Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je još šest minuta i tri sekunde.
Da li još neko od podnosilaca amandmana želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Tomislav Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić, Miloš Radulović, Miroslav Petković, Zoran Šami, Željko Tomić, Milica Vojić-Marković, Zoran Nikolić, Vladimir Milentijević i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre i gospođo ministarko, odmah da kažem da ću posle regularnih dva minuta govoriti u vremenu zastupnika poslaničke grupe.
Poslanici DSS su na ovaj zakon koji, podsećam, ima osam članova, odnosno sedam efektivnih članova i osmi kada stupa na snagu, podneli sedam amandmana, u najboljoj nameri da pokušaju da ovaj zakon, mada je ovo sve drugo samo nije zakon, na neki način poprave taj tekst i da se ne brukamo pred samima sobom i pred celim svetom, a da sa druge strane, naravno, ali na neke adekvatnije načine rešimo problem, što u pojedinim medijima ima nesumnjivo prostakluka, kleveta i svega ostalog. Mislim da su svi poslanici u parlamentu apsolutno za to da se takve stvari valjaju sprečiti.
Međutim, mogu o ovom amandmanu, ne znam da li je prihvaćen, gospodine ministre, nemam tu informaciju... da li je prihvaćen amandman DSS na član 1. ili nije prihvaćen? (Ne.)
To je vrlo interesantno, jer potpuno identičan amandman je podnela Vlada, ali identičan. Tražili smo da se brišu odredbe o depozitu, kao i Vlada, i posle smo samo napisali, ona preostala dva stava doveli u red, ali tehnički doveli u red.
Bilo bi idealno da je Vlada i ostale amandmane podnela u skladu sa amandmanima i DSS, a verujem i ostalih poslaničkih grupa, koji su imali istu ideju kao i mi, ali nažalost nije.
U raspravi u načelu smo vrlo jasno kazali šta mislimo o ovom zakonu, međutim, mislim da valja to ponoviti. Radi se o jednom zakonu za koga sam kazao da nažalost ostavlja jako ružne tragove u snegu, zakon koji će nesumnjivo ostati upamćen kao Bradićev zakon, zakon koji će nesumnjivo prva sledeća vlast hitno menjati, zakon koji vređa zdrav razum i legitimiše nas, i pred nama samima i pred svetom, u svetlu u kojem ne valja biti legitimisan. Rekao sam i to da smatram DS odgovornom za donošenje ovog zakona.
Želeo bih ponovo da ukažem na to da ovde ima i ustavni problem. Naime, mislim da će zakon sigurno biti predmet Ustavnog suda i to po dva osnova. Pokušaću da obrazložim oba osnova.
Prvo, u stvari i ne znam šta raspravljamo. Raspravljamo amandmane koje su poslanici podneli na tekst zakona koji im je bio dostavljen. Taj tekst zakona sa zakonom koji će biti usvojen nema nikakve veze. Vlada je podnela šest amandmana na sedam efektivnih članova zakona, onaj osmi nije sporan - stupa na snagu tad i tad. Drugim rečima, 90% zakona je promenjeno i pri tom poslanicima je uskraćeno ustavno pravo da podnese amandmane, jer mi amandmane na amandmane Vlade nismo mogli da podnesemo.
Znate, jedan je stvar kada neki zakon ima 200 članova, pa Vlada zbog neke naknadne pameti, nečega, podnese jedan, dva, tri amandman, jasno je da je to isti zakon, eventualno u nekom detalju popravljen. Ali, kada na sedam članova podnesete šest amandmana, onda je jasno da se radi o potpuno novom tekstu zakona i mi nismo mogli da podnosimo amandmane na taj novi tekst zakona. Nismo mogli, podneli bi.
Navešću vam konkretno šta bi sigurno podneli. Podneli bi amandman na novi član 2. To ću da obrazložim zašto.
Drugim rečima, prekršena je ustavna procedura donošenja zakona. Bilo je, ako ste se naknadno dosetili da bi zakon trebalo drugačije da izgleda, normalno da ga povučete i promenite. Da ne kažem da pokušate da usvojite neke od brojnih primedbi koje su istakli ne samo poslanici, nego i novinarska udruženja, ugledni ljudi itd. Svi smo u toj stvari dobronamerni i varno ovaj monstrum od zakona niste morali da dajete na raspravu.
Drugi problem sa Ustavom, oko kojeg će morati Ustavni sud da se izjasni, jesu neke konkretne odredbe u zakonu. Vi ste, podnoseći amandman na član 2, između ostalog, ponovo ću to pročitati, rekli sledeće. "Sud će u roku od 12 sati od podnošenja predloga javnog tužioca, u skladu sa zakonom, izreći osnivaču meru privremene obustave delatnosti izdavanja javnog glasila do pravosnažnog okončanja postupka iz stava 5. ovog člana."
