Gospodine ministre imate reč, izvolite.

Nadam se da neću da vas uvredim ako kažem da nemate razumevanje duha celokupne strategije. Imali ste neke činjenice, koje postoje, ali naprosto ne obrađuje Strategija usled čega su nastale sankcije. Nas interesuju posledice sankcija. Usled čega su nastale sankcije, to je nešto što Strategija kao takva ne obrađuje kao temu. To je tako.  
Pitate koje su ekstremne verske grupacije problematične u Srbiji. Trenutno se završio jedan sudski proces u Specijalnom sudu za neku grupaciju, koja je, sticajem okolnosti ekstremna, teroristička, a isto tako vi napadate kada neka ekstremna, pa čak i pravoslavna, grupacija napada neke druge ljude, naprosto, sve su ekstremne grupacija koje žele u našem društvu da unesu nemir, nestabilnost, strah itd.
S druge strane, rekli ste da je Srbija umešana u rat u Bosni. Molim vas da takvu stvar ne iznosite u Parlamentu! Inače, Srbija nije umešana u rat u Bosni. Vodi se sudski proces povodom toga. Nadam se da taj sudski proces neće opteretiti nas i našu decu.
Tačno je da je šizofrena situacija vezano za Kosovo i Metohiju. Tačno je da su određene zemlje priznale Kosovo i Metohiju u granicama koje su oni napravili, unilateralnom deklaracijom nezavisnosti, ali nije tačno, čak i one su se odrekle toga da kažu da je to najveći trenutni bezbednosni izazov u Evropi. Totalno je neprimereno govoriti o tome, ako je Nemačka priznala Kosovo i Metohiju, da je Nemačka relaksirana po pitanju bezbednosti, odnosno destabilizacije bezbednosti. Nedeljno imate avione koji vraćaju ilegalne emigrante koji su došli u EU bez prava i koji idu nazad u Prištinu.
Žao mi je što niste bili na samom početku, nismo mi analizirali ovde zašto i kako je nešto nastalo, nego posledice toga što postoji. Kosovo i Metohija u ovom trenutku su najnebezbedniji deo Evrope, hteli mi to da priznamo ili ne, voleli, ne voleli, i ko god priznao Kosovo i Metohiju ili ne priznao, to je tako. Znači, najveći stepen nezaposlenosti, korupcije, organizovanog kriminala, ilegalnih migracija, sekstrafikinga, proliferacija oružja, sve ono protiv čega bi trebalo jedno građansko društvo da se bori, da se ta stvar ne proširi dalje, vi sada kažete da je to sve nebitno zato što su to zemlje EU priznale.
Da ponovim, u novembru mesecu 2002. godine bila je velika konferencija u Londonu o organizovanom kriminalu u jugoistočnoj Evropi, svi ti, koji su sad priznali, rekli su tada da najveći problem dolazi sa Kosova i Metohije. Dakle, nije tema sada da li mi volimo, ne volimo, da li smo u ljubavi, nismo u ljubavi, naprosto, mi smo dobili dokument u kome se kaže da nam je to problem. Kako je nastao, to je sad druga stvar.
Drago mi je sada što vama deluje staromodno, kolegi iz Naprednjačke stranke deluje moderno, malo ima manjak stranih reči, njemu ima višak stranih reči. Ja sam i rekao da očekujem da u Parlamentu vodimo debatu oko nečega pri čemu se verovatno nećemo svi složiti, ali naprosto postoje stvari koje se koriste u terminologiji svugde u svetu, pa i kod nas. Nije tačno, nije isto "nešenel sekjuriti" i "stejt sekjuriti", nacionalna bezbednost i državna bezbednost – nije isto. Ko god koga zamajavao i govorio da je tačno, tako nije. Žao mije što nisu imali priliku da uče engleski na vreme, jer po stare dane očigledno ne mogu da razumeju najbolje. Hvala. (Aplauz.)

Gospođa Vesna Pešić, replika.

Htela sam samo da kažem kada sam govorila o verskim sektama koje ste ovde naveli  da sam svesna toga da ste ispravno naveli nacionalni i verski ekstremizam, o kome sam i ja govorila u javnosti i kome smo bili izloženi vrlo često, a i sada skoro povodom one ''povorke ponosa'', ali ja sam se osvrnula na jedno destruktivno delovanje.
