Član 102. odnosi se na udžbenike, ali pošto mi sutra imamo raspravu o ovoj temi o udžbenicima i nastavnim sredstvima, mi ćemo sigurno više detalja u sutrašnjoj raspravi, a ovom prilikom samo želim da istaknem stav 2. spomenutog člana koji glasi - ministar može da odobri više udžbenika za isti predmet u istom razradu, kao i strani udžbenik. Odavde sleduje da je bitna samo kvantitativna strana, da imamo što veći broj udžbenika, a ne i kvalitativna.
Zbog toga mi predlažemo da ovaj stav 102. bude promenjen i da u novoj verziji glasi - ministar može da odobri više udžbenika za isti predmet u istom razredu, pri čemu mora da se uveri da će različiti udžbenici doprineti podizanju nivoa znanja učenika.
Znači, ovim želimo da istaknemo i kvalitativnu stranu, jer sigurno je da nije bitno samo da imamo više udžbenika za isti predmet, nego treba da postoji i opravdan razlog kada se to predlaže.

Na član 103. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Zlata Đerić i Aleksandra Ilić. Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman.

Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, amandman na član 105. podneo je Odbor za prosvetu. Predstavnik predlagača je prihvatio amandman.

Na član 105. amandman, sa ispravkom, podneo je poslanik Dragoljub Mićunović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Amandman su zajedno podneli na član 105. gospodin Zoran Šami i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 107. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, amandman na član 107. podneo je Odbor za prosvetu. Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.

Na član 107. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandra Pejčić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Banović.

Mi smo predloži da se stav 5, da ga sada prepričam, da ne čitam, da se učenik ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu u osnovnom i najmanje dva puta u srednjem obrazovanju i vaspitanju. Mi smo smatrali da nije dovoljno da se  samo dva puta ocenjuje učenik u srednjem obrazovanju i vaspitanju, bilo da je to gimnazija ili srednja stručna škola. Mi smo predložili četiri. Ako se ne varam, predsednik Odbora mi je rekao da ste vi predložili tim amandmanom da se najmanje tri puta u toku jednog polugodišta učenik ocenjuje.
Razumem i razloge zašto smatrate da je četiri previše kada je u pitanju srednje obrazovanje, ali svakako ovo, i dosadašnje rešenje i predloženo da se samo dva puta ocenjuje, nije bilo dobro. Iz prakse znamo da nije dobro da se za jedno polugodište učenik oceni samo dva puta za svoj rad, zbog toga što postoji mnogo načina da se učenik oceni. Samo jedan od načina je usmeni odgovor na pitanja, ali ima čitava lepeza različitih načina da se učenik oceni, i kod nekih predmeta učenik može da dobije i do deset ocena, i to bez ikakvih problema, pa želim da pohvalim i predlagača što je prihvatio i ovu izmenu.

Na član 108. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandra Pejčić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 108. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 108. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo su dva povezana amandmana koje su podneli narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i gospodin Zoran Mašić. Reč je o tome kako se završava školska godina, odnosno koje uslove treba da ispuni neki učenik da bi završio školsku godinu.
Prema Predlogu zakona vidim da i u osnovnoj i srednjoj školi sada uvodimo jednu novinu, koja je do sada bila praksa na višim i visokoškolskim ustanovama, a to je da ono što ne završite u jednom razredu, prelazite uslovno u drugi, i dajete ispite iz prethodnog razreda.
Ovim amandmanima je traženo da se to izbriše. Osnovno i srednje obrazovanje nije isto što i viša ili visoka škola, jer ne može niko da me ubedi da neko ko nije znao matematiku zna fiziku i hemiju, ne ide.
Obrazloženje koje smo dobili jeste, na neki način, za razmišljanje, ali uvek postoji neka alternativa. Kaže se: "Amandman ne treba prihvatiti, jer se ovakvim zakonskim rešenjem učeniku omogućava da završi započeto obrazovanje u svojstvu vanrednog učenika u istoj školi kod istih nastavnika. Na taj način mu se omogućava da sa svojom generacijom završi započeto obrazovanje, da ostane u sistemu i da ne postane društveni problem".
Međutim, mogu da tumačim i na drugi način. Ako ostane ovako kako je u Predlogu zakona, onda kod tih mladih ljudi može da sazri jedna misao i da to upotrebljavaju kao iskustvo, da svaki problem relativno lako mogu da reše, šta god da rade i koliko god to što ne valja da rade. Znači, često nije u pitanju samo predznanje ili znanje, to nije razlog zašto neko ponavlja razred, najčešće je to lenjost i neodgovornost. To ne možemo da stavimo kao psihološke ili neke druge posledice učenika. Ima i takvih, ali nažalost ovo je u većini.
Znači, ako ljudima koji su neodgovorni, mladi i lenji omogućite da lako rešavaju svoj problem, biće još neodgovorniji i još više lenji. U tome jeste smisao ponavljanja razreda, snosi neku određenu posledicu zašto nije neko gradivo savladao.
Slažem se da loše može da utiče na samopouzdanje, ali isto tako može da utiče i kao nešto što će da ga natera da ga njegovi vršnjaci ne smatraju ponavljačem, nego dostojnim sebi tako što će da završi taj razred, ali ne sa ovim prenošenjem ispita, nego na pravi način.
Ako su opet u pitanju osobe koje stvarno imaju problema da završe razred, na ovakav način takođe nećete da im pomognete. Možda bi trebalo da ponavljaju razred, ali u skladu sa članom 77. zakona na koji se pozivate, da bude na njih posebno obraćena pažnja, da se radi po posebnom programu, da stvarno nauče, a ne ono - hajde da ga pustimo, trudi se, znamo da nije dovoljno, ali biće valjda nešto od njega.
To je, izgleda mi, do sada i bio problem kod nas u školama, pogotovo od onog sistema, od raspada SFRJ pa naovamo, kada su i kriterijumi koje su prosvetni radnici postavili bili znatno niži u svim oblastima obrazovanja, od osnovnog, srednjeg i višeg i visokog, nažalost.
Sada imamo pravu jednu invaziju nazovistručnjaka, koji stvarno nisu stručnjaci i koji su završavali neke dopisne škole. Ako nastavimo sa ovom praksom, smatram da nećemo rešiti problem. Lica koja nisu dovoljno odgovorna i dovoljno vredna da uče škole, da se pripremaju za život, biće još više. Reč je o mladim ljudima koji su skloni tome, pogotovo ako je nadzor roditelja, zbog sveopšte situacije u zemlji, slab, a verujte da jeste.

