Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristila bih vreme koje ima moja poslanička grupa, ne znam tačno koliko je to, u sklopu ovog amandmana.
Koliko sam razumela čitajući ovaj zakon, intencija ovog zakona je prevencija i bezbednost na lokalnom nivou, s tim da se ova prevencija i bezbednost, u stvari, svode na gradove, odnosno na grad Beograd. Postavlja se pitanje, zašto se tu ne ukalkuliše i druga vrsta lokalne samouprave, kao što su opštine? Razumem da je Zakon o lokalnoj samoupravi najavio, odnosno predočio donošenje jednog ovakvog zakona o komunalnoj policiji, koji je predvideo komunalnu policiju samo za gradove. Međutim, nema logike zašto bi gradovi dobili komunalnu policiju, a ne i opštine, ukoliko je zaista potrebno da se uradi nešto na terenu prevencije i bezbednosti.
Što se tiče te prevencije i bezbednosti, interesantno je obrazloženje Vlade zašto je zakon predložen. Između ostalog, među najvažnijim bezbednosnim problemima u čijem se rešavanju vidi uloga lokalnih zajednica istaknuti su problemi u lokalnom saobraćaju, vandalizam, nasilje mladih, nasilje grupa, buka, upadi u stanove, garaže, javne objekte i poslovne prostorije.
Međutim, problem je što se tu dešava, u stvari, preplitanje nadležnosti komunalne policije i redovne policije. Redovna policija je ta koja je nadležna da reaguje ukoliko se prijavi postojanje nekog krivičnog dela, a dozvolićete da je krivično delo kada neko upadne u nečiji zaključan stan, garažu ili slično. To bi moglo da se podvede i pod ozbiljna krivična dela i ne znam kako bi komunalna policija mogla da se snađe u takvim situacijama.
U članu 50. navodi se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, međutim, primenjuje se šest meseci nakon stupanja na snagu. Šta to znači? U tih šest meseci ćete osposobiti ljude da rade ozbiljne stvari koje sada rade pripadnici redovne policije, i to ne bilo kakve, jer ukoliko se pročita ovaj član 16. Predloga zakona o komunalnoj policiji, tu recimo spada i upozorenje, usmeno naređenje, provera identiteta, dovođenje, pregledanje lica i predmeta, privremeno oduzimanje predmeta, video nadzor, upotreba sredstava prinude. Sve se to radi od strane pripadnika komunalne policije, koji bi trebalo da budu osposobljeni u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona.
Mislim da je to malo nejasno i nelogično, pogotovo kada se u sklopu tog člana 16. uzme u obzir i član 20. koji kaže: „Ako komunalni policajac ne može da utvrdi identitet lica proverom iz člana 19. ovog zakona, to lice će bez odlaganja dovesti nadležnom organu radi utvrđivanja identiteta.“
Vi onda možete u praksi da dođete u situaciju da, recimo, neko ko nije poneo sa sobom ličnu kartu baci opušak cigarete na ulici, pa od strane komunalnog policajca bude doveden zato što nema ličnu kartu i ne može da mu se utvrdi identitet, i šta ćemo onda?
Dakle, mi primenjujemo silu nad građanima. Umesto da se krećemo ka tome da se sila, prinuda što manje primenjuje u praksi prema građanima, mi u stvari uvodimo još jednu mogućnost da se taj građanin, na bilo koji način, dovede u poziciju da se brani od organa koji primenjuje silu, pa makar to bio i komunalni policajac.
Potpuno je besmisleno jer, kažem, komunalni policajac je zaista u mogućnosti, po čl. 16. i 20, da postupi svaki put kada smatra da je potrebno da se neko privede zbog najmanjeg prekršaja koji je učinio, jer, bože moj, to je u suprotnosti sa komunalnim redom.
Prema tome, ukoliko se pored ovih članova koje sam već navela primeni član 33, koji zaokružuje ove nelogičnosti koje se pojavljuju u zakonu, a odnosi se na stručno osposobljavanje, dolazimo u situaciju da stvaramo jednu paralelnu policiju pored postojeće redovne policije, koja ima velike nadležnosti, a pri tom je nestručna i nije osposobljena za taj posao.
Prema tome, smatram da je zakon nedorečen, da će stvarati konfuzne situacije.
Kada analizirate ovaj član 4. koji govori o asistenciji komunalne policije nadležnim gradskim organima, ta asistencija je dozvoljena i moguća u slučaju da nešto ne može da se uradi bez primene sile. Pri tom se u poslednjem stavu navodi da ukoliko ni ta sila nije dovoljna, tek se onda obraćamo policiji. Šta mi to radimo? Mi uvodimo paralelnu silu, paralelnu primenu prinude nad građaninom.
Inače, u ovom zakonskom predlogu nisam našla odredbe koje direktno upućuju na to šta se dešava ukoliko komunalna policija utvrdi da je izvršen određeni prekršaj, da li komunalna policija pristupa podnošenju prijave nadležnom prekršajnom organu. Pretpostavljam da je tako.
Ako je to slučaj, onda mogu da istaknem još jednu nelogičnost. U sklopu reforme pravosuđa dolazimo u situaciju da smanjujemo broj sudija za prekršaje. Tako je, recimo, u Zrenjaninu broj sudija za prekršaje smanjen na 11, a pri tom su organi za prekršaje dobili da sude i u predmetima poreskih, carinskih i deviznih prekršaja.
Prema tome, ako smo već smanjili broj sudija za četiri, dakle, 25% od postojećeg broja sudija za prekršaje, a pri tome predviđamo da rešavaju i o prekršajima u komunalnim oblastima, pored tih deviznih, carinskih i ostalih prekršaja, ne verujem da ćemo uspeti da postignemo cilj predlagača zakona, a to je prevencija i bezbednost u gradovima i u gradu Beogradu.
Ponovo podvlačim, zaista je nelogično što se ta komunalna policija, ukoliko se smatra da je to tako dobro rešenje, ne uvodi i u opštinama. Jer, ako je nešto dobro za grad, zašto tako dobro ne bismo učinili i u opštinama?
Inače, osvrnuvši se na ovaj amandman istakla bih činjenicu da bi trebalo da obavežemo nadležni organ, komunalnu policiju, da u roku od tri dana reaguje na određenu prijavu, da obavesti građanina o ishodu postupanja bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana, a ne da se dozvoli mogućnost beskonačnog odugovlačenja što se tiče davanja odgovora. Ukoliko omeđimo tu obavezu na najkraći vremenski period, ipak dajemo neku šansu i mogućnost da se određene stvari dovrše i realizuju i da onaj ko je zainteresovan u određenom roku sazna šta se dešavalo u vezi s određenom nepravilnošću i neregularnošću.
Prema tome, ne vidim zašto ne bismo usvojili ovaj amandman koji samo u pogledu roka odgovora predlaže promenu te odredbe.