Narodni poslaniče, trenutno smo u raspravi amandmana na član 5. Tu ne vidim da ste podneli amandman, a nisam prešla na amandman na član 6.

Izvinjavam se.

Pitam kada završi govornik – da li još neko želi reč kada je reč o amandmanu o kojem se Skupštini obratio podnosilac amandmana.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Antić, Vladan Batić, Vjerica Radeta, Aleksandra Janković i zajedno narodni poslanici Željko Tomić, Jovan Palalić, Miloš Radulović, Miroslav Petković, Milica Vojić-Marković, Zoran Nikolić, Miloš Aligrudić, Vladimir Milentijević, Aleksandar Pejčić i Zoran Šami.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 6. Predloga zakona o izmenama Zakona o javnom informisanju zapravo je izmena postojećeg člana 95. Zakona. Obrazloženje Vladino zašto nije prihvaćen amandman koji sam u ime SRS podnela je da se amandman ne prihvata iz razloga što je Vlada podnela amandman kojim se menja član 6. Predloga zakona.
Ovo je apsolutna obmana javnosti Srbije od strane Vlade Republike Srbije i resornog ministra, gospodina Bradića, jer se ovih dana, to je opštepoznato, digla velika prašina oko ovog zakona koji predviđa potpunu kontrolu medija, gušenje i gašenje medija, kao što smo ovih dana svedoci gušenja i gašenja demokratije u srpskom parlamentu.
I onda ste vi, gospodine Bradiću, da biste prevarili javnost Srbije, novinare i urednike medija koji su posebno zainteresovani za ovaj zakon, rekli da je Vlada podnela određene amandmane i da ti amandmani značajno smanjuju one kazne koje su predviđene u Predlogu zakona.
Sada ću da vas demantujem, zato što u članu 6. u prvom stavu niste promenili ništa. Zato mi nije jasno zašto niste uzeli u obzir amandman koji sam podnela. U članu 6. predviđeno je da se novčanom kaznom umesto od 30.000 do 200.000 dinara ranije odgovorni urednik, a sada osnivač kažnjava kaznom od milion do 10 miliona dinara. Vi to niste promenili ni u prelogu Vlade i to javnost treba da zna. Dakle, ova drakonska kazna ostaje i dalje na snazi.
U drugom stavu ste zaista uneli jednu promenu, a taj drugi stav je novina uopšte u odnosu na član 95. Predvideli ste da se novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara za prekršaj iz ovog člana kazni i odgovorni urednik javnog glasila. Tačno, Vlada je ovde iznos smanjila, nije više 200.000 do 2.000.000, već je to kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara. Ona prethodna kazna do 10.000.000 dinara za osnivača ostaje i dalje.
Očigledna je vaša namera, gospodine Bradiću, i namera Vlade Republike Srbije. Bez konačnog stava Vlade Republike Srbije i amina Borisa Tadića svakako da mi danas ne bismo raspravljali o ovom predlogu zakona. Zato mi ne želimo da kritikujemo pojedinačno vas kao ministra ili vašeg nalogodavca i predsednika stranke Mlađana Dinkića, koji je krenuo u hajku protiv novina, odnosno medija, već SRS za ovu hajku protiv medija i za očigledno uvođenje medijskog mraka u Srbiji proziva direktno Borisa Tadića, koji jeste taj koji je formirao ovu vladu, koji jeste taj koji, kao predsednik, može da odbije potpisivanje ovog zakona ako u parlamentu bude usvojen.
Ubeđeni smo i mi srpski radikali učinićemo sve što je u našoj moći da ovaj zakon ne bude usvojen. Vama toplo preporučujemo da dok je još vreme povučete ovaj zakon, jer ne daj bože ako bude usvojen, zaista neće biti ništa ni od medija, ni od informisanja, ne samo kada su u pitanju vlasnici i odgovorni urednici, govorim pre svega sa aspekta građana Srbije, koji treba da budu obavešteni o svemu što se u zemlji Srbiji dešava i to da budu obaveštavani bez cenzure, onako kako to zaista zaslužuju. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta i 52 sekunde od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Izvinjavam se zbog malopređašnjeg previda. Dakle, i ovaj član 6. definiše kaznene odredbe. Ponovio bih ono što sam malopre rekao, neprihvatljivo je za SNS Tomislava Nikolića da se ovoliko uvećavaju kazne medijima, deset puta veće kazne, to je preveliki iznos kazni i za nas je neprihvatljiv.
Mislim da je mnogo važnije da kažem da što se ovog zakona tiče da je on očigledno deo jedne političke platforme G17 plus i da je očigledno na sceni pokušaj da se opere biografija gospodina Mlađana Dinkića, da se on amnestira od odgovornosti za sve ono što je učinio od 2000. godine naovamo kada je u pitanju srpska privreda, srpska ekonomija i da njegova stranka preraste u neku buduću partiju regiona ili eventualno uspe da izbori taj magični cenzus.
S tim u vezi očekujem da će pritisci na medije biti još ozbiljniji. Pritiske na ovaj parlament već osećamo i pokušaj da se poslanicima onemogući da govore o kriminalu gospodina Mlađana Dinkića, a biće pritiska i u drugim institucijama.
U ovih minut rekao bih da DS nije nevina u celoj priči. Pre godinu dana ukinula je jednu TV Resava iz Svilajnca. Faktički dozvolila je svojim ćutanjem da se jedna televizija izbaci iz svojih prostorija posle pobede DS u toj opštini. Oštećena je oprema. Ugovor se nije ispoštovao.
Sud ne reaguje na sve načine da se ta TV istisne sa prostora Resave. Oni su bukvalno izbačeni iz Svilajnca i trenutno rade u Despotovcu. Ima takvih primera širom Srbije, a nažalost ni prisutni ministar nije reagovao u ovom slučaju. Udruženje novinara je osudilo. Pisalo se predsedniku Vlade, predsedniku Republike, ali očigledno nasilje DS, pre svega resavskih demokrata, učinilo je svoje. U te prostorije useljena je TV Centar, gde majka potpredsednika opštine ima deo vlasništva nad tom televizijom i to je bio uvod i primer kakvih ima širom Srbije, bio je uvod za sve ovo što se dešava trenutno u medijima.

