Deseto vanredno zasedanje, 15.07.2009.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
S obzirom na to da su odbačeni naši amandmani, u mogućnosti smo samo sporadično da se javljamo, da bismo skrenuli pažnju na neka rešenja koja su loša i da ukažemo kakva je praksa.
Radi javnosti, mora da se zna da je ovaj predlog zakona nastao tako što su spojena dva zakona, postojeći Zakon o budžetskom sistemu, a moram da skrenem pažnju da kada je taj zakon donet, promoter tog zakona bio je Božidar Đelić, pričao je kako je to moderan, evropski zakon, sa evropskim standardima, da je to zakon na duge staze koji će vrlo precizno da prikaže sve, kompletnu javnu potrošnju, da neće biti mogućnosti nenamenskog korišćenja zbog unutrašnjih mehanizama interne, pa, i eksterne kontrole. Sve te pohvale su jednostavno pale posle nepunih godinu i po dana, kada se krenulo sa razgradnjom tog predloga zakona. Nije šteta što je krenula razgradnja tog zakona, jer je on u suštini bio loš.
Naravno, onaj ko je radio te izmene bio je krvni neprijatelj Mlađana Dinkića. Kada je došao na mesto ministra finansija, on je hteo da to malo uredi, da on bude još više opredeljen Evropi nego možda Đelić.
Drugi zakon koji se kao kompilacija nalazi u ovom predlogu zakona jeste zakon koji je preživeo sve moguće turbulencije Dosovog režima, to je Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima, koji je donet još 1991. godine kada je sistem javnih prihoda i javnih rashoda usaglašen sa odredbama Ustava Republike Srbije iz 1990. godine. U dobrom delu taj zakon se sada prepisuje. To su, pre svega, ove odredbe koje definišu šta su prihodi, šta su rashodi i kojim propisima šta se uređuje, reguliše i propisuje. Od rešenja koja nudi taj zakon o javnim prihodima i javnim rashodima, ma koliko da ste hteli, niste mogli da odustanete i to je možda najbolji deo ovog predloga zakona.
Ono što unosi svojevrsnu zabunu jeste – zašto niste iskoristili priliku, kada donosite ovakav jedan zakon, i zašto niste primenili princip da on bude jedan omnibus zakon, da on u sebi sadrži i ono što je sada propisano Zakonom o finansiranju lokalne samouprave?
Podsetio bih vas na nekoliko detalja koje niste uspeli da rešite, niti ćete da ih rešite ovim zakonom. Prvo i osnovno, nije jasno ko donosi budžet.
Po logici stvari, znamo da Republika ima budžet, znamo da AP ima budžet, znamo da i jedinice lokalne samouprave imaju svoje budžete, a to su grad, grad Beograd i opštine.
Međutim, mi imamo i gradske opštine. Da li i one donose budžete? Po ovom vašem sadašnjem konceptu i one donose budžete. Po vašem sadašnjem konceptu lokalne samouprave, pogotovo ovo što se dešava u gradu Beogradu, sada je i gradska opština koja nema status jedinice lokalne samouprave u obavezi da donese statut, a do pre godinu dana to su bile odluke o unutrašnjoj organizaciji.
Neće biti ni jasno ko donosi ili ko ima obavezu da donese biznis plan, a ko ima obavezu da donese finansijski plan. Teško je razvrstati na bazi ovog predloga zakona i napraviti konačan spisak da znamo ko su sve direktni korisnici budžetskih sredstava, ko su indirektni korisnici budžetskih sredstava. Sve to ostaje nedorečeno.
U pogledu kontrole utroška sredstava, takođe, imaćemo i budžetsku inspekciju i trezore sa disperzijom, u zavisnosti od nivoa vlasti.
