Narodni poslanik Zoran Babić je prijavljen u elektronskom sistemu. Nemate na raspolaganju vreme. Slučajno? Izvinjavam se, moram da pročitam.
Narodni poslanik Dejan Mirović želi reč. Izvolite.

U ovoj našoj zaključnoj diskusiji navešćemo još nekoliko argumenata protiv daljeg zaduživanja RS i čitavog našeg društva i zemlje, pošto smo naveli da će do toga doći nepovratno kada dođe do suverenizacije duga kao 1983. godine i jedan od tih argumenata je rast spoljnog duga u 10 novih članica EU.
Sada ću vam reći, uvažena gospođo Dragutinović, kako je to izgledalo 10.6.2007. godine za ovih 10 zemalja EU i iz toga možete doći do zaključka da se ne treba dalje zaduživati, već da treba doći do jedne ekonomske politike koja će se zasnivati na realnoj proceni stanja, a ne na nekim ideološkim frazama.
U tom smislu, navešću vam da je 10.6.2007. godine upravo Mađarska, koja može da se upoređuje sa Republikom Srbijom po broju stanovnika, čak i po nekoj prošlosti, imala dug od 142 milijarde evra.
Vidite koji je to dug i odmah ćete iz toga doći do zaključka, kada uporedite kamate na taj dug, kada uporedite otplatu glavnice, zašto je došlo do ekonomskog kolapsa u Mađarskoj.
U tom smislu, može se izvući zaključak da je potpuno očekivano da građanima Mađarske u velikoj većini, preko 50%, 60% su protiv članstva u EU i smatraju da je članstvo EU štetno za Mađarsku. Treba se učiti na iskustvima naših suseda.
Ova tri kredita, od 250, 90 i 10 miliona evra nam ukazuju na još jednu činjenicu. U načelnoj raspravi smo postavili pitanje – po kojem osnovu je za zaduživanje izabrana banka koja je retroaktivno povećavala marže na već date kredite?
Po kojem osnovu se nagrađuju banke koje se očigledno ponašaju na našem tržištu, moram tako reći, kao lihvarske banke? Za to nema nikakvog opravdanja.
Videli smo izveštaj NB za 2008. godinu i u njemu piše da je NBS, koja je inače agent u ugovoru sa Evropskom investicionom bankom, vi ste zajmoprimac, banka je zajmodavac, da je uticala na te banke koje iskorišćavaju naše građane tako što je dala preporuke da se to više ne radi. Tako ne postupa ozbiljna država.
Ozbiljna država bi se suočila sa tim problemima, a mi smatramo da SRS, za razliku od nekih kvaziopozicionih stranaka, ima vrste i volje da to uradi i u tom konkretnom slučaju bismo, pored oporezivanja kompanije „Delta“, pored uzimanja kredita od Ruske Federacije, kao što smo rekli, koja daje MMF kredite, a vi uzimate od MMF, uradila još jednu stvar – donela bi zakon koji bi dodatno oporezivao te strane banke, monopoliste koji iskorišćavaju taj monopolski položaj na našem tržištu. U tom smislu našla bi se dodatna sredstva, ali ne u smislu daljeg zaduživanja.
Mogu da vas podsetim da su strane banke zaradile preko 400 miliona evra u 2008. godini. To je neverovatan podatak, dok pada BDP, dok se u suštini smanjuju plate, jer kada se uporedi zamrzavanje plata sa inflacijom, to je u stvari pad od nekih 10%, jer NBS planirala je inflaciju od 10%, ako se ne varam, i ako nas MMF tera na takve nepopularne mere, kao što je PDV, a to je očigledno, onda treba naći dodatne izvore prihoda, a ne vrteti se u jednom začaranom krugu, moram tako da kažem i da se malo slobodnije izrazim zbog naših građana, gde je MMF loš policajac koji uništava naše zdravstvo, uništava naše školstvo, našu državu, a s druge strane imate Svetsku banku koja je dobar policajac, Evropska investiciona banka, koje navodno daju upravo kredite za te oblasti.
Imate u samoj suštini uslove iz aranžmana sa MMF koji otvaraju dalji prostor za dalje zaduživanje kod Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Nije nepoznato i da je, nakon zaključivanja Sporazuma sa MMF, u Beču održan sastanak, to je javan podatak, to je uostalom i potpredsednik Vlade izneo, sa zapadnim bankama koje deluju na teritorij RS i da je na tom sastanku zaključeno da je uslov za dalju „saradnju“ upravo zaključivanje ugovora sa MMF. Nema nikakvih dilema da svi ti zapadni poverioci deluju usaglašeno. Zato vam savetujemo i tražimo od vas, u interesu građana Republike Srbije, da razmislite, da odbacite ove, duboko sam ubeđen, štetne uslove kredita, koji zadužuju Srbiju za 350 milina evra i da nađete snage, političke i ekonomske, da ta sredstva nađete na drugoj strani.
Mi tvrdimo, s obzirom da je bruto domaći proizvod Republike Srbije u 2007. godini bio negde oko 30 milijardi evra, da postoje ta sredstva i na teritoriji Republike Srbije. Daću vam primer kombinata US "Steel".
Vi znate da je US "Steel" najveći izvoznik, takozvani najveći srpski izvoznik, u stvari to je firma u američkom vlasništvu. Procenat je negde oko 13%, ako se ne varam, a to je negde oko milijardu evra našeg izvoza. To je strašno. To treba da oporezujete, to, strane banke, kompaniju Delta, Sartid tj. US "Steel".
Pogledajte, isti taj US "Steel", koji je ovde došao pod tako povoljnim uslovima, ovo je blaga reč, povoljnim uslovima, favorizuje svoju fabriku u Slovačkoj na štetu fabrike u Srbiji. Morate da im se suprotstavite na jedan argumentovan način.
Ovde niko ne priča ni o izolaciji, ni o novim sukobima sa zapadom, ali ovo što se sada dešava to je druga krajnost. Postoje dva centra moći koja su dominantni - kompanija Delta, stranke banke. To treba jedna ozbiljna država, ako misli da nastavi sa jednom politikom koja bi trebalo da bude na korist građana Srbije da ima u vidu.
