Zahvaljujem. Konačno dođoh i ja na red, gospođo Čomić.
Nažalost, pokazalo se da i u toku rasprave o ova veoma važna dva dokumenta koja su konačno došla u Parlament Srbije politikanstvo odnosi pobedu nad politikom. Mi srpski radikali smatramo da smo ozbiljni ljudi i da je Parlament organ ili institucija u ovoj državi u kome sede ljudi na koje su građani Srbije preneli svoje suvereno pravo da o svemu odlučuju.
Dužni smo da pokažemo ozbiljnost kada se o ovim stvarima govori, a ne da govorimo o nekim otporaškim idejama, jer su se neki otporaši presvukli u narodne poslanike.
Da pitamo te otporaše, koji kažu da se ova strategija zasniva, između ostalog, i na tome da se mir i stabilnost uspostavlja u regionu i u zemlji, šta su oni to radili u Belorusiji ili Ukrajini, ko ih je plaćao da idu tamo i da edukuju edukatore koji su trebali da rade isti takav posao koji su oni radili u ovoj zemlji. Ko je narušavao bezbednost zemlje?
Vi koji ste danas u vlasti, vi, koji ste palili, žarili, linčovali ili neko drugi? Zato vas molim, možda je već kasno, jer ja sam poslednja koja govori na ovu temu, da se uozbiljite i da shvatite da se radi o Strategiji odbrane i Strategiji bezbednosti zemlje. Neću da podučavam predstavnike Ministarstva, zato što ministra nema, a, nažalost, ni predstavnik Vlade Cvetković nije shvatio da je ovo tema u kojoj on treba da uzme i te kako učešće i da bude ovde prisutan, valjda on misli da treba samo da položi zakletvu ili da se pojavi da podnese ostavku. Onda je bolje da se što pre pojavi i podnese ostavku i da biramo novu vladu i novog predsednika Vlade i da idemo na izbore. Ovako se više, ljudi, ne može.
Strategija bi trebalo da bude najviši politički akt u oblasti odbrane, u kojem se državno i političko rukovodstvo opredeljuje kako će da priprema, organizuje i izvodi odbranu u skladu sa Ustavom Republike Srbije, u kome se strateški definišu izazovi, rizici, pretnje po bezbednost i suverenost države. Imamo li mi ovo u ovoj strategiji? Nemamo. Definišu se zadaci Vojske u svim odbrambenim strukturama, ali se daju zadaci i obaveze i svim državnim organima, od lokalne samouprave, pa do predsednika države.
Pa, eto, gospodine, da znate, predsednik države nije iznad nas, nije on ''bog i batina'', pa i da je krunisana glava, opet nije ''bog i batina'', nego smo mi ovde, narod, ti koji o svemu odlučujemo. Ono izražava političko i principijelno opredeljenje države sa kim će sarađivati, ko su nam prijatelji, na koje se prijatelje u kolektivnoj bezbednosti možemo osloniti u ratnom stanju. Ima li toga u ovoj strategiji? Nema.
Neko je postavio pitanje granice. Ako pitate Kinu, Kina će da kaže – Tajvan je u Kini. Ako pitate ovog ko je govorio pre mene, on će da vam kaže – Tajvan nije u Kini, ili tamo neko drugi, ili oni sa Tajvana će da kažu – nismo mi u Kini. Nemojte da pričamo o granicama. Granice su promenljive, zavise od odnosa snaga u svetu. Na svu sreću, ulazimo u eru bipolarnog sveta, kažem vam – granica Srbija biće Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, kad-tad. (Aplauz.)
To ne znači ovo što neko zagovara oružje, tenkove i ne znam ni ja šta, i priča o tome da je odziv mladih u vojsku 99%. Molim vas, jeste 99%, ali pola od toga i više od pola ide na civilno služenje vojnog roka. Zašto? Zato što ne veruju u ovakvu Vojsku, zato što nemaju garanciju za bezbednost, zato što nemaju uslove za služenje vojnog roka i zbog toga što smo tu Vojsku srozali do nemerljivih granica.
Nije Vojska ono što je u Srbiji uvek bila, nažalost!