Narodni poslanik Miroslav Petković.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović nam je više puta u ovoj sali saopštila da Narodna skupština Republike Srbije ne može raspravljati o zakonu o prenosu nadležnosti AP Vojvodini dok ne dobije mišljenje Vlade. Mi na to mišljenje Vlade čekamo mesecima.
Pitam vas, gospođo Čomić, kako smo danas počeli raspravu o ovoj tački dnevnog reda bez mišljenja Vlade, koje je stiglo malopre, posle četiri i po sata od početka ove sednice. To je nedopustivo i to je zaista sramota. Ono što je tužno, jeste da kada god vi predsedavate u ovoj sali je napeto kao u fabrici tregera. Mislim da nema potrebe da se time više bavimo nego da radimo svoj posao.
Želim da se složim sa teorijom koju je izneo uvaženi kolega Saša Milenić malopre da fundamentalna korespondencija leks talionisa inklinira i inhibira i na određeni način apstrahuje, na eksplicitan i vrlo seriozan način, drakonske kazne u građanskoj državi. Mislim da smo se potpuno razumeli i da oko toga nema dileme.
Takođe se slažem da nema dileme oko toga da je nepristojno za gospodina Veroljuba Stevanovića da se napiše u jednim novinama da je bahata bitanga. Svakako da je bilo mnogo opravdanja da se napiše bahati gradonačelnik i bahati narodni poslanik, jer on vršeći obe funkcije direktno krši zakon i oko toga nema dileme.
Poslanička grupa DSS predložila je da se član 6. u Predlogu zakona briše, jer predložene izmene zakona ustanovljavaju odgovornost za prekršaje osnivača, za nešto što je isključiva odgovornost uređivačke politike. Smatramo da to nigde u svetu ne postoji da osnivač odgovara za ono za šta treba da bude odgovoran urednik.
Takođe, ovaj amandman u obrazloženju Vlade se odbija iz razloga što je Vlada podnela amandman kojim se menja član 6. Predloga zakona. U tome i jeste najveći problem. Teško je raspravljate o zakonu koji je podnela Vlada Republike Srbije, koji ima osam članova i koji je posle par dana izmenjen tako što je ta ista Vlada podnela na njega šest amandmana.
Teško da zakon brani ministar kulture, a da su mu zakon pisali u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, uz asistenciju urednika "Večernjih novosti" i "Blica". I teško je kad koleginica Gorica Mojović pročita u ovoj sali 43 imena kulturnih radnika koji su učestvovali u izradi zakona o kulturi, a ministar Bradić nije mogao da navede nijedno ime koje je učestvovalo u izradi zakona o informisanju.
Teško je što ne možete da se pozovete ni na jedan evropski zakona u kome se na ovakav način uređuje ova oblast. Teško je kada protiv svakog nakaradnog predloga koji stigne od ove vlade, a pogotovo ovaj koji ste potpisali i predali u Narodnu skupštinu, ustanu urednici, novinari, profesori, ugledni ljudi, intelektualci, udruženja i sindikati. Teško je kada ministar kulture mora da plati podršku za ovakav zakon Nezavisnom udruženju novinara Srbije sa 1.800.000 dinara, koliko ste im obećali da ćete im odobriti za projekat koji je prošle godine glatko odbijen.
Nemojte se ministre mrštiti, videćemo u ovoj sali uskoro, imaćemo priliku da vam saopštimo kada ste ta sredstva odobrili. Znate šta nije teško, gospodine ministre? Nije teško da ovaj predlog zakona povučete iz procedure i da vi i vaši saradnici u vašem ministarstvu napišete jedan korektan predlog o kome ćemo raspravljati ovde, a ne da sedite u ovoj sali i gledate u jednu tačku i opravdane kritike trpite od poslanika DSS.
U protivnom, budite sigurni da ćete prilikom obeležavanja svetskog dana slobode medija, umesto pet minuta gromoglasne tišine čuti pet sati gromoglasnih zvižduka. Doduše, to je tek 3. maja i iskreno se nadam da vi u maju iduće godine nećete biti ministar i da će ova vlada odavno već otići u prošlost, da ćete se baviti svojim poslom.
Do tada vas molim - nemojte od Srbije praviti prokletu avliju, to ste mnogo bolje radili u pozorištu.