Znam da imate problema, da su se pojavile snage koje su spremne da idu i dalje od vlasti u ustupcima zapadu, jasno je koje su to snage, međutim, to je već politički problem. Ovde se radi o ekonomiji, o onome što je neminovno, a neminovno je da će se ponoviti 1983. godina, da će doći do suverenizacije duga i znam da u Vladi ima mnogo ekonomskih stručnjaka, ne potcenjujem njihovo znanje, znam da ste predavali na Ekonomskom fakultetu, ne sporim ni znanje gospodina Dinkića, ni gospodina Cvetkovića.
Znate, ako je Milka Planinc koja, priznaćete, nije imala neko ekonomsko znanje, upala u klopku MMF, vi to ne treba da radite. Ne trebate to da ponavljate, jer ako je išta urušilo ekonomski sistem u bivšoj Jugoslaviji, koja je imala, podsetiću vas, ogroman priliv od gastarbajtera, ogroman priliv od turizma, onda su to upravo uslovi MMF-a, jer se MMF pojavio kao navodno neutralni pregovarač povodom spoljnog duga SFRJ.
Posle je došao nacionalizam, posle separatizam hrvatski i slovenački itd. U tom smislu za svaku krizu je potrebna ekonomska nestabilnost.
Naravno, kada imate to u vidu, to nije bilo toliko daleko. Znate sigurno, kao doktor ekonomskih nauka, šta se desilo u Poljskoj početkom 80-ih godina. Ne mislite valjda da su jedan Leh Valensa ili papa uspeli da sruše ekonomski sistem Poljske? MMF ga je srušio - namirnice, hrana, mleko, sve je doživelo ogroman skok posle početka dužničke krize 1980. i neke godine. To je sigurno. Jedini koji su uspeli tu krizu donekle da saniraju su bili Rusi jer su dali Poljskoj po nabavnoj ceni naftu. To je uzrok krize u Poljskoj, posle dolaze svi politički momenti o kojima sam pričao.
U tom smislu treba uzeti u obzir ova iskustva, posebno iskustvo SFRJ. Treba uzeti u obzir realno stanje, treba uzeti u obzir i to da će cena nafte da raste. Znate da je negde na 67% i da ćete imati mogućnost da uzmete povoljnije kredite, ako je već došlo do tolike kritične situacije, od Ruske Federacije.
Oporezujte strane banke, oporezujte Deltu, idite kod poverioca koji će vam dati bolje uslove i u tom smislu imate šanse da nešto uradite za ovaj narod i za ovu državu.

Deset minuta od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mislim da je jedan amandman samo povod da se stvarno načelno ispriča o čemu se radi, kojim putem idemo, kakvo je stanje, kako izaći iz ove situacije koja je svakako teška. Ono što je DOS, bez obzira u kom agregatnom stanju, uspeo da dokaže, to je da i od goreg postoji još gore. Najgore je kada je DOS na vlasti. Možete da vrtite glavom do mile volje, ja ću da krenem sa nekim podacima.
Republika Srbija, na ovoj teritoriji koja je sada prisutna, po Ustavu Republike Srbije, duguje više nego bivša SFRJ. Dolar je dolar, gospođo Dragutinović. Eki je bio, sada je evro i evro je evro. Četiri puta više je naše zaduženje po glavni stanovnika nego 90-e godine.
Možemo da se igramo statistike, možemo da pričamo bajke, ali ne smete da zaboravite da ste privatizovali ono što je najkvalitetnije u industriji i uopšte privredi Republike Srbije. Ostala su neka javna preduzeća od republičkog značaja, i tu intenzivno radite na privatizaciji, zato što sada u suštini i nemate kod koga da se normalno zadužite, ostalo vam je još samo da idete po šalterima banaka u Srbiji i da tu kukumavčite neki kredit.
Kada se država zaduživala od neke komercijalne banke na ovaj način kao što vi to promovišete poslednjih pet-šest meseci. Bio je MMF, Evropska banka za obnovu i razvoj, neke strane države, sada ste krenuli kod komercijalni banaka da se zadužujete.
Verovatno u sledećoj etapi, u novembru, kada ne budete u mogućnosti da isplaćujete ni penzije, ni plate prosveti i zdravstvu itd. onda ćete da krenete i po poštanskim štedionicama i šalterima pošte. To je prirodni tok. To je zakonomernost jedne sulude ekonomske politike koja je promovisana u krilatici "stručnost ispred politike".
Ovde se stručnost svodi na sposobnost zaduživanja, a ne nešto drugo što je karakteristično za ekonomiju, smanjenje troškova, povećanje produktivnosti itd. O tome se ne priča u Srbiji. U Srbiji se priča pred izbore kako ćemo da zaposlimo 500 hiljada ljudi ako se izabere njegovo veličanstvo, a onda svakog meseca između 10 i 20 hiljada ljudi dobija rešenja i napušta radna mesta.
Ono što ne bi smelo da bude problem postalo je problem. Malina je problem, višnja je problem, šljiva je problem, grožđe je problem, pšenica je problem. Šta nije problem u ovoj zemlji? Sve je težak problem. To je politika koja se vodi sedam-osam godina u ovoj zemlji: zaduživanje, zaduživanje, zaduživanje.
Naravno, da bi to prošlo kako je neko osmislio dosetili ste se, ne mislim konkretno vi imenom i prezimenom, nego DOS u bilo kom agregatnom stanju, pa onda u okviru ovih ugovora kao namenu za šta se koriste ta sredstva i zašto se traže ti krediti stavlja se nešto što realno čovek i ne bi mogao da prigovori. Ali, to je podvala. Naravno, preuzimam veliki rizik kritikujući ovaj vaš koncept da neko ko radi u zdravstvu, da neko ko ima potrebe za zdravstvenim uslugama pogrešno protumači ove moje reči, što me ne bi ni iznenadilo, s obzirom da imate i medijsku dominaciju, pa da neko sutra kaže - radikali su protiv zdravstvenih centara, radikali su protiv kliničkih centara.