Zaista, ne znam kolika je razmera da pominjete u nacionalnoj strategiji bezbednosti nekakve kultove.
Toga nema ni u nekom, ne znam kom procentu, nula koma ne znam čega, a postoje male verske zajednice, naročito protestantske, koje ovde iz nerazumevanja ljudi zovu sektama, a protestanti imaju prava da tumače slobodno Bibliju i tako se onda formiraju metodisti, baptisti, jer nemaju nikakvu centralnu crkvu. Zbog toga su kod nas stalno izložene ovakvom maltretiranju i zbog toga sam reagovala, pogotovo što je to u toliko maloj meri, procentualno beznačajno.
U Americi imate ogromne kultove, niko neće da navede da to ugrožava nacionalnu bezbednost SAD-a, a kultovi, verske sekte, koji kod nas uopšte ne postoje izazivaju te mogućnosti. Znači, ja sam samo o tome govorila i mislila sam da tome nije bilo mesta, da je to preterivanje i da to može da se dotera, da se izbaci.
Potpuno se slažem kad je reč o verskoj netrpeljivosti, na to se nisam uopšte osvrnula. Pored toga, nisam se osvrnula ni na moj glavni argument da bezbednost Srbije nije osigurana time što ste izbegli da kažete da Srbija u dogledno vreme, zajedno sa koračanjem prema Evropi treba da uđe u bezbednosne integracije sa NATO-om, gde su svi njeni susedi, i da smo mi preko toga ostali jedna bezbednosna rupa i, na kraju krajeva, potpuno nebezbedni.

Gospodine Šutanovac, izvolite.

Vrlo kratko, uz zaista dobre namere, mi smo izneli ovde koji su eventualni rizici, pretnje i, da kažem, izazovi. Nismo ulazili u to da li je to mala grupacija ljudi koja može da napravi veliki problem ili velika grupacija ljudi koja može da napravi mali problem. Naprosto, ti problemi kao takvi postoje i želimo da budu popisani i jasno determinisani u ovom dokumentu.
Po pitanju NATO integracija, ne znam odakle vama informacija i ko vam je rekao da neko nas uslovljava ulaskom u NATO, pa onda ulaskom u Evropsku uniju.
Naprosto, sticajem okolnosti, sa pozicije na kojoj jesam, razgovarao sam sa ljudima koji su veoma uticajni i u samom NATO-u, i među zemljama koje odlučuju o tome i niko još uvek nije stavio ili ispostavio taj račun pred nas. Znači, nema razloga da brinemo o tome.
Ono što je činjenica, to je da smo mi još 1996. godine postali partneri sa NATO-om u programu Partnerstva za mir, nažalost, još uvek nismo otvorili pun kapacitet u okviru Briselske kancelarije, i da smo pre nekoliko nedelja, na predlog Ministarstva spoljnih poslova, imenovali prvog ambasadora, znači, napravili iskorak u odnosu na prošlo vreme. Očekujemo da vrlo brzo oformimo kancelariju i da krenemo da imamo koristi i benefite kao što imaju sve zemlje koje su članice tog Partnerstva za mir.

Gospodin Konstantin Samofalov ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih želeo da pozdravim ovu raspravu i činjenicu da se sa ova dva strateška dokumenta normativno zaokružuje proces reforme sistema odbrane. Kao što je ministar rekao, Vlada je već usvojila strategijski pregled odbrane i ovo je jedna veoma pozitivna stvar. Istina, bolje je da smo ova dokumenta dobili još pre nekoliko godina i onda ušli u proces reforme Vojske, ali zbog objektivnih okolnosti to nije bilo moguće i ovo rukovodstvo Ministarstva zaslužuje jedno priznanje za to što dobijamo i sva neophodna strateška dokumenta.
Takođe, pohvalio bih javnu raspravu koju je Ministarstvo organizovalo krajem protekle godine. U njoj su učestvovali predstavnici i državnih institucija i nevladinih organizacija, članovi akademske zajednice, eksperti. Imao sam priliku i lično da učestvujem u nekima od njih. Smatram da su bile veoma kvalitetne i to je pokazalo da je ovo ministarstvo spremno da radi na jedan potpuno otvoren način.
