Gospodin Vladan Batić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre, ovaj predlog zakona baziran je na dobroj ideji, ali se plašim da je realizacija te ideje Sizifov posao. Ovakve institucije postoje u nekim razvijenim zemljama, ali one podrazumevaju znatno viši standard od onog koji ima Srbija, velika sredstva i drugačije navike, drugačije stanje svesti. Ovo je pitanje naše svesti i naše savesti, naših navika, običaja i naravi, ali, s druge strane, i pitanje kolizije odredaba ovog zakona sa nekim drugim zakonima; ako hoćete, kolizije nadležnosti onoga što treba da predstavlja komunalna policija u odnosu na pojedine inspekcijske službe, s jedne strane, i u odnosu na redovnu policiju, s druge strane.
Upravo je komunalna policija ili koncept komunalne policije kakav je predviđen ovim zakonom nešto između inspekcijskih službi i policije. Plašim se da će se ta nadležnost prelamati i plašim se da efekti mogu da budu ne pozitivni, nego veoma, veoma negativni.
Sada će u istu ravan u pogledu primene sile (ne mogu da verujem šta pojedine odredbe ovde sadrže) biti stavljeni profesionalni policajci i ljudi koji će na osnovu nekog kursa ili tečaja da postanu pripadnici komunalne policije. Imaćete, po principu partijske pripadnosti, angažman lokalnih kabadahija koji će postati komunalni policajci, obući se u uniforme i kao neki šerifi zavoditi red; doći će odmah u sukob sa profesionalnom policijom, jer će oni da kažu – ovo može, a ovo ne može, prema simpatijama ili prema antipatijama. To može da preraste u pravu anarhiju i u pravi haos, jer će biti – kadija te tuži, kadija ti sudi. Oni će gledati kroz prste onima koji su ih na te funkcije izabrali, postavili, dali im uniforme, dali im pendreke. Sve će to da se otme kontroli, živi bili, pa videli.
Šta je spektar tih nadležnosti? Putevi, saobraćaj, deponije; pomenuo sam malopre pse lutalice. Da bismo do tog nivoa stigli, trebaju nam ogromne pare, a ovde ispade da za primenu ovog zakona neće trebati nikakva finansijska sredstva. To je samo po sebi nonsens. Vi formirate jednu instituciju koja po tekstu ovog zakona ima široki spektar nadležnosti, ali je to, bio bih slobodan da kažem, potpuna improvizacija. Umesto da se rigorozno primenjuju kaznene odredbe pojedinih zakona, mi uvodimo komunalnu policiju koja će arbitrarno, ponavljam, kabadahijski, da nešto prelama i da te nagomilane komunalne probleme rešava.
Pre sam postavio pitanje ministru zaštite životne sredine povodom jednog akcidenta na deponiji pepela Termoelektrane Nikola Tesla B u Ušću. To je bilo kao pomračenje sunca; u po bela dana nastao je mrak, ljudi su bežali u kuće, zatvarali se. U zamrzivače je ušao pepeo, a tamo u glavicama kupusa ili glavicama luka imate pepeo. Stiže meni odgovor na poslaničko pitanje da je izašao inspektor ministarstva ekologije posle par sati i da je stepen zagađenja u granicama dozvoljenih vrednosti! To je šarena laža.
Mi imamo nerad i javašluk nadležnih inspekcijskih službi, neadekvatnu primenu kaznenih odredaba, a onda, da bismo sve to pokrili, uvodimo komunalnu policiju, koja bi u uslovima višeg standarda i reda trebalo da postoji, ali da se regrutuje iz redova profesionalne policije. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.
Da li neko želi reč? Gospodin Oto Kišmarton.

Poštovane kolege narodni poslanici, svakako da postoji potreba za komunalnim redom u našoj državi i u gradovima i u opštinama, odnosno u svim naseljima. Posebno taj red treba da se odslikava u čistoći u tim gradovima, da ne budu deponije na ulazu u svako naselje.
U nekim opštinama postoji veći komunalni red, u nekim manji, zavisno od toga koliko građani doživljavaju tu opštinu, tu lokalnu samoupravu kao svoju lokalnu samoupravu.
Danas u opštinama postoje komunalni kontrolori, komunalna inspekcija, koji svoj posao mogu, ukoliko imaju poverenja u građane, obavljati kako treba.