Vreme poslaničke grupe koje je iskorišćeno je dva minuta i 20 sekundi. Ima reč narodna poslanica Aleksandra Janković.

Budući da iz ovakvog predloga zakona postaje jasno kako namera zakonodavca nije nikakvo uređivanje medijskog prostora i obezbeđivanje ravnopravnih uslova rada za sve medije, spontano se nameće zaključak da je cilj ovog zakona o informisanju bio zapravo kontrola vlasti nad svim postojećim javnim glasilima. No, u problemu su tzv. nesvrstani novinari koji se neretko optužuju za ratnohuškačke i podstrekačke aktivnosti.
Gospođa Raguš je govorila svojevremeno o slučaju gospođe Baletić. Moram da spomenem slučaj gospođe Mile Štule, kojoj nije dosta što je ratna huškačica, nego još piše kod Raje Rodića u "Glasu" i "Gromu".
Znači, smatramo neprimerenim profesiji TV novinara da necivilizovanim i nekulturnim obraćanjem predsedniku Republike Hrvatske dr Franji Tuđmanu, poslenik javne reči doprinosi atmosferi linča, a to je uradila gospođa Mila Štula. Uveravamo gledalište da je takav stav potpuno u neskladu sa shvatanjem novinarstva u Informativnoj redakciji Televizije Beograd, 13. aprila 1991. godine - to su potpisali novinari tipa - Gordane Suše, Nadežde Gaće, Mihajla Kovača, Miodraga Popova, Vesne Nešović.
E sad, svakako je ovakav stav dotičnu novinarku, kojoj je pred 200 ljudi predsednik Hrvatske Tuđman pretio, jer ga nije ubedila, nego se konfrontirala istinom o genocidnom ponašanju nad Srbima, doveo je u situaciju da svoj, pre svega život svoga sina, spasava tako što dolazi u Srbiju, pokupivši samo stvari neophodne za put.
Došla je ovde gde je opet dočekana na nož, zbog nespremnosti da služi tadašnjoj vlasti. Jer na zahtev dr Tuđmana u Karađorđevu Milošević pristaje da Mila Štula bude persona non grata na RTV Beograd. Pravda je spora, ali delimično dostižna, pa je 1996. godine dobila... (Predsedavajuća: Vreme na raspolaganju je iskorišćeno.) nastavak u sledećem amandmanu.