Na član 108. amandman, sa ispravkom, zajedno su podnele narodne poslanice Zlata Đerić i Aleksandra Ilić

Da li neko želi reč? (Ne.) Predstavnici predlagača i Odbor za prosvetu su prihvatili amandman.

Na član 109. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 110. amandman, sa ispravkom, zajedno su podnele narodne poslanice Zlata Đerić i Aleksandra Ilić. Predstavnici predlagača i Odbor za prosvetu su prihvatili amandman.

Na član 113. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na osnovu člana 142, Odbor za prosvetu je podneo amandman na član 113. Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.

Na član 121. amandman su zajedno podneli poslanici Jon Magda, Dragomir Cimeša i Miodrag Stoilović. Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman i on postaje sastavni deo Predloga zakona.

Na osnovu člana 142, Odbor za prosvetu je podneo amandman na član 121. Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.

Na član 121. amandman je podneo zaštitnik građana.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 123. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li želite reč? Izvolite, gospodine Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 123. predloga ovog zakona.
Da napomenem da se ovaj član odnosi na rad pripravnika u delokrugu obrazovanja.
Moj amandman se sastoji u tome da se ovaj član izbaci, odnosno da se briše. Zbog čega? Jednostavno, ovaj član nije sveobuhvatan, jer u velikom broju pre svega srednjih stručnih škola u manjim mestima nije primenjiv.
I u obrazloženju svoga amandman, koji je Vlada imala prilike da razmatra, naveo sam jedan konkretan primer za koji lično znam, da saobraćajni inženjer koji je početnik u Prokuplju ne može da ima za mentora čoveka iz Prokuplja, jednostavno nema takvih profila. Ili još drastičniji primer, saobraćajni inženjer iz Gračanice za mentora je morao da ima čoveka iz Niša, a zamislite koliko udaljenje je između Niša i Gračanice.
Znamo da postoje dve mlekarske škole u Srbiji, jedna je u Šapcu, jedna je u Pirotu, znate gde je Šabac, na jednom kraju Srbije, a Pirot na drugom kraju Srbije, to je znači stručna škola, obično se tu upisuje jedno odeljenje, nekada je možda bilo i više, zaista nemam te podatke, možda sada ima i pola odeljenja.
Kod stručnih predmeta čovek kao početnik recimo iz Pirota sigurno neće moći da pored sebe - možda će i moći iz nekih predmeta, ali sigurno iz nekih stručnih predmeta neće moći - da ima mentora ili lice koje mentor odredi iz te struke da mu pomaže u njegovom radu.
Ako bi se doslovno primenio ovaj član zakona, onda bi lice iz Šapca moralo da ide u Pirot ili obrnuto.

Na član 123. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 123. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović, koji želi reč. Izvolite.

Moj amandman je u stvari logičan nastavak izlaganja koje je prethodno dao kolega Nikola Savić i on je objasnio da svojstvo odnosno zvanje pripravnika ima lice koje prvi put zasniva radni odnos u školskoj ustanovi, bilo na određeno, bilo na neodređeno vreme.
Ovaj član predviđa do maksimalno dve godine da može lice imati zvanje pripravnika, a da nakon godinu dana može steći pravo za polaganje licence na osnovu koje bi moglo da pređe iz statusa pripravnika u određeno zvanje, bilo nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika.
Problem je u tome što da bi se polagala licenca potrebno je da se najpre izvrši određena prijava kod odgovarajućih birokratskih agencija koje su za to ovlašćene, a s obzirom da je poznato kako te agencije rade u praksi može se desiti, recimo, da lice podnese prijavu za polaganje licence i da agencija u narednih godinu dana ne pozove osobu za polaganje licence i da mimo svoje volje neko izgubi pravo za polaganje licence i da ostane bez radnog odnosa.
Stoga mi predlažemo da se ovaj stav 9. u članu 123. briše, jer je to nešto što apsolutno ne zavisi od osobe koja polaže za licencu, nego od tih agencija koje su u tu svrhu osnovane.

Na član 126. amandman je podneo narodni poslanik Gojko Radić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 128. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 129. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Korać, Nebojša Ranđelović i Nenad Prokić. Ne.

Na član 130. amandman je podneo narodni poslanik Vučeta Tošković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 131. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević. Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 132. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Donka Banović.