Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 29. predloga ovog zakona. Moj amandman se odnosi na akt o mreži predškolskih ustanova i osnovnih škola čiji je osnivač fizičko lice.
Naime, svojim amandmanom predvideo sam da se ne može dozvoliti anarhija u ovoj oblasti. Može se desiti da ipak jedinice lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se osnivaju predškolske ustanove i osnovne škole, imaju neki uvid i neki uticaj, barem u kom smislu i gde će se osnivati te ustanove.
Mi znamo da kada su u pitanju predškolske ustanove, kada je u pitanju onaj program pripreme za školu koji ste predvideli da ide sa šest na devet meseci, da se i to finansira iz budžeta i pošto se jedan deo toga, predškolskih ustanova ili aktivnosti predškolskih ustanova finansira iz budžeta, zbog toga lokalna samouprava treba da ima uvida i upliva u sve ovo.
Mi znamo da, recimo, te dve predškolske ustanove koje danas trenutno postoje samo u Beogradu, međutim, nije isključeno, a verovatno će se to i dešavati i u drugim lokalnim samoupravama, i drugim mestima i gradovima Srbije, i ovaj amandman, ovo što stoji ovde u obrazloženju amandmana, pre svega se odnosi na predškolske ustanove čija je delatnost, između ostalog, i priprema za polazak dece u školu.