Kao što je već rečeno, Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije je najvažniji strateški dokument kojim se određuju osnove politike bezbednosti o zaštiti nacionalnih interesa i njena polazišta su suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, zatim, ekonomski prosperitet, socijalna stabilnost, razvoj demokratije i vladavine prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, evropska spoljnopolitička orijentacija i saradnja sa najuticajnijim subjektima međunarodne zajednice, i ono što smatram posebno značajnim, regionalna saradnja.
Ova strategija analizira okruženje Republike Srbije, pre svega globalno okruženje. Okolnosti koje doprinose sve većem broju bezbednosti izazova na globalnom nivou jesu najpre velike razlike u stepenu ekonomskog i kulturnog razvoja, što dovodi do siromaštva i socijalne ugroženosti delova stanovništva, a samim tim i do negativnih demografskih i psihosocijalnih pojava. Tu su i regionalni lokalni sukobi, verski i etnički ekstremizam, kao što je već pominjano, širenje oružja za masovno uništenje, terorizam, organizovani kriminal, ilegalne migracije, klimatske promene, potom, deficit energetskih resursa, sve to ugrožava bezbednost i stabilnost pojedinih zemalja regiona i globalnu bezbednost.
U tom smislu zaista ne mogu da se složim sa komentarom da je konstatacija u Strategiji da je bezbednost nedeljiva nekakva glupost. Ovo su potvrde da bezbednost jeste nedeljiva, jer ovi izazovi su danas potpuno nepredvidivi, asimetrični i zaista transnacionalnog karaktera.
Nijedna država na svetu, pa ni Srbija kao jedna mala zemlja, ne može sama sa njima da se izbori. Najbolji način da se na njih nađe odgovor jeste udruživanje bezbednosnih kapaciteta država.
Takođe, ova strategija konstatuje napredak u oblasti zajedničke evropske bezbednosti i odbrambene politike i ističe sve veću ulogu Evrope u ovoj oblasti. Pominjano je da je tu u pitanju, recimo, Eufor u Bosni i Hercegovini ili, recimo, snage Evropske unije koje su angažovane na dalekim obalama Somalije. Ovo će biti značajno za Srbiju posebno kada postanemo članica EU, jer ćemo tada biti deo ovog sistema evropske bezbednosti odbrambene politike.
Kada govorimo o regionalnom okruženju, tu bih se osvrnuo na geostrateški položaj regiona jugoistočne Evrope. On je veoma specifičan, preko njega prelaze energetski i telekomunikacioni pravci koji povezuju najznačajnije države Evrope sa regionima i Kavkaza, i Bliskog Istoka, i Kaspijskog basena, i Sredozemlja i upravo ovaj region neposredno utiče na bezbednost najrazvijenijih evropskih zemalja, ali ima potencijal da postane deo stabilne evropske bezbednosne arhitekture.
Kolega Šormaz je pominjao ''Nabuko''. Posle prošlogodišnje gasne krize kojom smo i mi bili pogođeni kada smo morali da dobijemo pomoć od Mađarske, kada smo mi morali da pružamo pomoć Bosni i Hercegovini, postalo je jasno da i rute i izvori snabdevanja ovim strateškim energentom moraju da se diverzifikuju. I, mislim da je za Srbiju kao energetski koridor, koji je optimalan za izgradnju energetske infrastrukture i kao jedno čvorište koje spaja centralnu Evropu sa Kaspijskim basenom i Bliskim istokom, korisno da ima što više ovakvih inicijativa, dakle, ne samo ''Nabuko'', ne samo Južni tok, već i ukoliko ima drugih inicijativa, to je za Srbiju više nego korisno.
Ono što su pretnje koje ugrožavaju bezbednost jugoistočne Evrope, jesu naravno potencijalna sukobljavanja oko korišćenja onih tranzitnih pravaca i raspolaganja ovim resursima koji mogu ugroziti ovaj region, ali zatim i separatističke težnje. Tu imamo situaciju sa nelegalnim jednostranim proglašenjem nezavisnosti KiM, tu su problemi i terorizma i organizovanog kriminala, korupcije, trgovine narkoticima, oružjem, trgovine ljudima, ali ne i neadekvatno rešavanje problema izbeglih, prognanih i interno-raseljenih lica na području bivše Jugoslavije.
