Gospodine ministre, drago mi je da ste nešto uradili ovako korektno, ali ne stoji kritika. Tačno je da su neki objekti ispražnjeni i da nema Vojske, ali, gospodine ministre, tri godine ste ministar. Oni propadaju! Protiv toga se bunim.
U opštini Čačak godinama postoje sredstva za otkup Doma Vojske. Postoje, ali vi ne možete da kažete koliko to košta. Gospodine ministre, lično sam vam se obratio pismom pet puta i desetak puta usmeno kada smo bili zajedno u Vladi da rešite problem čačanske kasarne i rekli ste da službe rade.
Službe rade, rade i kada će da završe! Sećate se koliko sam vas puta zvao telefonom. Zvali ste, doduše, vaše saradnike. Radili smo na tome. Službe procenjuju, ocenjuju, mere, vagaju, ali to traje tri godine. Objekti padaju. Ruglo grada u centru grada. Ružno je.
Što se Paraćina tiče, gospodine ministre, tamo je magacin koji je nezaštićen otišao u vazduh i oštetio je objekte. Kao ministar i čovek koji je bio zadužen za te vanredne situacije izgradio sam sve nove objekte, škole i sve popravio u Paraćinu, Ćupriji, Jagodini. Sve sam završio, ali još niko nije dislocirao magacine koje je trebalo. Tada ste došli za ministra. Opet to može, ne dao bog, da napravi tragediju. Prema tome, rešite taj problem.
Gospodine ministre, iz mog ministarstva sam prebacio velika sredstva za „Ponikve“ i doterao do kraja, popravio piste, povadio bombe iz pisti, platio sve, sve završio, priveo kraju, gde sam ostavio tu i danas stoji. Nedavno ste rekli na čačanskoj televiziji da „Lađevci“ nisu privedeni.
Radio sam, projekat postoji i nalazi u ''Aeroinženjeringu''. Treba da ga Ministarstvo vojske uzme i angažuje da bi „Lađevci“ bili za civilni i vojni saobraćaj. Tačno je da je urađen projekat da se pista produži, proširi, i kontrolni toranj itd, da vam ne pričam da se na tome mnogo radilo. Nemojte blanko napadati – to je bilo u onoj vladi, to je bilo u ovoj.
Tačno je da je 2007. godine Đilas radio, ali vi i G17 ste imali većinu u Vladi.
I Zato smo Koštunica i ja napustili Vladu i raspisali izbore, zato što ste nas preglasavali i imali ste uvek većinu. Zato smo i raspisali izbore korektno.
Prema tome, i na vama je da budete fer da raspišete izbore, ako ne možete ništa ozbiljnije da uradite. Lepo je to što je "Sloboda" krenula da radi, jedan deo, a radila je isto tako dobro. Ove ugovore je potpisao direktor koga ste vi smenili dekretom.
(Predsednik: Gospodine Iliću, prošlo je tri minuta. Zahvaljujem.)
Nemojte, ne bih želeo sada da polemišem i da ulazim u lične neke probleme i sukobe, ali budite korektni. (Aplauz.)

Reč ima gospodin Šutanovac. Izvolite, gospodine ministre.

Ne znam koji su lični problemi koje imate i ne bih želeo ni ja da ulazim u njih, a propo ''Ponikva'', ne vidim šta je problem u Ministarstvu odbrane. Šta pričate sada, šta je problem sa naše strane?
Znači, taj aerodrom, na Vladi je odlučeno da može da bude civilno-vojni. Za nas nije prosperitetan, da kažem. Šta je problem? To što pišete da ste ispeglali pistu? Znate i sami da tamo postoje avioni koji zrače i dan-danas. To ste znali i onda.
Činjenica jeste da smo vi i ja razgovarali više puta o imovini u Čačku, ali sam vam uvek rekao da ne može besplatno. Ne može džabe. Ne može lokalna samouprava, nijedna, reći ću vam svima ovde, da dobije nešto što pripada Ministarstvu odbrane džabe. I to je bio najveći problem između vas i mene.
Naprosto, ja nisam doveden da vodim Ministarstvo odbrane tako što će svaki lokalni lider da mi traži da mu nešto poklonim od te iste Vojske, a da onda sluša kako Vojska nije spremna za odbranu. To je suština.
S druge strane, Dom vojske, koji je procenjen i dogovoreno je, ali sada nemaju pare vaši iz opštine. Pa, dao sam, čak sam dao odobrenje da plati u dve rate za dve godine, znači, ove godine i sledeće godine do marta meseca. Proverite, pre nego što pričate, sa vašim kolegama iz grada Čačka, pošto ste me kritikovali, da imate potpunu informaciju kada pričate o tome.
I, verujte mi, ja sam mislio da sta vi napustili Vladu Srbije zbog Kosova, a ne zbog toga što je nas bilo više u toj vladi. Nas je bilo više od prvog dana. (Aplauz.)