Postizanju nekog komunalnog reda, posebno na polju čistoće, najviše može doprineti, svakako, to poverenje između građana i lokalne samouprave.
Smatram da komunalna policija koja će biti naoružana i moći da primeni silu svakako neće na taj način, putem sile, steći poverenje građana i svoj posao neće obavljati onako kako je to potrebno, odnosno kako bi se postigao veći komunalni red.
Moj kolega Mićo Rogović je podneo amandman na član 3, stav 3, koji glasi: „Načelnik komunalne policije i komunalni policajci u obavljanju poslova iz delokruga komunalne policije imaju posebna ovlašćenja utvrđena ovim zakonom...“. Kolega Mićo Rogović kaže da ovde treba staviti tačku, a ostali deo teksta: „uključujući i ovlašćenja za upotrebu određenih sredstava prinude“ treba da se briše.
U obrazloženju Vlade zbog čega ne prihvata amandman kaže se: „Amandman se ne prihvata, jer bez ovlašćenja za upotrebu određenih sredstava prinude nije moguće postići svrhu komunalne policije iz člana 1, niti delotvorno obavljati poslove iz čl. 4, 5. i 9. Predloga zakona. Priroda i karakter tih poslova zahtevaju primenu ovih ovlašćenja. Nema smetnji da njima raspolaže komunalna policija, kao ni da se njeni pripadnici prethodno obuče za njihovu primenu i ta obučenost proveri na ispitu za obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalne policije u roku od člana 48. Predloga zakona.“
Da ne čitam taj član 48, u tom članu kaže se da pripadnici komunalne policije posle godinu dana polažu ispit. Za tih godinu dana pripadnici komunalne policije imaju pravo primene sile i da uče kako se obavlja taj posao koji treba da obavlja samo policija, a ne komunalna policija. Mislim da je ovaj predlog, tj. ovaj amandman Miće Rogovića sasvim na mestu i Vlada je trebalo da ga prihvati. Hvala.

Hvala. Reč ima gospodin Milan Avramović.

Član 3. posle reči „zakonom“ kaže – uključujući i ovlašćenja za upotrebu određenih sredstava prinude; ako uzmemo i član 16. koji kaže šta sve može da uradi komunalni policajac – može izreći mandatnu kaznu, podneti prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo, podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i obavestiti drugi nadležni organ da preduzme mere iz svoje nadležnosti, ovo je jedan od članova koji se kose sa nadležnostima redovne policije.
Šta znači „određena sredstva prinude“? Određena sredstva prinude u ovom članu mogu da budu vezana za fizičku snagu, palicu ili lisice, tačnije, plastične zatege koje služe za vezivanje lica; odnosno, član 24. govori o posebnoj opremi za obavljanje policijskih poslova.
Koje to sve vrste opreme koristi policija za obavljanje svojih poslova? Ova nedorečenost u ovom zakonu daje mogućnost da komunalni inspektor koristi suzavac, štit, kacigu, sve ono što koristi redovna policija.
Ne možete ovim neubacivanjem i nečistim predlozima zakona i članova davati mogućnost komunalnoj policiji da u praksi izgleda faktički jedno, a da na samom terenu bude apsolutno drugo. Kako će komunalni policajac ako oseti potrebu da fizički reaguje, a nema je, da dokaže da nije imao tu potrebu? Kako će on da garantuje da je imao potrebu, kako će da opravda da njega neko nije napao, a napao ga je, ili obrnuto? Time što će da uzme zategu i da veže nekoga? Koga?
Ovaj zakon ne predviđa ono što bi trebalo da predviđaju zakoni o komunalnoj policiji u zemljama regiona, u Evropi i svetu. Apsolutno se kose nadležnosti. To će biti kao u filmu, kada dođe onaj agent CIA i kaže nekom lokalnom šerifu – gotovo je sad, slučaj preuzimamo mi. Nad kim preuzimaju slučaj i zbog čega, ovde se još ne zna.
Sredstava prinude su termin za zloupotrebu. Sredstvo zloupotrebe može da bude i gumeni metak, i svetleća raketa i bilo šta drugo. Sredstva prinude sa kojima raspolaže redovna policija ne može da koristi komunalna policija.