Na član 29. amandman su zajedno podnele poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Ilić. Gospođa Đerić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, podneli smo amandman na član 29, gde tražimo da se u okviru finansijskih mogućnosti lokalnih samouprava omogući finansiranje nekog dela u mreži škole i prihvatili smo u stvari i onaj vaš razlog za odbijanje tog amandmana, jer ne možemo da ne budemo pomalo osetljivi na to da ste ipak prihvatili one ključne amandmane, a da je ovaj problem tretiran na drugom mestu u tom zakonu.
Dakle, prihvatili ste one naše ključne amandmane koji se pre svega odnose na talentovanu decu i da se zaista u praksi pokazuje da ste se maksimalno angažovali oko tog problema u svakom pogledu.
To je nešto što ovom ministarstvu služi na čast, a ono što će biti nadalje svakako problem i što želim da vam dobronamerno skrenem pažnju, pre svega, sistem vaspitanja i obrazovanja je nešto što je podložno stalnom menjanju.
To je proces koji se stalno menja, koji se stalno izgrađuje i nadograđuje.
Kao takav zahteva, kao živ organizam, da bude praćen, da bude negovan, da bude čuvan, a ono što ste i sami konstatovali, to je da je u ovom društvu nedovoljno interesovanja upravo za obrazovanje, mada je nekoliko govornika s pravom reklo da je to jedini pravi resurs.
Ono što sam vam u prvom svom izlaganju rekla, dakle, da ste vi ministar najmoćnijeg ministarstva, jednostavno kao da neko u društvu, ili ne kao, nego neko u ovom društvu ko ima moć, pa se pitam da li je to sila moći ili moć sile, nije mi to do kraja jasno, odgovoriće vreme na to, namerno upravo tu oblast drži marginalizovanu.
Kada pogledate zasedanje ove skupštine, mi ćemo se poslednjom tačkom dnevnog reda zadužiti za preko 360 miliona. Ni jedan jedini evro od toga ne ide u Ministarstvo prosvete, niti u taj naš jedini resurs koji treba da nas izgradi, koji treba da nam obezbedi neku budućnost, koji treba da bude garant neke naše budućnosti i to nema veza ni sa ovim ministrom, ni sa ovim ministarstvom, nego sa celokupnim procesom obrazovanja koji jeste najskuplja roba na svetu.
Mi vrlo rado volimo da se deklarišemo kako mi to podržavamo, kako mi to razumemo, kako mi o tome mislimo, ali u praksi ovo ministarstvo neće, evo, samo na ovoj jednoj tački dnevnog reda vam dokazujem, dobiti jedan jedini dinar. Nažalost, sve ide upravo pod šapu i pod kapu jednog jedinog ministra, gospodina Dinkića, koji će to vrlo vešto da rasporedi i verovatno, nadam se da će od toga bar deo biti onih akcija za građane.
Ono što želim da kažem kao ovlašćeni predlagač, ne samo vezano za ovaj amandman, nego uopšte za pitanje obrazovanja i na šta želim da skrenem ministru pažnju kao problem, svakako da ćete morati ovaj zakon koji jeste temeljni, insistiram na tome, ne krovni nego temeljni zakon, iz kog treba da proizađu mnogi drugi zakoni i podzakonski akti koji treba nadalje ovu živu materiju da uređuju, da je osavremenjuju, da ona bude uvek u toku života i onoga što život nosi i život čini, svakako ćete imati nešto što se danas u diskusiji gospodina Mićunovića videlo, a to je vraćanje nekim starim vrednostima koje smo nekoliko puta, u želji da svet počne uvek od nekih novih političkih garnitura, prognali.
Kao što smo se vratili oceni iz vladanja, tako ćete se morati vratiti i stimulaciji prosvetnih radnika za izuzetne kvalitete, finansijskoj stimulaciji prosvetnih radnika za izuzetne kvalitete u radu ili dostignuća u radu. I to je nekada bilo prisutno i to je nekada dalo fantastične rezultate. Ono na šta mislim da treba da obratite pažnju, svakako treba što pre i što hitnije da donesete zakon o učiteljskim vežbaonicama. To je nešto bez čega obrazovanje savremenih učitelja ne može da funkcioniše u potpunosti. Učiteljski fakulteti su nam veoma važni, ali suštinski samom naukom obrazovanja i tehnologijom obrazovanja se, sa svoje stručne tačke gledišta, ne bavimo dovoljno.
Ono što ćete takođe morati u okviru svog ministarstva da razmotrite kao prioritet, a to nije u okviru samo vašeg ministarstva, nego nekoliko ministarstava, ako zaista želimo da sistem vaspitanja i obrazovanja bude uopšte temeljni sistem društva, a on je jedini koji to može da bude, to je da se napokon, bez ikakve lažne demokratičnost, i odnosimo, stvorimo neki svoj stav i stvorimo jedan društveni stav prema jednoj strašnoj pošasti, sa čijim posledicama se još dovoljno nismo ni suočili, niti smo se njima bavili, a to su izlasci maloletnih lica u noćnim satima od 11 pa nadalje, odnosno do ranih jutarnjih sati.