Ne, mi nismo ni protiv toga da se izgrade, renoviraju, opreme i naprave po stvarno standardima koji su primereni našim potrebama i našim mogućnostima i da se građani što uspešnije leče u tim zdravstvenim centrima. Mi ne pričamo o tome zato što to nije sporno, ali ovde se postavlja pitanje da li to buduće zaduženje za te namene ne znači da su ta sredstva bačena u bunar. Zašto u bunar? Pa, Klinički centar Srbije, ovaj ovde, vidimo objekat bez prozora, sa nekim tablama itd, napravljen je u trenutku kada direktor tog centra nije bio lekar nego bili su ekonomisti i pravnici.
Pogledajte te naše kliničke centre - Niš, Kragujevac itd. Oni su trideset godina glavna tema. Kako se vlast menja, tako se to isto uvek gradi, to je prioritet. U Nišu su izmislili novi klinički centar da bi se trkali sa Beogradom, da bi se trkali sa ovim i da bi pružali neke navodno zdravstvene usluge, i to je bunar bez dna - bacaš pare, bacaš pare. Bacaš pare i svake godine se kaže prva faza, druga faza, treća faza - nedovoljno sredstava, treba još više, treba još više. Treba još više i ništa nije završeno.
Pošto imam i neke godine, pa sam neke poslove u životu morao da radim, ne u mom Nišu, nego van Niša, jer u Nišu nisam mogao da se zaposlim zbog ove državne bezbednosti, pa sam morao da učestvuje u tom programu "Morava 2".
Da vam dam moje lično iskustvo šta se dešava kada dođu neki takvi projekti? Mi u ovom paketu imamo i neke projekte vezane za mala i srednja preduzeća, pa okvirne kredite, pa na raspolaganju sredstva, pa tri godine da se javite itd. To ulazi u jednu administrativnu i u drugu vrstu procedure, gde se u stvari pere dokumentacija da bi se nešto prikazalo i opravdalo - zašto treba finansirati nešto.
E vidite, po tom projektu "Morava 2" Italijani nisu znali kako da prodaju svoje mašine koje imaju na lageru, pa su preko neke takođe međunarodne banke ili neke institucije odlučili da mogu da pruže kredit, ali pod uslovom da se kupuje njihova roba - znači onaj njihov višak. Tada su se kod nas blistavi umovi dosetili da upravo prave takve potencijale i takve kapacitete u oblasti poljoprivredno-prehrambene proizvodnje, da bi se kupile te mašine i da bi se proizvodila roba koja ne ide na tržištu.
Ova priča je vrlo značajna zbog toga što se taj besplatni sir nalazi samo u mišolovci i treba neko da se zaleti, da uzme, a onda kad ga kljuse kokne, on tu ostane. Ovo pričam upravo da ovo kljuse, koje se zove NATO pakt i EU, da nas ne koknu i da nas preseku.
Možda niste dobro razumeli gospodina Mirovića. Pre nego što počnemo da primećujemo nešto da se dešava, ekonomija je prvo završila, tajno, skriveno, jedan prljavi posao pripreme. Mi danas imamo situaciju - privatizovana naša privreda, verovatno oko 10% uzeto sredstava od neke vrednosti.
Neko će da kaže, pa to je na tržištu, ne možete to tako da kažete, a neka bude i 20%, neka bude i 50% i uopšte ove cifre nisu toliko bitne, ali je važno - da gotovo u svakoj strukturi proizvoda mi smo danas postali i realno zavisni od inostranstva. Realno zavisni i izgubili smo ekonomsku suverenost. Izgubili smo mogućnost da naše bilanse sami punimo. Postali smo - privredno, industrijski, finansijski i uopšte posmatramo ekonomski zavisni od inostranstva.
Pre nekoliko meseci, kao izgovor zbog svetske finansijske krize ovde je rečeno - idemo sa kombinacijom mera, uvodimo nešto što je smanjenje potrošnje, uvodimo štednju, to je jedna mera koja će da da neke rezultate i druga mera je da se budžetski i svi drugi deficiti pokrivaju zaduženjem, jer mi navodno nismo dovoljno prezaduženi.
Mi smo prezaduženi. Uzmite, napravite procenu. Mi uvek u okviru budžeta, stalno dobijamo te neke projekcije. To je taj čuveni član 4. čini mi se Zakona o budžetu Republike Srbije. Tu je i stanje duga, mogućnosti izdavanja garancija, mogućnosti novog zaduživanja itd.
To je sve loše za ovu našu ekonomiju. Mi ne možemo da izađemo iz tih čeljusti, ukoliko se budemo ovako i na ovaj način zaduživali i ukoliko istim tempom, kao 2001, 2005, 2006, 2007, 2008. i 2009. godine proizvodimo, štancujemo - agencije, regulatorna tela i reprodukujemo neke koji su samo potrošači, odnosno samo potrošači sredstava koja se obezbeđuju preko poreskih obveznika.
Istovremeno imamo i druge procese. Imamo procese da onaj deo koji kod nas može da posluje, recimo elektroprivreda, uzmite primer elektroprivrede, da li vi, gospođo Dragutinović, znate koliko mi u trgovini sa strujom gubimo kao država, a neko zarađuje? Nisu to samo onaj dvojac Hamović - Lazarević, već ih ima puno - ima ih puno koji zarađuju.
Da li ste recimo iskoristili sve mogućnosti da tu zaustavite te procese - niste, niti možete? To je problem, što ne možete to da završite. Zašto? Verovatno prvi čovek ove zemlje stoji iznad toga i sve to posmatra, kontroliše.
Vidite, vi ste sada na Đerdapu vratili direktora koji je isteran zbog kriminala, ali ste ga vratili legalno po konkursu. Nemam potrebe bilo šta da sumnjam, ali sama činjenica - da je pre dve godine pomeren zbog neke sumnje, sada legalno vraćen. Zašto? Da nastavi svoj posao, a tamo se milijarde i milijarde okreću.
