Dame i gospodo narodni poslanici, ceo dan slušamo primedbe na ovaj zakon o komunalnoj policiji koje se odnose na ono osnovno što moramo da prepoznamo, a to je nestašica para kod opština, u stvari, gradova za sada, a biće i opština, kojima jednostavno preti bankrot do kraja godine zbog nestašice sredstava, a u zakonu jednostavno stoji da moramo da opremimo tu policiju čak i vozilima, ostalom opremom, a da ne kažem i plovilima, jer ovaj zakon obuhvata i uspostavljanje reda na rekama, jezerima, u priobalju itd.
Ljudski faktor je u pitanju u svakom poslu, pa tako i ovde. Ako stranke odbiju njihovo izvršavanje, misli se na građane, kada inspekcija dođe, onda se one obezbeđuju od strane organa prisile, a to je policija ili čak i finansijska policija, ako je to potrebno.
Oni koji su i do sada sprečavali sprovođenja rada komunalnih redara, koji sada postoje, to će činiti i dalje, samo sada iz drugih razloga. To su stranački ljudi ili stranački moćnici, kako neko reče, subaše moćnih aganlija i begova. To je istina.
Opštine su, kažem, pred bankrotstvom, a ovamo im se zakonom nameću nemali novi troškovi. Konstatovali smo da imamo 23 grada, plus Beograd; to je 1.200 ljudi koji će se zbrinuti, ali ne u proizvodnim zanimanjima, nego u režijskim zanimanjima. Znači, to je još jedan trošak za građane Srbije, što je prebačeno opštinama ...

Dva minuta. Zahvaljujem.
Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Miloš Radulović i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović.

Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, stvarno je indikativno, kao što je rekao naš kolega gospodin Petković, da u raspravi u pojedinostima o ovom zakonu ne učestvuje onaj ko je kompetentan i ko je predlagač ovog zakona, mislim na ministra gospodina Markovića. Mislim da je verovatno razlog to što je i sam svestan da ovaj zakon nije dobar i da kao takav može da proizvede nesagledive posledice u mnogim sredinama; odnosno, ne u mnogim sredinama, nego u 23 grada, plus u gradu Beogradu, gde živi oko šest miliona stanovnika. Zbog nestručnog i nekompetentnog pristupa celom problemu, i radu ovih komunalnih policajaca, može da proizvede nesagledive posledice.
Svi mi smo gledali veliki broj filmova u kojima se prikazuje ponašanje nekih lokalnih policajaca ili, da kažem, gradskih šerifa.
Verujem da je svakom od vas u sećanju film, jedan iz serije o Rambu, gde imamo jednog lokalnog gradskog šerifa koji proizvede takvo dejstvo da onaj ko se oseća pogođenim i povređenim, odnosno po merilima tog gradskog šerifa sasvim je drugačiji pristup pravdi imao od onoga što je stvarno pravedno...
To može da se desi kod nas, jer se daju velika ovlašćenja ovim, da ih tako nazovem, gradskim šerifima. U samom zakonu i članu 32. ima dosta nedorečenih stvari, koje mogu da proizvedu određene posledice po građane iz ovih gradova.
Mislim da je amandman poslanika Demokratske stranke Srbije sasvim suvisao, da posle reči „psihofizičke sposobnosti potrebne za obavljanje poslova komunalne policije, koje se dokazuju lekarskim uverenjem ovlašćene zdravstvene ustanove“ treba da stoji: „koje se izdaje nakon lekarskog pregleda jednom godišnje“. Smatram da je neophodno da se provera sposobnosti tih lokalnih komunalnih policajaca obavi bar jednom godišnje, s obzirom na ovlašćenja koja imaju i ono što je u opisu njihovih poslova.
Istovremeno, vraćamo se na ono o čemu sam više puta pričao, smatram da treba u potpunosti da se briše ova odredba tačka 3 – da nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Bez obzira na obrazloženje koje je dala ministarka, koje se odnosi na policiju, mislim da je prijem ovih ljudi sasvim drugačiji od prijema ljudi u policiju. Zatim, pričaćemo kasnije povodom amandmana, način polaganja stručnih ispita ukazuje na to da ti ljudi uopšte ne smeju da obavljaju ovu dužnost, bez obzira na to koju vremensku kaznu izdržavali.
Mislim da sve to može da proizvede neke negativne posledice za građane, pogotovu što postoji i mehanizam zaštite koji potpuno ide u prilog onih koji imenuju ta lica. Gradska uprava je ta koja imenuje ta lica, gradska uprava je ta koja, ako se neko oseti povređenim postupkom nekog komunalnog policajca, kasnije u postupku rešava o tome.
Više ćemo da pričamo o tome kroz sledeće amandmane i osvrnućemo se na član 29, gde ćemo plastičnim primerom pokazati kakve sve posledice mogu da proisteknu iz ovako lošeg zakona.

Na član 32. amandman su zajedno podneli poslanici Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Milutin Jeličić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanica Zlata Đerić.

