Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Željko Tomić i Svetlana Stojanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Savić.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 16. Predloga zakona o kulturi i to tako da se u nacionalnom savetu za kulturu jedan član izabere iz redova Saveza amatera Srbije.
Naime, Savez amatera Srbije je jedna velika amaterska asocijacija i naprosto strategija razvoja naše kulture ne može se zamisliti bez razvoja i ulaganja u amaterske delatnosti. Svi oni ljudi, vrhunski umetnici, koji su proneli našu kulturu i koji pronose slavu i prezentuju našu kulturu, sami su nekada bili amateri, ali kulturno-amaterska društva kod nas postoje gotovo u svakom selu u Srbiji i smatram da je neophodno, gospodine ministre, da iz redova ove asocijacije bude jedan predstavnik u nacionalnom savetu za kulturu.
Svi dobro znamo sa kojim se problemima i teškoćama danas susreću kulturno-umetnička društva na teritoriji cele Srbije. Znamo da imaju problema prilikom odlaska na raznorazne manifestacije, odakle u najvećoj meri dolaze sa velikim nagradama koje su osvajali na raznim takmičenjima i širom naše zemlje, i Evrope i sveta.
A da je ova delatnost i te kako važna govori podatak da svaki naš kraj ima svoje određene specifičnosti. Oni pored svega toga neguju i tradicije svog kraja, svog zavičaja, a sve to čini našu kulturu.
Još jednom apelujem na vas, gospodine ministre, da razmotrite ovaj amandman i da za člana nacionalnog saveta za kulturu izaberete i jednog predstavnika iz redova Saveza amatera Srbije.
Gospodine predsedavajući, predsedništvo, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, u ime PUPS sam podneo četiri amandmana. U vezi sa ovim amandmanom želim da kažem da smo pokušali u tri navrata da stupimo u kontakt sa gospodinom ministrom ili predstavnicima Ministarstva i da se objasnimo u vezi sa ovim, na osnovu uputa koje ste uputili prema poslaničkim grupama.
Mi to nismo uspeli, ali ovom prilikom želim da kažem da se s pravom najveći broj amandmana odnosi na nacionalni savet i zbog toga je trebalo naći bolje rešenje nego ovo što ste prihvatili. Mislim da je najbliže rešenje narodnog poslanika gospođe Mojović.
Da smo imali taj susret verovatno smo mogli pronaći neko bolje rešenje. Mislimo da je izostao taj kontakt i dogovor koji ste ponudili, ne znam iz kojeg razloga.
Zamolio bih još jednu stvar, da imate u vidu kod jednog amandmana da prihvatite predlog Saveza fotoamatera Vojvodine, u vezi sa statusom njihovim da se ugradi u zakon. Mislim da je to pripremljeno i da će to biti prihvaćeno sa vaše strane.
Mi se u vezi sa ovim amandmanima koje smo podneli nećemo više javljati. Na kraju moram da kažem da ćemo pored svega podržati zakon o kulturi.
U članu 17. se govori o poslovima i zadacima nacionalnog saveta za kulturu. Mi smo podneli amandman zato što smatramo da Savet za kulturu treba da ima konkretnije i veće nadležnosti od onih koje predlagač predlaže u ovom članu, pa i da daje mišljenje o kulturnoj politici koju vodi Vlada, da može da naručuje i naučne analize stanja u kulturi, da može da predlaže mere i oblike međuresorne saradnje, da prati i ocenjuje rad stručnih komisija Ministarstva kulture, da daje ocenu nacrta zakona u oblasti kulture pre nego što ti nacrti budu upućeni Vladi.
Što se tiče obrazloženja zašto se amandman odbija kaže predlagač da se amandman ne prihvata iz razloga što ne postoji pravni osnov da telo koje formira Narodna skupština daje ocenu nacrta zakona kao obavezujući akt za Vladu pre usvajanja istog.
Verovatno je ovo pravnicima jasno, međutim, nisam pravnik i meni nije jasno zašto. Jeste da neko telo može da izabere Skupština, kasnije npr. Nacionalni prosvetni savet jednom godišnje šalje i izveštaj Narodnoj skupštini o svom radu, nekada pozivaju predsednika Odbora za prosvetu da prisustvuje sednicama, ali to u principu jeste samo telo koje formira Skupština. Ne vidim razlog da institucija koja se ovim zakonom formira, taj nacionalni savet za kulturu, ne može da daje svoje mišljenje o nacrtima zakona iz ove oblasti.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o kulturi. Član 17. odnosi se na zadatke saveta. Amandmanom se predlaže da se posle tačke 3) doda nova tačka 4) koja glasi: „Savet učestvuje u izradi predloga strategije razvoja kulture i daje ocenu njenog sprovođenja“.
Zbog čega je neophodno prihvatiti ovaj amandman? Iz prostog razloga što se u nacionalnom savetu nalaze priznati eminentni akademici, umetnici, stručnjaci, profesori univerziteta, zvanični predstavnici udruženja iz oblasti kulture i oni su najpozvaniji da učestvuju u izradi predloga strategije razvoja kulture.
Izrada strategije mora se prioritetno staviti u zadatke Saveta, a ne da se taj posao prepušta Vladi Republike Srbije. Vlada može samo dati saglasnost na predlog Saveta. Svako drugo rešenje kojim se izostavlja nacionalni savet za kulturu u izradi strategije naneće smo štetu kulturi u Srbiji, izložiće je eroziji, degradaciji, dovešće je do toga da uskoro u srpskoj kulturi ništa nećemo videti što će ukazivati na nacionalnu tradiciju i nacionalnu kulturu.
Nasuprot tome, kulturne vrednosti koje će promovisati i koje nažalost promoviše ova vlada, mimo nacionalnog saveta za kulturu, biće, između ostalog, i promovisanje gej parade ili „Parade ponosa“, kako su je krstili da se prikriju, da se dokaže Evropi da nismo uzalud dobili Šengen.
Svedoci smo koliko im se na medijima daje prostora, dok se recimo o Srbima u Štrpcu, koji su bez struje, bez vode, bez adekvatne zdravstvene zaštite i na ivici života i smrti, može videti prilog od nekih dvadesetak sekundi. Uostalom, ubeđen sam da će Srbija znati da 20. septembra odgovori u centru Beograda.