Kod planiranja sredstava i planiranja imaćemo opet te srednjoročne, kratkoročne planove, imaćemo memorandum, imaćemo mnoge nedorečenosti i imaćemo opet praksu da u budžetu neke jedinice lokalne samouprave postoje određene klasifikacije i aproprijacije, a posle godinu i po dana kada se vidi izveštaj i završni račun, da se onda vidi da je tu neuporedivo veći broj ekonomskih klasifikacija, da su sredstva seljena za razne namene, razne potrebe i zadovoljavanje nečega što izvorno znači politička pogodba onih koji učestvuju u vršenju vlasti.
Taj deo ovaj zakon ne rešava. Jednostavno ne može da reši, pošto je taj deo političke pogodbe iznad bilo kakve zakonske norme. Sada ću vam pokazati na jednom primeru koliko to može da bude komplikovano, nepotrebno komplikovano, ali vrlo bolno za pojedinca.
Uzmite situaciju da je neko bio zaposlen u mesnoj zajednici kao sekretar – bio je u radnom odnosu, primao je platu, došlo je do promene vlasti na nivou mesne zajednice, izbace tog čoveka da više ne bude u radnom odnosu, a on pokrene radni spor, radni spor traje deset godina.
Ovih dana dobije pravosnažnu sudsku presudu, obezbedi klauzulu izvršnosti, krene u postupak izvršenja pred nekim sudom i ima problem kako da imenuje dužnika.
U međuvremenu je mesna zajednica izgubila taj svoj subjektivitet, više se ne biraju ljudi na neposrednim izborima, postavlja opštinsko veće ili opštinska skupština, sasvim svejedno. Ukinuta radna mesta, drži se neki račun mesne zajednice da bi se popunile tri rupe na nekoj ulici.
Čovek ostvario pravo, nema gde da naplati svoje sudskom presudom potvrđeno novčano potraživanje iz radnog odnosa. A onda dođemo do situacije da primenimo ovaj član na koji se odnosi ovaj amandman i onda vidimo da postoji ograničenje kada se vrši prinudno izvršenje, prinudna naplata sa isplatnih računa korisnika budžetskih sredstava, da to može samo do 50% iznosa.
I onda se postavlja pitanje – čemu sudska presuda, čemu neki red među korisnicima budžetskih sredstava? Sve je formalno-pravno ispravno, ali šta vredi. Pojedinac ne može da ostvari svoje potraživanje.
Slična je situacija i sa onima koji uđu u svojevrsnu avanturu da sa nekim korisnikom budžetskih sredstava zaključe ugovor i po tom ugovoru preuzmu obavezu da nešto naprave, izgrade, isporuče neku robu i onda dođemo u situaciju da taj partner, to pravno lice, mesecima ne može da naplati svoje potraživanje od države. Država onda kritikuje učesnike na tržištu što međusobno ne izmiruju obaveze pa se pojave još i sudovi gde učesnici na tržištu preko suda ostvare neko svoje potraživanje. Onda dođemo do jednog začaranog lanca, lanac počinje i završava se sa državom, bez obzira u kakvom agregatnom stanju, sa Vladom, ministarstvima, nekim nižim organima državne vlasti koji duguju. I onda se postavlja pitanje –ko kome tu drži predavanja?
Od građanina se traži da poštuje zakon. Ukoliko ne poštuje biće kažnjen! Od države se ne traži ništa, da budem precizniji, od vlasti, od onih koji vrše vlast ne traži se ništa, jer oni imaju to ekskluzivno pravo da stave ruku na česmu, otvore vodu, to znači kreiraju život! Od njih sve zavisi. Verovatno preko 60% svih privrednih aktivnosti danas je, na neki način, u tesnoj vezi sa vlašću i sa državom.
Znači, neodgovorna vlast bruka državu, država ne može da ispuni svoje funkcije, pa se postavlja pitanje – dokle, kako, koji je stepen izvesnosti, koji je stepen sigurnosti. Uz sve to garantuje se i sudska zaštita i zaštita od strane drugih organa, a onda imamo prilike da pročitamo da i ti organi ne ispunjavaju zakonom propisane obaveze, počevši od onih koji se tiču knjiženja preko onih kojima se konstatuje da nema knjigovodstvene i računovodstvene dokumentacije kojom se pravda neki trošak.
