Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević. Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 13. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Rajkov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Oto Kišmarton. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanica Vjerica Radeta.

Pošto je uzaludan posao ubeđivati ministre u Vladi RS da oni nisu sinonim za ministarstvo, skrenuću pažnju na neke suštinske nedostatke ovog zakona.
Gospodine ministre, ako govorimo o zakonu o socijalnom stanovanju, onda vas pitam zašto u ovom zakonu nisu posebno predviđena rešavanja stambenih pitanja boraca i ratnih vojnih invalida? Nisu na pravi način.
Usvojili ste amandman, kažete, dobro, govorim o onome što je tekst zakona. Kada ćemo se osloboditi kolektivnih smeštaja i kada će izbegla i prognana lica konačno živeti životom dostojnim čoveka i kada će im ova država obezbediti rešavanje stambenih pitanja?
Pretpostavljam da su sve poslaničke grupe, a i vi u Ministarstvu, dobili zahteve Udruženja podstanara, nemamo odgovor na pitanje - šta je sa 100.000 ljudi, a to je 100.000 porodica koje su u ovom udruženju, koji su za svog radnog veka, u vreme kada je ova Srbija imala socijalno mnogo odgovornije vlade nego što je vaša, koji su ulagali u doprinose u stambene fondove, na koji način će se rešiti njihova stambena pitanja.
Kada se govori o sredstvima u čl. 8. i 9, pogotovo 9, zašto ste izostavili sredstva iz otkupa stanova? Nikada u poslednjih devet godina nismo saznali gde su zapravo ta sredstva, takvih stanova ima gospođo, otkupi stanova, ugovori su zaključeni na 40 godina i u pitanju je oko milion stanova, i ako je prosek 1.000 dinara mesečno uplate, to je milijardu dinara mesečno, za koje od 2000. godine ne znamo gde idu ta sredstva, a značajno bi doprineo deo sredstava, koja se prikupljaju u članu 9, rešavanju socijalnog stanovanja.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu?
Molim narodne poslanike i ministra da ne polemišu bez prijave za reč, pošto narodna poslanica može da traži reč samo ako traži repliku, a nema na čega da traži repliku, dok se ministar ne javi.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Kaže se na šta.)
Kaže se - na šta, u pravu je narodna poslanica. U Vojvodini se kaže - na čega. Izvinjavam se – na šta. Narodni poslanik dobacuje da sam u Srbiji. Istovremeno sam i u Srbiji i u Vojvodini, narodni poslaniče. Vojvodina je u Srbiji, narodni poslaniče Martinoviću. Vi iz Rume, na 45. paraleli, to bi morali svakako da znate.
Izvinjavam se narodnim poslanicima, ali radilo se o raspravi između narodne poslanice Vjerice Radete i ministra, koja se ticala usvajanja amandmana. Ne znam o kom se amandmanu radi u ovom trenutku, ali je meni važno da ako nešto treba da bude usvojeno da to bude rečeno za vreme sednice.
Pre nego što pređemo na raspravu o sledećem amandmanu, obaveštavam Narodnu skupštinu da je teorijsko vreme koje nam je po Poslovniku na raspolaganju za okončanje rasprave u pojedinostima, u kojoj se nalazimo u ovom trenutku, ukupno 300 minuta, ali da je realno vreme koje imamo na raspolaganju, po obaveštenjima poslanika koji imaju teorijski vreme na raspolaganju, jeste 110 minuta, pa vas obaveštavam da je po planiranju upravljanja vremenom to znak da bi današnju sednicu okončali do 16.00 časova, bez vremena koje je rezervisano za isticanje povrede Poslovnika ili za replike.
Ako to ne bude slučaj, onda bih u 16.00 časova odredila pauzu i nastavili bi rad, a do tada bi pokušali da zajedničkim naporom završimo za sledećih 110 minuta u vremenu koje praktično predstoji za rasprave po amandmanima, a po onome koliko je ostalo vremena na raspolaganju poslaničkim grupama, koje je ostalo predstavnicima poslaničkih grupa i podnosiocima amandmana, svakom po dva minuta.
Dakle, ukoliko se to ne dogodi, onda bi u 16.00 časova imali pauzu, ali mislim da postoje dobri razlozi da okončamo rad do 16.00 časova.
