Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč. Izvolite.

U najkraćem ću da obrazložim amandman kolege Veroljuba Arsića. Reč je, takođe, o investiranju sredstava i ovim amandmanom predlažemo da se pravo za investiranje viška sredstava ostavi samo ministru ili licu koje on ovlasti i da se to investiranje ne može vršiti na nivou lokalnih organa vlasti i to, ponavljam, ministru, samo u slučaju da se tim viškovima stvarno raspolaže i da nema zaduživanja. Dakle, privid da vršimo decentralizaciju time što ne gazdujemo dovoljno dobro ukupnim finansijskim sredstvima ne treba ostavljati kroz ovaj zakon i na ovaj način.
Prema tome, transferna sredstva, onako kako ih budžetom ovde odobrimo, treba prenositi opštinama. Namene koje se nižim organima vlasti dozvole budžetom treba da budu realizovane kroz izvršenje aproprijacije i kvote, ali ne možemo dozvoljavati onu slobodu koju ne trpi ni ozbiljnost trenutka u kojoj se kao država nalazimo, niti nedostatak sredstava koji je evidentan i smatramo da pravo lokalnih organa na investiranje sredstava treba brisati iz ovog zakona i člana. (Aplauz.)

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor ga smatra pravno mogućim, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Branka Ljiljak.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor ga smatra pravno mogućim, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Stefan Zankov i Mićo Rogović.
Reč ima Mićo Rogović. Izvolite.

Poštovane kolege, član 14. Predloga ovog zakona govori o vrstama javnih prihoda i primanja, i u okviru najbitnijih tačaka, od 14 do 21, u ovoj tački javnih prihoda govori se koji su to prihodi i u tačka 7) kategorija – ostali javni prihodi.
Poslanička grupa Napred Srbijo – SNS, izmenom ovog člana, tj. tačke 7), predlaže dodavanje podtački u okviru tačke 7) koje se odnose na prihode od kamate, naknade za organizovanje igara na sreću, privatizacione prihode i druge javne prihode utvrđene zakonom. Iz kog razloga? Neophodno je članom 14. preciznije odrediti ovu kategoriju koja je obuhvaćena u tački 7) ostali javni prihodi, jer se upravo prema i na osnovu ovog člana prikazuje u Predlogu zakona o budžetu svaki pojedinačni prihod i primanje, i s obzirom na tu konstataciju, neophodno je iz ove tačke 7) izvući pojedinačno sve što se na nju odnosi. Zato smo predložili podtačke u okviru tačke 7).
Nije dovoljno samo što se kasnije članovima 19, 20. i 21. preciznije određuju šta su to ostali javni prihodi i primanja, jer se prvenstveno iz razloga, kao što sam rekao, oni ne prikazuju u Predlogu zakona o budžetu, i mi na osnovu istog imamo pravo i da se izjašnjavamo, dakle, postaje enigma i za narodne poslanike koji usvajaju Predlog zakona o budžetu.
Posebno naglašavam da je ovim amandmanom predviđeno prikazivanje privatizacionih prihoda, jer se ni na jednom mestu ne navode zbirno, iako to zaslužuju po svojoj težini i kriterijumima, značenju, pogotovo na period od 2003. do 2009. godine, u okviru prihoda na budžetskoj strani od strane ove kategorije prihoda. Od ostalih prihoda iz člana 19, kojih je ukupno nabrojano sedam, preuzeta su samo dva, (tačka 1) i tačka 7) – prihodi od kamata i naknade za organizovanje igara na sreću, pa smatramo da ni u jednom slučaju navođenje ostalih javnih prihoda ne opterećuje član 14, a doprinosi preglednosti prihoda, što je interes i javnosti i svih nas poslanika.
Razlika u transparentnosti između vas i nas jeste što mi ovu kategoriju svrstavamo u javne prihode, a ne samo u kategoriju u koju je vi svrstavate. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Rogoviću.