Eto, taj problem ne može da reši ovaj predlog zakona. Ne može da reši, jer nisu ni koncipirali taj zakon.
Sada bih skrenuo pažnju na nešto što zadire u sistem finansiranja lokalne samouprave, a naravno i Republike i autonomne pokrajine i onoga što predstavlja prihod budžeta, što predstavlja javni prihod.
To je naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa. Da smo imali prilike da obrazlažemo naše amandmane, tražio bih da se izbriše nastavak ove rečenice – u skladu sa zakonom.
Mnogo bi bilo bolje da smo sve ove procente kojima se izražava učešće jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike u nekoj vrsti javnog prihoda, izrazi u ovom zakonu, da se ovde to sve stavi. Zašto? Jer dolazimo u situaciju da lokalna samouprava koja ima neko prirodno bogatstvo, da li je to Dunav, Drina, Rudnik, neki drugi objekat ili neka teritorija gde se vrši eksploatacija, praktično zavise od nekih koji su na vlasti da li će da dobiju ono što im po zakonu pripada.
Stvarno se dešava paradoksalna situacija da zbog toga neko mesto kaska u razvoju, poput recimo Kladova, poput Malog Zvornika, Ljubovije, da ne ređam dalje ili neka druga mesta, možda sam i pogrešio ovo u imenovanju.
Poenta je u sledećem, da jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi to što se eksploatiše i podleže ovoj obavezi plaćanja naknade ukoliko treba da zavisi od Vlade Republike Srbije, onda znate i sami da tu dolazi u prvi red kao prioritet, politička podobnost, politička pripadnost, odnos snaga u lokalnoj samoupravi, odnos lokalne samouprave prema ministarstvima, prema Vladi Republike Srbije. Sve nešto što ne postoji kao zakonska norma.
Deluju stvarno neverovatno neke činjenice da prirodno lečilište, banjsko mesto ne ubira ono što mu pripada. A da bi se to ispeglalo, ne ide se na precizna zakonska rešenja koja obavezuju po snazi svog automatizma primene zakona. Onda se ide na regionalni razvoj, Fond za razvoj, različite programske delove budžeta za pojedina ministarstva, gde sve zavisi od dobre volje i članske karte.
Dokle god u ovoj zemlji sve zavisi od dobre volje i diskrecije nekoga ko je na čelu nekog državnog organa i on definiše svoje ponašanje u smislu sprovođenja nekog programa, tako što ima afiniteta prema nekoj članskoj karti ili boji, onda ćemo imati ovaj haos koji imamo u Republici Srbiji. Treba da napravimo sistem gde lokalna samouprava i finansiranje poslova iz nadležnosti lokalne samouprave ne sme da zavisi od transfera sredstava koje Republika treba da ispuni.
Mi sada imamo nenormalnu situaciju, zbog jednostrane primene Trgovinskog sporazuma, poljoprivreda stagnira. Nekontrolisano ulaze konkurentske robe našoj poljoprivrednoj i prehrambenoj proizvodnji, direktno konkurišu i onda nije ni čudo što povodom svakog poljoprivrednog proizvoda usled nelojalne konkurencije, damping cena sa kojima ulazi roba iz inostranstva, gubi se motiv za bilo kakvu proizvodnju, pa nije ni čudo što kod višegodišnjih zasada rade motorne testere. Nije ni čudo!
Troškovi naše proizvodnje prevazilaze podnošljive troškove i naravno da ne možemo da pratimo, i onaj ko proizvodi ne uživa zaštitu države.
Slična je situacija sa ostalim delom naše privrede, naročito industrije, gde onaj ko treba da organizuje proizvodnju, kada podvuče crtu ispod neke računice – šta su plusevi, šta minusi, dolazi do minusa. Kada vidi šta je razlog tom minusu ili zašto je toliki minus, onda primeti da on u stvari finansira državnu administraciju. Gubi se bilo kakav motiv za neko ekonomsko normalno poslovanje.