Narodna poslanica Vjerica Radeta, izvolite.

Javljam se po Poslovniku, na osnovu člana 27, i mislim da delim mišljenje svih narodnih poslanika, da bi trebalo da nam kažete da li od 16.00 časova, posle pauze koja bi eventualno bila do 17.00 časova, da li danas nastavljamo raspravu po amandmanima po ovim preostalim zakonima ili se to pomera za sutra. Bitno je zaista.

Zahvaljujem i na pitanju. Plan je da danas, ukoliko bude zajedničkog napora, okončamo raspravu u pojedinostima po zakonima kojima je predlagač ministar Oliver Dulić i da time okončamo današnji rad. Dakle, u slučaju da neki od tih amandmana u 16.00 časova ne budu predmet naše rasprave zbog tempa rasprave, zbog replika, zbog povreda Poslovnika, onda bih odredila pauzu, ali mislim da u ovom trenutku nam je procena da možemo da stignemo. U redu? Zahvaljujem.
Predlog za dodavanje novog člana. Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić podneli su zajedno amandman, sa ispravkom, kojom predlažu da se posle člana 14. doda novi član 14a. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Pre nego što pređem na amandman, predlažem da u Poslovnik kod sledećih izmena uvrstimo i tačke teorijsko radno vreme i praktično radno vreme, zato što meni baš i nije bilo najjasnije vaše objašnjenje, doduše shvatila sam, ako završimo do 16.00 časova, znači, radimo bez pauze. Mislim da ste mogli da nađete i neki kompromis, pošto je bilo različitih mišljenja, pa da eventualno pauza traje pola sata, ali dobro.
Ovaj amandman predlaže dodavanje člana 14a, pošto je to način i ovo bi trebao da bude član 15, ali pošto je to procedura po kojoj se ovo radi. Uglavnom, ovaj amandman govori o tome i nabrojani su neki organizacioni oblici socijalnog stanovanja koji u ovom zakonu nisu nigde definisani. Mi predlažemo da su organizacioni oblici socijalnog stanovanja zadružna izgradnja, stanovi koji pripadaju fondacijama i zadužbinama, socijalni stanovi, privatna izgradnja za zakup sa ograničenim zakupninama i državna izgradnja za zakup sa ograničenim zakupninama.
Dobila sam odgovor, pretpostavljam da mi je predlagač dao valjan odgovor, odnosno predlagač kaže da postoji i mogu biti obuhvaćeni i brojni drugi oblici partnerstva i udruživanja, odnosno oni meni odgovaraju da ovaj spisak od pet može da bude mnogo duži, ali to nisam definisala. Definisala sam bar pet, ali predlagač nije definisao nijedan oblik. Moglo je, recimo, uz pomoć Odbora, koji je do sada mogao ili bio vlastan u ovoj fazi da predloži amandman, onda ste mogli da dopunite moj spisak i da u ovom zakonu budu nabrojani ostali, odnosno organizacioni oblici socijalnog stanovanja.
Kada je reč o ovom zakonu, imam vremena od poslaničke grupe, ono što zabrinjava kad je ovaj zakon u pitanju to je njegova prilična uopštenost ili nedorečenost. Na primer, slovenački zakon o socijalnom stanovanju, mislim da je 1992. godine ili 1993. donet, ima mnogo više članova, poljski zakon je obimniji i mnogo precizniji, a Poljska je jedna od evropskih zemalja koja je bila socijalistička, prilično dobro rešava ove probleme, a mi smo tek na početku.
Još nešto o čemu ovaj zakon ne govori, ali govori o podsticanju izgradnje stanova za socijalno stanovanje, podstiče novu izgradnju. U ovom zakonu mislim da smo govorili u načelu, u ovom zakonu se nigde ne govori ili ne predviđa da se pojedina gradilišta u Srbiji iskoriste, koja godinama sad zvrje prazna. To su objekti u raznim fazama izgradnje, negde nedostaju unutrašnji radovi, ali svi su grubi radovi, kako kažu građevinci, završeni.