Gospodine Iliću, vi ste želeli ponovo. Po kom osnovu? Ponovo replika. Dobro, izvolite, ali, molim vas, da završimo sa replikama.

Veoma kratko. Sredstva postoje. Odluke postoje godinama. Sve je završeno i završena je i zgrada koja je tamo stajala, lično sam razgovarao sa ministrom više puta, nismo završili ništa. Morate da budete uporni da završite posao. Vaš je bio direktor kontrole leta. Potrebno je bilo da montira opremu u ''Lađevcima'', da se dovede aerodrom u ispravnost za kargo-letove. Mi smo to tražili i želeli, i to je bilo pri kraju. I postoje opštinske odluke dve opštine, Kraljeva i Čačka, pošto je na međi aerodrom i treba to da se završi.
Znate li šta je problem, gospodine ministre? Vi imate u ''Ponikvama'' avione sa bojevom municijom, zatrpane, koje ne znate da demontirate i da ih sklonite, zato ne može to da se završi, jer vi to godinama ne možete da uradite i da rešite. Raspitajte se.
Vaši avioni su sa bojevom municijom zatrpani i leže, i ne sme ništa da se radi zbog toga što to mora da se otkloni!
Prema tome, dođite kod mene, imam sve informacije, mogu vam sve pomoći da rešite, verujte mi. (Aplauz.)

Obaveštavam da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija, Nova Srbija, G17 plus, Liberalno demokratska partija, Za evropsku Srbiju, Demokratska stranka Srbije, Napred Srbijo i Srpska radikalna stranka.

Reč ima gospodin Saša Dujović, izvolite.