Na član 14. amandman je, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za finansije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Nenad Popović ima reč.

Razlog zbog koga smo podneli amandman na član 14. stav 2. tačka 3), podtačka (3) Predloga zakona jeste da bi se izvršilo ovo terminološko usklađivanje, budući da reč "deonica", koja je u Predlogu zakona upotrebljena kao termin, nije termin koji se upotrebljava u našem pravnom sistemu. Zato smo predložili da se reč "deonica" promeni na reč "akcija", koja je u skladu sa terminologijom prihvaćenom u sistemskim zakonima koji već postoje, kao što su Zakon o privrednim društvima, Zakon o bankama, osiguravajućim društvima i investicionim fondovima.
Nažalost, predlagač je odbio ovaj amandman uz obrazloženje da bi amandman bio prihvaćen da je amandmanom predložen i dodatni stav koji ukazuje da se u skladu sa ovim vrši terminološko usklađivanje i u ostalim delovima zakona. Vidite, Ministarstvo finansija ima mnogo zaposlenih.
Imali ste mišljenja drugih ministarstava, imali smo Sekretarijat za zakonodavstvo, imali smo vladine odbore i niko od nabrojanih i institucija i pojedinaca nije uočio ovu grešku koju bi stvarno morao da uoči.
Ne mogu da shvatim zašto se ne prihvati ovaj amandman, jer da ga je Vlada prihvatila, ne mogu da se složim da je mogla da ga prihvati samo da je bio predložen i u drugim odredbama gde se reč "deonica"… Nije prihvaćen. Ovaj amandman je odbijen.

Taj amandman je u suštini, kao amandman Odbora, prihvaćen.

Zahvaljujem.
Gospodin Zoran Krasić ima reč.

Mala je vajda od ovih šest poslanika vlasti, ukoliko uspemo da ih ubedimo u nešto zašto treba da se prihvate neki amandmani, ušao je i sedmi, jupi, nego i javnost treba da čuje o čemu se u stvari radi u ovom Predlogu zakona. Naravno, vi ste odbacili sve naše amandmane, pa ste nam uskratili pravo da po svakom članu diskutujemo.
Iskoristiću priliku povodom ovog amandmana da ukažem na suštinske probleme ovog Predloga zakona koji u suštini ništa neće da promeni.
Samo bih vas podsetio da ste u obrazloženju Predloga zakona naveli, kao razloge zašto se ide na novi zakon i šta treba da se postigne, koji cilj treba da se postigne, između ostalog, da država nije bila u mogućnosti da vrši kontrolu korišćenja državnih sredstava od strane onih institucija koje ste besomučno formirali za proteklih osam godina, a to su agencije, nezavisna regulatorna tela i drugi.
Prosto, deluje neverovatno da idete sa Predlogom zakona, a da stičem utisak da niste imali prilike da pogledate Godišnji izveštaj o radu budžetske inspekcije za 2008. godinu.
Pregledom ovog izveštaja moram da kažem da postoje stvarno neke stvari koje su svojevrsna nebuloza, šta je sve napisano, propisano ili utvrđeno da predstavlja povredu Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o javnim nabavkama i drugim propisima koji su obavezujući za direktne i indirektne korisnike sredstava. Ali, moram da skrenem pažnju predlagaču zakona i javnosti da se među onima koji krše ove propise nalaze, recimo, na rednom mestu broj 12 – Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja samostalnih delatnosti, redni broj 13 – Fond za razvoj Republike Srbije.
Znate li šta to znači? To znači da danas usvajamo ovaj predlog zakona i država koja je vlast, koja je podnela taj predlog zakona nas obaveštava da jedan državni organ krši propis. Dalje, imamo Republičku direkciju za robne rezerve. Zamislite, Republičko javno pravobranilaštvo krši propise o budžetskom sistemu, a ono zastupa pred institucijama i pred sudovima Republiku Srbiju u imovinskim sporovima – neverovatna stvar!
