Moram da kažem da sam jako zadovoljan što mi je Velimir Ilić zahvalio za ono što činimo za odbrambenu industriju u Čačku. Mislim da i vi možete da pomognete u tome, barem da ne smetate, bilo bi dovoljno.
Po pitanju mržnje prema narodu, mislim da mi nešto gnusnije odavno neko nije rekao. Pripadnik sam ovog naroda, ne znam koliko godina unazad. Rođen sam u Srbiji, roditelji su mi iz Srbije, dva sina mi rastu u Beogradu. Imao sam priliku da se odselim iz ove zemlje, nisam želeo. Volim svoj narod, ali volim i sve ljude koji žive u Srbiji i ne mrzim nikoga. Ako je problem u meni to što ja ne mrzim nikoga, žao mi, gospođo Janković. Razumem zašto vi imate mržnju, razumem zašto prosipate ovde gnev danima. Imam potpuno razumevanje za vas. I za vas važi isto kao i za gospodina Ilića, neću se nikada naljutiti na vas, ma šta vi govorili ovde.
To što mi vređate familiju, mislim da to mnogo više govori o vama, nego o meni. Verujte mi, sa te pozicije tu gde sedite, svi ljudi znaju na koji način se vi ovde obraćate, tako da me to ni malo ne pogađa.
Po pitanju proizvođenja u činove, to je, da kažem, prvi čin. Reklo bi se kao kod sveštenika kad se zarede, znate? Dakle, nije to proizvođenje kao proizvodnja. Unapređenje je kada ima neki čin, pa ga onda unapredite iz nekog čina u neki viši čin. Proizvođenje je oficirsko zvanje, kada po prvi put mladi kadet ili neko drugi dobija svoj oficirski čin, koji može da bude od potporučnika, pa naviše, u zavisnosti koju poziciju i koji čin dobija. Verujte mi, u ovom zakonu teško da ima nešto arhaičnije od toga. To je srpski terminološki izraz koji postoji dugi, dugi niz godina, kao iz 1837. godine, nije istina da su bili pitomci, istina je da su bili kadeti.
Bilo bi mi drago ako odvojite malo vremena, da dođete na Vojnu akademiju, da porazgovarate sa ljudima koji se bave tom vojnom istorijom. Tamo postoji jedna lepa biblioteka, skupila bi se ta mogućnost da nešto više naučite o onome što želite da znate i da saznate, da je reč ''pitomac'' u jednom periodu našeg naroda je bila pogrdna reč za štićenike kazneno-popravnih domova, za one koji su bili na učenju zanata. Zato je ta reč izbrisana iz rečnika vojne terminologije, zato što nije ulivala ni na koji način poverenje ljudima koji rade.
Da bi neko bio pitomac'', trebalo bi da vidimo ko njega pripitomljava. Verujte mi, na Vojnoj akademiji takve stvari ne radimo.
Bićete nam jako dragi gost, vidim da ste radosni što sam vam odgovorio. Primićemo vas da vam pojasnimo apsolutno sve. (Aplauz.)

Narodni poslanik Srđan Milivojević želi da govori o povredi Poslovnika. U vremenu korišćenja poslaničke grupe, izvinjavam se, narodni poslanik Srđan Milivojević želi da koristi vreme poslaničke grupe u raspravi o amandmanu. Posle njega, narodna poslanica Aleksandra Janković će imati prava na repliku.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, usled nekih jezičkih nedoumica imam potrebu samo da se kratko obratim ovom uzvišenom domu.
Samo kratko podsećanje. Godine 1914, nakon herojske pobede srpske vojske na Ceru, general Živojin Mišić je proizveden u čin vojvode. Sedmog decembra 1941. godine Dragoljub Mihajlović je proizveden u čin brigadnog generala, a nešto kasnije je proizveden u čin divizijskog generala, i to stoji u ukazima koji su srpski vojnici i oficiri dobijali. Godine 1914. na Ceru, posle bitke na Tekerišu, više od 150 srpskih vojnika proizvedeno je u čin podnarednika, među njima i moj deda. Ponosan sam na to da je srpska vojska proizvodila podnarednike, proizvodila oficire u vreme kada nije postojao NATO pakt. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković, pravo na repliku ministru Šutanovcu.

Niste me pažljivo slušali. Nisam rekla da mrzite narod. Rekla sam – prezir prema sopstvenom narodu. To ipak nije ista kategorija. Verujem da vi mešate neke pojmove.

Meni samo nije jasno, ako je to stari srpski termin, što mi nismo ovde bili proizvedeni u poslanike? Što vi niste proizvedeni u ministra? Baš vi odgovarate opisu nekoga ko bi mogao da bude proizveden u ministra. Ne bi bilo loše da je ostao termin „pitomac“. Za mnoge od vas dobro bi bilo da vas je neko pripitomio, naučio kako se komunicira u Parlamentu, kako se komunicira u Vladi i kako se komunicira sa narodom.

Što se zahvalnosti tiče, ovo nisam htela da pročitam, ali ću pročitati deo gde neko ko vrlo dobro poznaje vojnu istoriju i sa kojim sam razgovarala o tome, o našoj vojnoj tradiciji, i saznala za tu 1837. godinu, kaže sledeće:

„Posebno mi se svideo govor gospodina Velimira Ilića, deo u kome je govorio da je za vreme agresije NATO odlazio u kuće nesrećnih roditelja, koji su izgubili decu na Kosovu i Metohiji od šiptarskih terorista i avijacije NATO-a. Nažalost, i moj vojnik S.M. iz Čačka je poginuo u sastavu moje PVO jedinice u Đakovici.“ (Namerno ne govorim ovo zbog zaštite podataka o ličnosti.)

„Kada sam nakon godinu dana došao u Čačak, sa namerom da lično upoznam roditelje i posetim grob mog ratnog druga, vojnika S.M, njegovi roditelji su mi pričali da se gospodin Velimir Ilić lično založio i naredio da se obezbedi mesto u groblju koje je najbliže nesrećnim roditeljima. Ispričali su mi da su mu na tome neizmerno zahvalni. I ja sam mu na tome zahvalan“.

Velimir Ilić nikada nije tražio zahvalnost, a vi se pripitomite i učite od njega.