Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Korać, Nenad Prokić i Nebojša Ranđelović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Milica Vojić-Marković i Željko Tomić. Gospođa Vojić-Marković želi reč.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, u ovom članu 4, koji se odnosi na ciljeve obrazovanja i vaspitanja, reagovala sam na dve stvari: na tačku 13) i tačku 14).
Pokušaću da obrazložim tačku 13) koja glasi - razvijanje sposobnosti za ulogu odgovornog građanina, za život u demokratski uređenom i humanom društvu zasnovanom na poštovanju ljudskih i građanskih prava, prava na različitost i brizi za druge, kao i osnovnih vrednosti pravde, istine, slobode, poštenja i lične odgovornosti.
DSS smatra da ste vrednost kao što je patriotizam, o kojoj je govorio prof Samardžić i mislim da tu ne treba mnogo dodati, ako uopšte ima išta da se doda, zapravo nekako zanemarili smatrajući je nekom opštom vrednosti koja se podrazumeva.
Mislim da u jednom nacionalno vrednom zakonu, kao što je ovaj zakon o obrazovanju i vaspitanju, mora da se pomene patriotizam, pre svega među ovim osnovnim vrednostima.
Ta osnovna vrednost se pominje, gospodo moja, u svim zakonima koje sam pogledala, a pogledala sam šest nacionalnih zakona, između ostalih i francuski, i britanski i ostale. Svuda se pominje patriotizam. Tamo nije to zabranjena reč.
Tačka 14) glasi kod vas - formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti, razvoj ličnog i nacionalnog identiteta i multikulturalizma, poštovanje i negovanje svog jezika i srpskog jezika, tradicije i kulture srpskog naroda, nacionalnih manjina i etničkih zajednica, drugih naroda, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine.
Mislim da ste nenamerno ovde napravili jednu permutaciju. Napisali ste prvo negovanje svog jezika i srpskog jezika.
Mi smatramo da bi bilo obrnuto bolje, da prvo ide srpski jezik, jer je to zvanični jezik u Srbiji, i svog jezika, a zatim ste to isto, poštujući našu logiku, napisali ste i sledeće - poštovanje tradicije i kulture srpskog naroda, nacionalnih manjina i etničkih zajednica. Logičnije bi bilo da promenite redosled, pa smo zbog toga intervenisali.

Na član 4. amandman su zajedno podneli Donka Banović i Aleksandar Pejčić. Gospođa Donka Banović ima reč.

Ovaj moj amandman se takođe odnosi na član 4, gde su nabrojani ciljevi obrazovanja i vaspitanja. Konkretno amandman se odnosi na tačku 15) i predlažem da se dva elementa iz ove tačke menjaju.
Između ostalog, ciljevi obrazovanja i vaspitanja su: razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije, nediskriminacije i uvažavanje različitosti.
Opet kada smo razgovarali o ovom zakonu u načelu, ukazala sam na zabunu koja može da nastane, gde spominjete i rodnu ravnopravnost i polnu ravnopravnost.
Recimo, znam razliku, ali sam političar koji se godinama bavi određenim političkim temama.
Međutim, mislim da ovo može da izazove zabune u školama, odnosno u ustanovama. Pozivam ministra da nam, kada se bude obratio Skupštini, objasni kako on shvata razliku između polne i rodne ravnopravnosti. To je jedna intervencija.
U istom amandmanu, opet podvlačim da reč "nediskriminacija" kao imenica ne postoji u srpskom. Mislim da je predlagač mogao da izostavi ovu reč koja ne postoji, zato što i kada bi ta reč izostala potpuno bi bilo sve jasno zato što se kaže - uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanje različitosti, to je jedno te isto. Tolerancija znači nepostojanje diskriminacije. Uvažavanje različitosti je takođe nepostojanje diskriminacije. Mislim da je predlagač mogao da prihvati ovaj amandman.

Odbor za prosvetu je podneo amandman na član 5. stav 7. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Žarko Korać, Nebojša Ranđelović i Nenad Prokić.

Zakonodavni odbor ga je odbacio kao neblagovremen, te ne može biti predmet rasprave.

(Žarko Korać, sa mesta: Javljam se za reč.)