Neki drugi su skoro završeni, ali ne postoji infrastruktura. Izgleda da to ispada ničiji fond. Mislim da je moglo, te neke stvari, imate ih u mnogim gradovima, imate u Kragujevcu, Kraljevu itd., iz kojih je to perioda sad nema ni razloga da govorim, ovo je možda bila šansa da se to što sad propada, a to su uložena mnoga sredstava, da se još malo uloži i da se ti stanovi koriste za socijalno stanovanje.
Ovako i posle ovog zakona i čitavog početka rešavanja tog problema, to će i dalje ostati da tako propada, jer ne vidim da može ijedan drugi zakon nešto predvideti da država uradi da se reše ti objekti.

Iskorišćeno je dva minuta i 55 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 15 amandman je podnela narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Pre nego krenem na odbranu amandmana i priču o zakonu, od vas tražim izvinjenje, jer sam dobacila na ono vaše  „za čega-na šta“, jer prosto mi je namera da se kao ljudi dobrih namera podstičemo u najboljem.
Živim od 1999. godine u Novom Sadu, iz jedne pokrajine, iz Prištine morala sam da pređem da živim u Novi Sad. Mnogi moji prijatelji kažu da otežem vojvođanski, lalinski, ali mi gramatičke greške ne mogu pronaći. Tako da to doživite kao podsticanje na zaista najbolje, to ćemo raditi i u zakonima i u jeziku i gde je god to moguće.
Na isti takav način, hoću da kažem da je dobrodošao svaki korak ka pravednijem društvu.
Ovaj zakon tako doživljavam, korak ka modernom društvu koje želi da postigne jednake uslove za prirodne potrebe time što će da omogući solidno stanovanje onima koji nemaju jednake sposobnosti da ostvare uslove stanovanja po tržišnim uslovima.
Ideal modernog društva da obezbedi pravednu i socijalnu državu jeste u načelima ovog zakona i mi to pozdravljamo. Neverovatno je da se u postizanju tih zaista važnih i urgentnih ciljeva tako malo podsećamo na svoje iskustvo o izgradnji stanova solidarnosti i uopšte fondu solidarnosti, pa se trudimo da više ličimo na Švedsku krajem 50-tih godina prošlog veka.
Pretpostavljam da je razlog za to što mi treba da prenesemo iskustva iz kapitalističke i tržišne privrede, što jeste Švedska, a ne iz svog iskustva, nesvojinskog sistema one društvene, svačije i ničije svojine.
U tom smislu su potrebna ugledanja na dobru praksu sveta, ali jedan vrlo bitan nedostatak ovog zakona je da je on fokusiran na stvaranje agencije na republičkom nivou, na lokalnim nivoima, na stvaranje lokalne politike, strategije i osnivanja tih agencija, a da je suštinski na primer zaboravio da su mnogi građani Srbije izdvajali u fondove solidarnosti sredstva, a nikada nisu imali priliku ili privilegiju da dobiju stan. Možda ćete u nekoj kasnijoj uspeti da taj sada propušteni deo nadoknadite.
Prosto imam utisak, a utisak me ne vara, jer to nije sumnja i nije u prirodi meni da sumnjam u vaše namere i ono što želite da postignete zakonom nego me brinu, što rekla ona lisica koju je lav zvao u pećinu - tragovi, zato što me iskustvo uči da svaka agencija koju osnuje vlast sredstva ima iz budžeta, znači sredstvima prikupljenim od svih građana, jer hleb kupuju svi i oni koji imaju mogućnosti da kupe po tržišnim uslovima stan i oni koji nemaju te mogućnosti.
Znači porez, PDV i sve ostale prihode koji ulaze u budžet plaćamo svi, a onda osnujemo agenciju tim i takvim novcem, koja dok ne stane na svoje noge ima budžetska sredstva, prima donacije, kredite i ostala sredstva i onda se, ne zamerite na terminu "izmigolji" iz državne kontrole, iz kontrole prihoda koje ostvaruje, iz kriterijuma na osnovu kojih daje sredstva za nešto i čak i iz nadzora države koja ju je osnovala.