Zato je član 3. ostao nedorečen i ne treba ga praktikovati. To je u prilog činjenici, onome što smo mi govorili – ako date veća ovlašćenja komunalnim inspektorima da zavedu komunalni red, 50% ovlašćenja koja bi imao komunalni policajac, za manje od mesec dana imali bismo komunalni red u zemlji, računajući da nema kriminala i korupcije. Hvala.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nebojša Ranđelović, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? Gospodin Nebojša Ranđelović.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi predstavnici Vlade, naši amandmani, odnosno predlaganje amandmana i doterivanje zakona po meni je samo vrh ledenog brega opštih problema koji se zovu neregulisano pitanje lokalne samouprave.
Kakav je naš odnos prema postojanju komunalne policije i prema postojanju ovakvog zakona? Naravno da je to potrebno i naravno da je naš odnos pozitivan, ali takođe smatramo, kako već rekoh, da je to samo vrh ledenog brega jednog velikog problema čije se rešenje zbog odnosa prema tom problemu u perspektivi ne nazire.
Napraviću jednu digresiju i zamoliću da mi se uračuna vreme koje ima naša poslanička grupa. Shodno našem odnosu prema ovakvom zakonu, postavlja se pitanje nadležnosti, kapaciteta i sredstava. Pitanje nadležnosti – lako ćemo ih podeliti, neke odredbe pratećeg zakonodavstva i ovog zakona su nedvosmislene i takve kakve jesu. Međutim, kako će se one izvršavati predstavlja veliki znak pitanja, jer imamo iskustva da su prethodni zakoni, o nekima smo razgovarali, a tiču se i komunalnih pitanja i pojedinih segmenata lokalne samouprave, zbog neregulisanog stanja po pitanju nadležnosti bili neprimenljivi.
Dalje, kapaciteti. Koji su kapaciteti? Da li lokalna samouprava ovakva kakva jeste ima kapacitete za izvršavanje, odnosno za primenu jednog ovakvog zakona? Da li prateće zakonodavstvo i podzakonski akti daju mogućnosti lokalnoj samoupravi da se snađe u izvršavanju ovih zakona i da ih primenjuje na pravi način? To pitanje je otvoreno i za zakon o komunalnoj policiji.
Na kraju, najozbiljnije pitanje je pitanje sredstava. Kako će lokalna samouprava omogućiti da jedan ovakav važan problem koji je sublimiran ovim zakonom bude izvršavan kada je sav teret izvršavanja ovog zakona spao na sredstva lokalne samouprave?
Napraviću, po pitanju sredstava, malu digresiju, tiče se uopšte funkcionisanja lokalne samouprave, u čiji kontekst ulazi i pitanje sprovođenja ovog zakona.
Naravno, iskoristiću priliku da se u ovom parlamentu obratim kao Nišlija, i da se obratim svim poslanicima, nevezano za pripadnost pojedinim partijama, koji su iz mog grada – kakav odnos imaju prema ovako važnom pitanju? Da li ćutanje ili rajinski odnos prema onome što može Vlada i što može Republika daje sliku lojalnosti mojih kolega, ali i sliku neodgovornosti prema građanima Niša koji su ih delegirali?
Tu se otvara i pitanje sredstava koja je Niš dobio od NIP-a. Da podsetim, Jagodina je dobila više sredstava nego što je dobio Niš. Naravno, to ne znači da Jagodina treba da dobije manje sredstava, treba da ih dobije onoliko koliko joj je dato, ali Niš, kao grad sa 300.000 stanovnika i kao univerzitetski centar, zaista treba da ima drugačiji status.
Poštovane kolege, molio bih vas da razmišljate i o ovom pitanju. Da ne govorim o pitanju Aerodroma i maćehinskom odnosu prestonice i Republičke vlade prema svim ovim pitanjima. U tom kontekstu je i pitanje primene zakona o komunalnoj policiji i pitanje sredstava koja treba obezbediti za primenu ovog zakona.
Sada bih se vratio konkretno na amandman naše poslaničke grupe koji se odnosi na član 4. i na stav 1. a tiče se uloge opština u primenjivanju ovoga zakona.
Da podsetim, uz Beograd, i teritorija grada Niša je podeljena na opštine. Niš ima pet opština. Od kada one postoje nije regulisana i nije definisana u potpunosti njihova uloga kao nosilaca lokalne samouprave. To je pitanje i ovog zakona i primene ovog zakona. Shodno tome je dat naš amandman koji se tiče nadležnosti opština u primenjivanju ovog zakona. Naš amandman je odbijen jednim polunemuštim obrazloženjem Vlade. Postavio bih pitanje, zbog čega je Vlada imala takav odnos prema konkretnim problemima koji su izneti u našem amandmanu? Hvala.