Poslanička grupa Nove Srbije podnela je amandman na član 32. To je onaj član zakona koji se pre svega bavi uslovima za obavljanje poslova komunalnih policajaca, pa smo imali primedbu i pokušaj da taj član na neki način drugačije koncipiramo i uredimo, tako da naš amandman glasi: U članu 32. stav 1. tačka 3) posle reči „zatvora“ stavlja se tačka i reči „u trajanju od najmanje šest meseci“ brišu se, a posle tačke 4) dodaje se tačka 5) koja glasi: „nije krivično osuđivan“.
To bi u samom tekstu zakona značilo: pod tačkom 3), što se tiče uslova koji se traže za obavljanje poslova komunalnog policajca, da nije osuđivan na kaznu zatvora. Mislimo da je to sasvim dovoljno. Znači, neko ko nije uopšte osuđivan na kaznu zatvora može da pretenduje na posao komunalnog policajca. Ili, sa ovim dodatkom, tačka 5) koja glasi – da nije krivično osuđivan.
Mislim da smo iz ovog zakona videli, i kroz svih ovih 76 amandmana koji se obrazlažu, da je potpuno jasno da je ovo zakon koji će u praksi doneti bitne probleme građanima. Osim što će značajno opteretiti ionako skroman budžet građana Republike Srbije, odnosno svih gradova, gradskih uprava, komunalna policija će imati brojne probleme sa profesionalnim kompetencijama, sa preklapanjem ingerencija sa policijom. Može da se desi da su za nešto kompetentni i jedni i drugi, odnosno da za neki vrlo osetljiv problem ne budu kompetentni ni jedni ni drugi, a onda ostaju, svakako, na vetrometini i pod značajnom štetom građani Republike Srbije.
Dakle, onaj ko će najmanje godinu dana primati platu pre nego što se uopšte potvrdi da može da vrši taj posao, a biće opremljen uniformom i svim onim što je potrebno, iz sredstava građana Republike Srbije, svakako bi morao da bude ličnost takvog moralnog kredibiliteta da nikada, ni pod kojim uslovima, ni najmanji sukob sa zakonom nije imao. Inače, pogotovo u manjim gradovima, ljudi se dobro poznaju, tih 10, 20 komunalnih policajaca će svakako biti vrlo poznati u tom mestu i neće imati nikakav autoritet pred građanima ukoliko iza sebe budu imali bilo kakvu mrlju, bilo kakav mogući zatvor do šest meseci.
Ovde je u obrazloženju jednog amandmana rečeno da evropski standardi to promovišu. Pre svega, evropski standardi promovišu mnogo toga što mi do sada nismo dostigli i nemamo šanse da dostignemo, pa ne moramo baš u svim standardima koji nam donose direktnu štetu da pokušamo da ih dosegnemo.
Drugo, što se evropskih standarda tiče, znamo kakve su njihove unutrašnje kontrole u svim vrstama policije i kakvi moraju biti policajci u evropskim državama, tako da nikako nije predviđeno da te osobe ijednog trenutka budu sporne i pod bilo kakvom sumnjom.
Smatramo da je ovaj amandman apsolutno trebalo usvojiti, jer bi se time primenjivao taj oštriji kriterijum, uz inače vrlo problematične uslove pod kojima će se zapošljavati komunalni policajci, jer ovako ih vidimo kao svojevrsnu stranačku ili političku policiju. Mislimo da je ovaj amandman mogao biti usvojen, jer bi zaista bar jedan mogući profesionalni kvalitet uneo u izbor tih ličnosti.

Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u toku načelne rasprave i danas u raspravi u pojedinostima ukazali na niz nedorečenosti i problema koji se tiču ovog zakona.
Zakon, koji je potreban, koji je kao obaveza definisan u Zakonu o lokalnoj samoupravi, neće imati željeni efekat, tj. zbog niza odredaba koje ima neće biti primenjiv. Jedna od tih odredaba je sasvim sigurno i odredba u članu 32. Zaista je neverovatno da se, pored svih problema koje smo imali u samoj poziciji komunalne policije, između komunalne inspekcije i policije, sada meša i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Pogledajte u kom delu – meša se kada su u pitanju psihofizičke sposobnosti potrebne za obavljanje poslova komunalne policije, i to na taj način da ministar donosi propise o načinu utvrđivanja potrebne psihofizičke sposobnosti.
Uz sve uvažavanje bilo kog ministra, pogotovo ministra za lokalnu samoupravu, ovo je prosto neverovatno! Evo, neka bilo ko u ovoj sali ili od građana koji gledaju prenos zamisli da ministar ima kvalifikacije da donese jedan ovakav propis.
To će stvoriti ogromne probleme zato što se samo ministarstvo nikada nije bavilo ovakvim poslovima. S druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima ogromno iskustvo upravo kada su u pitanju ti poslovi. Zašto je sada došlo do ovakve podele poslova – da Ministarstvo za lokalnu samoupravu, koje treba da se bavi drugim problemima kojima je opterećena lokalna samouprava, danas smo govorili koji su to problemi, utvrđuje psihofizičke sposobnosti komunalnih policajaca ili da propisuje način njihovog utvrđivanja? To je jednostavno neobjašnjivo i neprihvatljivo.
I samo obrazloženje je dato samo zato da bi se dalo obrazloženje – ministar nadležan za lokalnu samoupravu može doneti propise o načinu utvrđivanja potrebne psihofizičke sposobnosti komunalnih policajaca. Ne kaže se kako, na osnovu kojih kompetencija, na osnovu kog iskustva. To je neprihvatljivo.
Suočavamo se sa nizom problema u ovom zakonu. Član 9, koji se tiče poslova komunalne policije, to je toliko uopšteno, toliko nejasno, stvoriće probleme, dovešće direktno do sukoba nadležnosti. Kaže se da su poslovi komunalne policije i da vrši kontrolu nad primenom ovog zakona. Kako će to komunalni policajac da vrši kontrolu nad primenom zakona? Ili, podrška sprovođenju propisa. Kako komunalni policajac pruža...? Znamo šta su njegovi poslovi. Kaže se – pruža podršku sprovođenju propisa.
Mnogo je konfuzije, mnogo je nedorečenosti. Zakon neće biti ostvariv u praksi, nažalost. Potreban je zakon. Mnogo lokalnih samouprava to traži.
U zakonu je definisano da su to sada gradovi. Možda u narednom koraku treba ići, izmenom zakona, i na opštine, ali sa ovakvim konceptom zakona napravićemo još veće probleme u lokalnim samoupravama, koji se tiču nadležnosti pojedinih organa i nadležnosti same policije.
Iz čitave današnje diskusije može da se zaključi samo jedno – da Vlada treba da povuče ovaj zakon, da ga doradi, da ga temeljnije pripremi, da analizira podnete amandmane i da onda sa jednim kvalitetnim tekstom, uz izmenu Zakona o lokalnoj samoupravi, da bi se to raširilo na lokalne samouprave, izađe pred narodne poslanike i da se da (o čemu ćemo govoriti u završnim odredbama) mnogo duži rok za primenu zakona. Veliki problem imaju lokalne samouprave, još im sada treba ovako brzo, kako je definisano. Hvala.

Hvala. Na član 32. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić i Aleksandra Ilić.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Poslanička grupa Nove Srbije podnela je amandman na član 33. da se u stavu 2. reči „godinu dana“ zamene rečima „tri meseca“. Amandman se odnosi na dužinu obuke osobe koja bude primljena u radni odnos za poslove komunalnog policajca.
Smatramo da je godinu dana nedopustivo dug rok i da je tri meseca obuke pod ovako nedefinisanim okolnostima sasvim dovoljno da se neko osposobi za tu vrstu poslova, ukoliko već sve ostalo u zakonu nije pripremljeno i definisano na način da to bude adekvatno obavljeno na terenu.
Pre svega, smatrali smo da je potpuno drugačije trebalo zamisliti koncepciju obrazovanja komunalnih policajaca, ali to ovaj zakon nije predvideo.
Na kraju krajeva, zašto se pri postojećim školama za redovne policajce ne bi oformila odeljenja koja bi osposobljavala mlade ljude upravo za to zanimanje i tu struku?
I prošli put, kada smo raspravljali u načelu, kada je ministar bio tu, postavila sam vrlo razložno upravo to pitanje – šta će da se desi ako komunalni policajac, onaj ko je primljen u radni odnos kao komunalni policajac pripravnik, ne položi taj ispit, ne bude osposobljen da obavlja te poslove, a prethodno je već radio te poslove i bio plaćen, odnosno već je bio predviđen sredstvima budžeta i primao platu? Ne znam ko je u tom slučaju odgovoran.
Tu ima mnogo problematičnih stvari po pitanju obrazovanja tog kadra. Mislimo da je prvo trebalo u zakonu temeljno pripremiti obrazovanje tog kadra, predvideti ga obrazovnim sistemom, uvesti te ljude i onda im otvoriti radna mesta na način kako to predviđaju, kako je ovde nekoliko puta rečeno, evropski standardi. Onda bismo zaista imali pravi evropski standard u ovoj oblasti i onda bi ti ljudi drugačije bili pripremljeni, drugačije bi reagovali, ne bi bilo onih problema koji će se verovatno na terenu događati u konfliktu između građana i komunalnih policajaca. Jer, to su ljudi koji idu u konfliktne situacije. Da ne govorim o onim elementarnim nesrećama i svemu ostalom, koje predviđaju mnoge službe koje smo do sada imali aktivne (vatrogasce, spasilačke službe).
Oni su uglavnom predviđeni, s obzirom na to da se pominje upotreba sile, za konfliktne situacije, a to je ozbiljna delatnost. To jeste parapolicijska snaga, koja će na terenu stvarati dodatne probleme i teškoće građanima i zakonodavcu, ukoliko bude situacija da se neke stvari okončaju pred sudskim organima, a biće, verujte mi, i toga. Hvala lepo.

Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Da li neko želi reč? (Da.)