Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Saša Milenić. Vlada je prihvatila ovaj amandman.

Narodni poslanici Svetlana Stojanović, Miroslav Petković i Milan Lapčević podneli su amandman kojim predlažu dodavanje člana 56a.

Da li neko želi reč? Gospođa Svetlana Stojanović.

To je ista priča o samostalnim umetnicima i kada status samostalnog umetnika dodeljuju pokrajine, gradovi i opštine. To apsolutno ne sporim, jer i pokrajine na osnovu svojih propisa i svojih odgovarajućih tela, i gradovi i opštine su potpuno slobodni da utvrde kriterijume po kojima će davati status  samostalnog umetnika i uplaćivati doprinese za socijalno-penzijsko iz svojih budžeta.
Ne vidim razloga da građani Beograda budu privilegovani, jeste da većina umetnika živi u Beogradu u odnosu na građane Pirota ili Prokuplja ili ne znam koga, zato što njihove lokalne samouprave nemaju dovoljno novca da uplaćuju doprinose. Znači, svi samostalni umetnici koji ispune iste kriterijume - na republički budžet, a dodatno pokrajine, gradovi i opštine, onda kada to mogu i smatraju da treba.

Na član 57. amandman su zajedno podneli Svetlana Stojanović, Milica Vojić-Marković i Milan Lapčević.

Da li neko želi reč? Izvolite, gospođo Stojanović.

Samo za samostalnog stručnog saradnika.

Narodni poslanik Marko Milenković podneo je amandman na naslov iznad člana 58.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Marko Milenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o kulturi zaslužuje svakako mnogo više pažnje od one koju mu je posvetila skupštinska većina, u najmanju ruku zasluživao je posebnu tačku dnevnog reda.
Ovako, prošao je u vidu pratećeg zakona jednom nakaradnom, nedemokratskom i negrađanskom predlogu zakona o javnom informisanju. Ni Aleksandar Vučić 1998. godine nije napisao zakon koji u ovolikoj meri ugrožava slobodu mišljenja i govora i nezavisnost medija, a usko je povezan sa kulturom. To je paradoksalno, jer kulturi i organizovanoj državi u ovim tipovima zakona tragova nema.
Amandman koji sam podneo na član 58. Predloga zakona o kulturi odnosi se na naslov, koji ovakav kako ga je Vlada predložila, ne samo da je nejasan, već i kontradiktoran sa spornim pojmom "samostalnih saradnika u kulturi", bez logičkog utemeljenja u praksi, te sam predložio novi pojam "samostalnog izvođača kulturnih programa i umetničkog saradnika".
Potrebno je radi regulisanja zakonskih prava preko 8.000 izvođača narodne i zabavne muzike, pop i rok, kao i džez muzike, i artističkih programa i drugih izvođača kulturnih programa prihvatiti preciznije regulisanje prava i obaveza izvođača kulturnih programa u muzičkim i scenskim delatnostima.
Navedeni izvođači koji samostalno obavljaju delatnost socijalno su osigurani i iz svojih honorara redovno izmiruju doprinose za socijalno osiguranje, kao i odgovarajuće poreze, gde im treba preciznije omogućiti prihvatanjem ovog amandmana ostvarivanje višedecenijskog kontinuiteta zakonskih prava i obaveza (Predsednik: Vreme.) završavam... po osnovu njihovog izvođenja kulturnih programa, a kako se ne bi morali menjati zakonski propisi iz penzijskog i zdravstvenog osiguranja.

Na naslov iznad člana 58. i na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Radenković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 58. amandman su zajedno podneli Svetlana Stojanović, Milica Vojić-Marković i Milan Lapčević.

Ima reč gospođa Stojanović.

Amandman glasi da se član 58. briše iz razloga što stručno-tehnički poslovi u kulturi ne mogu imati status kulturnih i umetničkih zanimanja. Ovde se velika dilema javila oko vokalnog i instrumentalnog izvođenja kulturnih programa. Ne razumem u čemu je tu uopšte problem, vokalno i instrumentalno izvođenje kulturnih programa je umetnička delatnost koja se rešava članom 56. ovog zakona.

Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević, koji želi reč.

Na član 58. dodao sam jedan novi stav i član 58. menja se i glasi, u svrhu preciznosti: ''Samostalni izvođač kulturnih programa u muzičkim i scenskim delatnostima je fizičko lice koje samostalno, u vidu zanimanja, obavlja vokalno-instrumentalno izvođenje ili na drugi način izvodi kulturni program ili artistički program. Umetnički saradnik u kulturi jeste fizičko lice koje samostalno, u vidu zanimanja, obavlja stručno-tehničke poslove u oblasti kulturnih delatnosti, i kome je reprezentativno udruženje u kulturi utvrdilo status lice koje samostalno obavlja umetničku ili drugi delatnost u oblasti kulture.''
Članom 8. zakona, u tački 10), kao delatnost kulture je navedena i ta delatnost - ostala izvođenja kulturnih programa u muzičkim i scenskim delatnostima, ali i u kasnijim odredbama Predloga zakona kao umetnički saradnici u članu 58. samo je pomenuto vokalno-instrumentalno izvođenje kulturnih programa, te se amandmanom koji sam podneo jasnije precizira da se radi i o licima, voditeljima, folklornim igračima, igračima modernih igara, artistima, to su svi drugi izvođači modernih programa.
Vlada naravno nije ima sluha, pa je odbila ovo moje obrazloženje i amandman, sa svojim obrazloženjem - amandman se ne prihvata iz razloga što nije u skladu sa konceptom Predloga zakona koji je terminološki usklađen sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a u interesu ostvarivanja prava umetnika, stručnjaka u kulturi i saradnika u kulturi utvrđenih navedenim zakonom.
Postavljam pitanje - da li određena zanimanja i određene delatnosti, tipa daktilografkinje, koja radi u advokatskoj kancelariji ili u sudu, u izdavačkoj delatnosti ili u pozorištu, koja od njih radi u kulturi, a koja ne radi u kulturi? Ili stolar koji radi u fabrici nameštaja ili stolar koji radi u pozorištu, kome se ovde podvodi da radi u kulturi, a kome ne?
Mislim da je moj amandman malo precizniji od ovog vašeg člana.