Moramo se opredeliti da li je za odbranu dovoljan oslonac na profesionalnu vojsku, odnosno ko će obučavati, osposobljavati narod, ukoliko na njega računa, budući da ovaj prozapadni režim planira da ukine služenje redovnog vojnog roka i u zamenu uvodi civilno služenje vojnog roka. E, pa sad, gospodo, ako je ovo spisak lepih želja, a jeste, i tvrdim da jeste zbog toga što vi nemate finansijska sredstva čak da sprovedete i ovakvu Strategiju odbrane ili Strategiju bezbednosti jer uvodite i pada vam strategija na ispitu Zakonom o civilnom služenju vojnog roka. O kakvoj onda stvarnoj strategiji govorite?
A, da ste hteli da napravite pravu strategiju vi biste tražili konsenzus političkih partija, vi biste pitali sve one koji nešto znaju o tome i koji o tome odlučuju, onda ne biste imali ovde jedan dokument koji nikoga neće obavezivati, koji je okrugao pa na ćoše, sa puno šupljina, ko švajcarski sir, samo da biste rekli – eto, mi smo doneli Strategiju, pa, sad mašite sa njom, možete da se slikate.
Lepo je čuti, kao što piše na strani osam, u poglavlju 4, da se ''politika odbrane Republike Srbije temelji na jačanju vlastitih odbrambenih kapaciteta,'' a onda nam, opet, u setu vojnih zakona bacite na sto taj predlog zakona o civilnoj službi. Pitam vas – da li imate objašnjenje da su lica iz civilne službe sposobna i obučena, i šta ćete da radite ako se 80% mladih odluči za civilno služenje vojnog roka? Da li vam tada Strategija pada na ispitu? I kako ćete da stimulišete te mlade ljude da se prijavljuju u Vojsku i da nose pušku na ramenu?
Jasno se vidi da se svesno i umišljeno radi na slabljenju vojnog i ljudskog potencijala za eventualnu odbranu zemlje, kao i da se vladajuća oligarhija oslanja na saradnju i pristupanje NATO paktu, to niko od vas nije ni osporavao, kao, navodno, jedinog zaštitnika odbrane Republike Srbije. Kako to ne krijete, dakle, prvi korak je Partnerstvo za mir, a onda je pristupanje jednoj od najvećih zločinačkih organizacija od postojanja ljudskog roda, a to je NATO pakt, jer ne zaboravite, ova vlast bi da nas stavi rame uz rame sa američkim vojnicima čija je politika vodila ukupno 13 osvajačkih ratova, ako sam ja dobro zbrojila, od Drugog svetskog rata do danas.
A da je NATO zaista jedna zločinačka organizacija govori podatak da je prilikom agresije na SRJ, na briselskom tajnom dogovoru 13. marta 1999. godine, vi to vrlo dobro znate, na kojem su, pored ostalih, bili i: Vesli Klark, general Rouzman, general Anderson, Žak Klajn, Vilijam Voker, Bernar Kušner, zacrtani ciljevi od kojih je najgori četvrti po redu, bio je objavljen u štampi kod nas, a koji glasi: "U slučaju otpora Jugoslavije, treba ubijati civile, rušiti mostove, bolnice, škole, obdaništa, rezervoare vode, infrastrukturu, trafo-stanice, dalekovode. Rušenjem rafinerija izazvati ekološku katastrofu, ''Vinču'' ne treba štedeti".
Gospodo, ako želite u ovakav NATO pakt, ako vam pamet doseže dve godine unazad, a ne možete čak ni 10 godina da se vratite, onda je ova strategija dobra.
Da vas podsetim i šta je rekao gospodin Dragan Filipović, bivši načelnik Obaveštajne uprave DB Srbije i bivši visoki funkcioner BIA, u svojoj knjizi "Anatomija globalističkog smrada" povodom vaših predloga, pošto u glavi 2. govorite o izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti, pa kažete, između ostalog, ''separatističke težnje'' – šta on kaže vezano za to? Prvi prioritet – borba protiv međunarodnog terorizma, postavljen je isključivo u funkciji ostvarivanja američkih bezbednosnih interesa. Drugi prioritet – borba protiv nacionalnog ekstremizma, usmeren je isključivo prema Srbima.