U jednom ranijem svom izlaganju o Zakonu o udruženjima govorila sam da su sve ozbiljne evropske države, a danas su se ovde vrlo rado pominjali evropski standardi, evropske vrednosti, upravo to sankcionisale ako žele da im ovaj sistem funkcioniše. Znači, to su sistemi uvezani, nekoliko ministarstava tu treba da se angažuje, nije dovoljna samo vaša dobra volja, treba i Ministarstvo lokalne samouprave, treba Ministarstvo zdravlja obavezno, jer postoji nekoliko problema koji se javljaju uopšte kao posledica u prosveti, a jesu i tretman nekih drugih ministarstava. O tome ću više govoriti i sutra kada budemo govorili o udžbenicima. Dakle, to je nešto na šta ćete morati obratiti pažnju ako zaista želite, a vidim da imate dobru volju, da se bavite prosvetom na jedan odgovoran način, svakako da obratite pažnju i da vidite na koji način mogu da se ovakve stvari zakonskim, podzakonskim rešenjima, zajedničkom kampanjom nekoliko ministarstava, zaista kao problemi reše.
Nije dobro kada mi neki društveni problem samo pomalo nešto zagrebemo, pomalo sa njim koketiramo, a onda ga naravno do kraja ne rešimo i on ostaje ili postaje još veći problem nego što je bio.
Mi smo imali neke dobre navike ili neke dobre iskorake u ranijoj prosvetnoj praksi i danas, kada je gospodin Mićunović govorio o tome, o tekovinama demokratije, učeničkom parlamentu, moram da ga podsetim da sam kao učenik i da su u moje vreme kada sam bila učenik, kada sam bila mlad prosvetni radnik i u to vreme učenici bili prisutni svuda, njihovi zastupnici, i upravo u tom broju dva učenika, na nastavničkim većima, na odeljenskim većima i tako dalje.
Sve se odlučivalo sa njima i uz njih, odnosno tada uz nas, dakle, to se tada zvao samoupravni socijalizam, pa se bojim da je u stvari došlo samo do preimenovanja pojmova, što bi rekao Adam Mihnjik, mi često samo stvarnost preimenujemo, a da je sadržaj ostao isti. Ne sporim njegov kvalitet, volim da je on danas priznat.
Ono što je danas priznato, to je da obrazovanje postaje skupo i nedostupno onima koji mogu najviše dati, mislim da se tu slažemo i da moramo, kao neke ozbiljnije države, drugačije uložiti u ovo, da se morate vi kao ministar, to sada vama lično upućujem, izboriti u Vladi za bolju medijsku kampanju upravo ovog ministarstva.
Ima dobrih koraka, napravili ste dobre korake, oni nisu svi do kraja sprovedeni, ali mora Vladi stati da obrazovanje bude u prvom planu, a ne da tako važne stvari kakve se dešavaju u obrazovanju, prođu gotovo nezapaženo.
Mediji objavljuju ono što im se iz neke kancelarije ili iz nekih kuloarskih krugova servira. Dakle, morate prvo tu bitku dobiti vi u okviru svoje vladajuće koalicije.
Ono što jeste zadatak Ministarstva i što treba nadalje svakako da posmatrate kao svoj zadatak, škola se mora učiniti atraktivnom. Ono o čemu sam vam govorila, a što ima svoje medicinsko objašnjenje, upravo noćni sati maloletnika na ulicama, u stvari školu više ne čine ni atraktivnom ni prestižnom, čine takvom ulicu. To nije donelo ništa dobro i bilo bi dobro da se u Ministarstvu neko ozbiljno pozabavi posledicama koje su po društvo iznele ili donele takve pojave.
To nije nemerljivo. Porast narkomanije, porast maloletničke delikvencije, porast nasilja u određenim uzrasnim dobima, porast porodičnog nasilja i tako dalje, sve su to stvari koje se mogu ispitati i koje bi nam puno pokazale i koje bi nas odredile u kasnijim koracima.
Jer opet ću se vratiti i time ću završiti svoju večerašnju diskusiju po ovom amandmanu, dakle ovo jeste sistem i ovo treba da ostane sistem i ovo je prvi sistem, prosveta, i obrazovanja i vaspitanje jesu prvi sistem svih ostalih sistema. Ako ovaj sistem urušimo, nijedan drugi sistem nećemo izgraditi.
Kada je svojevremeno Edmondo de Amičis pisao u svom romanu „Srce“ svom sinu da ga ohrabri da izdrži školu, rekao je: „Ti si vojnik velike vojske, tvoj razred je tvoj odred, tvoja učionica tvoje bojno polje, a pobeda je prosvećenost čovečanstva“. U ime toga, moramo sačuvati zdravim ovaj sistem, koliko god to možemo.

