Prva sednica, Drugog redovnog zasedanja, 15.10.2009.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica, Drugog redovnog zasedanja

7. dan rada

15.10.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:00

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Petkoviću.
Na član 141. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O CIVILNOJ SLUŽBI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Konstantin Arsenović, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Vlatko Ratković, Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Vesna Pešić, Nebojša Ranđelović, Kenan Hajdarević, Vladan Batić, Milan Avramović, Boris Aleksić, Dragan Aćimović, Milorad Buha, Milan Veselinović, Slobodan Vuković, Momčilo Duvnjak, Branimir Đokić, Srboljub Živanović, Dragan Živkov, Nikola Žutić, Radiša Ilić, Nataša Jovanović, Petar Jojić, Radica Jocić, Ljubomir Kragović, Zoran Krasić, Milorad Krstin, Vesna Marić, Momir Marković, Slađan Mijaljević, Tomislav Ljubenović, Marko Milenković, Vlada Milojković, Dejan Mirović, Ognjen Mihajlović, Goran Mihajlović, Bojan Mladenović, Mirko Munjić, Milan M. Nikolić, Gordana Paunović-Milosavljević, Sreto Perić, Dušanka Plećević, Vitomir Plužarević, Gordana Pop-Lazić, Zoran Popović, Dobrislav Prelić, Marina Raguš, Milovan Radovanović, Nikola Savić, Sulejman Spaho, Dragan Stevanović, Filip Stojanović, Ljubiša Petković, Dušan Marić, Milan Škrbić, Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Miroslav Markićević, Zlata Đerić, Nenad Čanak, Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić, Zoran Nikolić i Aleksandar Pejčić.
Pisanim putem amandmane su povukli: narodni poslanik Konstantin Arsenović na čl. 45. i 57, grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo na član 13. i narodni poslanik Zoran Antić na član 17.
Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Vesna Pešić, Nebojša Ranđelović i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Ostojić, izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Zoran Ostojić