Da li znate da se jedan deo farmaceutske industrije priprema za privatizaciju gospođo Dragutinović i da se intenzivno siromaše ta preduzeća, "pljačkaju" na najbrutalniji mogući način? Kako? Postavljaju se direktori sa referencama, odnosno referenca im je da su uništili nekoliko firmi. Oni su se dokazali u destrukciji.
Mi danas u zemlji ne biramo ljude koji mogu da izvuku nešto, neko preduzeće, neku firmu, neku oblast - ne, obavezna referenca da je uništio već nešto, da ima referencu destrukcije. Ako imaš referencu destrukcije, izvolite, evo ti je Galenika. Pa ćemo da ubacimo banke, pa ćemo da ubacimo trgovinske kuće koje će da nabavljaju sirovine - i kraj priče.
Onda se svi lepo ovde iznenadimo – ju, zamislite, propade firma. Da li se vi sećate ko je uvodio krizne štabove krajem 2000. godine i 2001. godine - Miroljub Labus, vraćao je samoupravljanje u srpskoj privredi? Znate li vi to? Ovo je sve normalna posledica i zakonomernost ovakve vlasti koja nas je zapljusnula, vlast koja nas gura u čeljusti NATO pakt-EU.
Gde je tu naš interes? Gde je tu interes srpskog seljaka, gde je tu interes srpskog radnika, gde je tu interes srpskog vlasnika malog i srednjeg preduzeća - nema ga? Ako ga ne progutaju NATO pakt i EU, onda su tu Mišković, Beko, Peconi, Ceconi, kako ih sve zovete tim umetničkim imenima, pošto je Srbija zemlja nadimaka, a nadimak najbolje oslikava karakterne osobine nosioca tog nadimka.
Vi onda nama dolazite ovde i kažete - to je jedino rešenje, nema drugog rešenja. Moraćemo 350 miliona evra da se zadužimo, ali znate, to je vrlo povoljno - vratićemo na kukovo leto. Ma vratićemo ga uvek. Ne zavisi vraćanje, gospođo Dragutinović, od nas, nego od onih koji su odobrili.
Ako mi ne prihvatimo dobrovoljno da vratimo za sedam-osam godina, pošto ima tu i odloženog perioda itd, onda oni skidaju vaše državne rezerve, devizne rezerve koje se nalaze u američkoj centralnoj banci, u engleskoj centralnoj banci, u nemačkoj centralnoj banci.
Čime se vi ovde dičite - nekim ciframa koje nisu u vašem portfelju? Da vas samo podsetim, pa skoro 35% svega što mi uzmemo ne dobijemo. To su neke konsalting usluge, troškovi obrade, studije izvodljivosti, šta ćete sve da se setite.
Gospođo Dragutinović, zašto vi niste razmišljali da predložite jedan propis, a SRS bi vas blanko podržala, propis po kojem bi sve banke u Republici Srbiji koje posluju, koje recimo imaju nazive koji odgovaraju nazivima banaka koje se nalaze u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, ovde bile u obavezi da primenjuju kamatnu stopu koju primenjuju u svojim državama?
Zašto bi mi trpeli ovde velike Evropejce iz Rajfajzen banke ili ove druge, nije bitno koje, ne možete da pogrešite uopšte, koju god da kažete, kada naplaćuju ovde 17, 18 i da ne pričam koliko posto kamate i ovde se promovišu kao motori razvoja, unose nam evropske standarde?
Je l' je kod njih u Francuskoj kamatna stopa 17%? Nije. Ako vi želite evropske standarde ovde, neka daju evropski standard njihove kamatne politike u Francuskoj, neka je sprovode ovde. Neće, gospođo Dragutinović. Otvorili su ovde da bi oprali pare i da bi radili sa stanovništvom. Jesam vas pre tri godine molio, preklinjao i kritikovao, i zbog onog Zakona o finansijskom lizingu i onih drugih propisa?
Da li neko zna šta radi ta korporacija za osiguranje stambenih kredita? Pre neki dan smo pričali o tom socijalnom standardu. Šta ste sve ovde promovisali? Mnogo lepo zvuči, samo ima jedan problem, ne jede se. Ne možete da ga stavite u usta nikako, ne jede se, ali lepo zvuči. Zvuči kao ona reklama Mlađe Dinkića 2001. godine ili one Ace Vlahovića reklame – početak za imetak, reklama za privatizaciju.
Vi ste podelili društvo na 2% dobitnika i 98% gubitnika u tranziciji. Svi su gubitnici u tranziciji, to su njihovi pojmovi, da se zavara nešto što se zove osiromašenje. Krenite od Bubanj potoka dole prema Vranju. Pogledajte vašu statistiku koliki su prosečni prihodi.
Razmislite, gospođo Dragutinović. Država je najveći bespravni graditelj, država. Da vas podsetim, 2003. godine taj Šumarac, što ima tu Agenciju za geodeziju, znate šta je pričao o Zakonu o izgradnji 2003?
Ma 15 dana građevinske dozvole, ma ne sme niko, biće hapšenja. Pogledajte Rakovicu, cela je bespravna zahvaljujući DS i tom vašem Bojanu Miliću.
Dokle mislite sa tim medijskim manipulacijama? Vidite, medijske manipulacije sigurno vama omogućavaju da budete na vlasti, ali prave daleko veću štetu u dušama ljudi.
Ne znaju ljudi da se orijentišu, ne znaju kome da veruju, ne znaju šta da pogledaju. Ne zna se da li će u novembru biti penzija, ljudi. Vi ste se genijalno setili kako da ispunite obećanje. Smanjili ste plate i sada su penzije, i ispunili ste obećanje.