Samo mi recite da li je to bilo od vremena poslaničke grupe ili ste deo koristili kao ovlašćeni predstavnik? Prvo kao ovlašćeni, a ovaj drugi deo vreme grupe.

Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković

Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Aleksandar Pejčić. Gospodin Pejčić želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, naime, ja i moj kolega gospodin Zoran Šami uložili smo amandman na član 29. U stavu 8. predlažemo da mrežu ustanova raspoređuje Nacionalni savet.
Naime, mi smo kroz formu našeg amandmana hteli da promenimo ovaj koncept zakona o osnovama sistema obrazovanja. Nama je i te kako potpuno jasno, vi ste taj koncept objasnili i u tom smislu hteli smo da damo malo veća ovlašćenja savetima, Nacionalnom savetu za obrazovanje i Savetu za obrazovanje odraslih.
Pošto veliki broj amandman je napisan od strane DSS u ovom smislu, mi ćemo odustati dalje od ovih amandmana, kad god se budu pominjali Nacionalni savet i saveti za obrazovanje.

Amandman gospođe Lidije Dimitrijević na član 30. Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 31. amandman je podnela Jelena Budimirović.

Da li neko želi reč? Gospođa Budimirović.

U ime poslaničke grupe Napred Srbijo podnela sam amandman na član 31. stav 2, a izmenjeni stav 2. bi glasio: „Ustanova može da obavlja delatnost i van sedišta, odnosno u drugom objektu, organizovanjem nadležnog izdvojenog odeljenja, ako izdvojeno odeljenje ispunjava uslove iz člana 30. stav 3. ovoga zakona, uz saglasnost Ministarstva“.
Mi smo amandmanom predvideli samo preciznije rešenje, jer smatramo da u trenutku formiranja izdvojenog odeljenja, pored ustanove, i izdvojeno odeljenje mora da ispunjava uslove koje smo predvideli članom 30, a to su propisan prostor, oprema, nastavna sredstva, higijensko-tehnički uslovi itd.
Primera radi, ako ustanova radi u Beogradu i ispunjava uslove predviđene zakonom, a izdvojeno odeljenje se formira, recimo, u Sremskoj Mitrovici, da li to znači da ono ne mora da ispunjava uslove i kako ćemo da znamo da li će deca u izdvojenom odeljenju imati uslove za rad, odnosno propisan prostor, opremu, nastavna sredstva, obezbeđene hemijsko-tehničke uslove?
Vlada se u obrazloženju za neprihvatanje mog amandmana pozvala na član 32. stav 2. Predloga zakona, u kome je propisano da se zahtev za verifikaciju podnosi kada se u ustanovi organizuje rad u izdvojenom odeljenju.
Ako ste to predvideli u članu 32. stav 2. i jasno i precizno naveli da se zahtev za verifikaciju podnosi kada se organizuje rad u izdvojenom odeljenju, zašto ovakva jezička formulacija ne bi mogla da stoji u članu 31? Mi amandmanom ne predlažemo suštinsku izmenu stava 2. Stoga predlažem da usvojite moj amandman.

Zahvaljujem, gospođice Budimirović.

Na član 33. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Izvolite.

U delu Predloga zakona kojim se reguliše proširena delatnost ustanove, podnela sam amandman ispred poslaničke grupe SRS kojim sam tražila da se u članu 33. stav 7. briše.
Inače, stav 7. glasi: „Odluka o proširenju delatnosti ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave sadrži i plan prihoda koji će se ostvariti i izdataka za obavljanje te delatnosti, način angažovanja učenika i zaposlenih i način raspolaganja i plan korišćenja ostvarenih sredstava, u skladu sa propisima koji regulišu budžetski sistem“.
Amandmanom se predlaže brisanje navedenog stava Predloga zakona, jer ako se ova sredstva koriste u skladu sa predloženim stavom, ustanovi praktično ne ostaje ništa, jer navedeni stav Predloga zakona deluje destimulativno na ostvarivanje proširene delatnosti ustanove.
U obrazloženju kojim se amandman odbija kaže se:''Amandman ne treba prihvatiti jer je članom 156 .stav 3. Predloga zakona propisano da se ostvarivanje prihoda ustanove, evidentiranje i korišćenje sredstava po osnovu drugih poslova vrši u skladu sa propisima kojim se uređuje budžetski sistem. Takođe, ovim stavom regulisan je i način angažovanja učenika i zaposlenih.''
Mislim, gospodine ministre, da ako iskreno želite da u našim ustanovama stvarno zaživi proširena delatnost, morate mnogo pažljivije da uredite ovu oblast, kako biste time stimulisali i učenike i nastavnike da ovim aktivnostima pristupe ozbiljno i odgovorno, a da škola od toga ima neku korist, ako ne u pravom smislu, a ono bar kao stimulaciju za dalji rad.
Kada smo već kod stimulacija, složila bih se sa koleginicom Đerić da će, koliko god se vi tome opirali, doći vreme kada će vama ili nekom drugom ministru prosvete postati jasno da ćete morati finansijski na bilo koji način da napravite razliku između prosvetnih radnika koji maksimalno ulažu sebe i postižu u radu sa decom izvanredne rezultate i onih koji posao otaljavaju od sada pa do penzije za istu platu kao i oni prethodno pomenuti.

Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Izvolite.