Vi ste se javili za reč, ali on nije predmet rasprave.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Aleksandar Pejčić. Donka Banović, izvolite.

Član 5. govori o opštim ishodima i standardima obrazovanja i vaspitanja. Tu postoji tačka 2) u ovim opštim ishodima, koja kaže - nauče kako da uče i da koriste svoj um. Naravno, ovo se odnosi na decu, učenike i odrasle.
Da li to znači da su do sada nastavnici i u predškolskom, i u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i u srednjim školama učili učenike, decu i odrasle kako da koriste tuđi um?
Meni je ovde jasno šta je predlagač hteo da kaže. Možda se predlagač ne slaže s tim što predlažem da se ovo "da koriste svoj um" zameni rečima "koriste svoje intelektualne sposobnosti". To je najbliže što sam mogla da procenim šta su pod ovim hteli da kažu. Ako ostane ovaj član ovako definisan, on je u najmanju ruku neuobičajen, da ne upotrebi neku drugu reč.

Da li želi još neko reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pre nego što pređemo na raspravu u pojedinostima o sledećem amandmanu, dva obaveštenja.
Prvo od generalnog sekretara RTS, Stanislava Veljkovića, upućenog gospodinu Veljku Odaloviću, sekretaru Skupštine Srbije, kojim ga obaveštava, i nas sve, da u petak 24.7.2009. godine, od 15.00 časova, a zbog ranije preuzetih programskih obaveza prenosa juniorskog prvenstva Evrope u atletici, koje se održava u Novom Sadu, nećemo biti u mogućnosti da pratimo zasedanje Narodne skupštine u direktnom prenosu i na Drugom programu RTS, već u odloženom prenosu.
Na osnovu člana 85. stav 5. obaveštavam Narodnu skupštinu da će danas pauza biti u 15.00 časova, do 16.00 časova, i da ćemo raditi i nakon 18.00 časova, raspravom u pojedinostima o tački koja nam bude tema u tom trenutku.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Gospođo predsedavajuća, moram da podsetim javnost i građane Srbije da izgleda ovaj zakon uopšte nije bitan za građane Srbije i za Srbiju.
Podsećam vas, prošle subote, a gospoda iz Ministarstva se sećaju toga, kada smo radili ovaj zakon takođe smo imali neki smešan razlog zbog čega se ovaj prenos odlaže za noćne sate. Danas, kada raspravljamo u pojedinostima i kada bi javnost Srbije mogla da bude upoznata sa ovim što danas raspravljamo o ovom zakonu, opet imamo jako važan događaj, atletika je ponovo važnija nego što je obrazovanje i vaspitanje u Srbiji.
Hvala vam na ovome što jasno pokazujete koliko vam je važno ovo obrazovanje. Poslanicima DSS je i te kako važan ovaj zakon i zbog toga smo mi danas ovde, i sutra ćemo biti ovde i raspravljaćemo o njemu u pojedinostima.
Zbog čega smo podneli ovaj amandman? U članu 5. koji se odnosi na opšte ishode i standarde obrazovanja i vaspitanja u tački 5) kažete - odgovorno i efikasno upravljaju sobom i svojim aktivnostima. Mislim da je nepotrebno da ovo "upravljaju sobom" ostane ovde, jer ako upravljaju svojim aktivnostima, to znači da i upravljaju sobom. Onaj ko je van sebe ne može upravljati svojim aktivnostima. To je logika.
U tački 10) kažete - pokreću i spremno prihvataju promene, preuzimaju odgovornost i imaju preduzetnički pristup i jasnu orijentaciju ka ostvarenju ciljeva i postizanju uspeha. Dakle, nemamo ništa protiv ovog "da imaju preduzetnički pristup", ali mislimo da ovde treba da stoji umesto ovog "imaju" - "grade'' preduzetnički pristup, zato što imati je trajno stanje, a graditi je nešto što podrazumeva efekte obrazovanja i vaspitanja.

Narodna poslanika Radica Jocić želi reč. Izvolite.

Na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u ime poslaničke grupe SRS, podnela sam amandman kojim sam tražila da se u članu 5. stav 6. briše.
(Isključen mikrofon.)