Zatim, Republički zavod za sport, pa Opštinski organ za prekršaje u Sjenici. Pa, koga oni mogu da kažnjavaju za prekršaj? Dalje, Dom zdravlja ''Rakovica'', Trgovinski sud Novi Sad.
Trgovinski sud Novi Sad treba da sudi za trgovinske prestupe, treba da se uključi u upravno-računske sporove. Kako može to da radi ako ste ih vi stavili na ovu listu onih koji ne poštuju propise Republike Srbije.
Dalje, Ministarstvo omladine i sporta, na čelu sa ovom gospođom koja vodi to ministarstvo, koja je verovatno isto tako radila dok je radila u Ministarstvu odbrane.
Tu je zatim Opštinsko javno tužilaštvo Mladenovac – pa, koga oni krivično da gone? Potom, Republički zavod za razvoj.
Na rednom broju 57 nalazi se BIA. BIA, molim vas! A, na broju 61 Ministarstvo nauke Beograd. To je kontrola za 2008. godinu.
To je ovaj mali ''vojvoda'' iz „Meridijan banke“, sa 11,5 miliona osnivačkog kapitala u banci – vidite koje on sklonosti ima! Kako vi možete da sedite sa njim u istoj sali gde zasedate ili ste možda zbog toga smislili ove telefonske i elektronske sednice da se ne gledate, da ne biste međusobno komunicirali pa da ga pitate – dobro, Božo, kako ovo tvoje ministarstvo da pravi te propuste?
Dalje je i Republička agencija za telekomunikaciju Beograd. Evo, vidite, budžetska inspekcija je kontrolisala nešto što je regulatorno telo. Vi sami demantujete svoje razloge.
Dalje, Zavod za zdravstvenu zaštitu Ministarstva unutrašnjih poslova Beograd i da ne čitam dalje i da ne navodim.
Stvarno moram da vam kažem da postoje i nebulozni razlozi koji su navedeni u ovom izveštaju, ali postoje i oni krupni razlozi – nabavka laptopa, telefona, iako to nema ni na jednoj aproprijaciji, da ne pričam dalje.
A, onda imate i ovu situaciju, znate, Mlađan Dinkić je, tu negde, između Miljakovca dva i Miljakovca tri, započeo u ime Vlade neke zgrade i to stoji već mesecima. Radnici ne dolaze, nema para i pitanje je da li postoji građevinska dozvola. Što reče Radojko Obradović – pa, država gradi bez građevinske dozvole i sa kojim pravom jurite obične građane koji jedva rešavaju pitanje krova nad glavom?
Samo da vas podsetim da veliki broj od tih ''građevinaca'' obustavlja radove, jer država duguje, država ne plaća, kao što je Đilas mogao da se šeta po gradskim opštinama i da kaže – ovo asfaltiraj, ovde požarno stepenište, ovde sredi parking! Ne treba ni građevinska dozvola, ne treba ništa.
Pitanje je sa gledišta budžetske inspekcije i budžetske kontrole – da li je to u skladu sa propisima? Naravno da nije! Jer da bi se budžet realizovao potreban je, pre svega, neki plan i neki program osmišljenih aktivnosti.
E, sad da se vratim na ovo što po svaku cenu izbegavate da navedete, a mora da se kaže.
Znate, ako ste na nekoliko mesta u ovom predlogu zakona ili, da budem precizniji, u nekoliko članova, ubacili neke floskule poput pristupnih fondova, razvojnih fondova EU, onda sam prosto iznenađen što niste ubacili i formulaciju – posebnih fondova MMF, Evropske banke za obnovu i razvoju, nekog ruskog investicionog fonda, nekog kineskog investicionog fonda, nekog indijskog investicionog fonda.
Zašto ste napravili tu vrstu selekcije? Zašto želite da nas posvađate sa nekima?
