Na ovo što ste rekli, gospodine ministre, o gradonačelnicima zaista vam se zahvaljujem. Svi građani Srbije znaju veliku razliku između gospodina Stanojevića i gospodina Stevanovića. Gospodin Stanojević će ponovo biti gradonačelnik, to je sigurno, zbog rezultata rada. Šta će biti sa gospodinom Stevanovićem to ćemo videti.
U obrazloženju odbijanja amandmana koje ste vi meni dali, sada ste dopunili, i zbog ove situacije ovakve i s obzirom da se radi o zakonu koji se tiče naše dece neću pričati o tome i preći ću preko toga, iako ako bi neki žestoki pravnik ovo uzeo i podneo Ustavnom sudu, verujte da bi pao zakon zbog ovoga. Neću na tome da insistiram. Hoću zbog građana i kolega narodnih poslanika da znaju šta sam u stvari predložio.
Predložio sam što se tiče sastava Nacionalnog saveta za prosvetu da jednog kandidata daje i Udruženje književnika Srbije. Zbog toga sam sumnjao da je do svega ovoga došlo, ali dobro. Dakle, veoma je važno da i Udruženje književnika Srbije bude zastupljeno u sastavu Nacionalnog prosvetnog saveta, jer je njihov doprinos kulturi i prosveti u Srbiji izuzetan.
Dela mnogih od njih su postali sastavni deo školske literature i lektire, što ih kvalifikuje da budu zastupljeni i u ovom značajnom i reprezentativnom nacionalnom savetu. Ne želim da pominjem udruženja i društva koja su već na spisku, ne želim nikoga da omalovažavam, niti sam pozvan da ocenjujem značaj u našem društvu nekih društava, svi su važni, ništa nije sporno, ali mislim da ovog puta Udruženje književnika Srbije nije smelo da bude zaobiđeno.
Da pojasnim nekima, izvinjavam se ako ću reći nešto što se nadam da svi znaju, i neke kolege narodni poslanici, mlade kolege, članovi su Udruženja književnika Srbije. Dakle, to je ono udruženje čiji je predsednik bio Simo Matavulj, to je ono udruženje čiji su članovi bili Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, da ne pričam o Dobrici Ćosiću, o Matiji Bećkoviću, o našim živim pesnicima i književnicima, o Mići Danojliću.
Izvinjavam se gospodinu Danojliću što ću možda na neki indirektan način pomenuti njegove godine, njegove pesme sam učio u osnovnoj školi i verujem većina od nas ovde. Nije bilo razloga nikakvog da Udruženje književnika Srbije ne da jednog kandidata za člana Nacionalnog saveta za prosvetu.
Ako bi odgovor bio, kao što je mogao da bude, u obrazloženju odbijanja mog amandmana da ima još udruženja književnika u Srbiji, što bih prihvatio kao jedan, recimo, odgovor, ali onda bih morao da ponovim ovo što sam rekao. Koje je to udruženje imalo Simu Matavulja za predsednika? Koje je to udruženje imalo u svom sastavu Miloša Crnjanskog i Ivu Andrića, ili ima Dobricu Ćosića i gospodina Matiju Bećkovića?
Molim vas, gospodine ministre, što neko reče ovde pre, da razmislite još jedanput, pa ako treba još neka tehnička ispravka, zbog duha tolerancije i zbog tipa ovog zakona, da napravimo to i da proširimo, ako treba. Možete vi to danas da uradite sve, možda se varam, ali intimno mislim da vi mislite kao ja, od reči do reči što sam rekao.
Neće nikome biti ovo na štetu, biće na polzu i Nacionalnom savetu, i građanima Srbije, i deci i vama kao ministarstvu posebno. I na kraju, prihvatili ovo ili ne, hoću da kažem da tolerancija u Skupštini, pokazalo se, ipak u najvećoj meri zavisi i od resornog ministra, a ne samo od tipa zakona, kako već neki put kažem.
Dakle, dajte da ne kvarimo ovu atmosferu, prihvatite gospodine ministre, a ovo za Čačak vam se posebno zahvaljujem.
