Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Banović, pre svega, hvala lepo na vašem amandmanu i na vašoj primedbi. Htela bih da vam kažem da je pitanje rokova za donošenje svih podzakonskih akata jedinstveno rešeno u Predlogu zakona, pa i za deo zakona koji se odnosi na vremenski žig – u roku od šest meseci, za koji znam da ste imali primedaba, ali za koji mi smatramo da ćemo u svakom slučaju uspeti da ga ispoštujemo, a naš cilj jeste da to završimo u roku od tri meseca.
Takođe, htela bih da se osvrnem na pitanje koje je pokrenuto od strane poslanika SRS, a odnosi se na pitanje da podzakonska akta donosi ministar. To pitanje je izričito definisano Zakonom o državnoj upravi kao takvo i u nadležnost ministra spada donošenje podzakonskih akata. Upravo to rešenje je i nametnuto u pravno-tehničkoj redakciji nacrta zakona od strane Sekretarijata za zakonodavstvo i predstavlja samo ono što je zakonom dato, a nikako nameru ministra, bilo kog, da tako nešto radi. Možda bih i pozvala poslanike SRS da predlože izmenu Zakona o državnoj upravi i da se to stavi u nadležnost ministarstva, jer to možda vernije odslikava realnost.
Hvala. Još malopre sam pokušao da reagujem, dok se vodila rasprava o članovima zakona koji se odnose na oblast čuvanja i zaštite elektronskih dokumenata, ali izgleda da nam ova elektronska komunikacija baš nešto ne ide od ruke danas.
Frapantan je podatak da najnoviji tehnički uslovi Republičke agencije za telekomunikacije u vezi s instalacijom i opremom internet mreže u Srbiji praktično donose elemente „Velikog brata“ u kojem je državi dozvoljeno da uvija uvid i koristi sve podatke u vezi s našim on-lajn prisustvom.
Jedan od najzanimljivijih članova te odredbe je: „Pružalac internet usluga je dužan da u okviru svog tehničkog sistema obezbedi hardver i softver za monitoring saobraćaja između proizvoljnog pretplatnika, preko pružaoca internet usluga, prema trećem internet provajderu. Hardver i softver koji obezbeđuje pružalac internet usluga treba da omoguće: pasivni monitoring internet aktivnosti u realnom vremenu, prikupljanje i analizu statistike internet aktivnosti, presretanje elektronske pošte, pridruženih sadržaja (atačment) i obradu veb-mejla, presretanje IP telefonskog saobraćaja, faksimila i IP video saobraćaja, presretanje instant mesindžer saobraćaja i presretanje saobraćaja na peer to peer mrežama. Hardver i softver treba da omoguće rekonstrukciju presretnutog saobraćaja do nivoa aplikacije i filtriranje po korisničkom imenu ili korisničkom telefonskom broju, adresi elektronske pošte, adresi ili opsegu, MAC adresi i instant mesindžer identifikaciji.“
Dobro je što je prisutna ministarka Jasna Matić. Smatramo da je ovako nešto nedopustivo, pa ukoliko želite da se ovo ne pretvori samo u elektronsku komunikaciju, voleo bih da čujemo i mišljenje Ministarstva povodom ovoga.
Iako to danas nije tema ove sednice, htela bih samo da odgovorim da je predmetni dokument, odnosno tehnički uslovi, bio predmet pažljivog razmatranja Ministarstva i konsultacija sa ombudsmanom, odnosno Zaštitnikom prava građana Republike Srbije i da se svi ovi tehnički uslovi koji su tu definisani omogućavaju samo kao tehnički aspekt zakonom propisanih aktivnosti nadležnih službi u zakonom propisanom postupku praćenja komunikacije lica. Samo kada postoji sudski nalog može da se vrši sve ovo što ste vi naveli.
Slični tehnički uslovi definisani su i u ostalim aspektima saobraćaja, kako poštanskom, tako i telefonskom, i ovim aktom se samo definiše šta je to što tehnički mora da se omogući kada nadležni organ ima sudski nalog za praćenje i prismotru.
Dame i gospodo, podnela sam amandman na član 15. Predloga zakona o elektronskom dokumentu u kome tražim da se u stavu 5. reč „ministar“ zameni rečju „ministarstvo“.
Kao i u svim do sada podnetim predlozima zakona koji su stizali u skupštinsku proceduru, gde su pojedini članovi zakona obrađivali istu materiju, stav SRS je bio da poslove treba da obavlja ministarstvo kao organ kao državne uprave, a ne ministar kao pojedinac.
Ministar nije institucija, već ministarstvo, i on ne bi smeo da svoju funkciju poistoveti sa institucijom, naročito kada su u pitanju zakoni iz nadležnosti te institucije.
Sasvim je druga stvar kada su u pitanju ovlašćenja koja ministar ima. On ima ovlašćenja da zastupa ministarstvo, a ne da se poistoveti sa njim i da se ponaša kao da je on celo ministarstvo.
Očigledno je da su svi ministri čije smo poteze kritikovali pod psihološkim utiskom DOS-ovske ministarske vrteške čija je glavna odlika – jednom ministar uvek ministar, večiti ministar ili ministar opšte prakse. Bilo kojem tipu da pripada ministar, svi upadaju u istu zamku. Nažalost, među vladajućim kadrovima nema više onih vizionara koji bi ih poslali na stručni tretman za odvikavanje od ove zavisnosti, kao što su to u prošlosti činili Milošević i Đinđić sa svojim najvernijim imitatorima.
Pošto ovo poprima oblik epidemije pod nazivom „ja pa ja“, „niko kao ja“, „ministar, to sam ja“, „i posle ministra - ministar“, predlažem vlasti da nešto hitno preduzme. Inače se nemojte čuditi ako mi narodni poslanici Skupštine Republike Srbije i posle isteka naših mandata budemo, po navici, dolazili na sednice Skupštine.
Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
| Predsedava
Zahvaljujem. Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela poslanik Marina Toman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Miroslav Petković, Milan Lapčević i Milica Radović i narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Javila se najpre gospođa Donka Banović, a potom gospodin Krasić.
Ovim amandmanom predlažemo da se reči „šest meseci“ zamene rečima „tri meseca“. Naime, član 24. govori o rokovima za donošenje svih podzakonskih akata. Gospođa ministar je praktično meni malopre i odgovorila; seća se da je Demokratska stranka Srbije podnela amandman kojim se taj rok skraćuje sa šest meseci na tri meseca. Ovde je pred svima nama rekla da Ministarstvo ima nameru da ovu svoju obavezu, kada je u pitanju donošenje podzakonskih akata, ispuni u roku od tri meseca, tako da ne vidim razlog zašto niste prihvatili ovaj amandman, ako ste čvrsto rešili da sve to uredite za tri, a ne za šest meseci. Hvala.