Vidite, vi polako ali sigurno te dve reči „Evropska unija“, kao svojevrsnu instituciju, ubacujete u pravne norme i one postaju deo našeg pravnog poretka. A ta EU nam otima Kosovo i Metohiju! A taj NATO pak nam otima KiM!
Pa, onda, ono, što pričate da nećete da potpišete, nećete da priznate – gde je onda istina? Da li je u tome –'' neću'' ili u ovome da EU postaje, bukvalno rečeno, norma?
Pošto neki ljudi, koji su verovatno nekom greškom u prilici da odlučuju o tome kakvi će amandmani SRS da budu, da bi skratili ovu diskusiju, da bi se što pre doneo ovaj zakon kako bi se što pre krenulo u tu ''vašu Evropu'', jednostavno, ne znaju neke stvari.
Mi smatramo da je ovaj zakon, ovako kako ste ga vi predložili, potpuno nepotreban, jer će on biti neprimenljiv.
Ako je Vlada stvarno htela da reši ovo pitanje namenskog korišćenja budžetskih sredstava i uopšte pitanje javnih prihoda i javnih rashoda, onda ste mogli da izaberete jedan drugi put.
Prosto je neverovatno da u okviru direktnog korisnika budžetskih sredstava, gde postoji direktan nalogodavac, gde postoji odgovarajuća služba, gde postoji interna kontrola, i sada je, takođe, propisujete kao internu kontrolu, kao internu reviziju, i ukoliko postoji ta vrsta kontrole u trezoru i ukoliko postoji u okviru Ministarstva finansija, takođe, deo koji na neki način vrši prethodno kontrolu, pre nego što se neka sredstva utroše i plasiraju, onda se stvarno postavlja pitanje – kako je moguće da nakon svih tih kontrola Budžetska inspekcija konstatuje neku nepravilnost?
Ako je to moguće, onda su problemi u Vladi, problemi su u Ministarstvu finansija, problemi su kod onih koji su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava. To su problemi.
Međutim, mi danas u ''razvoju ekonomske misli'' Mlađana Dinkića i ove grupe koja je sa DOS-om došla na vlast imamo jednu stvarno šizofrenu situaciju.
Banke koje ste instalirali kod nas u Srbiji – više ne ulažu u privredu nego kupuju državne hartije od vrednosti. Zašto? Zato što su sigurne hartije od vrednosti, zato što su sigurna ta potraživanja, kamata je malo veća nego što bi mogli da je ostvare da su ta sredstva plasirali u privredu. Usput, privreda ne radi ili slabo radi, prezaduženost je velika, nelikvidnost ogromna.
Sada imamo situaciju da naše banke finansiraju svi građani Republike Srbije preko poreza koji uplaćuju državi, a država onda deo tih poreza usmerava da bi platila ono što je obećala onima koji su kupili državne hartije od vrednosti.
Znači, vi ste uspeli da promenite i neke izreke. Jedna izreka je – svako ko se rodi je mrtav, samo je pitanje teoretski kad će to biti, da li za 50, 60 ili 70 godina!
U Americi su imali izreku – osim smrti druga izvesna stvar jeste da moraš da platiš porez!
U Srbiji je DOS napravio novu izreku – jedino je izvesno da moraš da platiš bankarsku proviziju! I, svi plaćaju bankarsku proviziju – i država i obični građani, a ove banke iznose po nekoliko stotine miliona evra svake godine iz ove zemlje! Slična je situacija i sa ovima koji se bave osiguranjem.
Ne treba da idete daleko. Dovoljno je da odete u opštinu Rakovica pa da vidite šta se radi sa budžetskim sredstvima.
