Molim poslanike da najave kada žele da koriste vreme koje je duže od onog koje je predviđeno ili se možemo dogovoriti da se to podrazumeva, ali to mora da važi za sve, obzirom da svi ostali, izuzev vaše poslaničke grupe, to najavljuju.
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović, Miroslav Petković i Jovan Palalić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 35. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, koja ima reč. Izvolite.

Mojim amandmanom zapravo se menja član 38. Zarad javnosti moram da kažem da se radi o ugrožavanju sigurnosti lica kao što su predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine, predsednik Vlade, sudija Ustavnog suda, javni tužilac, zamenik javnog tužioca i lice koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja. Predlagač zakona Vlada kaže - kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. Napominjem da se radi o najvišim državnim funkcionerima ili članovima njihovih porodica.
Mi tražimo povećanje kazne od 10 do 15 godina, a ne od jedne do osam, imajući u vidu pre svega značaj objekta izvršenja krivičnog dela, da treba dodatno pooštriti zaprećenu kaznu zatvora za ovo krivično delo, jer se radi o najvišim državnim zvaničnicima, mada nam nije jasno zašto ovde u ovoj grupi nema i narodnih poslanika, imajući u vidu da je Narodna skupština, po Ustavu, ipak najviši državni organ.
Vi kao da prizivate one koji bi da prete ili da ubijaju da to mogu slobodno da rade, jer će da prežale godinu, dve, tri zatvora, umesto da zaista, imajući u vidu našu bližu prošlost, zapretite mnogo većom kaznom, kako biste ih odvratili od tako nečeg. Ovako su ucene nešto što je vrlo moguće na našoj političkoj sceni, što se već i dešava.
Meni je jasno zašto ovde nema narodnih poslanika, da vam iskreno kažem, imajući u vidu ko sve drži pod kontrolom koje narodne poslanike, o kakvim se lobistima radi.

Poslanik Aleksandar Martinović podneo je amandman kojim predlaže dodavanje novog člana 39a. On želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, SRS daje svoj doprinos borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji i na taj način što vam, evo iz Skupštine Srbije, dajemo informacije koje mogu biti od dalekosežnog značaja za rasvetljavanje brojnih kriminalnih afera.
Dakle, nastaviću tamo gde sam stao. SRS tvrdi i raspolaže dokazima, i mi smo spremni da vam te dokaze ustupimo, da je kurir između Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam, i Stanka Subotića, Caneta Žapca, kralja duvanske mafije, bio Aleksandar Vučić. On je išao u Moskvu na sastanke sa Canetom Žapcem i prenosio informacije od Joce Amsterdama Canetu i obrnuto.
Inače, gospodo iz Vlade, kartel Mila Đukanovića, Caneta Žapca i njihovih saradnika počinio je čitav niz teških ubistava. Evo šta o tome kaže čovek koji je izuzetno dobro obavešten, Ratko Knežević. "Dovoljno je čudna koincidencija za svaki normalni ljudski mozak da su poginuli, a da ubice nikada nisu otkrivene ovim redom: Vanja Bokan u Atini, začetnik tog posla, značajan finansijer DPS-a i jedno vreme Subotićev mentor, zatim Radovan Stojčić zvani Badža, ubijen u Beogradu jer se usudio da reketira gospodina Subotića; Jusuf Jusa Bulić, ubijen u Beogradu nakon pokušaja da od Subotića naplati dug za Bokana; Goran Žugić, ubijen u Podgorici, šef podgoričke policije i najintimniji prijatelj Subotića i pulen Đukanovića; Beli Raspopović, drugi čovek po funkciji i prvi po moći sadašnjeg crnogorskog DB-a; Milan Rajković, saradnik crnogorske službe, ubijen u Beogradu nakon susreta bliske vrste sa Bajom Sekulićem, Subotićevim intimusom, te sam Sekulić koji je ubijen 2001. godine, samo dve nedelje nakon izbijanja afere "Nacional", kao i Duško Jovanović".

Vreme. Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, i on je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Izvolite, gospođo Radović.

