Gospođice Raguš, to je vreme ovlašćenog predstavnika?
(Marina Raguš: Da.)
Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 16. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Aleksandra Janković, koja ima i reč.
Izvolite, gospođo Janković.

Samo ne znam zašto se moje kolege iz različitih poslaničkih klubova čude. Čudim se vama, gospodine Dejane Radenkoviću, što se čudite ovome što vam se sada dogodilo sa obrazloženjima na podnete amandmane.
Mi smo iz Nove Srbije i DSS i te kako navikli na to, i generalno mi iz opozicije. A onda vas pitam - da li ćete zaista ostati uzdržani? Mislim da nije dobro da ostanete uzdržani prema ovakvom kršenju i izražavanju volje naroda i narodnih poslanika koji vrlo temeljno podnose ove amandmane.
Zašto se čudite, koleginice Milice Vojić-Marković? G 17 ima, blago rečeno, animozitet prema svemu što je sakralno i u ovom procesu desakralizacije društva njima nije važno što u Srbiji ima 85% građana koji pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Važno je da podrže razne Kvirije, LGBT grupacije, izložbe na kojima je glavno dostignuće, a sve po izboru pomoćnika ministra, gospodina Dimitrijevića, kamenovanje figure patrijarha srpskog gospodina Pavla.
Zašto se čudite, gospođo Raguš? G 17 samo izražava uverenje svog lidera, koji je davno rekao da je zalaganje za KiM zapravo izraz kolektivnog ludila. Zašto bi se ovde, na planu donošenja nekakve nacionalne strategije u kulturi, ponašali drukčije nego što se generalno ponašaju?
Mi smo pokušali da uložimo razumne amandmane i da praktično ovom nacionalnom savetu za kulturu predvidimo nešto što bi bilo logično u svakoj normalnoj zemlji, a to je da odnos predstavnika crkava i verskih zajednica u nacionalnom savetu mora da odgovara procentu građana Srbije koji se po slobodnoj volji opredeljuju za članstvo u crkvi, odnosno drugoj verskoj zajednici.
Svojevremeno sam, doduše u onom starom parlamentu, pitala, odnosno tražila da podignu ruku svi koji su kršteni…

Vreme, gospođo Janković. Dva minuta.

Interesantno je da me prekidate baš oko ovog pitanja, ali dobro.

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Željko Tomić i Svetlana Stojanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 16. Predloga zakona o kulturi i to tako da se u nacionalnom savetu za kulturu jedan član izabere iz redova Saveza amatera Srbije.
Naime, Savez amatera Srbije je jedna velika amaterska asocijacija i naprosto strategija razvoja naše kulture ne može se zamisliti bez razvoja i ulaganja u amaterske delatnosti. Svi oni ljudi, vrhunski umetnici, koji su proneli našu kulturu i koji pronose slavu i prezentuju našu kulturu, sami su nekada bili amateri, ali kulturno-amaterska društva kod nas postoje gotovo u svakom selu u Srbiji i smatram da je neophodno, gospodine ministre, da iz redova ove asocijacije bude jedan predstavnik u nacionalnom savetu za kulturu.
Svi dobro znamo sa kojim se problemima i teškoćama danas susreću kulturno-umetnička društva na teritoriji cele Srbije. Znamo da imaju problema prilikom odlaska na raznorazne manifestacije, odakle u najvećoj meri dolaze sa velikim nagradama koje su osvajali na raznim takmičenjima i širom naše zemlje, i Evrope i sveta.
A da je ova delatnost i te kako važna govori podatak da svaki naš kraj ima svoje određene specifičnosti. Oni pored svega toga neguju i tradicije svog kraja, svog zavičaja, a sve to čini našu kulturu.
Još jednom apelujem na vas, gospodine ministre, da razmotrite ovaj amandman i da za člana nacionalnog saveta za kulturu izaberete i jednog predstavnika iz redova Saveza amatera Srbije.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković. Da li neko želi reč? (Da) Gospodin Čolaković.

Gospodine predsedavajući, predsedništvo, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, u ime PUPS sam podneo četiri amandmana. U vezi sa ovim amandmanom želim da kažem da smo pokušali u tri navrata da stupimo u kontakt sa gospodinom ministrom ili predstavnicima Ministarstva i da se objasnimo u vezi sa ovim, na osnovu uputa koje ste uputili prema poslaničkim grupama.
Mi to nismo uspeli, ali ovom prilikom želim da kažem da se s pravom najveći broj amandmana odnosi na nacionalni savet i zbog toga je trebalo naći bolje rešenje nego ovo što ste prihvatili. Mislim da je najbliže rešenje narodnog poslanika gospođe Mojović.
Da smo imali taj susret verovatno smo mogli pronaći neko bolje rešenje. Mislimo da je izostao taj kontakt i dogovor koji ste ponudili, ne znam iz kojeg razloga.
Zamolio bih još jednu stvar, da imate u vidu kod jednog amandmana da prihvatite predlog Saveza fotoamatera Vojvodine, u vezi sa statusom njihovim da se ugradi u zakon. Mislim da je to pripremljeno i da će to biti prihvaćeno sa vaše strane.
Mi se u vezi sa ovim amandmanima koje smo podneli nećemo više javljati. Na kraju moram da kažem da ćemo pored svega podržati zakon o kulturi.

Na član 17. amandman su zajedno podneli poslanici Svetlana Stojanović, Donka Banović i Željko Tomić.
Reč ima gospođa Banović.

U članu 17. se govori o poslovima i zadacima nacionalnog saveta za kulturu. Mi smo podneli amandman zato što smatramo da Savet za kulturu treba da ima konkretnije i veće nadležnosti od onih koje predlagač predlaže u ovom članu, pa i da daje mišljenje o kulturnoj politici koju vodi Vlada, da može da naručuje i naučne analize stanja u kulturi, da može da predlaže mere i oblike međuresorne saradnje, da prati i ocenjuje rad stručnih komisija Ministarstva kulture, da daje ocenu nacrta zakona u oblasti kulture pre nego što ti nacrti budu upućeni Vladi.
Što se tiče obrazloženja zašto se amandman odbija kaže predlagač da se amandman ne prihvata iz razloga što ne postoji pravni osnov da telo koje formira Narodna skupština daje ocenu nacrta zakona kao obavezujući akt za Vladu pre usvajanja istog.
Verovatno je ovo pravnicima jasno, međutim, nisam pravnik i meni nije jasno zašto. Jeste da neko telo može da izabere Skupština, kasnije npr. Nacionalni prosvetni savet jednom godišnje šalje i izveštaj Narodnoj skupštini o svom radu, nekada pozivaju predsednika Odbora za prosvetu da prisustvuje sednicama, ali to u principu jeste samo telo koje formira Skupština. Ne vidim razlog da institucija koja se ovim zakonom formira, taj nacionalni savet za kulturu, ne može da daje svoje mišljenje o nacrtima zakona iz ove oblasti.