Na član 59. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević i Željko Tomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović, Miloš Aligrudić i Željko Tomić.
Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović.
Izvinjavam se ako moj tekst bude delovao kao ponavljanje, ali za to je kriva neuređenost zakona.
Znači, predlog DSS je da se član 60. menja i glasi - zahtev za dodelu statusa lica koje samostalno obavlja umetničku ili stručnu delatnost podnosi Ministarstvu zainteresovano lice.
Komisija Ministarstva daje obrazloženu ocenu o ispunjenosti ili o neispunjenosti uslova i o tome izdaje rešenje u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva. Ukoliko komisija u propisanom roku od 15 dana odbije zahtev ili ne izda rešenje o dobijenom statusu, stranka može izjaviti žalbu ministru. Protiv rešenja o odbijanju davanja statusa i nakon odbijanja žalbe koja je upućena ministru, stranka može podneti tužbu nadležnom sudu.
Znači, ideja je da je sačuvana trostepenost, da se zahtev podnosi lično, bez posredstva udruženja, da komisija donosi odluku na osnovu utvrđenih kriterijuma u kojima učestvuju udruženja i da se žalba na kraju može podneti i sudu.
Ponovo, reč je o promeni člana 60. stav 3. gde sam umesto reči "propisuje ministar" unosi reči "utvrđuje posebnim zakonom". Ista meta, isto odstojanje i isto obrazloženje Vlade, kad god se pokuša da se na bilo koji način ograniči ovlašćenje ministra, odgovor je no. Nema diskriminacije ministra i ministarstva, ali ima diskriminacije za nosioca delatnosti u institucijama kulture.
Čovek koji je proslavio Beogradsku filharmoniju, gospodin Ivan Tasovac, lepo je na ovom prvom javnom slušanju rekao - ovo nije zakon o kulturi, već zakon o Ministarstvu kulture, i to zakon koji ne samo da nije usklađen sa postojećim Zakonom o radu, već krši i evropske direktive. Evropa ne poznaje ovakvu vrstu diskriminacije i to baš umetnika kao nosilaca delatnosti.
Još u ministarstvu prethodnog ministra Kojadinovića je stigao odgovor internacionalnih federacija FIM I FIA da rešenja po kome samo umetnici kao nosioci posla idu na ugovore na određeno vreme nije prihvatljivo sa stanovišta EU.
Ako je namera predlagača bila zaista da se donese prvi sistemski zakon o kulturi, usklađen sa evropskim zakonodavstvom, onda je zaista bilo neophodno da se na drugi način reše ugovori o radu na umetničkim, programskim i stručnim poslovima i da na kraju budu usklađeni sa postojećim Zakonom o radu.
Na član 61. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović, Miloš Aligrudić i Željko Tomić. Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović.
Na član 61. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 61. amandman je podneo poslanik Zoran Popović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Popović.
Dame i gospodo narodni poslanici, svojim amandmanom predlažem da se u članu 61. posle stava 1. doda novi stav 2. koji glasi - u evidenciju iz stava 1. ovog člana upisuju se lica koja, pored svog redovnog zaposlenja, odnosno obavljanja druge profesionalne delatnosti, obavljaju poslove u kulturnim delatnostima, shodno odredbama ovog zakona. Postojeći stav 2. i 3. postaju stavovi 3. i 4.
Dame i gospodo, zbog javnosti koja prati ovu sednicu skrenuću pažnju na neke vrlo zanimljive činjenice, od kojih neke zahtevaju i objašnjenja.
Prvo, na ovaj predlog zakona podneto je čak 140 amandmana. To je skoro duplo više amandmana nego što Predlog zakona ima članova.
Drugo, desetine amandmana, tačnije 61 amandman, skoro svaki drugi, podneli su poslanici vladajuće većine. Samo je Gorica Mojović podnela 23 amandmana. To znači da veliki broj poslanika vladajućih stranaka smatra da ovaj predlog zakona nije dobar, odnosno da ovaj zakon nema većinu. Međutim, u danu za glasanje ovaj predlog zakona će biti usvojen.
Dakle, poslanici vladajuće većine glasaće za usvajanje zakona za koji smatraju da nije dobar. Što je najgore, glasaće protiv sopstvenih amandmana. Sve ove činjenice upućuju na samo jedan zaključak – prilikom izjašnjavanja o ovom zakonu, poslanici DS, G17 i SPS glasaće protiv sopstvenih ubeđenja. Neće se rukovoditi ni interesima kulture, ni interesima radnika u kulturi, glasaće isključivo po partijskoj direktivi i to je u redu.
Ali to, priznaćete, ima malo veze i sa kulturom i sa evropskim principima, a nimalo veze sa demokratijom i zastupanjem interesa građana. U ovom slučaju, to su interesi desetina hiljada radnika u kulturi koje ste prevarili, kao i sve građane Srbije.
Opet ista priča. Opet sam pokušavala da zapravo ispoštujem stavove Udruženja likovnih umetnika Srbije, jer oni su se obratili našem poslaničkom klubu, a verovatno i drugim poslaničkim grupama, dostavljajući mišljenje i stavove ULUS-a o rešenjima predviđenim ovim predlogom zakona o kulturi.
Imajući u vidu tradiciju ULUS-a, brojnost njegovih članova, kao i značaj koji ovo udruženje ima kao subjekt u kulturi, molili su nas, i ja vas molim, da ponovo razmotrite stavove koje su oni dostavili. Jedan od tih stavova odnosi se upravo opet na ograničavanje ingerencije ministra, jer sam uz konsultaciju sa predsednikom upravnog odbora ULUS-a, Predragom Ćirićem, zapravo došla do ovog amandmana koji bi imao samo jednu funkciju, a to je da se i vaše ingerencije malo smanje, a da se posebnim zakonom utvrđuju.
Pošto se radi o veoma važnim oblastima, evidencije lica koja samostalno obavljaju ovu umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, uz obavezu da podaci budu dostavljeni iz evidencije ovog reprezentativnog udruženja u kulturi nadležnoj organizacionoj jedinici poreske uprave, bilo bi dobro da bar sadržana i način vođenja te evidencije budu jasno i transparentno definisani posebnim zakonom, o kome bi se opet izjašnjavali u vrhovnom zakonodavnom telu, a to je Skupština Republike Srbije svakako, a ne Vlada.
Da ljudi ne bi mislili da ovde vodim privatnu prepisku, upravo sam dobila poruku iz ULUS-a. Kaže ovako – republičko Ministarstvo za kulturu je odbilo da prošle godine da bilo kakve pare za programe ULUS-a u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ i Galeriji ULUS-a u Knez Mihailovoj. U komisiji je glavnu reč vodila Milica Tomić, inače član ULUS-a. Žena nije ni znala kakav je program, jednostavno je sprovodila politiku Ministarstva.