Vi nas izjednačavate u bedi i siromaštvu, izjednačite nas u bogatstvu, dajte neka svi budu kao Mišković. Ne može? Hoćete da nas sve svedete na nivo socijalnog slučaja i taj posao vam dobro ide. Taj posao vam izuzetno dobro ide. Zbog toga što vam taj posao dobro ide, dobijate pohvale i od Oli Rena i od Havijera Solane i od NATO pakta i od svih. Mene bi bilo sramota da me oni hvale, doživeo bih kao najveće razočarenje, najveću sramotu, najveći poraz koji može da mi se desi da se rukujem sa Havijerom Solanom, sa Oli Renom.
Svi znamo šta oni rade u ovoj zemlji. U ovoj zemlji nije vrabac mogao da preleti granicu 1991-1996, koje god hoćete godine. Bili su njihovi posmatrači. Ko je mogao da trguje? Kriminalci. Znaju za te kriminalce, sve te kriminalce. Sve te kriminalce imaju u rukama. Kada im treba neki prljav posao, evo ga kriminalac, kao sponzor, sponzor proevropskih kadrova, pa onaj što se kupao jedanput u mesec dana, po četiri puta dnevno i postao evropski tip, prihvatljiv, Boga prevario, a kamo li neće ljude da prevari.
Nećemo da vam podržimo to. Nikada nismo dobili izveštaj šta je urađeno sa sredstvima kredita, nikada, i kada država daje garanciju i kada se država neposredno zadužuje. Ne znamo gde padaju te pare, u koji bunar to odlazi.
Korumpiranost; Molim vas, gde god se okrene je korupcija, gde god se okrenete. Pitajte obične građane kako završavaju najobičnije poslove, sve mora da se korumpira. Mora čak da se korumpira neko da bi radio po zakonu.
Pazite, da bi radio po zakonu, vi morate da korumpirate čoveka. Što kaže jedan čovek koji je učestvovao u nekom stečajnom postupku, kaže – morao sam da platim veštaka da uradi po zakonu, da ga molim da uradi po zakonu.
Kaže – ti si čoveče nenormalan, ti si prvi koji me moli i daje mi pare da nešto uradim po zakonu, obično od mene traže pare da nešto uradim mimo zakona. Ne, kaže, molim te, po zakonu mi uradi samo. Eto, koliko je to posrtanje našeg društva.
Ljudi moji, kada neko posmatra ovu našu Skupštinu, kada posmatra šta mi radimo ovde, šta pričamo, šta se sve iznosi, nema ovo u novinama, ovo može samo ovde da se čuje i kada čovek primeti da se Vlada brani efikasnim ćutanjem, sve je ljudima jasno. Poruka je jasna.
Demonstrira se strah. Poštovani građani, vi ste mali, budite uplašeni, tu su spasioci, tu je vlast, mi smo pogodni, voli nas Evropa. Voli nas Evropa, voli nas Evropa, voli nas Evropa, svaka glupost - evropski standard i tako ide ovo zaduženje.
I vi ćete da izglasate zaduženje, obezbedićete tih 126 glasova, glasaćete o tome, u demokratskoj proceduri je to prošlo, to će da bude druga rečenica, EU ima da vas pohvali kako ste na tragu, na putu prema EU, a Srbije pada, pada, pada.
Da ste saslušali šta je pre nekoliko dana pročitao gospodin Paja Momčilov o perspektivama građana sa ove teritorije, namerno kažem građana sa ove teritorije, šta demografi kažu da će da se desi za 10, 15 i 20 godina, kako će ko da se razvija u našem okruženju u pogledu broja stanovnika, a šta će da se desi sa Srbijom u pogledu broja stanovnika, nikada ne bi digli ruku da glasate za ove zakone, već bi kao većina pritisli vašu vladu da podnese račune za ono što radi i da bude, ako je moguće, mada mislim da je ovo nemoguća misija, da bude i efikasnija i uspešnija i da napokon vidimo da počnu da rade naše fabrike.
Pazite, pa mi smo svetsko čudo. Dođe čovek kao veliki investitor iz inostranstva i Mlađan Dinkić mu odvaja sredstva za svako radno mesto.
U najavi ide – dolazi čovek iz inostranstva, donosi velike pare, kako pričaju ovi iz G 17 plus kaže – grinfild investicije, ledina, odjedanput nikne fabrika, a onda subvencija za ovo, subvencija za ovo. Znači taj je iz inostranstva došao da uzme pare od ove Srbije.
Pa ko mu je obećao te pare? Opozicija nije mogla da razgovara, a kamoli da obeća. Obećala je vlast, jer je i to uslov za nešto. Godine 2001. imao sam prilike da gledam te emisare iz Brisela, kaže – dajte da izmislimo neki projekat, moj sestrić radi u evropskoj komisiji tamo, za neku proviziju dobićete bespovratni kredit, ili pomoć, ili neki kredit itd. Jadni Pitić je morao 2001. godine da donosi neki pravilnik o tome kako da se evidentira pomoć, donacija itd, itd.
Kad je izbačena ta jeftina ili džabe sirovina, oni se ponašaju po evropskim standardima, pa malo ćemo da zatvorimo, malo ćemo da otvorimo, održavamo. Slično i sa drugim proizvođačima koji su došli iz inostranstva.
Koja je to vaša politika? Vaša politika se svodi - drži vodu dok majstori odu, da ništa ne ugrozi vašu vlast. Sada krenite sa tim medijskim stvarima, poslanik ujeo kuče, kuče ujelo predsednika Skupštine itd, zabavljajte narod sa tim stvarima.
Krenite sa emisijama - ihuhu, hahaha, itd, veliki spektakli na trgovima, ljudi skaču od sreće, uživaju u umetnosti itd. A gde je kraj? Šta će ostati od ovog naroda? Ko će ovo da vraća? Pod kakvim uslovima će da vraća? Kod njih će tamo nešto da se promeni, tih što odobravaju kredite.