Uvažena predsednice, poštovane kolege, poštovani ministre odbrane, Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategija odbrane Republike Srbije su u ovom trenutku u kojem se nalazi naša država značajna dokumenta, koja su preduslov da naša država napokon utvrdi svoj pravac i da započne kreiranje svog puta ka ustrojavanju pitanja nacionalne bezbednosti i odbrane Republike Srbije u svojoj budućnosti.
Srbija mora posle dugo godina lutanja, kao i velikih ratnih razaranja i stradanje, da uspostavi svoj bezbedonosni put, podigne svoju borbenu moć, a sve u skladu sa svojim istorijskim nasleđem, kao i ekonomskom situacijom u kojoj se nalazi. U ovom trenutku važno je biti krajnje realan prema mogućnostima kojima raspolažemo, kako bismo sproveli u delo predložene strategije. Činjenica da se na delu teritorije Republike Srbije nalaze strane oružane snage, pre svega NATO pakt, otežava sprovođenje predloženih strategija, jasno je da se radi o teritoriji AP Kosovo i Metohija, a po našem važećem Ustavu, Kosovo i Metohija je još uvek, a nadam se i zauvek, sastavni deo Republike Srbije.
Ukoliko realno sagledamo činjenice, Republika Srbija, evidentno, ne može da svoje strategije u potpunosti sprovodi na celokupnoj teritoriji.
Na ukupno bezbednosno stanje u Republici Srbiji u znatnoj meri utiče posledica višegodišnjeg rata vođenog na prostorima nekadašnje SFRJ, međunarodne izolacije, nametnute sankcije SRJ i kao krajnji metod represije – NATO bombardovanje. Sastavni deo teškoća u sprovođenju bezbednosti predstavlja sprečavanje ili spor povratak prognanih, izbeglih, raseljenih Srba sa prostora bivše SFRJ u svoje domove i na svoja imanja.
Sistem odbrane mora biti strukturno uređena celina snaga i subjekata odbrane, čiji je osnovni cilj zaštita interesa Republike Srbije od oružanog ugrožavanja mogućeg spoljnog neprijatelja. U tom slučaju, Vojska Srbije je osnovni subjekt sistema odbrane. Potrebno je da sistem bezbednosti bude jedinstven, i to kao uređena celina snaga i sredstava, čiji je cilj zaštita nacionalnih interesa u domenu unutrašnje bezbednosti.
O unutrašnjoj bezbednosti potrebno je da okosnicu unutrašnjih snaga predstavljaju MUP, kao i bezbednosne službe. Ova činjenica je posebno važna kada znamo da je opasnost od terorizma velika i da od terorizma niko nije pošteđen. Pretpostavka da je agresija na Republiku Srbiju malo verovatna istu ne isključuje. Sama agresija postavlja se kao pretpostavka oružanih sukoba globalnih ili regionalnih razmera. Ipak mišljenja sam da je potrebno da naše odbrambene snage budu spremne za neposredne kontakte u smislu pre svega oružanih provokacija, pogotovo na rizičnim područjima na teritoriji Republike Srbije, kao i spremnosti u cilju zaštite našeg naroda na prostoru AP Kosovo i Metohija.
Predložene strategije su potrebne našoj državi. Mi smo svojim sugestijama i predlozima smatrali da će navedeni predlozi strategija biti poboljšani. U svakom slučaju, želeo bih da naglasim da će Poslanički klub SPS-JS podržati u danu za glasanje predložene strategije. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem.

Reč ima Aleksandra Janković. Izvolite, gospođo Janković.