Da se razumemo, suđenje u svim instancama, pri tom, predlagač, tužilac kada pokreće postupak tek treba da se izjasni da li će i optužiti nekoga pred sudom, a potom sud sudi, pa se potom strane mogu žaliti višoj instanci itd. Taj postupak može trajati nekoliko godina.
Za sve to vreme javno glasilo ne izlazi. Hajde što je kažnjen vlasnik, što je kažnjen možda nesavesni novinar koji je možda nešto objavio, čak i ako je kriv, pretpostavimo da jeste kriv i da će biti kriv, ali ne možete nekome zatvoriti novine, ostaviti 50 ili 100 ljudi potpuno nevinih bez posla zato što je pokrenut postupak koji je pokrenuo tužilac. Pokretanje postupka ne znači ništa.
Onaj pomenuti zakon iz 1998. godine jeste predviđao suđenje u roku od 24 sata, ali je predviđao suđenje pred Sudom za prekršaje. Ovde nema suđenja. Ovde se kažnjava bez suđenja.
Šta će biti ako se onaj koji je optužen proglasi nevinim? Hoće li država da plati sve troškove koji su nastali neizdavanjem nekih novina, na primer, ili gašenjem neke stanice? Neće platiti država, naravno, platiće poreski obveznici.
Radi se očigledno o neustavnoj kategoriji. Mrtvi hladni napišete u zakonu da ćete zatvoriti glasilo samo zato što je neki tužilac pokrenuo postupak. Šta vi radite?
Sa jedne strane, imate neustavnu i nedemokratsku proceduru donošenja zakona i mi sada u suštini ne znam zašto uopšte raspravljamo o amandmanima, izvinjavam se svim poslanicima, ali svi su podnosili amandmane na jedan tekst zakona, a pred nama je zapravo potpuno drugi tekst zakona, na koji nismo bili u prilici da podnesemo amandmane. U času kada je otvorena rasprava u načelu dobili smo tekst Vladinih amandmana, tada više nema podnošenja amandmana i završena priča.
Ne razumem tvrdoglavost predlagača da ostane na ovom predlogu i poslednji put molim, pre svega DS, kao najveću stranku vladajuće koalicije, da prestane da se bruka i da prestane da bruka državu i da povuče ovaj zakon iz procedure.
Problem nesavesnih novinara i svega onoga što hoćemo da proteramo iz našeg medijskog prostora, to je u redu, ali to se ne radi ovakvim zakonom. Rekao sam već, uvedite neka pravila. Postoji opšte usvojeni Novinarski kodeks. Ko više puta prekrši taj kodeks može da mu se oduzme pravo da se bavi medijima. Postoji mnogo načina. Bavite se edukovanjem novinara.
Na kraju krajeva, postoje u važećem Krivičnom zakonu i drugim zakonima odredbe gde je zabranjeno da jedni druge vređamo, blatimo, klevećemo itd. Postoje odredbe. Nisam pravnik, ali ovde sede brojni advokati i ljudi koji su se aktivno bavili pravničkim poslovima i mislim da im je jasno da takvih odredaba ima. Dakle, dajte da tako rešavamo problem, a ne - uvređen sam i sada ću da zatvorim sve živo što mi padne na pamet.
Doduše, ne znam da li vredi, gospodine Bradiću, da vam pročitam samo jednu rečenicu koja je u suštini razlog za ovakvu medijsku sliku u Srbiji, kad u medijima koje imamo običaj da zovemo ozbiljnim, nema istine istraživačkog novinarstva, kada caruje lakirovka i podilaženje vlastima, tada kolo vode oni koji kleveću, izmišljaju, lažu, prevrću činjenice itd. To je problem.
To je uzrok svih ovih stvari. Ne čitaju se tamo neke novine, da ne pominjem imena, zato što se narodu to čita, nego zato što u nekim ozbiljnim novinama ne može ništa da pročita osim kađenja vlastima. U tome je problem.
Iskreno rečeno, gospodine Bradiću, ne očekujem da me preterano razumete. Doduše, od vas sam, na vašoj završnoj reči, nešto novo naučio. Naučio sam da biti reditelj, pozorišni ili filmski, znači uvoditi red. Jako me interesuje šta o vašoj izjavi misle vaše kolege koji su, kao i ja, bili u zabludi da biti reditelj znači biti umetnik kreativan, na kreativan način tumačiti neko pozorišno delo ili neki filmski scenario.
