministru, nadam se da negde gleda ovo, jeste da potpuno razumem njegovu poziciju. On nije autor ovog zakona i to stalno ističe; autor je gospodin Lončar, zato je zakon dobar. Od njega i od ove vladajuće koalicije nismo ni očekivali da podnesu dobar zakonski predlog, pa nismo ni bili u sumnji da to nije napisao on. Dakle, on kao potpisnik nečega ni ne može da prihvata argumente koje podnosimo i zbog toga naši amandmani zapravo i nisu prihvaćeni. Da je gospodin Lončar ovde, on bi, kao autor ovog zakona, sigurno razumeo argumente koje ovde iznosimo, tako da bi ovaj zakonski predlog sigurno bio popravljen.
Sada ću, koristeći vreme poslaničke grupe, nastaviti priču o amandmanu koji smo podneli. Dakle, podneli smo amandman da se u članu 19. menja stav 3. koji glasi: „Izjavu o pristupanju, odnosno učlanjenju u udruženje za maloletno lice do 14 godina života daje njegov zakonski zastupnik u skladu sa zakonom, a ako je u pitanju maloletnik sa navršenih 14 godina života izjavu daje sam maloletnik uz izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika u skladu sa zakonom.“
Šta smo želeli da popravimo? Naš stav 3. glasi ovako: „Izjavu o pristupanju, odnosno učlanjenju u udruženje za maloletna lica do 18 godina života daju njihovi zakonski zastupnici u skladu sa zakonom.“
S obzirom na to da postoji potreba pojačane zaštite podataka o maloletnim licima, a podsećam vas da smo doneli Zakon o zaštitniku građana, Zakon o zaštiti podataka i, koliko vidim, u proceduri je i zakon o zaštiti prava deteta, ovo što govorimo nije u skladu sa nekim nebeskim zakonodavstvom, nego sa zakonodavstvom ove zemlje, koja je takođe potpisnik Konvencije o pravima deteta koja predviđa da država ozbiljno mora da vodi računa i da decu brani od zloupotreba raznih vrsta.
U skladu sa svim tim, tražili smo da se promeni formulacija člana 19. stava 3. na način na koji smo mi to uradili. Ministar, koji nije autor zakona nego samo potpisnik, odgovara nam da mi ovom izmenom zakona ugrožavamo stečena prava maloletnika i zbog toga odbija naš amandman.
Postavljam pitanje, u čemu se sastoji to naše ugrožavanje prava maloletnika? Iz ovoga što smo podneli ne vidim da ugrožavamo stečena prava. Ne branimo da maloletnici mogu da prave udruženja, samo tražimo da moraju da imaju zaštitu svojih roditelja pre svega i zakonskih zastupnika u svemu tome.
Molim vas, već je to ovde pomenuto, da smo u pravu pokazuje i praksa koju ova zemlja ima, a to je da ja kao roditelj čije dete treba da ide u inostranstvo sa nekim drugim odraslim licem moram u lokalnoj samoupravi ili u sudu da dam saglasnost, ja i moj suprug; dakle, dva odrasla lica, roditelji daju saglasnost da neko odrastao, moja sestra npr., povede svog sestrića u inostranstvo.
A vi dajete pravo detetu do 14 godina i detetu od 14 do 18 godina, koje je i prema Konvenciji još uvek dete, pozivate se na Konvenciju koju ne znate, i Konvencija kaže da je dete do 18 godina još uvek dete, dajete mu sva moguća zakonska prava, koja je toliko jednostavno zloupotrebiti.
Dajete mogućnost, recimo, maloletniku da pokrene proceduru ukoliko je udruženje donelo neku odluku koja nije u skladu sa zakonom. Da li verujete da će četrnaestogodišnjak pokrenuti takvu proceduru, da može da je podnese, da zna da je podnese? Ili to mora da uradi neko od odraslih, neko ko zna, jer potpisujem da bar trećina odraslih građana Srbije ne zna da pokrene tu proceduru? Hvala vam.

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Poštovana predsedavajuća, u ime Poslaničkog kluba NS podneo sam amandman na član 19. stav 3. da se iza reči „u skladu sa zakonom“ dodaju reči „a prava i dužnosti maloletnog člana zastupa roditelj ili staratelj do punoletstva“. Obrazloženje – učešće maloletnog lica u radu organa udruženja mora zastupati njegov roditelj da bi isti lično bio upoznat sa radom udruženja gde se njegovo dete nalazi, a da bi ujedno prihvatio sve obaveze proistekle iz ovakvog udruživanja.
Dakle, kao što vidite, Poslanički klub NS u nekoliko amandmana, kao što je ovaj na član 19, koji slede iza člana 10, koji je u suštini izuzetno važan i gde smo bacili poseban akcenat, pokušava da popravi nešto što nije u redu.
Dakle, dete tek sa 16 godina stiče delimičnu poslovnu sposobnost. Ovo je sve povezano jedno s drugim. Ukoliko su predviđene strahovite kaznene odredbe, građani Srbije treba da znaju, treba da čuju roditelji, koji će možda nekada lakoverno ili olako dati takvu saglasnost i garantovati da će njihovo dete postupati tako da se zadovolji zakonska forma iz ovog zakona itd., da je to veoma osetljivo kada se dođe do kaznene politike.
Ponoviću još jedanput, jedan osnivač je sa teritorije Republike Srbije, a dva nemaju prebivalište u Republici Srbiji. U toj situaciji odgovorno lice, od tri osnivača, kada dva odu, narodski rečeno „zapale“, biće taj roditelj. Zato tom roditelju mora precizno ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... i jasno da se kaže koja su njegova prava i obaveze u situacijama kada zastupa svoje maloletno dete. Hvala.