Gospodine ministre, moram da vam zahvalim što ste nas počastvovali svojim dolaskom u Skupštinu i drago mi je da niste ne Pešteru, tako da ove zakone koji se tiču odbrane i bezbednosti Srbije neće braniti ministar trgovine i usluga. Moram da priznam da mi je jako neobično, izgleda da je reč o nekim reformskim tendencijama ili ispunjenju Đelićeve opaske da će u Vladi doći do rotacija. Čim ministar trgovine i usluga može da dođe da brani set vojnih zakona, onda verovatno kada budemo raspravljali o trgovini, vi ćete biti izvestilac Vlade.
Svakako vam neću zahvaliti za ono što ste očekivali, a to je da kažem kako ste obavili i doneli poslove "Slobodi" iz Čačka, to je vaša obaveza. Ono što mislim da je dobro i sa čim počinje praktično ova odluka o usvajanju Strategije nacionalne bezbednosti je konstatacija da se svet suočava sa izazovima koje nameće grubo kršenje Povelje UN i opšte prihvaćenih normi međunarodnog prava, a posebno mešanje u unutrašnje stvari suverenih država, kao i koncepcija i praksa preventivnog napada i vojnog intervencionizma. Pokušaj davanja legitimiteta, stvaranje novih državnih tvorevina na teritorijama suverenih država, članica UN, narušavaju postojeći međunarodni poredak i znatno ugrožavaju opšte stanje bezbednosti u svetu. Tu se potpuno slažemo.
Moje pitanje je – zašto ste onda potpisali novi protokol sa Euleksom kojim se uspostavlja granica između Srbije i Kosova, i koliko ćete kriomice i od građana Srbije i od Skupštine Srbije ovakvih protokola potpisati? Ogromnom propagandom DS pokušava da sakrije, i od građana, šta zapravo znači ovaj sporazum o uspostavljanju granice i prekogranične saradnje između Srbije i Kosova. Sa jedne strane, daje se časna Titova pionirska reč, jer vi iz DS očigledno ste dobri nastavljači Brozove politike, da se nikada neće odreći Kosova, a s druge strane potpisuju se sporazumi kojima se korak po korak potpisuje nezavisna država Kosovo. Izgleda da vi pretpostavljate kako su Srbi glup narod, pa ne mogu ni da zamisle kako je, upravo, vlast srpske države ta koja je praktično saučesnik u priznanju lažne države Kosovo! Zna li, recimo, ova vlast, to ću vam posle pokazati dokaze, da usred srpske prestonice, u Beogradu, vi možete da kupite cigarete sa nalepnicom Republika Kosovo?! Da li vi to znate?
Dakle, slažemo se da bezbednost jeste nedeljiva, da nijedna zemlja nije u stanju da samostalno rešava sve složenije probleme očuvanja i jačanja nacionalne bezbednosti, ali isto tako je tačno da rešenje na globalne pretnje jeste u integraciji nacionalnih sistema bezbednosti, pri čemu između integracije nacionalnih sistema bezbednosti i evrointegracije, ipak, ne stoji znak jednakosti.
U ovoj drugoj stavci govoreći o regionalnom okruženju vi kažete nešto što je meni bilo gotovo neverovatno. Države u regionu jugoistočne Evrope prihvataju i unapređuju vrednost demokratije, ekonomske i društvene stabilnosti i bezbednosti, zalažu se za dijalog. To se, pretpostavljam, odnosi i na Hrvatsku, a svedoci smo upornog odbijanja Republike Hrvatske da omogući povratak prognanim Srbima, da im prizna ljudska i kolektivna prava, što naravno opterećuje obe države i naravno da u budućnosti može predstavljati ozbiljnu pretnju miru.
Skoro smo čak bili suočeni sa predlogom ili zahtevom hrvatskog udruženja domoljuba, dragovoljaca i veterana ''Vukovar 91" koje je podnelo predlog da se u Srbiji podigne spomen ploča na mestu "stradanja", kako su naveli, hrvatskih zarobljenika u logorima koji su se nalazili u Stajićevu i Begejcima. Vlast Srbije je čak bila spremna da ovo i uradi.
Međutim, srpski narod oličen u Udruženju ratnih vojnih invalida Zrenjanina i opština Žitište pobunio se protiv ove odluke, rešen da svojim prisustvom onemogući bezumni naum vlasti Srbije, koja je onda na kraju morala i da odustane.
To bi bilo jedan nula za narod, da opet nije interes srpske vlasti da štiti nečiji tuđi interes, osim interesa svoga naroda, pa je vlast uradila, znači izgubila možda jednu bitku, ali ne i rat protiv svog naroda, tako da je ćutala, a naravno, ćutanje može da znači odobravanje povodom postavljanja spomen-ploče na Kajmakčalanu palim Makedoncima, žrtvama nasilne regrutacije srpske vojske. Mislim, ovakva vrsta gesta najbolje pokazuje koliko ova partijska država i partijska vlast zapravo vodi računa o bezbednosti svojih građana.