To je ta situacija koja je snašla ovu našu zemlju.
Mi kao da sedam, osam godina živimo u svetskoj finansijskoj krizi – prezaduženost ogromna. Nude se u perspektivi, takođe, neki krediti koji mogu samo da povećaju našu zaduženost, pa bez obzira što postoji neki period, u kome se ne vraćaju krediti, postoji neki period čekanja. Jednostavno, vi uništavate perspektivu za jedno normalno društvo, jednu normalnu vlast koja može da funkcioniše i da uredi život na ovom prostoru. Monopoli na svakoj strani po svim segmentima, ekonomski, medijski, proizvodni, tržišni, kako god da okrenete – ili jesi ili nisi?!
Država je sada, praktično, finansijer svega i svačega. Nema tu razvoja, i ovoj vlasti nisu potrebna ta rešenja u zakonu koja bi bila precizna, već je potrebno nešto kao provizorijum da bi se maksimalno razvio politički voluntarizam, koalicioni kapaciteti, opredeljenost Evropskoj uniji itd. Možete čak da zamislite da se u ovom članu štiti EU od sudskih odluka. Ono što je namenjeno da država učestvuje da bi obezbedila lično učešće sredstava, da bi povukla neka sredstva iz nekog fonda, ni to ne može da ide na izvršenje.
Šta vi mislite – koliko čovek može još da živi da bi sačekao na to izvršenje? Kao da život može da čeka. Eto, sada greškom uđoh u vašu parolu – ''jedan je život''! Vi ste zaboravili vaše parole. Promovisali ste ljudski život kao najveću vrednost. Doduše, pričali ste i o belom šengenu još pre sedam godina, kada su bili prvi predsednički izbori, kada se Tadić šetao ispred ovih ambasada i rekao – samo vi glasajte za mene, za šest meseci bićemo na beloj šengen listi. Tih šest meseci se produžilo na šest godina.
Koji su vaši kapaciteti da prevarite birače i obične građane? Neograničeni, očigledno neograničeni kapaciteti. I, ako ozbiljno razmišljamo o tome da se mora sprovesti neka kontrola nad trošenjem ovih sredstava, onda dajte da promenimo zakon o Državnoj revizorskoj instituciji Republike Srbije, da ih osnažimo i ovom vrstom ovlašćenja da mogu da kažnjavaju. Ne bi to bila neka novina, pošto i sada imate koncept agencija i nezavisnih regulatornih tela, koja su ujedno i sudovi i prekršajni i krivični, maltene, doduše, ne baš sto posto, ali kada nekoga tako novčano kaznite, onda kao da ste ga kaznili kaznom zatvora, ovaj ne može da se oporavi.
Dajte da neko sa strane kontroliše te javne finansije, neko ko neće imati nikakve veze ni sa Vladom Republike Srbije, ni sa jednom poslaničkom grupom u Narodnoj skupštini, da bismo obezbedili nešto što je objektivno, a nešto što treba da bude objektivna analiza, objektivna kontrola, pre svega, mora da se zasniva na struci.
Zato tvrdimo da ovakav zakon sa ovakvim rešenjima, ako nije obuhvatio još nekoliko propisa, ako nije obuhvatio i Zakon o finansiranju lokalne samouprave i još druge stvari, onda nam on nije potreban, a ako se pogleda kakvo je stanje državnih organa koji bi mogli ovo da primenjuju, onda vidimo da od ovoga nema ništa.
Sada ću samo da vam otvorim jednu temu, bez daljeg ulaska u nju – da li je kontrola trošenja budžetskih sredstava kod direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava i uopšte kod svih onih koji upadaju u grupu da troše sredstva koja spadaju u javne rashode, dakle, da li je kontrola toga izvršna funkcija? Da li je to izvršna funkcija? Da li je to funkcija izvršenja, izvršavanja nekog zakona? Mislim da u datim uslovima tu vrstu izvršne funkcije treba što dalje pomeriti i od Narodne banke i od Vlade Republike Srbije, staviti tu negde blizu Narodne skupštine kako bi jedno objektivnije oko dalo pravu ocenu o tome koliko je potrošeno, da li je to namenski potrošeno, jer to su te dve najvažnije stvari kod javne potrošnje.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč?