Ali, dobro, sve u svemu moja poslednja, stvarno poslednja molba, upućena je, ponavljam, pre svega DS, koju smatram apsolutno najodgovornijom za ovaj zakon: povucite ovaj zakon, dajte da sednemo, da napišemo jedan civilizovan zakon koji će rešiti problem, a ovo čudo povlačite, jer je ovo potpuno, potpuno strašno. To je stav DSS.
Obrazložićemo sve naše druge amandmane, mada ponavljam, pitanje je koliko to sve zajedno ima smisla, jer raspravljamo o amandmanima na tekst koji praktično više ne postoji.

Od vremena koje vam je na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku iskoristili ste 12 minuta. Dakle, na raspolaganju vam je još tri minuta kao ovlašćenom predstavniku.
Da li još neko želi reč? Miloš Aligrudić, izvolite.

Koristiću vreme na račun poslaničke grupe, trudiću se da ne budem mnogo dugačak u ovom slučaju.
Ovaj član 1. o kome se govori je bio ključni član. Da bi Vlada zavarala narodne poslanike i javnost predložila je brisanje onih odredaba, kasnije svojim amandmanom koji nije još postao sastavni deo teksta ali svakako da hoće, tako što je ukinula novčani cenzus koji je neophodan za održavanje javnog glasila, kada je reč o novcu koji ima osnivač na svom računu.
To je, naravno, bila skandalozna odredba, ali čini mi se kao da je tu bila jedna taktička igra, da se napravi ultraskandalozna odredba, koja će se kasnije derogirati predloženim amandmanom, kako bi se stekao utisak da je stvar popravljena, da je zakon ublažen i da nakon toga može da se normalno pristupi glasanju i da se, bože moj, donese propis koji je u skladu sa ne znam čime, ali svakako sa demokratskim principima i pravilima uređene demokratske države nije.
U ovom konkretnom slučaju namerno ste zaboravili, gospodine ministre, na to da predmet zaštite ovog zakona, a to je povreda ličnosti, na to ste pre svega išli, može i mora da se u društvu ostvari drugim sredstvima.
Kako vam nije palo na pamet da vašim kolegama iz Ministarstva pravde skrenete pažnju da bi možda moglo u Zakonu o krivičnom postupku ili Krivičnom zakonu promene odredbe, u Krivičnom zakoniku pre svega, koje govore o načinu sprovođenja krivičnog postupka, kada je reč o uvredi, kleveti ili nanošenju bilo kakve nepravde putem javnih glasila nekom licu.
Zašto niste podneli izmenu da je taj postupak hitan? Hitnošću postupka bi se otklonili problemi. Čak ni visina zaprećenih kazni u državama, bilo da je krivično pravo ili prekršajno pravo, nije odlučno za smanjenje stope kriminaliteta ili broj izvršenih prekršaja, nego izvesnost da će neko odgovarati. To je jedino što je u krivičnom pravu relevantno ili u prekršajnom pravu.
Vi ste ovde predvideli drakonske prekršajne sankcije za one koji krše vaša pravila, a vaše osnovno pravilo je - ćuti o meni kao političaru, ne smeš ništa o meni kao političaru da kažeš, ako zucneš jednu, nadrljaćeš najstrašnije. Pošto neko prekrši to vaše zlatno pravilo, dobiće drakonsku sankciju koju neće moći po pravilu da plati.
Dalje, vi brkate pojam osnivača od uredništva. Osnivač nekog glasila ne mora da ima nikakve veze sa uređivačkom politikom svog glasila, nikakve. Čak i ako suštinski ima veze, čak i ako vi i ja znamo da je neko ko je osnivač nekog glasila svojim novcem može da utiče na uređivačku politiku i po pravilu to čini, zakonski on nema nikakve veze.
Vama vaša svaka odredba u ovom zakonu koju utvrđuje kaznu osnivača za uređivanje javnog glasila je besmislena, pravno nemoguća i protivustavna. Sve vi to vrlo dobro znate. Ali ste zakon napravili da zaštitite na primer, Mlađana Dinkića. Zato što Mlađana Dinkića "plete" "Kurir" mesecima.
Da li je to u redu? Verovatno da nije. Ali Mlađanu Dinkiću stoje na raspolaganju druga sredstva u ovoj državi, a ne da putem opštih normi satre pola glasila u Srbiji, zbog toga što, bože moj, ima osećaj povređenosti.