Osim toga, mislim da bi se prethodni kolega Saša Dujović i mnogi u ovoj Skupštini složili da nije omaška, nego možda može da govori o motivima predlagača ove strategije, činjenica da nigde nije spomenuto da je reč o NATO agresiji, dakle, da je nad našom zemljom izvršena NATO agresija. Stoji da na ukupno bezbednosno stanje u znatnoj meri utiču posledice višegodišnjeg građanskog rata i NATO bombardovanja.
Treba da stoji – NATO agresija, jer je to veoma važno zbog konstatacije ugroženosti spolja, zbog čega sasvim drukčije mogu da se definišu rizici po Republiku Srbiju, ali i našu obavezu u multinacionalnim i koalicionim snagama i naravno, taj građanski rat zašto je vođen. Nigde opet nije ubačeno da je reč o nasilnom razbijanju SFRJ i toj posledičnoj NATO agresiji. Kada smo već kod NATO agresije, evo ovde vi kažete da postoje pretnje i rizici za destabilizaciju regiona i naravno Republike Srbije u vidu formiranja paravojnih tzv. kosovskih bezbednosnih snaga, koje predstavljaju ozbiljnu pretnju postojećem režimu regionalne kontrole naoružanja i ugrožavaju ravnotežu u regionu.
Bezbednost Republike Srbije, gospodine ministre odbrane, može ponovo biti ugrožena oružanom pobunom. Postojanje tuđe vojne baze na teritoriji Srbije, kao što je Bondstil u našoj južnoj pokrajini, predstavlja pretnju bezbednosti Republike Srbije.
Kaže se ovde dalje u tekstu – proliferacija oružja za masovno uništenje je najveća pretnja globalnoj evropskoj bezbednosti, a naravno i bezbednosti Srbije. Ovo je inače vrlo čest izgovor velikim silama za osvajanje prostora bogatog rudnim bogatstvom, kao što su primeri za to bili Irak i Iran, a sada, nažalost, naša južna pokrajina Kosovo i Metohija.
Osim toga, niste vi u obračun sa javnim glasilima, nacionalno svesnim organizacijama, organizacijama mladih ljudi i u svojevrsnu, kažem, medijsku sablju i neku drugu vrstu sablje, krenuli zato što vam samo smetaju nekakvi natpisi u tim novinama i korišćenje likova maloletnika.
Vi ste krenuli da bi se od naroda i građana Srbije sakrila činjenica da se pravi novi ''antiraketni štit'' na Balkanu i da je praktično NATO agresija za posledicu imala formiranje prve NATO države na teritoriji Evrope. Nakon toga je formirana i NATO baza, a sada dobijamo i ''štit''.
Profesor sa Stanforda Dan Vilkining, inače arhitekta Obaminog štita, sada smatra da umesto Poljske i Češke optimalna mesta za protivraketni štit jesu Turska i Balkan. E, kada se kaže Balkan, misli se pre svega na Bugarsku i Rumuniju, mada naravno Tirana i Priština nude, pogodite šta, Bondstil na Kosovu. Kada se tome doda i činjenica da je 31. maja otvoren u Kalimašu tunel, kao deo autoputa između Albanije i Kosova, koji su naravno predstavnici Tirane i Prištine smatrali veoma istorijski značajnim za razvoj Albanije, Kosova i čitavog regiona, stvari postaju jasnije.
Tog 31. maja, tačno u podne, premijeri Albanije i Kosova, Sali Beriša i Hašim Tači, našli su se negde na sredini tunela, gde nisu tu i ostali, uglavnom ono što je veoma bitno je da je Tači tad rekao da je ovaj autoput remek delo Albanaca, autoput nade i integracija, glavni element ove duhovne, moralne i fizičke blizine Tirane i Prištine, jeste nezavisnost Kosova.
I, sada, pogodite iz tri puta ko izvodi radove na izgradnji ovog autoputa, čija je firma poznata američka kompanija ''Behtel-Enka''. Da li je to slučajno? Teško.
Ako ste pročitali, ako pratite, a morali biste kao ministar odbrane da pratite komentare na raznoraznim sajtovima, spomenuću sajt vaše omiljene "Nove srpske političke misli", evo šta kažu ljudi na instaliranje ovog ''štita''.
U prevodu – američka administracija očekuje naredne godine zvanično priznanje nezavisnog Kosova od strane Republike Srbije, vi praktično, potpisivanjem ovih protokola to radite, i uspostavljanje dobrosusedskih odnosa između Republike Srbije i republike Kosovo. Kada se to desi, a uveravanja sa srpske strane su čvrsta, može da se krene u razmeštanje komponenti ''štita'' na Kosovu.
Znači, ostalo je par sitnica – da se slomi svaki otpor NATO intervencijama u Srbiji, zato imamo sada set ovih zakona, gde se u stvari lobira za NATO, da se pokvari svaki posao sa Rusijom i da se svi koji drugačije misle o evroatlanskim integracijama sateraju u mišju rupu. (Aplauz.)

Gospođo Janković, vreme je isteklo. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Željko Ivanji. Izvolite.