Na naslov iznad člana 57. i član 57. amandman je, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za finansije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Antić i Mićo Rogović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Antić

Napred Srbijo
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 57. koji reguliše donošenje ugovora, odnosno faktički javne nabavke i odnosi se na Zakon o javnim nabavkama. Smatrao sam da je sasvim normalno da proširim nadležnosti, kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, i na sve korisnike koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora.
Nažalost, nisam naišao na razumevanje kod Vlade. Smatram da je trebalo da se ozbiljnije Vlada pozabavi ovim amandmanom, jer iz formalnih razloga odbijati amandman u situaciji kada znamo koji je stepen korupcije i kriminala u našem društvu, mislim da je nedopustivo. Vi ste u ovom zakonu čak propisali i obavezu ažuriranja i tačnosti poslovnih knjiga, koliko ste daleko išli, čini mi se u članu 11, ali niste našli za shodno da sve korisnike javnih sredstava faktički stavite pod ingerenciju Zakona o javnim nabavkama.
Smatram da je trebalo od strane Vlade da bude znatno više razumevanja, kada je u pitanju ovaj amandman. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Registrovana je na panelu za elektronski sistem. Izvolite, sada morate ponovo.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Izvinjavam se, ali ne izaći iz sale čitav dan nije baš lako izdržati, a nije glasanje u pitanju.
Član 57. na koji su amandman podnele moje kolege Zoran Antić i Mićo Rogović zaslužuje posebnu pažnju. Ako smo rekli da stavljanje pod kontrolu svih javnih sredstava koje neki korisnici javnih sredstava prikupljaju, troše, za razne namene, podrazumeva želju vlasti da zaista vrši kontrolu nad svim sredstvima, mislim da je to prosto nemoguće ako na ovakav način ostavimo član 57. koji tretira dodeljivanje ugovora. Poslaničke grupa Napred Srbijo je samo dosledno izvela nameru ministra finansija i Vlade da tu kontrolu javnih sredstava od strane svih korisnika dovede u istu ravan.
Ako ste u ovom članu 57. definisali da se ugovori o nabavci dobara i svega ostalog odnose na direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, da moraju da budu dodeljeni u skladu sa ovim propisima, zaista je trebalo da to izvedete dosledno, pa da i svi drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora imaju obavezu da tako rade javne nabavke.
Vi u obrazloženju odbijanja amandmana kažete da je ovo odeljak, znači počeli smo da se branimo metodologijom, koji tretira izvršenje. Zar nije trošenje budžetskih para na najdirektniji način izvršenje budžeta? I kažete da Zakon o javnim nabavkama definiše obveznike ovog zakona, ali onako kako zakon o budžetskom sistemu nalaže.
Mi smo taj zakon usvojili u decembru prošle godine, a članovi 1. i 3. Zakona o javnim nabavkama decidno regulišu ko se smatra naručiocem i svi oni, korisnici javnih sredstava koje ste vi naveli u definicijama, a pod odredbom stava 5, jesu naručioci u smislu Zakona o javnim nabavkama.
Sada, ne vidim razlog da samo navedete direktne i indirektne korisnike i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, a da navedete sve one koji su na gotovo istovetan način navedeni u vašem članu kao korisnici javnih sredstava ili u Zakonu o javnim nabavkama, član 3.
Pa se kaže, ili većina članova da ima preko 50%, a imenuje ih Republika, odnosno državni organ, ili se finansiraju određeni radovi više od 50% iz sredstava onog što se zovu budžetski korisnici, ili imaju više od 50% akcija ili obavljaju delatnost od javnog interesa, ili su javna preduzeća.