Onda će javni tužilac da napadne neku novinu, na predlog nekog lica, koje je na primer, silovalo više maloletnih lica, pa kada se u tekstu neke novine objavi naslov "monstrum", a pre toga taj čovek nije pravosnažno osuđen za delo koje je učinio, doviđenja, taj list se može ugasiti.
Kako jedno društvo da zauzme stav po nekim pitanjima? Ako taj stav ne kreiraju ljudi od jedne reči? Ako neki put ne upotrebi malo jaču javnu reč od one na koju je trbuh Mlađana Dinkića navikao? Znate, ne znam kojim rečima dalje da vas ubedim da ovo što ste uradili ne samo da nije korektno, nego je duboko suprotno svim demokratskim pravilima ponašanja u društvu.
Najbolji način da se reši ovaj problem je da se povuče ovaj predlog zakona. Da ne brukate ni sebe, da ne dovodite u neprijatnu situaciju sve nas. Verujte mi da oni koji stoje, navodno, iza ovog predloga zakona a pripadaju novinarskom svetu, da će ti ljudi kada se prvi od njih suoči sa posledicom otkaza ili gubitka posla u preduzeću ili firmi u kojoj radi, zato što ste je vi likvidirali, odmah promeniti mišljenje o vama, sem ukoliko ne mislite da ih sve zaposlite u Ministarstvu informisanja i uvećate broj zaposlenih u državnoj administraciji tako što ćete im vi dati hleba da jedu. To sigurno nije način na koji se može raditi.
Molim vas da povučete ovaj predlog zakona, time biste učinili uslugu i svom narodu i svojoj državi.

Vreme koje iskorišćeno je pet minuta i 30 sekundi, tako da je vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi 19 minuta i 40 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Vladan Batić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Đura Mučenski.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Đura Mučenski.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju podneo sam sledeći amandman: U članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, posle uvodne rečenice, u stavu 1. posle reči "izdavanje javnog glasila" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči "osim u slučaju kada Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinaca lokalne samouprave prenosi u celini ili delimično osnivačka prava nad ustanovama koje obavljaju javno informisanje isključivo na jeziku nacionalne manjine", i u stavu 2. posle reči "ništavan je" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči "osim u slučaju kada Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave prenosi u celini ili delimično osnivačka prava nad ustanovama koje obavljaju javno informisanje isključivo na jeziku nacionalne manjine".
Prihvatanjem ovog amandmana uredila bi se mogućnost prenosa osnivačkih prava nad ovim ustanovama na nacionalne savete i na taj način bi se omogućilo Vladi Republike Srbije, skupštini autonomnih pokrajina ili jedinicama lokalnih samouprava da prenesu u celini ili delimično osnivačka prava na ustanovama koje se bave javnim informisanjem na jeziku nacionalne manjine.
Na taj način bi se uskladila ova dva zakona koja su u proceduri na ovom zasedanju, zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je predvideo takvu mogućnost, i zakona o javnom informisanju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, ili ne? Ne, želite samo da koristite vreme poslaničke grupe. Izvinite. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bih previše koristio vreme poslaničke grupe i zbog odsutnosti kolege Milete Poskurice, hoću da istaknem da je predviđenim amandmanom u članu 2. sada član 14a, predviđeno da se st. 1, 2. i 5. brišu.
Hoću da istaknem da ovo što stoji u predlogu člana 14a, da osnivač javnog glasila ne može preneti niti na drugi način raspolagati pravom na javno glasilo ili pravom na izdavanjem javnog glasila, kao i ugovor ili drugi pravni poslovi koji za predmet imaju prenos, odnosno drugo raspolaganje pravima iz stava 1. ovog člana ništav je, suprotno je, odnosno nije poznato u uporedno-pravnoj praksi te da svrha donošenja ovakve odredbe zaista ne postoji.
Posle kazni koje ste predvideli čl. 92a, 92b, 92v i 92g, nije potrebna ovakva klauzula, jer zaista posle tih visina ne može se niko baviti osnivačkom delatnošću, odnosno zaista posle jednog finansijskog bankrota, koji ste predvideli ovim odredbama, nemoguće je dalje baviti se javnim glasilima. Zahvaljujem.

Iskorišćeno vreme poslaničke grupe je minut i 18 sekundi. Da li još neko želi reč?
Poslaničkoj grupi Napred Srbijo preostalo je 18 minuta i 22 sekunde.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Gojko Radić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

U okviru vremena poslaničke grupe, a i kao zamenik predsednika poslaničke grupe... (Ne čuje se, mikrofon nije uključen).
U predlogu teksta u članu 14a definišu se prava prenosa osnivačkih prava i član 83. stav 1. Ustava Republike Srbije...(ne čuje se)