Sećate se kako oni pregovaraju kada se vraćaju krediti. Oni su bankarski način razmišljanja i razgovora uneli u diplomatiju. Nekada je diplomatija bila karakteristična po tome što se sedne za sto, pa se danima, mesecima raspravlja da se usaglase interesi. Sad je i diplomatija po sistemu Holbruka, uzmi ili ostavi, ili ćeš šargarepu ili štapina ti ide po leđima. Nemojte da ulazite u to.
Da vas ne podsećam koga ste sve kritikovali iz inostranstva i zbog čega, da to nije svetla budućnost Srbije, niti Rusija, niti Kina, niti nesvrstani. Vidim sada Tadiću nesvrstani najbolji. Šta je bilo pre sedam godina? Koje su poruke bile?
Da vas podsetim, 2001. godine ste rekli - problem Kosova je zbog Miloševića i onog režima, mi kada dođemo, mi ćemo sa našim partnerima to da rešimo. Šta se desilo za dva meseca? Nisu dali Tadiću da ode da održi jedan sastanak DS-a na Kosovu i Metohiji.
Znači, nikakve veze nema promena, nego što ste vi radi vlasti prihvatili sve i svašta. Prođe neko vreme, pa vidite da je to loše. Da li je to priča o vama kakvi ste? To je priča o vama kako vi vozite ovaj autobus. Ponašate se kao onaj Miško što može i bez gledanja da vozi - vozi Miško. To li vam je cilj?
Nisu nas građani poslali ovde da vam aplaudiramo - vozi Miško. Građani su nas poslali da vas kritikujemo ako nešto dobro ne radite, da iz te kritike izvučete pouke, da se popravite ako možete. Ako ne, vidite i sami, bliži se septembar, pa razmislite. Završio sam proces razmišljanja, čim vidim neke, izlazim, odavno nije gorela ova skupština. Odavno nije gorela! Vi samo na paljevinama možete. Ihuhu, vesela atmosfera, velike promene!
Kakve promene? Svi su osiromašili. Ko je kriv za siromaštvo? DS, DOS, Boris Tadić, vaši saučesnici i oni koji kontrolišu vlast i deo opozicije u ovoj zemlji. Zato se mi ne damo.

Trideset minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman sa ispravkom je podneo narodni poslanik Zoran Nikolić.
Amandman bez ispravke je prihvatio Odbor za finansije i Zakonodavni odbor, koji je smatrao da je amandman pravno moguć. O ispravci Odbor za finansije i Zakonodavni odbor se nisu izjasnili, kao ni Vlada koja nije prihvatila amandman. Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić.

Sadržina ispravke amandmana jeste da se samo još konkretnije potcrta  ono što Narodna skupština treba da dobije u sadržini izveštaja koji treba Skupština da dobije. On glasi da će Vlada Republike Srbije u roku od 30 dana od dana zaključivanja dostaviti ugovore Narodnoj skupštini Republike Srbije radi informisanja Narodne skupštine Republike Srbije, i u tome se sastoji izmena, i mislim da nije sporno da se i ovaj amandman prihvati, jer dopuna ne menja uopšte sadržinu amandmana.
Dozvolite mi, neću dugo, moram reći i zbog čega ovaj amandman.
Naprosto, rekao sam i u načelnoj raspravi da smo uočili jedno pravilo, a to je da su poslednje sednice bile sa velikim brojem tačaka dnevnog reda i po pravilu sa veoma značajnim zakonima, a na kraju tih sednica su nam davane ovakve tačke, gde se mi kao država dodatno zadužujemo i to je očigledno dobro upakovan paket da se raspravlja o bitnim zakonima, a na mala vrata prolazi tiho, ali sigurno taj sistem da se mi iz meseca u mesec dodatno zadužujemo.
Zbog toga je i potrebno da dobijemo izveštaje od Vlade kad se realizuju ti ugovori. Ali, sama činjenica da se mi iz meseca u mesec zadužujemo nije pozitivna činjenica, iz prostog razloga što država koja se zadužuje nije ekonomski ni stabilna ni jaka država, a pogotovo i struktura i uslovi pod kojima se zadužujemo i namene tih sredstava takođe nisu u funkciji privrednog rasta, već krpljenja pre svega budžetskih rupa.
Ono na šta bih se sad osvrnuo, jeste vaša poslednja izjava, odnosno ministarke, da ćemo imati pad društvenog proizvoda između 3,5 i 5%. Šta ako tako ne bude?
Dakle, vi svojim nastupima u ovoj skupštini kada su bili predlozi budžeta, rebalansa, ekonomski zakoni, apsolutno ne ulivate poverenje da će to zaista tako biti, jer kad god ste izlazili sa procenama vi i premijer, i ekonomski deo ove vlade i Vlada u celini, to se ispostavljalo kao netačno. Sada kažem da pad neće biti između 3,5 i 5, da će biti veći, dakle minimalno 6%, a ne daj bože i više.
Ono što definitivno i ovim kreditima koje uzimamo i ovim dodatnim novcem koji pozajmljujemo mi nećemo rešiti probleme koje imamo u bankarskom sistemu, nećemo rešiti probleme koje Vlada ima i kao država imamo kada su u pitanju dugovanja prema putarima. Neće se rešiti penzijski sistem, neće se rešiti pitanje, teško pitanje i teško stanje u poljoprivredi.
Ono što vas jedino eventualno može odbraniti jeste usvajanje ovog novog zakona o informisanju, da nijedan novinar neće smeti da napiše kako ova vlada ima neadekvatne mere, u krajnjoj liniji kako je i nesposobna, kako je i neodgovorna, već će i po ovom novom zakonu morati da piše hvalospeve o ovoj vladi.
Evo vam jedan primer – poljoprivreda. Dakle, na sva usta se hvalilo i u svim medijima smo imali informaciju kako je država otkupila 65.000 tona pšenice i to je predstavljeno kao ogroman uspeh, iako je to 3% od roda.
To su minimalni izdaci i minimalni otkup i to na način da mogu da predaju oni koji imaju najmanje 20 tona pšenice. Dakle, najmanje na sedam hektara su morali da seju pšenicu, što znači da su to veliki domaćini, pa do 100 tona koji su imali prihode.
