Na ovaj zakon sam podnela 23 amandmana. Ako neki od tih 23 amandmana smatra važnim, ključnim i bitnim za ovaj zakon, to je upravo ovaj amandman, jer njime pokušavam, nastojala sam da bar na neki način uspostavimo neki pravni osnov za 45 ustanova zaštite na teritoriji Republike Srbije. Reč je o 12 regionalnih zavoda za zaštitu i 33 arhiva koji pokrivaju teritoriju većeg broja opština, koje ne znaju ko su im osnivači, kakve su im nadležnosti, ko ih finansira itd.
Ne smatram da je obrazloženje kojim se obrazlaže zašto je moj amandman odbijen apsolutno relevantno, naprotiv. Kaže se - amandman se ne prihvata iz razloga što Predlog zakona sadrži zajedničke odredbe za sve ustanove kulture. Nije tačno. Za ove ustanove ne sadrži, tim pre što postojeći tekst zakona u članu 23, mislim da je to stav 4, kaže sledeće - zakonom se mogu utvrditi posebni uslovi za osnivanje ustanova u pojedinim delatnostima u kulturi.
Upravo sam ovim amandmanom utvrdila posebna četiri uslova za formiranje ustanova u pojedinim delatnostima, to je zaštita kulturnih dobara, takvih ustanova koje nijednim drugim članom zakona nisu predviđene. To su ustanove koje imaju nadležnost na teritoriji većeg broja jedinica lokalne samouprave.
Ne mislim da postoje ni pravni, ni finansijski, ni bilo koji drugi razlozi da se ovaj amandman odbije, tim pre što se zakonom samo predviđa donošenje posebnog osnivačkog akta za ove ustanove, e ne bili se tim osnivačkim aktom jednom, posle 20 godina i ne znam koliko one već rade, da im se ne zna da vise ni na nebu ni na zemlji, da bar i posle toliko vremena utvrdimo status.
Stvarno ne razumem zašto toliki otpor prema službi zaštite, zašto ostavljamo regionalne zavode, moram sada da navedem primer, ministar je nedavno bio u okviru manifestacije "Noć muzeja" na Kozniku.
To je kulturno dobro, tvrđava, koja potiče iz 1381. godine. Nalazi se u opštini Brus. Za opštinu Brus i to kulturno dobro, i to je samo kulturno dobro, iako verujem da kad bi bilo prilike, i para i spremnosti da se istraži, moglo bi da dobije i višu kategoriju, u smislu od velikog značaja. Za to kulturno dobro je nadležan Regionalni zavod za zaštitu spomenika Kraljeva.
Stvarno je sad pitanje - da li opština Kraljevo ima interese da finansira stručnjake zavoda Kraljevo da istražuju na Kozniku, da eventualno rade nešto na revitalizaciji, i ministarstvo, ako sada treba za neki projekat da odvoji sredstva za Koznik, ali pitanje je - da li kroz redovnu delatnost, kroz programe ustanova zaštite mogu ovakva kulturna dobra uopšte da se istražuju? Podsećam da ovo kulturno dobro već 20 i nešto godina nikakve vrste istraživanja, nikakvi radovi nisu obavljani, a takvih je još na stotine i hiljade po Srbiji.
Koristim vreme poslaničke grupe. Moram da upozorim na još jednu okolnost, bez ikakvih političkih konotacija. Imala sam prilike povodom ovog amandmana i zakona da pogledam registar kulturnih dobara Srbije, pogotovo zbog amandmana koji sam dala na član 6, a koji je, zahvaljujem, usvojen, vezano za kulturna dobra, zato što on ispravlja jednu nepravdu koja je bila predložena, a to je da se opšti interes ostvaruje samo kada su u pitanju kulturna dobra od velikog i izuzetnog značaja.
Kada pogledate registar kulturnih dobara Srbije koja su od velikog i izuzetnog značaja, ogroman procenat, mislim negde između 60 i 70% nalazi se na teritorije AP Vojvodina. To ne samo zato što se na teritoriji Pokrajine Vojvodina zaista nalaze i isključivo na toj teritoriji kulturna dobra od velikog i izuzetnog značaja, nego pre svega zato što na toj teritoriji deluju dva zavoda koja imaju jasno definisana osnivačka prava i nadležnosti finansiranja. To je Zavod Novi Sad i to je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika.
Od Beograda, pa dole prema jugu Srbije, nijedan drugi zavod za zaštitu spomenika, a ni arhiv nema definisan status. I zato kulturna dobra Srbije u ovom delu Srbije ne mogu da steknu te uslove da dobiju tu višu kategoriju, da budu od velikog i izuzetnog kulturnog značaja, a naravno, da ne govorimo o kulturnoj baštini koja je na listi svetske kulturne baštine, izuzimam Sopoćane i kompleks manastira na Kosovu, koji su 2006. godine tek stavljeni na listu svetske kulturne baštine.
U tom smislu ne vidim razloga, to je prosto i moja molba, ako hoćete i neka vrsta, kako bih rekla, pošto sam i ovde navela u obrazloženju da se agonija ovih ustanova prekine, i neka zaista velika molba da bar ovim amandmanom i na ovaj način uvedemo u zakon o kulturi jedan ogroman broj ustanova kulture zaštite Srbije, koje predstavljaju nešto što je temeljno kada je u pitanju ne samo zaštita kulturnih dobara, nego i kultura zemlje uopšte.