Tamo, čak, nikakav problem nije da predsednik opštine kaže na sednici Skupštine – ljudi, nećemo danas da glasamo, da usvajamo završni račun za 2007. ili 2008. godinu, da sačekamo da to prođe na nivou grada, a onda će ovo naše lakše da prođe; neće niko da vidi da pravimo ''obdanište za zaposlene'' u opštini pored zgrade opštine, neće niko da vidi da su date velike pare ljudima da prave neke table ispred zgrada, neće niko da vidi da su potrošene pare za sređivanje nekih ulaza, neće niko da vidi pare koje su potrošene za neku ''kancelariju za mlade'', neće niko da vidi gde su potrošene pare za navodno socijalne lokacije na 200 hektara, gde će ljudi koji su socijalni slučajevi da dobiju lokacije, da prave svoje porodične kuće, a oni, ljudi, jadnici nemaju ni za hleb – pa će onda predsednik opštine ili neko blizak njemu, verovatno da, u drugoj ruci, to kupi, pa da pravi još veće stanove, još veće zgrade, pa da se to tako preliva.
Naravno, to je sve evropski, to je sve demokratski, čim je na čelu Demokratska stranka.
Ova vaša operacija, donošenje ovog zakona, koji predstavlja kompilaciju tri postojeća propisa koja su nedorečena, dakle, smatramo da vi pitanje ne rešavate novim zakonom, već samo na bazi ovog zakona izravnavate postojeće stanje, utabavate sve moguće rupe, i ono što se vidi i ono što se ne vidi.
Tako nam se Vlada predstavlja kao velika ''crna rupa'' u Republici Srbiji. Ona finansira banke. Njima su važne banke, nisu važni građani, a verujte, svakim danom je sve teže i teže zatvoriti lične i porodične finansije od 1. do 30. ili 31. u istom mesecu.
Vama očigledno živi građani smetaju. Vi ne rešavate njihove vitalne probleme, ne omogućavate da se razvija život, već zaokružujete na neki način svoje institucije, a tu ste samo vi. Da vas podsetim, sa osam došli ste na 25 – 26.000 zaposlenih. Imate taj vaš problem, ali problem je taj što ne možete da se dogovorite ko će više, ko će manje.
Bara se smanjila, krokodili su oni isti sa onako velikim želucima, pa će početi međusobno da se ujedaju, da otkidaju delove tela!
Postavlja se realno pitanje – ako imate Izveštaj budžetske inspekcije, šta ste uradili povodom tog izveštaja?
Problem je kod vas, među vama, razrešite ga. A kad pogledate sve institucije koje ste stavili na ovaj spisak srama, i BIA, i ministarstva, i fondovi, i direkcije, i organi za prekršaje, i tužilaštva i sudovi – pa, kome da verujemo? Kako je moguće da se desi nenamensko trošenje, ako su ti propisi toliko dobri? Ako postoji unutrašnji sistem od ideje, parafa, potpisa, potpisivanja rešenja, do trezora – kako je moguće da se javljaju ove stvari?
Moguće je zato što postoji feudalna podela na svim nivoima vlasti – malo tebi, malo meni.
Ako ti treba da zakrpiš neke rupe na ovoj strani, e, onda moraš da dozvoliš da i ovaj drugi zakrpi neke rupe na drugoj strani i u takvoj logici nema budžetskog sistema, nema principa legaliteta, nego apsolutni voluntarizam ,koji bi mogao da se pokrije, prikrije, sakrije nekim medijskim atrakcijama, nekim medijskim vestima. Ali i to ima svoj kapacitet. Taj kapacitet je pri kraju.
– Ponašate se kao tenk, ali je problem što vam je akumulator za paljenje tenka od šest ampera.

Zahvaljujem.
Dozvolite da vas obavestim da nećemo imati pauzu. Najverovatnije ćemo završiti do 18.00 časova, no, za svaki slučaj, ako se to ne dogodi, u skladu sa članom 85. st. 4. i 5. radićemo do okončanja tačke dnevnog reda koja bude u 16.00 časova na dnevnom redu, tj. ove tačke dnevnog reda.
Za reč se javio gospodin Maraš Slobodan. Izvolite.