S tim u vezi, Dragan Filipović, nekada treći čovek Državne bezbednosti Srbije, napominje da se evidentiranje pojave šiptarskog, muslimanskog ili mađarskog ekstremizma na teritoriji Srbije obično kvalifikuju kao ''demokratsko pravo'', pa se sa bezbednosnog aspekta i ne uzimaju u razmatranje. Stoga je jedan od osnovnih zadataka BIA da danas spreči reorganizovanje srpskog, patriotskog, nacionalnog fronta kao najopasnije grupacije po interese države!
– Prepoznajete li vi protiv koga je ovo usmereno?
Između ostalog, na sve one koji su antiglobalisti, koji su patriote, a ne znam koliko takvih političkih partija ima u ovom parlamentu, vi vrlo dobro znate.
Sledeći izazovi su, po vama – ''Obaveštajna delatnost'', kažete, ''koju strane obaveštajne organizacije sprovode kroz nezakonito i prikriveno delovanje, predstavlja realnu pretnju bezbednosti Republike Srbije.'' To je pamflet, i zbog toga vam govorim na šta ukazuje po tom pitanju gospodin Filipović, kao bivši načelnik Obaveštajne uprave.
Sledeći prioritet nije ovo, kontraobaveštajni rad se svodi na striktnu zabranu bavljenja zapadnim institucijama i njihovim predstavnicima. Tako je nalozima američkih (citiram) ''i britanskih savetodavaca zacrtano da Srbija u novom bezbednosnom konceptu niti može, niti sme, da ima bilo kakve državne tajne, osim onih koje se pojavljuju u kontekstu obostranih interesa.
U novoj doktrini BIA naglašava se da kontraobaveštajni aspekt ne sme biti zaboravljen, ali mora biti preusmeren prema zajedničkim neprijateljima demokratskog sveta, među koje po prioritetu spadaju Rusi, Arapi i Kinezi.'' (Završen citat.)
Obaveštajno delovanje ukinuto je, podsećam vas još u prvoj fazi reorganizacije BIA, a po uputstvima američkih i britanskih obaveštajaca. Tim povodom moramo da postavimo sledeće pitanje, ali, nažalost, nema ko da nam odgovori. Evo, ministar Milosavljević, verovatno, prodaje jabuke, tamo, sada Vojsci.
Po čijim uputstvima se od BIA pravi Titova UDBA, koja za prioritet ima borbu protiv srpskog patriotizma, nacionalnog fronta? Da li se Obaveštajna uprava BIA bavi obaveštajnim radom? Prema našim podacima, njoj je onemogućeno bavljenje obaveštajnim radom. Da li zaposleni u Obaveštajnoj upravi imaju status ovlašćenog službenog lica? Isto tako nas interesuje – ko je, kada i sa kojim obrazloženjem ukinuo obaveštajni rad? Ukoliko se Obaveštajna uprava ne bavi obaveštajnim radom, onda kao i da ne postoji. Ukoliko zaposleni u toj upravi nemaju status ovlašćenog službenog lica, onda oni ne mogu da obavljaju svoju posao.
Kao što je poznato, obaveštajnim radom na teritoriji Republike Srbije bave se vodeće svetske obaveštajne službe, ali i službe zemalja iz regiona. I vi to svi dobro znate. Prema nekim podacima, Slovenačka i Hrvatska tajna služba na teritoriji Republike Srbije bolje se kotira od srpske BIA. BIA nije dozvoljeno da se bavi obaveštajnim radom. Bez obaveštajnog rada rizici po bezbednost naše države se višestruko povećavaju, a BIA nije u mogućnosti da parira službama zemalja iz našeg okruženja, a pogotovo ne može da se nosi sa tajnim službama velikih država.
Dodatno, ovako slabljenje bezbednosnog sistema Srbije omogućava i povoljnu klimu za pojavu parabezbednosnih grupa za koje, takođe, znate da postoje na teritoriji naše države, a neke od njih imaju i privatne centre za prisluškivanje i nadzor pojedinih građana Srbije.
Sada se postavlja pitanje – koliko ovih privatnih parabezbednosnih grupa ima danas u Srbiji, ko ih čini i pod čijom su kontrolom?
Na kraju, gospodo, pošto me niste dovoljno slušali, a nemate mogućnosti da nam odgovorite, ali ovo je sve zbog građana Srbije, postavljamo pitanje – ko je glavni režiser ovakve degradacije sistema bezbednosti u Srbiji, čime se ugrožava sigurnost građana naše zemlje? Hvala. (Aplauz.)