Liberalno demokratska partija
Hvala predsedavajući, poštovani ministre, drago mi je što ste došli, koleginice i kolege poslanice i poslanici, predlažemo da se u članu 1. definicija "vojne obaveze u civilnoj službi" promeni u – "izvršavanje civilne službe". Mislimo da ovakva formulacija pokazuje suštinsko nerazumevanje šta je civilno služenje vojnog roka i zbog toga smatramo da je "izvršavanje civilne službe" prikladniji termin, posebno što se kasnije u zakonu koristi upravo ovaj termin – "izvršavanje civilne službe".
Podsetiću, zbog gledalaca, da su Savet Evrope, Komisija za ljudska prava UN i Evropski parlament još 1987. godine proglasili ovaj princip, kao obavezu za države koje pripadaju Savetu Evrope, da regruti imaju pravo da izraze prigovor savesti i da im se omogući alternativna služba, a ne vojna služba bez oružja.
Savet Evrope je u novembru 1999. godine objavio studiju zakonodavstva država članica, koja je poslužila kao osnov da se u Preporuci broj 1518 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2001. godine izrazi zabrinutost zbog rasprostranjenosti ograničenja primene prava na prigovor savesti, kao i diskriminacija pojedinaca koji se na njega pozivaju. Organizacija "Amnesti internešenel" pozvala je, stoga, Evropski parlament da posebnom rezolucijom uredi priznanje prava na prigovor savesti, kao i određivanje trajanja alternativne službe, a ne vojne bez oružja, u roku koji sam po sebi ne predstavlja kaznu i tako dalje.
Činjenica da je ovako formulisano pokazuje nerazumevanje onoga što su naše obaveze prema evropskim integracijama. Civilno služenje se podrazume ovde, po ovoj definiciji, kao služenje vojnog roka u civilnoj službi, dok su pojedinci koji su iskoristili pravo na prigovor savesti zapravo vojnici na civilnom služenju. Otuda je nastalo i rešenje prema kome se o izvršenju civilne službe stara Ministarstvo odbrane preko svojih teritorijalnih jedinica.
Takođe, mislimo da je bolje ovako, a ništa se, u suštini, neće promeniti. Prema podacima dostupnim za 2008. godinu, procentualni odnos vojnih obveznika koji se upućuju da služe vojni rok sa oružjem i lica koja ulažu prigovor savesti i obavljaju civilnu službu jeste 52 naprema 48 u korist civilne službe. Znači, malo više je onih koji ne žele da nose oružje. Od približno 70 hiljada zahteva za služenje vojnog roka u civilnoj službi u 2003. godini, taj podatak imamo, nadležni organi su odbili približno 3.900 što, u principu, i jeste prihvatljivo.
Preporuka Saveta Evrope broj 87 sadrži niz principa kojih nadležne vlasti moraju da se pridržavaju u poštovanju prava na prigovor savesti i pružanja alternativne službe.
Prvi princip – nadležni organi dužni su da putem različitih informativnih materijala obaveste pojedinca koji podlaže regrutaciji o tome da raspolaže pravom na prigovor savesti. Drugi – ukoliko pojedincu koji izražava prigovor savesti ta molba bude odbijena mora mu se omogućiti pravo žalbe. Treći – vlasti koje razmatraju žalbu moraju biti odvojene od vojnih i postavljene na način kojim im se garantuje njihova nezavisnost u radu. Četvrti – pojedinci mogu ostvariti pravo na prigovor savesti u svakom trenutku trajanja vojne obaveze, uključujući i rezervni sastav. Peti – alternativna služba mora se vršiti u civilnoj ustanovi. Šesti – dužina trajanja alternativne službe ne sme da poprimi karakter kazne. Savet Evrope kaže da je duplo služenje već kazna, da je jedan i po do jedan, otprilike, prihvatljivo.
Svi ovi principi su razlog zašto smo podneli još neke amandmane. Sada ću se zaustaviti, jer se prvi amandman, faktički, odnosi na definiciju civilne službe. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Ministar Šutanovac ima reč. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Dragan Šutanovac

Mogu da se složim sa vašom diskusijom, ali mislim da je to manje važno u odnosu na ono na šta nas obavezuje Ustav. Ustav u članu 45. kaže: "Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom."
Naprosto, konsultovali smo Ustav i ne možemo da ubacimo to što predlažete, ko god nam to predlagao, jer to je za nas pravni akt koji nas obavezuje.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Čanak.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Čanak. Izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nenad Čanak