Odredbe, odnosno sam institut tzv. kućnog pritvora za nas nije sporan, ali je vrlo sporan način na koji se on definiše.
Ovde se kaže da će sud voditi računa o tehničkim mogućnostima, kao i drugim okolnostima od značaja za odmeravanje kazne. Ako se ovako tumači, onda sam institut kućnog pritvora može da bude vrlo sporan. Šta to znači? To znači da će sud, ukoliko poseduje izvesne tehničke mogućnosti za nadzor osuđenih lica, moći da izrekne ovu kaznu, a ukoliko ne poseduje, on to neće biti u stanju.
Na ovaj način se osuđena lica dovode u potpuno neravnopravan položaj. Ovo je po nama jedna diskriminatorska odredba, jer ne možete poistovećivati u isto vreme kućni pritvor, koji nije najveće ograničenje slobode kretanja, sa samim zatvorom i upućivanjem lica na izdržavanje kazne zatvora u neki od kazneno-popravnih zavoda.
Radi se o potpuno dve mere. Po nama, kućni pritvor bi trebalo da bude jedna posebna kazna, ako ne i sankcija, jer sem jezičke sličnosti, između njih nema neke preterane druge sličnosti.
Takođe je sporna i odredba gde se kaže da će sud voditi računa o okolnostima od značaja za odmeravanje kazne. Šta to znači? To su otežavajuće i olakšavajuće okolnosti. Sud ne može da vodi računa o njima, jer samim tim onda takva odredba nije obavezujuća za sud. Sud mora da vodi računa prilikom izricanja kazne o otežavajućim i olakšavajućim okolnostima, a ne da vodi računa, što je jedan blaži oblik same obaveznosti.
Koristiću i malo vremena, ako se slažete, poslaničke grupe. Po nama je ovo u svakom slučaju valjani institut koji treba primeniti, ali je neophodna izmena same definicije u samom stavu 7, koji odstupa od pravilne primene ovog instituta.
Ukoliko vi imate lice koje izdržava kaznu zatvora u nekom od kazneno-popravnih ustanova, ono je potpuno ograničeno u pogledu slobode kretanja. Ono ne može da opšti sa svojim najbližima, mora da se potpuno podvrgne kućnom redu krivično-popravne ustanove, odnosno zavoda, a ukoliko lice izdržava kaznu u kući, ono nije, na neki način, isključeno iz tog socijalnog života.
Ono obavlja komunikaciju sa svojim najbližima i, u krajnjem slučaju, ne prekida privatne i društvene kontakte, jer ne odlazi u ustanovu za izdržavanje kazne.
Upravo, na osnovu svega ovoga što sam do sada rekla, smatramo da postoje vrlo opravdani razlozi da se odredbe o kućnom pritvoru primenjuju, ali da se radi o posebnoj kazni.

Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Gospodine Jojiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o amandmanu koji je podnela SRS, a radi se o Glavi 18, o predviđenim normama koje se odnose na krivična dela protiv polne slobode.
SRS smatra da je potrebno pooštriti kazne zatvora kada se ima u vidu počinjeno krivično delo silovanja. Ova krivična dela su učestala. Dosadašnje sankcije i zaprećene kazne nisu postigle svoju ni specijalnu ni generalnu prevenciju.
Potrebno je da se u ovoj oblasti, kada su u pitanju naročito opasna krivična dela, koja predstavljaju posebnu društvenu opasnost, da se pooštre kazne i da na taj način sudovi izriču adekvatne kazne za počinjena krivična dela iz oblasti ovih koje predviđa Glava 18 Krivičnog zakonika. Mi predlažemo da se te kazne znatno pooštre, imajući u vidu značaj zaštićenog dobra i društvene opasnosti.

Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić, koji ima reč.

Amandman na član 48, koji se odnosi na član 179. Krivičnog zakonika, logičan je sled onoga o čemu je narodni poslanik Petar Jojić govorio. Ovde imamo krivično delo „obljuba nad nemoćnim licima“, pa se onda govori u stavu 1. „ko nad drugim izvrši obljubu ili sa njom izjednači čin iskorišćavanja itd, pa nastupe određene posledice, kazniće se od dve do 10 godina“.
Amandmanom se predlaže – od pet do 10 godina. Ukoliko nastupe teške telesne povrede, predlog amandmanom je od 15 do 20 godina da bude kazna, a ukoliko nastupi smrtna posledica ili ako je dete u pitanju, onda najmanja kazna koju treba izreći jeste 15 godina.
Mene zanima, gospodine Homen, vi ste jednoj dnevnoj novini dali intervju, gde ste rekli da analiza izrečenih krivičnih kazni duži vremenski period se nije radila, te otkud onda vi unapred znate da su ove kazne možda prestroge? Mi u SRS smatramo da učinioce ovih veoma teških krivičnih dela, gde pored ovih zakonom vidljivih posledica nastaju i neke druge, to su moralne, zdravstvene povrede, to je duševna povreda, pretpostavljamo da bi trebalo lečiti. Kako, ko da ih leči?
Svedoci smo kako i na koji način smo usvajali zakone koji tretiraju ovu problematiku. Pored lečenja učinilaca ovih krivičnih dela, čini nam se da bi trebalo lečiti i predlagače ovakvog zakona.