Agencija za privatizaciju, poštovana gospođo, uči nas na najstrašniji i najdrastičniji način kako su milijarde sredstava od prodaje društvene imovine, i delom državne, pa i finansijske, preko one Agencije za sanaciju banaka, a danas osiguranje depozita, jesu se slila na njihove račune. Tamo su se isplaćale provizije za nagradu za uspeh u procesu privatizacije, onih 5%, svi troškovi, a onda tako umanjene, kusuri su se prebacivali u budžet.
Budžet koji danas, pored takvih prihoda, mora da se zadužuje kod komercijalnih banaka 90 miliona evra, da pokrije neophodna socijalna davanja. To znači nije moja sumnja, jer po definiciji - državni novac ne može da generiše privatni.
Znači, ako vi date da se osnuje agencija državnim novcem - to su ona javna sredstva iz Zakona o budžetskom sistemu, u kom to trenutku ona prestaju da budu državna, pa bivaju sredstva neke neprofitne organizacije? Kada govorim "državna" mislim i na lokalnu samoupravu i na republički nivo. To jednostavno doživljavam samo kao različitu formu, jer ona jesu državna sredstva.
Osnovna primedba na ovaj zakon je upravo - da se za jednu najbolju nameru savesnog društva koje treba da obezbedi pristojne uslove za život i prirodnu potrebu čoveka da ima krov nad glavom, u stvari koristi prilika, neću da je to vaša prva namera, ali ću reći - da je to usputna posledica dobre namere i to jedino zaista traje.
Masa paradržavnih organa i organizacija koje troše budžetske pare, pod firmom, čak ne kažem pežorativno, dobrih namera i potrebnih akcija. Mi na kraju imamo potrošače koje smo osnovali, a sada agenciju koja treba da utvrdi - koliko je to propisa, koliko je suvišnih agencija, ali kažu za to dobijamo strana sredstva, da radimo seču propisa, giljotinu, već kako je zovu itd.
Svedoci ste da nijedan od usvojenih zakona, odnosno građani su svedoci, a "Službeni glasnik" dokaz, nismo ovde usvojili, a da usput nismo imali upravu i agenciju da radi te poslove.
Vi ne shvatate koliko predajete ono što se zove vlast, ono što je smisao izbora, ono što je smisao demokratije i višestranačja nekome, a da nad tim nemate kontrolu. Ne nevoljno, ne neobrazrivošću, potpuno nenamerno - vlast, Vlada prestaje da bude upravljač državom društvenim sredstvima i onaj dobar upravljač i organizator uslova u kojima živi privreda i žive građani.
Ovaj zakon nije iskorak ka boljem. On jeste to po namerama, ali po rezultatima kako je predviđeno da radi zaista tvrdim da nije.

Poslanička grupa Napred Srbijo je iskoristila sve ukupno vreme koje je na raspolaganju.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović. Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 16. stav 1. Predloga zakona o socijalnom stanovanju, sa predlogom da se reči "Opštinska stambena agencija" zamene rečima: "Nadležni opštinski organ".
SRS smatra da država mora da preuzme ulogu koja joj se sama po sebi nameće kada je u pitanju socijalno stanovanje za određene kategorije stanovništva, kojima se iz određenih razloga odjednom može dovesti u pitanje i sam opstanak i egzistiranje. Ovim amandmanom SRS želi da eliminiše formiranje nekih novih opštinskih stambenih agencija i da te poslove obavlja nadležni opštinski organ.
Međutim, humanost koja je ovde jedan od glavnih stavki i ideja o socijalnom stanovanju takođe zavisi od političkog raspoloženja i stava aktuelnih vlasti na nivou opštine i na nivou Republike. Hteo bih da navedem jedan primer iz opštine Paraćin, gde je baš ovaj Fond za solidarnu stambenu izgradnju dodelio stan 1999. godine, decembra meseca, porodici poginulog policajca u NATO bombardovanju, tačnije na KiM, porodici Žarka Krstića.
Međutim, posle petooktobarskih promena došli su neki drugi ljudi na vlast i 2002. godine, bez ikakvih skrupula i sažaljenja, izdaju rešenje, opet u ime tog fonda solidarne stambene izgradnje - da se iseli porodica palog borca. To je ono što ne bi smelo da se dogodi nikada više u Srbiji. S ovim predmetom upoznaću lično ministra unutrašnjih poslova, da bi se na neki način porodica palog policajca spasila od daljih šikaniranja.