Apsolutno ista suština je definisana u vašoj definiciji korisnika javnih sredstava, što mi tražimo da uđe kao amandman na ovaj član i, apsolutno isto onako kako kaže Zakon o javnim nabavkama.
Moja primedba je izražavanje čuđenja što ste odbili ovaj amandman, kada je on, u stvari, apsolutno neophodan, jer je ovde Zakon o budžetskom sistemu taj, na koji se poziva Zakon o javnim nabavkama, na koji se ove javne nabavke odnose.
Molim vas, ako postoji poslovnička mogućnost da još jednom razmislite i usvojite ovaj amandman.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman posto sastavni deo Predloga zakona.
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Oto Kišmarton.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo poslanik Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Odsutan je opravdano kolega Saša Maksimović, ali mi je ostavio zadovoljstvo da branim i njegov amandman.
Članom 62, Vlada je predvidela sebi privremenu obustavu izvršenja budžeta.
U 1. stavu kaže da ako se u toku fiskalne godine rashodi povećaju ili prihodi smanje, a to morate da priznate nije prirodna nepogoda niti katastrofa koju ne možemo da predvidimo ili planiramo, pa čak ni ekonomska kriza, da smo na nju reagovali negde od kraja leta 2008. godine, kao što su to radile ozbiljne države, znači, nije elementarna nepogoda i katastrofa koju ne možemo da predvidimo, Vlada sebi predviđa pravo, da pod privremenom obustavom, pod čime se podrazumeva, da zaustavi primanja obaveza, produži ugovorni rok plaćanja, zaustavi davanje odobrenja za zaključivanje ugovora i zaustavi korišćenje kvota, znači, da te aktivnosti sebi tako opravda što će doneti jednu odluku, o kojoj će obavestiti Narodnu skupštinu.
Razumem da iako smanjenje prihoda ili povećanje rashoda nije elementarna katastrofa, ali ipak može da se promeni u odnosu na planirano i to značajno, razumem da ovakva odredba treba da postoji, ali ne razumem da Skupštinu doživljavate u toj meri pasivnim posmatračem i overivačem vaših odluka ili pokrićem pred javnošću, pred građanima za odluke koje donosite, da ovakvu odredbu, u stavu 4. definišete.
Amandmanom tražimo da stav 4. glasi ovako – Vlada obaveštava Narodnu skupštinu o razlozima za donošenje odluke iz stava 1, znači, za to privremeno obustavljanje, o čemu se Narodna skupština izjašnjava u roku, znači izjašnjava, ne overava i prima na znanje, nego izjašnjava u roku ne dužem od 10 dana. Niti zaustavljamo donošenje vaše odluke. Imate većinu koja vas podržava, uvažite zakonodavni organ do te mere, da nam dostavite obrazloženja razloga, da bismo mogli o tome da ovde vodimo raspravu i da se o tome izjasnimo sledstveno Narodnoj skupštini i Vladi kao izvršnom organu koji predlaže ovakvu odluku, amandmanom se izvodi pravo i za nivo lokalne izvršne vlasti i lokalne skupštine, da bude obaveštena, da se o tome izjasni i da svojom dužinom trajanja izjašnjavanja ne onemogućava Vladu da jednu ovakvu odluku donese.
Ako smo se složili da postoje tri grane izvršne vlasti i to ne možemo da promenimo, dajte da se tako i ponašamo, ne zadirući ovako drsko i suviše odgovorno za same sebe, mislim na izvršnu vlast i, razmislite još jednom, da Narodnoj skupštini vratite prvo zakonima nadležnosti koje ima, a mi ćemo sa svoje strane doprineti da joj vratimo i ugled koji ona treba da ima u ovom društvu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Arsen Đurić i Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman posto sastavni deo Predloga zakona.
Na član 63. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Miladinović i Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Po mojoj evidenciji, imam još četiri minuta od ovlašćenog predstavnika, je li tako?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Ne, kao ovlašćeni predstavnik imate jedan minut i 30 sekundi.