Za evropsku Srbiju
Zahvaljujem. Pošto je Liga socijaldemokrata Vojvodine podnela više amandmana koji se odnose uglavnom na istu stvar, a to je pitanje regulisanja ove materije, počeo bih od ovoga što je uvažni gospodin ministar rekao. Dakle, član 45. Ustava kaže: "Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom." Dakle – "bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom." Ne može zakon propisati da lice ipak nosi oružje. I upravo tu sada počinje niz nesporazuma koje smo pokušali da ispravimo našim amandmanima.
Treba reći da je ovaj zakon izuzetno dobar i značajan za uređenje oblasti kojom se bavi, ali neke stvari moraju biti pojašnjene. Pre svega, svi naši amandmani se baziraju na tome da opredeljenje za civilnu službu treba da bude isključivo na osnovu slobodno izražene volje vojnog obveznika i da ne sme postojati nikakvo telo koje bi procenjivalo njegovu savest, niti uslovi pod kojima neko može da uloži prigovor savesti. Ovo je u skladu sa dokumentima Saveta Evrope i EU, koji su izričiti u tome da se radi o jednom od fundamentalnih ljudskih prava.
Rezolucija 337 Saveta Evrope iz 1968. godine kaže – da telo koje donosi odluku o prigovoru savesti treba da bude u potpunosti odvojeno od vojnih vlasti i njegov sastav treba da garantuje maksimalnu nezavisnost i nepristrasnost. U ovom zakonu nije tako predviđeno.
Takođe, Preporuka 816 iz 1987. godine kaže da pravo prigovora savesti treba posmatrati kao pravo koje logično i direktno proističe iz fundamentalnih prava pojedinca u demokratskoj vladavini prava, koje garantuje član 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Svi naši amandmani su usmereni na to da se usvoji princip definisan u Rezoluciji 337 iz 1967. godine, da nijedna komisija ne može ispitivati savest pojedinca i da motivi svakog pojedinca da uloži prigovor savesti moraju biti zadovoljavajući, u najvećem broju slučajeva.
Drugim rečima, nije na evropskom putu razvoja ove zemlje da vojna komisija preispituje prigovor savesti pojedinca. Naši amandmani idu u tom pravcu da se svako svojom slobodnom voljom, bez preispitivanja, može opredeliti da li će vršiti vojnu službu sa ili bez upotrebe oružja.
Sa druge strane, upozori bih da se u samom zakonu otežava upražnjavanje prava na prigovor savesti, recimo, kaže u članu 5. ovog zakona – postavlja se niz razloga koji onemogućavaju osobu da izrazi prigovor savesti, jedan od njih je i da je neko bio član ''streljačkog'' i ''streličarskog'' društva.
U članu 7. se traži da se uz zahtev podnese i dokaz da nije član takvog društva i da nije bio član takvog društva. Pazite, govorim o ''streljačkim i streličarskim društvima''. Na koji način, gospodine ministre, ako biste bili ljubazni da mi odgovorite, mislite da neko može da prikupi potvrde svih ''streljački i streličarskih društava'' u Republici Srbiji da nije njihov član?
Samim tim se ograničava mogućnost upražnjavanja prava na prigovor savesti i mislimo da bi bilo korisno da se sva ograničenja oko korišćenja tog instituta prigovora savesti uklone. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Čanak.
Hvala lepo.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Aćimović, izvolite.

Dragan Aćimović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o civilnoj službi i predlažem da se u članu 3. briše prigovor savesti. Ovim zakonom mi omogućavamo nekima, umesto da se vojno obuče i ovaj minimalni rok odsluže časno i pošteno, kao što su naši preci činili u prethodnom periodu, civilno služenje vojnog roka po bolnicama, javnim komunalnim preduzećima i drugim državnim institucijama, što je omalovažavanje srpske vojne tradicije i celog srpkog naroda.
Prigovor savesti, koji tretira ovaj član Predloga zakona, ne znači civilno služenje vojnog roka. Prigovor savesti znači da lice koje se na njega poziva samo ne želi da rukuje oružjem, te se ova problematika može regulisati kroz druge zakone, kao što je zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Hvala. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Aćimoviću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Čanak.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodine Arsenoviću, izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Molio bih gospodina ministra da pažljivo sasluša moj amandman. Predložio sam da se briše stav 3. člana 3.
Pročitaću ga: ''Prigovor savesti može da izjavi i vojni obveznik u rezervnom sastavu Vojske Srbije, i to nakon isteka perioda od četiri godine od dana završetka služenja vojnog roka sa oružjem.''
Gospodine ministre, ako ovo ovako ostane teoretski može da se desi da svi oni koji su odslužili vojni rok pre četiri godine podnesu prigovor savesti i da vi više nemate rezervu. Mislim da ovakva odrednica ne može da stoji. Zato vas molim da preispitate ovaj član ili da ga preuredite, ili da ga prihvatite ovaj moj amandman. Vi ste najodgovorniji čovek za funkcionisanje Vojske. Moramo misliti o tome šta će se desiti sutra.
Ako ovako ostane mi ćemo ostati bez rezerve. Ostaje da državu brane samo najmlađe četiri generacije, što je neprihvatljivo.