Zahvaljujem. Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je ovde prisutna gospođa Snežana Malović kao ministar pravde. Samo želim da konstatujem da je Ustavni sud Srbije pre nekoliko dana proglasio neustavnim odredbe pravosudnih zakona kojima se predviđa obavezan reizbor svih sudija do kraja ove godine. Time je potvrđeno ono što je Srpska radikalna stranka tvrdila od samog početka, ono što su tvrdili ugledni teoretičari ustavnog prava, ono što su vam rekli iz društva evropskih sudija – da je takva norma direktno protivna i Ustavu Srbije, ali da je direktno protivna i tim vašim, kako vi volite da kažete, evropskim standardima u oblasti pravosuđa.
Što se tiče ovog predloga zakona, moje kolege su već istakle brojne anomalije koje ovaj predlog zakona sadrži. Prinudu i represiju u jednoj državi mogu da koriste samo državni organi, i to pre svega policija; državna policija u mirnodopskim uslovima i vojska u ratnim uslovima. Niko drugi. Ne postoje ustavne mogućnosti da se formira bilo kakva komunalna policija, komunalna vojska, komunalni sudovi, komunalna tužilaštva ili bilo šta slično. U dobro uređenoj pravnoj državi mere prinude, silu prema građanima može da koristi samo nadležni državni organ, i to ne svi državni organi, nego pre svega policija, odnosno MUP. To je prva zamerka koju imamo na ovaj predlog zakona.
Druga zamerka – čak i da je komunalna policija ustavno dopuštena, čak i da lokalne samouprave imaju dovoljno sredstava da obezbede rad komunalne policije, a nemaju, ali čak i da je imaju, vi ste, gospodo iz Vlade, diskriminisali građane Srbije.
Dovoljno je samo da pogledate početak ovog zakona, član 1. koji govori čime treba da se bavi komunalna policija – treba da obavlja poslove u pitanjima komunalnih delatnosti, zaštite životne sredine, ljudi i dobara i da obezbeđuje zaštitu i da održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, kao i da obezbeđuje nesmetano obavljanje zakonom određenih poslova iz nadležnosti grada.
Kažite mi kako je moguće da se poslovi, odnosno problemi u oblasti komunalne delatnosti, zaštite životne sredine, ljudi i dobara, održavanja reda u korišćenju zemljišta, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata itd. pojavljuje samo u gradovima, a ne pojavljuje se u opštinama?
Svi znamo da se podjednako pojavljuju i u opštinama i u gradovima i u gradu Beogradu. Zašto bi građani koji žive u gradovima i u gradu Beogradu trebalo da imaju zaštitu komunalne policije, a ljudi koji žive, recimo, u opštinama, ne bi trebalo da imaju zaštitu komunalne policije? Problemi se javljaju kako u opštinama tako i u gradovima.
Dakle, kako je moguće da ste na taj način napravili diskriminaciju i omalovažavanje građana Srbije? Napravili ste direktnu razliku između građana koji žive u gradovima i građana koji žive u opštinama.
Kada su u pitanju oni koji žive u gradovima, njihovi problemi u ovim oblastima koje sam citirao treba da se rešavaju od strane komunalne policije, a onima koji žive u lokalnim samoupravama koje nemaju status grada ne treba komunalna policija. Kako je to moguće? Svi znamo da takvih problema ima u svim jedinicama lokalne samouprave.
Konačno, u obrazloženju Vlade Srbije zašto ne prihvata pojedine amandmane narodnih poslanika iz SRS pročitao sam da gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave. Sa tom tezom prvi put sam se susreo pre nekoliko meseci, kada je ministar za lokalnu samoupravu gospodin Milan Marković na sednici Odbora za lokalnu samoupravu (koji nije imao kvorum zato što poslanici iz vladajuće koalicije nisu hteli da dođu, a raspravljalo se o problemu raspuštanja Skupštine opštine Zemun) izrekao jednu konstataciju koja je meni bila neverovatna tad i ostala mi je neverovatna i danas, a to je da gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave.