To je predstavljeno kao veliki uspeh, a to je najblaže rečeno skandal, da ne kažem i grublju reč, da je to sramota. Drugo, napravili ste i tu razliku među poljoprivrednicima, odnosno seljacima. Što niste svakom ponudili dinar po kilogramu?
Što niste pokrili sve one i dali ista prava svim poljoprivrednim proizvođačima, a ne tako što ste zadužili upravne okruge da pokriju 3%, znači svako na svojoj teritoriji, po političkoj liniji - hajte da zatvorimo čitav taj otkup, neko je dobio po 13 dinara otkup pšenice, odnosno pravo da po 13 dinara dobije za kilogram pšenice, a ovi ostali kako se snađu.
Berza kaže 10 dinara, verovatno i devet, videćemo, u zavisnosti i od vlažnosti, s obzirom kakvo je bilo vreme u vreme žetve, dakle kišovito, videćemo koja će cena biti, ona će verovatno biti i niža.
U krajnjoj liniji, neko nije mogao da ide u žetvu zbog vremenskih prilika, a vi ste već krenuli u proces otkupljivanja, pa neko ko je uspeo, ko je imao sreće i Bog ga pogledao, da je mogao da izvrši žetvu, on je pokupio prinos i mogao je da preda, a neko je morao da čeka sedam do deset dana da se stabilizuju vremenske prilike, pa nije mogao.
Samo na tom primeru se vidi koliko je Vlada neodgovorna. Kažem, vas će verovatno odbraniti taj zakon o informisanju, jer po ovom zakonu, i sada je jasno zašto su svi ministri, odnosno većina ministara u Vladi je glasala da ovakav jedan predlog zakona dođe u parlament, o kome ćemo glasati ako se ne varam u petak 31.
Dakle, evo neke kolege kažu da se varam. Videćemo. Dobio sam zadovoljavajući odgovor. Hvala.
Na tom primeru se vidi koliko je Vlada neodgovorna. Vama nije lako i nije lako nama, u državi nam nije lako, kada trećina budžeta ide na penzije, to je faktički stanje koje je vrlo teško održivo, da ne kažem neodrživo. Tu se mora videti šta ćemo uraditi.
Ne mogu se krpiti rupe. Ne može se na mesečnom nivou pozajmljivati određeni novac i pokušavati da se na taj način pokriju budžetske praznine. Sve to ukazuje na ono što smo govorili i što je ovde govoreno, da ova vlada nema nikakav ekonomski koncept, da je on vrlo kratkoročno postavljen.
Zaista me ne iznenađuje i namerno još jednom to uvezujem i sa tim završavam, apsolutno me ne čudi da se deo vladajuće većine, videćemo da li i celokupna vladajuća većina, odlučila da donese jedan takav nedemokratski zakon o informisanju, jer to je ona poslednja faza kada zapravo branite medijima da vas na objektivan način kritikuju i da ukažu javnosti šta nam se zapravo sprema.
Ne sprema nam se ništa dobro. Što se tiče ovog amandmana, zahvaljujem što ste ga prihvatili.

Pet minuta i 30 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima ministarka finansija Diana Dragutinović.

Htela sam samo da kažem da sam prihvatila amandman, sa ispravkom.

Konstatujem da je u ime predlagača ministarka finansija prihvatila amandman na član 3, koji je sa ispravkom podneo narodni poslanik Zoran Nikolić. S obzirom da se Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu izjasnili o ispravci, u danu za glasanje Skupština će se izjasniti o amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Dragutinović, najpre želim da vam se zahvalim što ste vi danas ispred predlagača prisutni  u sali, jer smo verujte, bili zabrinuti da li će ministar opšte prakse gospodin Čiplić možda braniti ove zakone i da vam se, naravno, zahvalim što ste prihvatili amandman DSS kojim tražimo da Narodna skupština bude informisana o svim zaduživanjima koja se sprovode u ovoj zemlji. Mislim da je to potpuno normalno.
Pre neki dan ste izjavili da ste sprečili finansijski kolaps ove zemlje. Mi, verujte, nismo imali takva saznanja da zemlji preti finansijski kolaps, jer nijednom to nismo čuli od drugih predstavnika Vlade. Čuli smo da je kriza razvojna šansa Srbije, da privreda Srbije, poljoprivreda Srbije može da iskoristi ovu krizu kako bi se još više razvila i došla do ekspanzivnog napretka i razvoja.
Rekli ste da su razlozi za pad prihoda smanjen uvoz i velika potrošnja. To je tačno. Mi se s tim slažemo. Mi smo na to ukazivali da potrošnja mora da se smanji ukoliko imamo želju da budžet opstane.
Takođe smo ukazivali na to da je verovatno naša sreća što Srbija nije izvozno orijentisana zemlja, tako da druge privrede koje su u istim ekonomskim problemima ne mogu odreagovati na taj način da stopiraju našu robu i da to naši privrednici koji se bave izvozom osete na svojoj koži.
Rekli ste da ste više puta bili u dilemi kada je reč o vođenju fiskalne politike.
Mi tu dilemu prepoznajemo i danas, čak to nije samo dilema, to može da se nazove trilema ili više nekih problema koje ste predvideli kroz buduće mere koje ova vlada planira da usvoji. To je ono što potvrđuje našu konstataciju da ova vlada nema viziju ekonomske politike ove zemlje.
Vi kažete da ćete probleme rešavati sistematski. Nas zanima koji su to sistemski zakoni koji će rešavati ove probleme, šta zaista strukturno želite da promenite ili samo kupujete vreme. Deo novca od aranžmana sa MMF od tri milijarde evra će biti usmeren u popunjavanje budžeta. To se, po nama, zove krpljenje budžeta.
Siguran sam da ni vi ne verujete u to što ste izjavili pre neki dan, jer ste ovde u parlamentu pre nekoliko dana izjavili da ta sredstva od MMF će se koristiti za devizne rezerve, za odbranu stabilnosti kursa dinara i to je prihvatljivo.