Ovim dokumentom se utvrđuju izazovi i rizici, pretnje bezbednosti naše zemlje. Dakle, opasnost od oružane pobune, kao što sam rekao separatističke težnje, opasnost od oružane agresije, širenje oružja za masovne uništenje, jedan globalni problem nacionalni verski ekstremizam, problemi ekonomskog razvoja, nekontrolisano trošenje prirodnih resursa, ali i neravnomerni privredni i demografski razvoj. Znači, demografija je pitanje koje pogađa sve države u Evropi.
Pitanje koje posebno pogađa naš region i posebno našu zemlju. Mi svake godine izgubimo, koliko znam, oko 30 hiljada stanovnika. To je jedno ozbiljno bezbednosno pitanje sa kojim ćemo u budućnosti morati ozbiljno da se suočimo.
Strategija, naravno, određuje i nacionalne interese, čijim se ostvarivanjem štite nacionalne vrednosti i to su: očuvanje nezavisnosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta, očuvanje unutrašnje stabilnosti, vladavina prava, razvoj demokratije i evropske integracije.
Kada govorimo o evropskim integracijama, nesumnjivo je da će Srbija svoju spoljnu i bezbednosnu politiku u najvećoj meri usklađivati sa delovanjem i pozicijama EU. S druge strane, Strategija pominje i NATO program – Partnerstvo za mir. Pristupanjem Partnerstvu za mir Srbija je potvrdila svoje dugoročno opredeljenje, da doprinos da zajedničkim demokratskim vrednostima i da doprinos da regionalnoj i globalnoj bezbednosti. U Strategiji se naglašava i, da je sistem nacionalne bezbednosti pod demokratskom i civilnom kontrolom. To je za naš Parlament, za naš Odbor za odbranu i bezbednost od posebnog značaja.
Što se Strategije odbrane tiče ona je ključni strateški dokument u oblasti odbrane koja se zasniva na Ustavu, na Strategiji nacionalne bezbednosti i koji je namenjen svim našim građanima i državnim organima. Vitalni odbrambeni interesi Srbije jesu: očuvanje suverenosti, nezavisnosti, zaštita bezbednosti građana, izgradnja poverenja, unapređenje stabilnosti u regionu i saradnja sa drugim, različitim međunarodnim i bezbednosnim organizacijama. Politika odbrane Srbije zasniva se na jačanju vlastitih odbrambenih kapaciteta, saradnja sa demokratskim i miroljubivim državama i evropskoj spoljnopolitičkoj orijentaciji, ali i spremnosti da aktivno učestvujemo u procesima zajedničkog delovanja i saradnje sa drugim državama i subjektima međunarodnih odnosa u izgradnji nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti.
Osnovni ciljevi politike odbrane jesu – efikasan sistem odbrane, zatim, mir i integracije u evropske i druge međunarodne i bezbednosne strukture, ali u programu Partnerstva za mir.
Takođe, navodi se da je Srbija spremna da svoje odbrambene interese štiti odvraćanjem efikasnim sistem odbrane, izgradnjom pouzdanog partnerstva, te saradnjom u izgradnji povoljnog bezbednosnog okruženja i odlučnom odbranom zemlje, sopstvenim kapacitetima, ali uz pomoć partnera i saveznika, te učešćem u multinacionalnim operacijama.
Što se tiče ovih operacija koje su nekoliko puta danas spomenute, zaista pozdravljam odluku ovog parlamenta, iz juna ove godine, da uputi jedan sanitetski tim u okviru ''norveškog kontigenta'' u mirovnu misiju UN u Čadu i Centralnoafričkoj Republici.
To je sada četvrta misija u kojoj pripadnici naše vojske učestvuju, pored onih u Liberiji, Obali Slonovače i Kongu. Podsetiću da naša zemlja ima veliku tradiciju učešća u ovim misijama. Setite se svi Sinaja iz davnih 50-ih i 60-ih godina, kada je ''jugoslovenski kontigent'' bio najbrojniji od svih. Prošlo je kroz njega preko 14 hiljada ljudi i naše snage su tada činile preko 20% ukupnih mirovnih snaga.