Ako gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave, onda se postavlja pitanje šta su? Ne možete da kažete da nešto nije, nego morate tome nečemu što postoji da date i neku pozitivnu odrednicu, da kažete šta jeste. Dakle, šta su gradske opštine, šta je Zemun, Stari grad, Palilula, Rakovica, Voždovac? Da li su to jedinice lokalne samouprave? Ako nisu, kako je moguće da se na te fantomske političke subjekte primenjuje Zakon o lokalnim izborima, koji se primenjuje na jedinice lokalne samouprave; kako se primenjuje Zakon o finansiranju jedinica lokalne samouprave, kako se primenjuju brojni drugi zakoni koji se inače primenjuju na opštine i gradove u Srbiji?
Ponovo se susrećemo sa obrazloženjem Vlade da gradske opštine, navodno po Ustavu iz 2006. godine, nisu jedinice lokalne samouprave, a Ustav lepo kaže – jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd.
Dame i gospodo iz Vlade, valjda je i gradska opština opština? Ne znam šta je tu sporno? Da biste objasnili zašto ni u gradskim opštinama ne treba da postoji komunalna policija, onda pribegavate onom krajnje nesuvislom objašnjenju da gradska opština nije jedinica lokalne samouprave.
Voleo bih da čujem – to me zanima ne samo kao narodnog poslanika, zanima me kao pravnika – šta je gradska opština, kakva je njena pravna priroda, kakav je njen pravni status, kako se definiše, šta je gradska opština, šta je predsednik gradske opštine, šta su odbornici koji sede u skupštinama gradskih opština, šta su članovi opštinskog veća u gradskim opštinama, koji se to zakoni na njih primenjuju, postoji li u Republici Srbiji neko paralelno zakonodavstvo koje važi za gradske opštine? Nisam čuo da takvo zakonodavstvo postoji, ali ako mi date neku validnu argumentaciju, možda ću i da poverujem u to.
Dakle, Predlog zakona koji ste nam uputili je loš, kako god da pogledate. Neustavan je, finansijskih sredstava nema ni u republičkom budžetu, a nema ih ni u većini jedinica lokalne samouprave.
Gradske opštine jesu opštine, gospođo ministre, to bi trebalo da znate i trebalo bi da vi kao pravnik skrenete pažnju na to vašim kolegama iz Vlade, da kada pišu ova obrazloženja vode računa šta stavljaju na hartiju.
Konačno, ovaj predlog zakona uređuje nešto čega nema ni u jednoj dobro uređenoj pravnoj državi. Vi mere represije i sredstva prinude stavljate u ruke nedržavnim subjektima. Šta je sledeće? Da osnujete komunalne sudove? Hoćemo li imati neke preke sudove u gradovima i u gradu Beogradu? Sama reč policija vezuje se za državu. Niko u državi ne može da ima pravo da koristi prinudu nad građanima, sem nadležnog državnog organa, Ministarstva unutrašnjih poslova, a vi ovde predviđate gumene palice, lisice, ko zna šta. Sutra ćete predložiti i borna kola.
Ko će sve to da finansira? Kažete – znate, komunalna policija je neophodna gradovima i gradu Beogradu, a vi se u gradovima snalazite kako znate i umete. Pa će oni koji imaju para imati komunalnu policiju, a ovi koji nemaju para neće imati komunalnu policiju. To nije sistem, gospođo Malović. Sistem je nešto što je jednoobrazno uređeno u celoj Srbiji.
Znači, ili će svi imati komunalnu policiju ili je neće imati niko. Grad Beograd će, verovatno, zato što je bogat imati komunalnu policiju, a Niš je, recimo, neće imati. Ali, onda to nije sistem. Za to vam ne treba zakon, to ste mogli da regulišete odlukama skupština gradova, pa da im ostavite na volju – ko ima para, neka osnuje komunalnu policiju, ko nema para, neka je ne osniva.
Ovako, vi ste hteli navodno ovim predlogom zakona da osnujete neki sistem u Srbiji. Niste ga obrazovali zato što je očigledno da ga veći deo gradova u Srbiji neće moći primenjivati zbog nedostatka para, i to ne samo u ovoj godini, nego i u sledećoj, a verovatno i u narednih nekoliko godina.
Vi ste diskriminisali građane Srbije jer direktno i jasno kažete – komunalni problemi ljudi koji žive u gradovima treba da budu rešavani od strane komunalne policije; vi koji živite u opštinama, ko vam je kriv što tu živite, što ne živite u jedinicama lokalne samouprave koje su gradovi, da živite u gradovima i o vašim komunalnim problemima bi se starala komunalna policija.