Niste nam odgovorili na pitanje koje smo mnogo puta postavili, ko je kupovao te devize kada se kurs branio i kada je sa 70 došao na 95 dinara. Ono što je definitivno problem, jeste da u ovoj godini punjenje budžeta jeste znatno manji od planiranog i da nije bilo nijednog meseca kada su prihodi budžeta premašili 60 milijardi dinara.
Rekli ste da niste vi jedini kreirali fiskalnu politiku, već da je u odlučivanju o merama tu odluku donosila Vlada. To je razumljivo da se na sednici Vlade usvajaju određene mere. Podsećam vas koliko smo čekali na prve mere. Podsećam vas koliko smo zakonskih predloga podneli u skupštinsku proceduru, o kojima nikada ova skupština nije razgovarala, a da se na adekvatan način i blagovremeno reagovalo, sigurno da bi posledice bile mnogo blaže po građane Srbije.
Još uvek ne vidimo prave rezultate tih mera i još uvek se razmišlja na koji način treba izaći iz krize. Vlada će u predstojećim pregovorima sa MMF predložiti povećanje fiskalnog deficita sa 3 na 4,5%, ako se ne varam, na osnovu vaše izjave.
Zanima me da li se sećate koliko je bio predviđen BDP da bude početkom ove godine, koliko je on sada i koliko predviđate da padne, a kao možete da napravite koliko je to procenata iz plusa kada se ode u minus, između 10 i 11% prema optimističkim nekim podacima ukoliko se zadržimo na nekih 5% pada BDP. Očigledno imamo rekordan pad BDP i voleo bih da čujem podatak koje godine je bio ovako nizak BDP u poslednjih nekoliko decenija recimo.
Kada predlažete nove mere razmišljate o povećanju PDV. Rekli ste ukoliko se PDV poveća za 1%, to će u budžetu Srbije se odraziti sa nekih 30 milijardi dinara mesečno. Kao jedna mera o kojoj razmišljate jeste otpuštanje viška zaposlenih. Pitam dokle otpuštanje zaposlenih? Hiljade ljudi su ostale bez posla. Pri tom niste takli državnu administraciju. Ono što su se svi hvalili i obećavali da će se smanjiti troškovi državne administracije, mi ne vidimo nikakve rezultate.
Razmišlja se o novom porezu na dohodak građana i to proizvodi jedno rešenje. Umesto da smanjujete troškove, vi u Srbiji smanjujete plate. Najavljujete reforme u zdravstvu. Ministar Tomica forever Milosavljević, koji je ministar već sedam godina, on stalno nešto reformiše, on svake godine sprovodi neke reforme. Očigledno da se te reforme odnose na građevinske objekte, kliničke centre i opremu, a da se ne razmišlja o zdravstvenom sistemu ove zemlje, onako kako vi to želite da uradite.
Najavljujete temeljnu reformu penzionog i socijalnog sistema. Pretpostavljam da to znači da će se radni staž, odnosno vremenska granica povećati na 67 godina ili na neku drugu godinu, to ćemo videti kada izađete sa konkretnim merama. Takođe ste rekli da ovo što postoji u Srbiji ne postoji nigde. Da je učešće izdataka za penzije svuda u BDP 14%, a da je u Srbiji 15%.
Gospodin Krkobabić, potpredsednik Vlade, rekao je da neće biti smanjenje penzija, a mi smo vam davno rekli i našim kolegama iz PUPS da neće biti sredstava za isplatu 12-te penzije ove godine. Mi nismo srećni zbog toga, ali pokazatelji svi ukazuju da će se to upravo tako dogoditi. Kažemo vam da mesečni prihodi budžeta u 2009. godini su manji za 6% u odnosu na planirane, oko toga ćemo se složiti. To ste vi izjavili i imam tu vašu izjavu.
Posle ovogodišnjeg deficita, vaša procena je da će on iznositi između 700 i 800 miliona evra i Srbija ima šansu da naredne godine budžet bude uravnotežen, pa čak i u blagom suficitu. To ste takođe vi izjavili. Zaista me zanima da li opet frizirate podatke, da li zaista možemo očekivati suficit budžeta u narednoj godini. Nije mi jasno kojom matematikom ćete to napraviti.
Ne želim da ovo izgleda smešno. Neke novine su pisale ko je pre neki dan plakao na konferenciji za novinare, ko je trebalo da plače, ali vi niste ministar tuge, već ministar finansija ove zemlje, prema tome odgovorno se ponašajte prema funkciji koju vršite i prema građanima kojima treba da obezbedite da normalno žive i normalno rade. To ne treba da bude vest koju građani Srbije treba da čitaju u štampi.
Kriza se naravno oseća u celom svetu, a nas ubeđujete da će neko baš nama, po najpovoljnijim uslovima, odobriti neka sredstva i dati povoljne kredite koji će nam pomoći da prevaziđemo postojeću krizu.
S druge strane, budžet u ovoj zemlji buši ko kako stigne i troši pare građana Srbije ne baš na transparentan način. U to smo se uverili mnogo puta prilikom donošenja budžeta i rebalansa budžeta i podataka koje smo naknadno dobijali.
Naravno da sve vlade u svetu se ozbiljno bave rešavanjem ovih problema, preduzimanjem određenih mera za smanjenje ekonomske krize i njeno ublažavanje.
Neki premijeri su podneli ostavke, a naš premijer, gospodin Mirko Cvetković je otišao na letovanje u Grčku, i imam jednu dilemu – da li se kupa na Jonskom ili Egejskom moru. Ako možete i to da mi kažete, molim vas.
Zato, gospođo ministre, poštovana gospođo Dragutinović, ono što smo najavljivali pre par meseci, negde u aprilu i maju, realno je da Srbiju očekuje rebalans budžeta već u septembru. Zato mislim da vi i vaše ministarstvo treba na ozbiljan način da se pripremite za taj rebalans, jer siguran sam da će to biti istinski početak kraja ove vlade.