Prema tome, ovo je jedna veoma pozitivna stvar, da se u strategijama na više mesta pominje nastojanje Srbije da doprinosi globalnoj bezbednosti. Veoma je dobro što imamo u proceduri i zakon o upotrebi Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama.
Takođe, Strategija definiše i subjekte sistema odbrane, ali i misije Vojske Srbije. To su odbrana, naravno, od oružanog udruživanja spolja i kao što sam rekao, doprinos izgradnje mira i bezbednosti i u regionu i u svetu kroz ove multinacionalne operacija.
Prema tome, danas mi raspravljamo o strategijama koje će po svemu sudeći prvi put biti usvojene u Republičkom parlamentu. One su jedna polazna osnova za ono što nas u budućnosti očekuje. Veoma je važno da danas definišemo naše ciljeve i interese u godinama koje dolaze. Svakako da ćemo imati priliku da, sa okolnostima koje se menjaju, dograđujemo ove dve strategije. Uzimajući u obzir da zaokružimo zakonsko-pravnu regulativu u oblasti sistema odbrane i uzimajući u obzir značaj ove dve strategije, pozivam predstavnike svih stranaka, bez obzira na njihovu političku orijentaciju, da podrže ove predloge. Predstavnici koalicije ZES će to svakako učiniti. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Samofalov.

Pravo na repliku, gospodin Dragan Šormaz.

Direktno sam pomenut, da ne bude da je ovo pogrešno tumačenje, znam da gospodin Samofalov nije imao lošu nameru. On i ja imamo odličnu saradnju u okviru Odbora za odbranu i bezbednost, već u više saziva.
Ali, da budemo jasni, često se Demokratskoj stranci Srbije, u poslednje vreme svakodnevno, stavlja na teret da je protiv ulaska u EU, što je netačno, Demokratska stranka Srbije jeste za evropske integracije. Zna se samo jedna stvar koju mi insistiramo da bude rešena u odnosima EU i Srbije pre odluke o ulasku u EU, to je pitanje AP Kosovo i Metohija. To je ono na čemu insistiramo i uvek ćemo na tome insistirati.
Što se tiče evropskih standarda i svega ostalog što treba raditi u državi, nikada to ne sprečava, na tome smo radili i na tome ćemo raditi i ubuduće.
Isto tako, pogrešno je tumačenje i može ispasti da je zbog toga što sam rekao da je ''Nabuko'' samo reč, DSS protiv ''Nabuka''. To nije tačno. ''Nabuko'' je jednostavno samo reč, to je konstatacija.
''Nabuko'' jeste samo reč, ne postoji izvorište. Ne zna se odakle bi se kupovao gas. Turkmenistan prodaje 50% svoje proizvodnje Kini, 50% "Gaspromnjeftu". Azerbejdžan 100% "Gaspromnjeftu", Kazahstan 100% "Gaspromnjeftu". Ne zna se ko bi ga gradio, da li bi ga gradile države, da li bi ga gradile kompanije. Ne zna se kojom bi trasom išao, ne zna se ko bi obezbeđivao trasu od terorista, talibana itd. Ništa od toga nije rešeno.
Nedavno sam kao predstavnik ovog parlamenta bio u Kazahstanu, o tome je razgovarano u okviru parlamentarne skupštine NATO pakta, upravo je to bila tema. Mnogo se o tome govorilo. Ovo su iznosili ljudi iz država članica EU. Ovo što govorim nije nešto što sam ja smislio, nego su to govorili Englezi, Nemci, Francuzi. U stvari Nemci i Italijani više ne govore, jer su rešili pitanje Severnim i Južnim tokom.
Znači, tačno je da bi trebalo i da bi bilo dobro da se uključimo u sve, ali to ne postoji. Postoji samo Severni i Južni tok, postoji samo saradnja sa Rusijom.
Ali, ono što sam hteo da kažem i sa time ću završiti, nepristojno je da u ovoj strategiji piše da mi treba da gradimo samo na tom osnovu dobru saradnju sa Rusijom, kao da nemamo tradicionalno dobre odnose mnogo duže, nego, recimo, sa SAD. Pa u Strategiji piše samo jedna rečenica o odnosima sa Rusijom, a jedno pet-šest o odnosima sa SAD. To je bila poenta onoga što sam rekao.